Poverenje

[marija]

borbu za prevlast. Kome se ne veruje, taj se mora pobediti i podjarmiti, kako bi se držao pod kontrolom. Sa dobrim ili lošim razlozima, događa nam se da ne verujemo u dobre namere ili sposobnost onih sa kojima smo bliže ili dalje povezani. Onih sa kojima živimo, sa kojima se družimo, sa kojima radimo. Ili onih čije usluge koristimo, kao što su lekari, profesori, majstori...

Naše poverenje se često koleba. Tako nam se jedna ista osoba može čas učiniti dostojnom potpunog poverenja, čas krajnjeg nepoverenja. Tada dolazimo do grokog zaključka da sa ljudima nikada ne znamo na čemu smo jer se pretvaraju da su ono što zapravo nisu.

Stvar je, međutim, u nama, ne u drugima.

Nevolja je što ljude retko vidimo onakvim kakvim zaista jesu već ih procenjujemo polazeći od vlastitih slabosti, potreba, nada i strahova.

Teško odolevamo iskušenju da u drugima pronalazimo, i preuveličavamo, vlastite mane. Prirodno je da zatim ne verujemo bićima sazdanim od samih slabosti.

Ili ih, projektujući sopstvenu potrebu za nadmoći i savršenstvom, doživljavamo kao viša bića. Kada se, što je neminovno, suočimo sa njihovim nedostacima, ruši se naše poverenje zajedno sa slikom koju smo o njima stvorili.

Ukoliko gajimo brojne i nezasnovane, iako najčeće nesvesne zahteve, lako ćemo se osetiti uskraćenim i izigranim, jer nam nije dato onoliko koliko smatramo da nam pripada, niti nam je priznat onaj značaj koji sebi pridajemo. Strah da će biti osujećeni naši neopravdani zahtevi rađa jednu opštu i oštru podozrivost.

Da bismo verovali drugima, neophodno je da ih prihvatimo onakvima kakvi jesu i da od njih ne tražimo ono što nam ne pripada ili ono što nam ne mogu pružiti.

Recimo, ničije nam poštovanje ne može nadoknaditi manjak samopoštovanja.

Što više očekujemo od drugih, to ćemo prema njima biti podozriviji. Što smo podozriviji, to će naši odnosi biti gori.

Ali, nemoguće je verovati drugima, ako ne verujemo sebi. Nemoguće je prihvatiti druge, ako ne prihvatamo sebe. Ko nema poverenja u sebe, neće imati poverenja ni u koga.

[Arsenija]

Poverenje se teško stiče,a lako se gubi.

Imati poverenja u nekoga znači verovati u njegovu doslednost i dobronamernost u aktivnostima i našu mogućnost da iste predvidimo na osnovu prethodnih zajedničkih iskustava. Činjenica da verujemo u to da će se osoba ponašati u skladu sa našim očekivanjima daje nam mogućnost da sa njom ostvarimo stabilan odnos ispunjen poverenjem. Sa ovakvim stavom, mi se u odnosima osećamo sigurnije i oslobođeno rizika da budemo prevareni, dok bez ovakvog početnog stava nema ni pravog intimnog odnosa.

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Poverenje.html

 

Kako se gubi poverenje ?

Koliko vam je važno da imate pored sebe osobu od poverenja koja uvek ostaje pri svom?

Da li se posle gubitka poverenja kod vas javlja bes ili netrpeljivost prema osobi koja je izneverila vaša očekivanja?

Kako hrišćanstvo doprinosi razvoju ove vrline?

Pišite...  :170fs799081:

 

[Trifke]

E Arsenija ko da si prorokovala, da je ova tema bas za mene. Pre par meseci je doslo do zeceg konflikta sa osobom koja je bila od ogromnog poverenja kod mene. U medjuvremenu na inicijativu te osobe poceli smo da razgovaramo.

Vidis ne osecam neprijateljstvo prema toj osobi i ne mrzim je zbog svega toga ali sada kada pokusavamo da razgovaramo postoje velike prepreke jer nemogu kao pre da joj kazem sve sto osecam i mislim.

Ja sam za to da osoba moze da se promeni i pokaje i zato sam joj i dao sansu da ponovo uspostavimo neki odnos ali kako sada stvari stoje trebace dosta vremena da prodje Lepenicom (reka koja tece kroz Kragujevac) pa da dodjemo do onoga sto je bilo pre tih nemilih dogadjaja. A iskreno pitam se da li cemo ikada.

Nisam neka duhovna velicina i neznam da li je ovo sve dobro sa moje strane ali tako je kako je.

[Sanja Т.]

  On 23. 2. 2014. at 15:14, Arsenija рече

Poverenje se teško stiče,a lako se gubi.

Imati poverenja u nekoga znači verovati u njegovu doslednost i dobronamernost u aktivnostima i našu mogućnost da iste predvidimo na osnovu prethodnih zajedničkih iskustava. Činjenica da verujemo u to da će se osoba ponašati u skladu sa našim očekivanjima daje nam mogućnost da sa njom ostvarimo stabilan odnos ispunjen poverenjem. Sa ovakvim stavom, mi se u odnosima osećamo sigurnije i oslobođeno rizika da budemo prevareni, dok bez ovakvog početnog stava nema ni pravog intimnog odnosa.

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Poverenje.html

 

Kako se gubi poverenje ?

Koliko vam je važno da imate pored sebe osobu od poverenja koja uvek ostaje pri svom?

Da li se posle gubitka poverenja kod vas javlja bes ili netrpeljivost prema osobi koja je izneverila vaša očekivanja?

Kako hrišćanstvo doprinosi razvoju ove vrline?

Pišite...  :170fs799081:

 

Управо наша очекивања! Ако на томе градимо поверење увек ћемо бити изневерени.Не треба очекивати ништа,али ништа.Треба бити уздржан и радити онако како треба.Онда се то негде сведе на оно,радиш посао како треба-остајеш овде,не радиш-можеш да идеш даље.Ако је тај неко део породице,онда или можеш да утичеш на промену ил' да га прихватиш таквог какав јесте.За мене је поверење ствар добре или лоше процене. То је такође емоција која произилази из нашег егоистичког понашања.Разочаране особе често чујемо како говоре : ЈА сам ти веровала...ЈА сам имала поверење у тебе...итд.А речено нам је да се не ослањамо на човека него на Бога.

[Гром]

Поверење се гради, ако се у породици не може имати поверења између чланова тешко се могу поставити неки циљеви а још теже их је остварити. у породици где се лаже где се не прича искрено о намерама и плановима за будућност ту не постоји поверење. Какав је ко ван породице такав је и у породици. Лопов размишља лоповски, у коцкара и наркомана, курвара, курву, лажове се не може имати поверења. Ко ће започети неки озбиљан посао са лоповом, са курварем који може да заједнича средства усмери ка својој воденици. Како пословати са лажљивцем. Истином, пожртвовањем према ближњима, искреношћу се гради поверење. Мушкарци умеју да буду такви док су жене несталне, зато не владају светом, јер не могу да између себе оствара поверење. Какав је ко човек таквим гледа и све остале људе, па лопов мисли да су сви лопови а лажљивац мисли да сви лажу. стога жене не могу да остваре однос поверења међу собом, јер свака зна какве су жене. Свет је огледало нас самих и оно што смо сами то видимо у другима. Зато је важно да будемо морални да би смо могли да се удружујемо и да тако удружени се пробијемо у овом свету злих људи. Без поверења је то немогуће.

[Ненад Р.]

Често се дешава да превише тражимо од друге особе у које имамо поверења и очекујемо да се она понаша на исти начин као ми јер често сматрамо да је то једино исправно .То је грешка јер свака особа је другачија и гледа другачије на свет који нас окружује и треба бити флексибилан и прелазити преко неких ствари . Поверење се тешко добија , али , нетреба дозволити да се сувише лако изгуби.

[Гром]

Имати поверења у особу коју недовољно познајемо је наивност, а кад неко наивно улаже у нешто лако је да буде изигран. А има пуно људи који су спремни да наивно верују нарочито ако је могућ лак добитак и брза зарада, Такве преваранти траже и искориштавају. Такви после говоре како ниукога не треба имати поверења и до краја ћивота остају неповерљиви према другима, не увиђајући своју заблуду.

[Trifke]

  On 23. 2. 2014. at 16:20, Гром рече

Имати поверења у особу коју недовољно познајемо је наивност, а кад неко наивно улаже у нешто лако је да буде изигран. А има пуно људи који су спремни да наивно верују нарочито ако је могућ лак добитак и брза зарада, Такве преваранти траже и искориштавају. Такви после говоре како ниукога не треба имати поверења и до краја ћивота остају неповерљиви према другима, не увиђајући своју заблуду.

Pa sada znam i one koji tesko daju poverenje pa nisam video ni da su oni srecniji. Po meni najbolje je kada covek ima dobar odnos sa Bogom , recimo kao sto to opisuje Sv Simeon Novi Bogoslov, onda cak i ako ga tesko iznevere onda to podnosi sa radoscu jer veruje da je to jos jedan krst koji treba poneti na Hristovom uskom putu.

[Srdasce]

  On 23. 2. 2014. at 15:14, Arsenija рече

Poverenje se teško stiče,a lako se gubi.

Imati poverenja u nekoga znači verovati u njegovu doslednost i dobronamernost u aktivnostima i našu mogućnost da iste predvidimo na osnovu prethodnih zajedničkih iskustava. Činjenica da verujemo u to da će se osoba ponašati u skladu sa našim očekivanjima daje nam mogućnost da sa njom ostvarimo stabilan odnos ispunjen poverenjem. Sa ovakvim stavom, mi se u odnosima osećamo sigurnije i oslobođeno rizika da budemo prevareni, dok bez ovakvog početnog stava nema ni pravog intimnog odnosa.

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Poverenje.html

 

Kako se gubi poverenje ?

Koliko vam je važno da imate pored sebe osobu od poverenja koja uvek ostaje pri svom?

Da li se posle gubitka poverenja kod vas javlja bes ili netrpeljivost prema osobi koja je izneverila vaša očekivanja?

Kako hrišćanstvo doprinosi razvoju ove vrline?

Pišite...  :170fs799081:

 

Gubi veoma nenadano. veoma lako. I iz mog na sitnicama, koje ti u trenutku tako jako pokazu kolika je to zapravo krupnica. U globalu, to bi trebalo, da ide, zrnce, po zrnce, da se podriva sistem..međutim, moj život i moje iskustvo je takvo, da prosto, u jednom moemntu mi se samo od sebe namesti, da spoznam, koliko recimo neka sitnica, može da pokaže u pravom svetlu, s kim imam posla. Više bih volela, da recimo, ide onim "tonom", minus po minus, pa ajde...nego mene opauči, šibne. Odjednom. I verovatno zato posle i ne umem da se snađem i da reagujem brzo  ko i da savlađujem kasnije sve posledice takvog ponasanja i ophođenja, gde mi drugo treba da pokapiram stvari, odnosno da utvrdim smao pozadinsku stranu cele price, kojom mi je ta slatkoća od sitnice otvorila oči. Može biti, i da je to tako, jer se ja grčevito toga držim. A zašta da te držim za čoveka, ako te neću držati za reč, za odanost, za poverenje, za obraz? Pa, mi posle kažu, hej Srdašce, pa to je tako danas, pa ovo, pa ono. Pa, nije tako. Možda je Vama pljuni pa zalepi, meni nije tako . Meni treba vreme kasnije i ad svarim, progutam, sažvaćem i da ispljunem. Ako se pre toga ne otrujem s tim sta gutam, zvacem, svarujem, jel. Kontaminacija, narode.

 

Nije tu toliko ostati pri svom, koliko biti otvorena. Shvatas? recimo, neka se promene okolnosti, taj neko vise ne moze da ostane pri svom. Pri delima, recima. Ali, ne vidim samo, gde nestaje ili gde je tu nestala ta otvorenost, da ti se kaže, ej budalo, to i to, ili hej, ovako staje sada stvari, tamo i tamo...ja ne mogu to i to, ja necu, to i to, ovako ću ili sačekaj pa da vidimo, bla, bla...O, tome pricam. To je ta bliskost. Kada imas otvorenost. A ta bliskost u otvorenosti, mogucnosti da iskazes sta zelis, na jedan divan nacin a opet istinit, kao sto bi voleo/la da je neko takav prema tebi, kao sto se ti odnosi prema drugom bicu, e to po meni rađa, poverenje.

 

Gradi se puno, dugorocno a gubi veoma lako. Kao i zdravlje. Ne znas sta imas, dog ga ne pogubiš. Dok ga ne izgubiš.

 

U trenu, kao kula od karata, a samo je pozadina po meni gotovo uvek, i u vecni slucaja, ta prokletinjska  laž.

 

Ako bi pricala po fazama, kako to kod mene ide, potrajalo bi satima, da pisem ovaj post. Najpre sma u cudu, neverici. Kao ono, sta je sad ovo, majke ti...zar opet, jao, ne. Opet sve po starom. I te gluposti. Onda me obuzme plakanje. Jer mi je dosta svega toga, i sita sam svega toga i bukvalno i figurativno, da ne može naprosto jedno ama jedno bice da stane ispred tebe i ono, čoveče Božiji, budi sta jesti, nemoj da te moram kontrolisati, ispipavati, hvatati u lazima i mutljavinama i da mi se povraća od takvih stvari. Onda me obuzme ljutnja, i bes. Jer ne mogu da pokontam sta je to u meni, kada takve ljude privlacim ili mi se takvi nakace, pa se pitam kakva je to opet lekcija i cime zasluzih opet jos po neki tamo krsti, da nije mi dovoljno, nakalemite jos jedan, nece da se baci. Obuzme me takav bes i ljutnja, da mi dodje da puknem u sebi, jer smao ne razumem, zasto. U cemu je fora i fazon. Jel to toliko odvratno tesko, biti svoj/a i samo govori sta mislis i biti jednostavno cestito bice, ja ne znam. Onda me obuzme, ocaj i malodusnost, gde sebi opet tubim u glavu, e od sada više nećemo tako Srdašce i sve menjamo. I naravnmo, nikad nista ne promenim...nego postajem jos "luđa" u verovanjima, da svaki naredni prijatelj, partner, saradnik, sta god bice neko drugaciji i mozda kao ja, pa se trudim jos vise a nabasavam na jos gore i tako u krug. Onda se opet umorim, posnestane mi snage, i sve vise se zatvaram, i sve manje dopustam da se od meen vidi. I svaki naredni put mi treba sve više da ti se kao covek otvorim a sve manje da ti se zatvorim. Prvo radim puno teze a drugo dobrim lakse.

 

U duhu, hrišćanstva, da bih razumela naprosto, sam samo digla ruke. I baš to, pokušam, objasnim, pokusam da pomognem, da utesim.

 

Prosto, razumem, svi gresimo kao ljudi, i ja gresim, vazno je ljudima pruziti sansu, pruziti im oprost, prostor da se kaju.

 

Vremenom sam naucila da osetim, kome je zaista kao coveku stalo, do toga, sto je iznevero moje poverenje,  a ko je naprosto samo hteo ono: "Opraštam ti. ", samo za sopstveno spasenje i da mirne duše legne u krevet a ne zato što puno shvata sta i kako se poneo.

 

Verujem, u druge sanse. Ali, onda krecemo od momenta gde je greska bila. A ne od momenta od kada te kao coveka znam ili od momenta kada smo imali to nesto, lupam, vezu, prijateljstvo, saradnju, sta god.

 

A, danas kao covek, nemam vise ni volje, da to sve podnosim. prosto, razrešm sve, oprostim, kazem sta hoce da cuju, jer u dubini duse, znam da ih ne zanima(m), jer da jesam, mislim da se sve to onda drugacije radi i postupa, i to ne zato sto tako radim ja, nego prosto, osecam da to nije iz srca, iz duse, vidi se to u ocima, ljudi moji. Treba to imati takav pogled, da ti u njegovim/njenim okama vidis da mu je zao. Kada aj to en vidim, ja lepo oprostim, oprastala sam, i oprastacu. Svako ce sam/a da se nosi s sopstvenim demonima, iskusenjima , nagradama ili kaznama, kao sto cu i ja. Mogu da pomognem, mogu da pruzim ruku. Kada vidim da toga nema, moje je samo da se pomolim za njih. Da molim. Da uvek budu srecni, nasmejani, zdravi i  voljeni. I tu prestaje moj "zadatak" i svaka prica više, bilo kakva.

 

"Blesava" sam ja po tom pitanju poverenja, jako. Mogu kao konj da podensem, ali nemoj da radiš gluposti i stvari za koje znaš da mrzim, da ne volim i da me duboko kao čoveka obezvređuju ili nerviraju. I sve to bude rečeno, kazano, unapred si upozoren i ti, lupam, opet. E, tu, onda nastupa onaj gore pomenuti proces koji se završi tako kako se završava...kako se završi.

 

Prosto se sada učim, kroz život, da to tako više ne shvatam, tragičnim prosto. Meni je recimo, pre koju godinu, delovalo, kao smak smaka svetova. kao aj tebi verujem i ti mene izneveris. A ja sma tebi verovala. A ja ti dala svoje vreme. Svoju rec. Prosto, okrenula ti se. Otvorila ti se. I onda kao malo dete, razmisljala..vidi, sta docekah. A ono odraslo dete u tebi kaže: "A odakle tebi pravo, da se drznes da mi na poerenje uzvratis nepoverenjem? " Ha, koja gordost.

 

Tada sam shvatila, bit i esenciju svega, kao da su me maljem u glavu teleportovali meĐ zvezde.

 

Neko će te izneveriti, neko ce uzvratiti poverenjem.

 

Za prve necemo vise da ocajavamo i da sebe sekiramo, nego cemo da se za njih molimo da ih Bog upravi na pravi put. I da taj pravi put ne znaci da nije pravi jer ti ne reagujes tako ili jer oni ne reaguju kako ti zelis ili ocekujes da reaguju, nego jer tebi dusa kaze da to nije taj put, jer nije iz srca putovan, jel.   Prosto, kao covek, moras i trebas da prihvatas s lakocom, da je to onda samo jos jedna vise lecija, jedna vise pouka koju trebas da razumes, jedan vise krstić da ga narameniš i jedan manje čovek koji te vodi jednom vise čoveku koji ce da dreaguje mozda supprotno.

 

I da je to potpuno ok. I da je to potpuno u redu. da je to njihov nacin i da to govori o njima. A kako cu ja da se nosim s tim, sto me je neko izneverio govorice o meni.

 

Znaci, ima tu puno zadataka , kako ostati svoj, a ne povrediti drugoga, oprostiti a ne ubrljati sebe a odtati i dalje optimisticna i ne zatvarat se prema novim ljudima a opet ne izgubiti grama od onoga kakkva si pre, mozda bila. Teško je to sve, kako nije.

 

Znam samo, da sam pocevši da čitam knjige, shvatila, koliko sma burno reagovala. Koliko sam najpre sebe izmaltretirala, misleci o svemu, prevrtajuci stalno pa zasto, pa kako, umesto, da sam samo..podnela. I podnosila.

 

A radim sada isto to...podnosim. I vidim, da jesam, podnela. I da me nije ubilo, i da me nije naprosto, pojelo duševno. Samo fizički. Da nisam umrla, iako sam se kao nikada do tada u svom životu osetila kao najveće govan*e. verovatno, jer sam se puno unela, na pogrešnu stranu.

 

I to je ok.

 

A zasto tada nisam umela, kao sto mogu i umem, sada, pojma nemam. I ne bih Vam znala reci.

 

Znam sada, da sada razumevam sve bolje. da mi i nadalje neke stvari nisu jasne, a verovatno takvim trebaju i da ostanu.

 

Za ove sto jesu, mislim, da sam umnogome napredovala, i da sam se svemu tome jednostavno prepustila. I digla ruke.

[Гром]

Сумња је један од највећих непријатеља поверења. Погледајмо на примеру љубоморе. Љубомора је љубавна сумња, Љубоморан човек у сваком гесту вољене особе тражи потврду своје сумње, и неке безазлене гестове тумачи као потврду неверства, његов ум је стално опседнут љубоморним мислима којих не може да се реши и што им више поклања пажњу то његова опседнутост љубомором бива све јача. Сумњичав човек не може да оствари однос пповерења са ближњима јер он својом сумњом убија поверење. У богатом човеку се рађа сумња да су са њим сви добри само из користи и њему је тешко да оствари однос поверења. Он сумња и да је негова суђеница с њим само из користи и да га не воли искрено.зато је да би постојало поверење потребна и доза разума да човек уме после једне провере , одагна сумњу из својих мисли. Зато је за однос поверења да се сретну разумни људи, морални који не чине зло, у противном ће сумња уништити поверење између неморалних људи. 

Тако да поверења нема тамо где се сретну неморални људи. Мође ли бити поверења између два лопова, гради ли се поверење с курвом, с лажовом. Ако је ко такав нека не рачуна на поверење других људи.

[JESSY]

...kao што рече Сања, не треба да постоје никаква очекивања од других....мислим да та очекивања потичу од нашег егоизма....ако неког прихватиш, прихватиш га таквог какав јесте....а ако се променио, па и ми сами се мењамо....околности се мењају.....све је релативно...уопште се не треба за самог човека превише везати...а још мање га идеализовати....нико нам ништа не може гарантовати у овом свету....али, ради добро, и добром се надај....ето, томе нас учи хришћанство....

[Гром]

Није то само ствар очекивања, да не очекујемо превише. Договоре се укућани да реновирају кућу и дају једноме члану паре да купи материјал, а овај оде у коцкарницу и све прокоцка. Шта да кажемо? Превише смо од њега очекивали. Ајд да му дамо поново.

Ако се не зна шта се од кога може очекивати, где је ту поверење? Крене девојка да се забавља са наркоманом и очекује срећан брак. нормално је да ништа не очекује, јер се очекује само од оних у које можемо да имамо поверење, од ових у које не можемо да имамо поверење глупо је да ишта очекујемо. 

[Arsenija]

Дакле нека буде ваша ријеч: да, да; не, не; а што је више од овога, ода зла је.

Matej 5,37.

Dakle ,ja mislim da se poverenje gubi ako čovek koji nešto obeća ne održi reč.

Odanost je za mena najvažnija osobina koju neko može da poseduje.To je simbioza mnogih vrlina.

 

Nadam se da se sećate priče o drvoseči i vuku.

Nekada davno živeo je mladi drvoseča koji je svakoga dana odlazio u šumu da iseče drva za ogrev.I tako,dan,za danom,on je uzimao svoju opremu i odlazio na posao....Vremenom mu je postalo jako dosadno i on je poželeo da ima društvo i pažnju.Tada mu je na pamet pala ideja da okupi ljude oko sebe   i da se zabavi sa njima .

Počeo je da viče iz sveg glasa:"Vuk,vuk. Ljudi pomagajte,ovda je strašni vuk.Vuk! Vuk!"

Čuvši to,šumari su uzeli svoje pse,poneli velike prutove i puške,ne bi li spasili čoveka. Kada su se oni pojavili,mladić je počeo da se smeje....  

Shvativši da su prevareni,šumari se vraćaju natrag...

Sledećeg dana je mladić ponovo poželeo da se zabavi i ponovo je vikao:"Vuk,vuk.Pomagajte,Braćo,poješće me vuk"...i svi su ostavljali svoje sve i priskakali mu u pomoć,ali ......   ....  Opet od vuka ni traga ni glasa.
 Šumari su bili ljuti,ali znajući da u šumi ima vukova,pomislili su da je istina.

Sledećeg dana ,dok je mladić bio u dalekom delu šume,pojavio se pravi vuk.Tada je on ponovo počeo da doziva u pomoć,istim rečima:"Vuk,Vuk,Braćo!"

Ali nikog nije bilo da mu pomogne.

Izgubio je poverenje.

 

P.s.Ovo je priča iz mog detinjstva,ja je se ne sećam u potpunosti,pokušavala sam da je nadjem na netu,nisam uspela,ali znam da je postojao i crtani. :75:

[JESSY]

Stvar je, međutim, u nama, ne u drugima.

Nevolja je što ljude retko vidimo onakvim kakvim zaista jesu već ih procenjujemo polazeći od vlastitih slabosti, potreba, nada i strahova.

Teško odolevamo iskušenju da u drugima pronalazimo, i preuveličavamo, vlastite mane. Prirodno je da zatim ne verujemo bićima sazdanim od samih slabosti.

Ili ih, projektujući sopstvenu potrebu za nadmoći i savršenstvom, doživljavamo kao viša bića. Kada se, što je neminovno, suočimo sa njihovim nedostacima, ruši se naše poverenje zajedno sa slikom koju smo o njima stvorili.

Ukoliko gajimo brojne i nezasnovane, iako najčeće nesvesne zahteve, lako ćemo se osetiti uskraćenim i izigranim, jer nam nije dato onoliko koliko smatramo da nam pripada, niti nam je priznat onaj značaj koji sebi pridajemo. Strah da će biti osujećeni naši neopravdani zahtevi rađa jednu opštu i oštru podozrivost.

Da bismo verovali drugima, neophodno je da ih prihvatimo onakvima kakvi jesu i da od njih ne tražimo ono što nam ne pripada ili ono što nam ne mogu pružiti. Recimo, ničije nam poštovanje ne može nadoknaditi manjak samopoštovanja.

Što više očekujemo od drugih, to ćemo prema njima biti podozriviji. Što smo podozriviji, to će naši odnosi biti gori.

Ali, nemoguće je verovati drugima, ako ne verujemo sebi. Nemoguće je prihvatiti druge, ako ne prihvatamo sebe. Ko nema poverenja u sebe, neće imati poverenja ni u koga.

 

http://www.iza-ogledala.com

[Sanja Т.]

Скоро разговарам са пријатељем о поверењу,а он ми каже нешто што ми направи такву скретницу у глави,да још увек мислим о томе.Заправо,никада о поверењу нисам размишљала на тај начин,а сада бих желела да чујем ваше мишљење.Ево о чему се ради.Каже човек да смо ми људи у ствари ЛЕЊИ и да из наше лењости произилази ПОКЛАЊАЊЕ поверења.Његова теорија је , да нас мрзи да испитујемо и истражујемо човека пред нама, него идемо линијом лакшег отпора,поклонимо поверење,а после,знате већ,ако се разочарамо крив нам тај неко,а ако испадне добро-свима лепо.