Praznik kojeg više nema

[Grizzly Adams]

Na današnji dan 1943. godine održano Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije. U Jugoslaviji je 29. novembar proslavljan kao Dan Republike.

Drugo zasedanje Antifašističkog veća narodnog oslobođenja Jugoslavije (AVNOJ) održano je pre 68 godina, 29. novembra 1943. godine u Jajcu, u Bosni i Hercegovini.

Krajem novembra 1943, u Jajce su stigle delegacije predstavnika naroda iz svih krajeva Jugoslavije. Na zasedanju, u lokalnom Domu kulture, bilo je prisutno 142 delegata. Predsedavao je predratni predsednik skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca doktor Ivan Ribar.

Odluke Drugog zasedanja AVNOJ-a pročitane su nešto pred ponoć 29. novembra, pa je taj datum uzet kao datum njihovog donošenja. AVNOJ je konstituisan u zakonodavno i izvršno predstavničko telo Jugoslavije.

Kao najviši izvršni i naredbodavni organ narodne vlasti konstituisan je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije (NKOJ), koji je imao sva obeležja narodne revolucionarne Vlade.

Izbegličkoj Vladi i kralju Petru Drugom Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju. Doneta je odluka da se ne priznaju obaveze i odluke koje je u inostranstvu u ime Jugoslavije sklopila izbeglička vlada.

Kao posebna odluka AVNOJ-a Josipu Brozu Titu dodeljena je titula „maršal Jugoslavije”, na osnovu predloga koji je postavila slovenačka delegacija.

Posle Drugog svetskog rata, u Jugoslaviji je 29. novembar proslavljan kao državni praznik, Dan Republike.

Obeležavanje tog datuma prestalo je sa raspadom SFR Jugoslavije u svim njenim republikama, osim u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u SR Jugoslaviji do 14. novembra 2002. godine, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine. (RTS)

http://www1.serbiancafe.com/lat/vesti/14/94470/praznik-kojeg-vise-nema.html

[grigorije22]

Mi sada proslavljamo neke druge praznike.

[коЖељ њацИ]

[antics]

А за нас, бивше Титове пионире, овај дан ће увек имати посебан значај... На данашњи дан 1988. године у Дому ЈНА у Ћуприји добио сам плаву капу (одличан реквизит за игру после партизанског филма) и црвену мараму (одличан реквизит ако хоћеш да се играш гусара). Да је још стварно све било тако чисто и поштено, како су нас лагали, где би нам крај био....

[nishizawa]

Слави се 29. новембар и данас, још како...

Сваки пут када неко са носталгијом каже како је он добро живео док је Тииито био жив, како се од једне плате могло ићи на море, како смо имали црвени пасош који је прелазио сваку границу, и сваки пут када такав неко - ко је уживао све бенефиције тадашњег режима, који је социјални и етнички мир куповао парама позајмљеним од наше деце, унука и праунука, оплете по садашњој власти како је крива што се лоше живи - ето једне мале доксологије другу Тиииту, Партији и 29. новембру...

[с.ж.]

А за нас, бивше Титове пионире, овај дан ће увек имати посебан значај... На данашњи дан 1988. године у Дому ЈНА у Ћуприји добио сам плаву капу (одличан реквизит за игру после партизанског филма) и црвену мараму (одличан реквизит ако хоћеш да се играш гусара). Да је још стварно све било тако чисто и поштено, како су нас лагали, где би нам крај био....

Битно је направити разлику између оне мрачне стране Југославије, која земље која је српском крвљу плаћена, у којој су Срби добрим делом били насамарени, и слично, и оне друге, светлије стране: Ипак је то била наша земља, земља у којој сам рођен, земља у којој јесте било доста лошег, али је барем међу нормалнима било и неког слагања. Нису се ни тада, иако је било преосталог Усташтва, и слично, мрзели. Ја сам двдесетдвогодишњак, и сасвим добро упознат са историјским чињеницама. Знам и шта је рађено са Србима, и како је истина о нашим жртвама заташкавано, како је један српски слободарски покрет изједначен са усташама, како је други, који су посебно из почетка сачињавали првенствено Срби, префарбан у покрет свих 'Југословена', како је наша Црква прогоњена.. Све знам, али не могу да при помену речи 'Југославија' останем равнодушан и безосећајан. Осећам приврженост, иако сам у тој земљи живео неке 2-3 године. Како ли се тек осећате ви који сте у њој живели деценијама?!

Зато мислим да је потребно разграничити између лошег и доброг. Лоше уништити, а оно што је добро и што је део ваших сећања, вашег детињства, сачувати. Није потребно ни све улице преименовати, ни споменике скрнавити. Православље је свеобухватно, осетљиво и милостиво. Оно не уништава већ гради. Зато приђимо овоме у духу православља, и све ће бити у реду!

[с.ж.]

Слави се 29. новембар и данас, још како...

Сваки пут када неко са носталгијом каже како је он добро живео док је Тииито био жив, како се од једне плате могло ићи на море, како смо имали црвени пасош који је прелазио сваку границу, и сваки пут када такав неко - ко је уживао све бенефиције тадашњег режима, који је социјални и етнички мир куповао парама позајмљеним од наше деце, унука и праунука, оплете по садашњој власти како је крива што се лоше живи - ето једне мале доксологије другу Тиииту, Партији и 29. новембру...

Раздвојите добро од лошег. Ако је једна једна грана трула, не треба посећи цело стабло, већ само одсећи ту једну грану. Исто је и са Југославијом. Познато ми је све оно што са Југославијом није било у реду, и што је било лоше за наш народ, али сматрам да је у духу напег народа да задржимо сећање на оно што је било добро. Наравно да је доста тога било лажно, и да међуетничка (или међуверска) 'хармонија' није била баш стварна, али ми из БиХ, на пример, знамо да је постојала и друга страна тога... Нису се сви клали, већ су се и дружили, живели скупа. Идеја да нешто или савршено, или зло, је неправославна. Нема савршенства осим Бога. Морамо бити милостиви. Прихватити да је Југославија била једна велика заблуда (и да нас деца тадашњих 'елита' и данас упропаштавају), али и то да је Југославија била наша земља, и да је имала позитивне аспекте. Морамо се суочити са обе стране. Није добро да се, налик на Хрвате, препустимо мржњи и бедном искривљивању стварне слике.

[Јаков.]

Da se podsetimo čisto iz historijsko edukativnih razloga današnjeg dana, koji je 50 godina bio više nego što je Krsna Slava mnogima.

 

Za glupost, ali eto, i to smo mi.

 

 

[Crveni Baron]

Tada je ta banda sa hrvatom Titom na celu, slovencem Kardeljom, nekim muslimanima i ponekim srpskim otpadom nacrtala granice u koje se kunu danasnji hrvati, slovenci, muslimani, albanci a srbi krvare i proglasavaju se zlocincima.

[Ignjatije]

http://www.youtube.com/watch?v=pJ1xHG5LuH0

[R.Žiskar]

Не видим како неко ко није живео и тада и сада може судити о томе да ли смо били преварени или не.

Са аспекта некога ко није тада живео, неспорно је да је превара постојала. Али са аспекта онога ко је тада живео и видео својим очима све то, није било преваре. Превише ствари се изменило, историја се развија и мења и логично је да се аспекти мењају временом.

Нећу претерано да хвалим то доба, али тада су дефинитивно сви боље живели јер је било такво време. Мање кукања за неким правима а више осећаја за обавезу. Многе земље чији становници то нису заборавили данас живе неупоредиво боље од нас. Сада нам је нека туђа трава зеленија а тада су многи долазили овде да пасу нашу траву. Док нису попасли све.

Тако је било, више није. И то је све.

[Boba]

Ja ne pripadam toj generaciji koja se Jugoslavije seca sa osmehom.Kad god se pomene, Jugoslavija meni naviru secanja,kako sam oca trazila po ratistu sa trudnom majkom i sestrom,da bi umolili njegove nadredjene da ga puste da dodje kuci na godisnjicu smrti svoga sina,kako mi je brat umro jer nije bilo lekova u novosadskoj bolnici.Kako je najmladji brat pitao majku sa tri godine da li su banane dugacke jabukice.Kako sam bila gladna i zeljna svega.Kako mi je mama sa fakultetom radila za 2 marke a neka bagra bila puna ko brod,Kako su heroji bili gagsteri i pevaljke... Plakala sam od srece kad je moja zemlja postala Srbija.Kad se prvi put culo Boze pravde.

[Crveni Baron]

Ja ne pripadam toj generaciji koja se Jugoslavije seca sa osmehom.Kad god se pomene, Jugoslavija meni naviru secanja,kako sam oca trazila po ratistu sa trudnom majkom i sestrom,da bi umolili njegove nadredjene da ga puste da dodje kuci na godisnjicu smrti svoga sina,kako mi je brat umro jer nije bilo lekova u novosadskoj bolnici.Kako je najmladji brat pitao majku sa tri godine da li su banane dugacke jabukice.Kako sam bila gladna i zeljna svega.Kako mi je mama sa fakultetom radila za 2 marke a neka bagra bila puna ko brod,Kako su heroji bili gagsteri i pevaljke... Plakala sam od srece kad je moja zemlja postala Srbija.Kad se prvi put culo Boze pravde.

 

Izvini na pitanju, ako nije suvise indiskretno, koliko godina imas?

[Boba]

30

[Crveni Baron]

Do 80-te, 85-te nije bilo toliko lose u Jugi. Posle je pocelo da ponestaje para i da se sve losije zivi. Do 90-ih je vec bila kriza naveliko i sve spremno za balkansko krljanje. Poceli albanci na Kosmetu, nastavili slovenci, pa hrvati, onda i u bosni ... udarili na srbe sa svih strana, a srbija sama. Spremaju se prvi izbori ( visestranacki ) i slovenci, hrvati i ostali insistiraju da se prvo odrze republicki pa potom savezni izbori a Milosevic vidi cemu to vodi i trazi odrzavanje prvo saveznih izbora, formiranje savezne skupstine pa nakon toga republickih. Zbog toga je i odrzano prvo glasanje u srbiji posle onih u sloveniji ili hrvatskoj a ne zato sto je Milosevic bio "komunjara". Naravno u hrvatskoj pobedjuje nacionalisticka, primitivna, proustaska opcija Franje Tudmana. Pocinje da se javlja ustaska ikonografija, provociranja srba, zlocini i maltretiranja dok se nisu srbi digli u Krajini i poceli mirne gradjanske proteste koje primitivni hrvatski nacionalisti nazivaju balvan-revolucijim a prihvataju primitivni srpski anacionalisti. Polako postaje svakog dana sve napetije. Hrvati ujedinjeni u svom primitivnom nacionalizmu a srbi razjedinjeni u svom bezumnom "antikomunizmu" a komunizma nigde ni od korova. Propada komunisticki sistem, spremaju se prvi visestranacki izbori a bolid draskovic i njemu slicni traze skidanje "crvene bande". Medjutim slovenci ili hrvati nisu imali svog draskovica. Na njihovu srecu.