Епархија Жичка

[Guest]

inače , ovo je prva neka vest da je postavljena na ŽRU što i sami možete primetiti greengrin

[Макрина]

[quote author=Martirije link=topic=.png' class='bbc_emoticon' alt='bendoff' />.msg442055#msg442055 date=1305653271]

da znaš xexexexe...

šteta što nemaju svoj sajt a tolka je eparhija.

Ма нећу ни да причам о томе...само ћу да се изнервирам или још горе,осудим,а од тога ништа.  greengrin

[Guest]

Изградња цркве на Копаонику

20. мај 2011 - 13:39

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Хризостом сусрео се данас у Српској Патријаршији у Београду са г. Небојшом Скорићем, директором ЈП Скијалишта Србије. Тема разговора била је иницијатива о изградњи цркве на Копаонику - најпосећенијем зимском центру у Србији. Састанку је присуствовао протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, в.д. дитректор Патријаршијске управне канцеларије.

СПЦ

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,16053.msg493885.html#msg493885

[C.A._R.I.A.]

Мало је старија вест,али да ли сте знали...

Digitalizovan "Žički blagovesnik"

26. januar 2011. | 14:50 | Izvor: Tanjug

KRALJEVO -

U Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu danas je predstavljeno digitalizovane izdanje svih brojeva časopisa "Žički blagovesnik", koji sa većim prekidima izlazi od 1919. godine.

Ova kulturna baština od sada će biti dostupna na sajtu Narodne biblioteke Srbije a u izvodima i na sajtu kraljevačke biblioteke.

Projekat je trajao godinu dana i obuhvatio je digitalizaciju mesečnika koji se od 1919. do 1938. godine zvao "Pregled crkve Eparhije žičke", a od 1939. do 1941. godine "Žički blagovesnik".

Časopis posle toga nije izlazio 56 godine, da bi 1997. godine bio obnovljen uz blagoslov počivšeg vladike žičkog Stefana.

Monah Ignjatije Marković, doktorant na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, istakao je da su uz pokretanje i uređivanje "Žičkog blagovesnika" vezana mnoga značajna imena Srpske pravoslavne crkve.

"List je 1919. godine pokrenut na inicijativu svetog vladike Nikolaja Velimirovića, a njegov urednik u periodu 1936-37. godine bio je Hranislav Đorić, potonji patrijarh srpski German”, naglasio je monah Ignjatije.

Direktorka kraljevačke biblioteke Dragana Tipsarević istakla je višestruki značaj digitalizacije štampanih publikacija.

"Digitalizacija je pretpostavka modernog naučno-istraživačkog rada. Na ovaj način čuvamo svoje kulturno nasleđe, ali ga i činimo dostupnim svima i svuda u svetu", rekla je Tipsarević.

Projekat digitalizacije "Žičkog blagovesnika" ostvaren je uz veliku pomoć Patrijaršijske biblioteke koja je učinila dostupnim brojeve koji su nedostajali Narodnoj biblioteci "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu.

http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/digitalizovan-zicki-blagovesnik_235678.html

Линк у тексту је погрешан,ево дигитализованог часописа овде

http://scc.digital.nb.rs/collection/nbkr-periodika

[Guest]

izvini brate već postoji tema - ep.žička

https://www.pouke.org/forum/topic/1172-%d0%b5%d0%bf%d0%b0%d1%80%d1%85%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d0%b6%d0%b8%d1%87%d0%ba%d0%b0/page__pid__471402__st__12#entry471402

[C.A._R.I.A.]

izvini brate već postoji tema - ep.žička

https://www.pouke.org..._12#entry471402

Збунио ме нови форум нисам видео да има још једна страница на одељку "вести из епархија". Хвала.

[Guest]

Nema frke bratac...

[Срђан Ранђеловић]

Десет година од упокојења Епископа жичког Стефана

 

 

 

У манастиру Жичи служен је парастос поводом десет година од упокојења блажене успомене Епископа жичког Стефана

Епископ шумадијски г. Јован, администратор Епархије жичке, служио је 4. фебруара 2013. године свету архијерејску Литургију у манастиру Жичи, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије жичке. Током свете Литургије Епископ је у чин протосинђела произвео јеромонаха Јакова (Лазовића), служашчег у манастиру Жичи. Протосинђел Јаков је, иначе, био и келијник владике Стефана.
Након свете Литургије служен је парастос блаженопочившем епископу Стефану, а након тога и мали помен на његовом гробу поред храма Успења Пресвете Богородице.

Епископ Стефан је рођен 21. августа 1916. године у Муњави, срез Огулин, где је завршио основну школу. Нижу Гимназију завршио је у Огулину, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски и Философски факултет на Београдском Универзитету. За катихету у Оточцу постављен је 1939. године.

Епископ горњокарловачки Сава га 1940. године рукополаже за ђакона. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где врши катихетску дужност у Крагујевцу до 1949. године.

Године 1955. постављен је за професора Богословије Светог Саве у манастиру Раковици код Београда, а 1958. одлази у Енглеску, где је са радом „Хришћанско васпитање деце у средњем адолесцентском добу“ дипломирао на Колеџу Светог Августина у Кентерберију. На студијама у Енглеској затекао га је избор за Епископа далматинског.

Замонашен је 10. јула 1959. године у манастиру Раковици од стране патријарха Германа, а у чин презвитера бива рукоположен на Петровдан исте године од стране Митрополита солунског Пантелејмона. Патријарх српски Герман и Патријарх антиохијски Теодосије, уз саслужење више архијереја, хиротонисали су га 9. августа 1959. године у Саборној цркви у Београду у чин епископа.

Епископ Стефан је управљао Епархијом далматинском од 1959. до 1978. године, и у том периоду она је доживела пуну обнову. Подигнуто је 14 нових храмова, обновљено 50 у Другом светском рату попаљених и порушених, попуњене су парохије. Свакако врхунац његовог рада у Далмацији је отварање Богословије Света Три Јерарха у манастиру Крки 1964. године. Ту је замонашен велики број младих богословаца, од којих је сада велики број архијереја Српске Православне Цркве.

Превео је са енглеског језика дело епископа Николаја „Вера светих, Катихизис Источне Православне цркве“, које је у издању Светог Архијерејског Синода доживело неколико издања и служи као уџбеник за верску наставу. Фототипски је објавио дело свога претходника на трну Епсикопа далматинских, епископа Никодима Милаша „Православна Далмација“ из 1901. године. Издао је, између осталог, „Монографију Манастир Крупа 1317-1967“, а затим о 200-годишњици смрти приредио споменицу „Далматински епископ Симеон Кончаревић и његово доба“. Поводом 100-годишњице освећења темеља Далматинске Лазарице 1874- 1974, објавио је споменицу под називом „Далматинска Лазарица и православни Косовљани“.

Још као епископ далматински објавио је прву збирку својих проповеди под насловом „Пазимо на време“ (1976). Другу и трећу књигу под истим насловом објавио је манастир Жича 1983. и 1987. године. Епископ Стефан је проповедао, првенствено на библијске теме. Под овим насловом укупно је угледало светлост дана пет томова Владичиних проповеди.

На мајском заседању Светог архијерејског сабора 1978. године изабран је за Епископа жичког. У трон Епископа жичког владика Стефан је уведен 23. јула 1978. године и наставља делатност његових претходника, епископâ Николаја, Германа (потоњи патријарх српски) и Василија Костића. Поводом 800-годишњице манастира Студенице објављена је научна споменица „Осам векова Студенице“. У Жичкој епархији је увео обичај тзв. братских састанака, на којима је са свештеницима своје епархије, у отвореној дискусији, разговарао о актуелним питањима у друштву.

Епископ Стефан је био веома активан и признат у светским екуменским круговима. Био је члан значајних комисија Светског савета цркава; учествовао је на заседању Комисије за међуцрквену помоћ у Ивердону (Швајцарска) и био домаћин истој Комисији у Жичи. У манастиру Жичи је 1980. године организовао теолошки симпозион на тему „Проповедање и учење хришћанске вере данас“, под покровитељством Комисије за светско мисионарство и евангелизацију при Светском Савету Цркава. У Софији је 1983. године на Свеправославном скупу одржао предавање на тему „Екуменско дељење средстава са православног гледишта“, а на Мисионарској конференцији у Солуну, 1987. године, такође је говорио о „сведочењу Православне Цркве у социјализму“. Држао је предавања на католичкој фондацији Pro Oriente у Бечу.

Као председник Грађевинског одбора за подизање нове зграде Богословског факултета у Београду свакако је најзаслужнији за успешан почетак и завршетак овог посла. Стални Просветни одбор при Светом Архијерејском Синоду водио је више година. Због његовог великог доприноса напретку богословског школства, научног и издавачког рада, Богословски факултет му је 1988. године доделио титулу почасног доктора богословских наука.

Епископ жички Стефан Боца преминуо је 4. фебруара 2003. године у манастиру Жичи. Опело и сахрану у манастиру Жичи 6. фебруара служио је Патријарх српски Павле уз саслужење скоро свих владика Српске Православне Цркве и многобројног свештенства, монаштва и верног народа. Сахрањен је на манастирском гробљу, крај гроба Епископа жичког Василија.
 

6. фебруар 2013. -  Из канцеларије Епархије жичке у Краљеву
протођакон Ђорђе Лазаревић

[Kolega2357]

Jel izabran novi episkop žički? 

[Срђан Ранђеловић]

Свети Симеон Мироточиви свечано прослављен у манастиру Студеници

 

 

 

У присуству великог броја верног народа студеничког краја, празник Светог Симеона Мироточивог - слава мале ктиторске цркве у манастиру Студеници - обележен је светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ шумадијски г. Јован, администратор жички, уз саслуживање игумана студеничког Тихона, више свештеника и свештеномонаха. У току Литургије Владика је монаха Јелисеја рукоположио у чин јерођакона.
 

У беседи коју је изговорио после прочитаног Јеванђеља, владика Јован је подсетио на значај живота и рада Светог Симеона и Светог Саве, који су на Христовој науци засновали Српску Цркву и Српску државу.

Владика је објаснио и смисао и значај свете Литургије: - Наш долазак у цркву на Службу Божју подразумева активно учешће у литургијском животу.
Смисао и значај свете Литургије јесте да се причестимо Телом и Крвљу Христовом.

 

[Срђан Ранђеловић]

Света Архијерејска литургија у Матарушкој Бањи

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Епархије жичке, Господин Јован, служио је 08. марта 2013. године Свету Архијерејску литургију у храму Св. великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи уз саслужење осморице свештеника и тројице ђакона.

 

На Св. Литургији, Владика је рукоположио у чин ђакона теолога Милана Костића из Матарушке Бање, а у чин презвитера јерођакона Јелисеја (Вујовића) сабрата манастира св. Тројице на Овчару.

 

Новорукоположенима је Владика упутио поучно слово о значају и узвишености свете тајне свештенства и свештеничке службе, и потреби чувања страха Божијег у себи, како би достојно и богоугодно испуњавали мисију у коју је свештенство призвано. Сабраном народу Владика се обратио поуком и подсећањем на хришћанску љубав и смирење у које смо сви позвани као живи чланови цркве Божије и којим вредностима се најугодније служи Богу и ближњима. На крају Литургије, Епископ је уручио досадашњем председнику Црквене општине у Матарушкој Бањи, господину Михајлу Павловићу Архијерејску грамату захвалности за љубав уложену у тридесетогодишњи рад на развоју и унапређењу Црквене општине.

 

За трпезом љубави, Архијерејски заменик Епископа жичког и старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић, уз захвалност Богу, поздравио је Његово Преосвештенство Епископа Јована, монаштво, и сабрани народ захваливши се Епископу за духовну гозбу и радост овога дана.

 

Нова радост за чланове парохијске заједнице уследила је у понедељак 11. марта Његово Преосвештенство, Владика Јован је опет служио у храму Св. великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи Св. Архијерејску Литургију уз саслужење десеторице свештеника и тројице ђакона. На литургији је тог дана Владика рукоположио у чин презвитера ђакона Милана Костића из Матарушке Бање, именовавши га за пароха грачачког у Грачацу, Архијерејско намесништво жичко. Новорукоположеном презвитеру, Владика је указао на значај свештеничке мисије, упутивши му душекорисне савете за предстојећи му подвиг, подсећајући га да ће Бог из његових руку тражити душе поверене му пастве. На Литургији је Владика одликовао правом ношења напрсног крста протојереја Предрага Миковића, пензионисаног пароха врдилског и протојереја Петра Гавриловића, пароха цветачког, назначавајући да је свештеничка служба крстоносна, и да ово одликовање представља признање за ревност у служби Богу и роду. Сабраном народу Епископ је усмерио пажњу на потребу стајања и живљења у Христу као удова Тела Христовог. На тај начин, кроз Литургијски живот у Цркви ми смо на путу Истине и спасења.

 

За трпезом љубави, новорукоположени презвитер Милан Костић је поздравио Епископа и захвалио се на дарованој му и повереној светој тајни свештенства, замоливши окупљени народ да га не забораве у својим молитвама, уз обећање да ће се он у свештеничким молитвама молити за све. У току дана Владика је обишао и храм Светог праведног Лазара у Жичи.

 

 

протојереј – ставрофор Љубинко Костић

[Срђан Ранђеловић]

Епископ Јован служио у Краљеву у Недељу Православља

 

 

 

У прву недељу Часног поста, недељу Православља, 24. марта 2013. године, Његово Преосвештенство Господин Г ЈОВАН служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве Српског у Краљеву.

 

На Литургији су саслуживали архимандрит Арсеније, братија храма Светог Саве, као и протонамесник Станоје Лазаревић, свештеник у пензији. На Литургији Преосвештени Владика Јован обратио се беседом у којој је подвукао велики значај поста и молитве у животу сваког хришћанина, као и смисао празника Недеље Православља. Овом приликом Епископ Јован произвео је у чин ПРОТОЈЕРЕЈА протонамесника Станоја Лазаревића.

 

Након свете Литургије Владика Јован предводио је литију подовом Недеље Православља, која је кренула од цркве Свете Тројице и ишла кроз град до цркве Светог Саве, где је служен молебан за отпале и заблуделе у вери. На литији је узело учешће свештенство и монаштво Епархије жичке. Пригодном беседом подовом празника по благослову Преосвештеног Епископа Јована обратио се протођакон Ђорђе Лазаревић.

 

Након Синодика послужена је трпеза љубави, на којој су се службеници Епархије жичке и свештеници храма св. Саве у Краљеву захвалили Владици Јовану на указаној љубави и служењу Свете Литургије.

 

протођакон Ђорђе Лазаревић, из канцеларије Епархије жичке у Краљеву

[Срђан Ранђеловић]

Ученици основне школе "Вук Караџић" учествовали на Светој Литургији поводом Недеље Православља

 

 

 

 

Краљево  –   Ученици Основне школе “Вук Караџић”, Краљево (Рибница-Берановац), од петог до осмог разреда, предвођени својим вјероучитељима Иваном Аврамовићем и Милутином Балтићем, учестовали су у Светој литургији поводом Недеље православља  24.марта 2013.г, у цркви Светог Василија Острошког у Берановцу код Краљева. Литургију је служио надлежни парох свештеник Иван Марковић, који је заблагодарио наставницима вјерске наставе који су своје ученике довели на службу Божију.

 

Већина дјеце се на овај велики дан и причестило,а добри домаћин свештеник Иван Марковић је за вјерни народ и ученике приредио и послужење па је дружење настављено и након литургијског сабрања. У поменутој основној школи “Вук Караџић” у Берановцу код Краљева, која је по броју ђака најбројнија у краљевачком региону, такође је и изузетно велики проценат ученика који похађају вјерску наставу који је изнад 90 процената.

 

Основну Школу “Вук Караџић” похађа 1200 ученика, у којој је запослено, са 110 запослених који брину о васпитању и образовању дјеце. Велику заслугу за овакав одзив на часове вјеронауке чини и чињеница да вјерску наставу предају Иван Аврамовић и Милутин Балтић, који и поред одржавања редовних часова вјеронауке, са својим ученицима уређују и мини школски вјерски часопис.

 

[Дејан-Марковић]

http://youtu.be/Yv1h4ZmB95s