karadjordje Написано Фебруар 24, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 24, 2010 Znači on je izabrao poligamiju.Ti vaši primjeri uvaženi gospodine nemaju težine.Ima nešto u logici što se zove mefhumul-muhalefe.A to je kada se nešto dozvoljava to znači da se suprotno tome to zabranjuje. Mislim da vi mene a ni javas nisam ubjedio u vaše mišljenje.Stoga bi bilo pametnije da pređemo na druga pitanja ako nemate ništa protiv.A ostavimo nepristrasnim čitaocima da uzmu mišljenje koje oni smatraju ispravnim.S tim da u starom zavjetu se puno spominje poligamija.Od Ibrahima do Solomona, koji koliko ono imade žena.Ne treba odgovor, mislim da znaš.Ali je imao više od jedne. Ви изгледа волите да се враћете на Стари Завјет и ако ја кажем да он више не важи у контексту у ком је важио? У праву постоји једно правило које гласи:терет доказивања лежи на ономе ко тврди нешто.Тврдите да се на основу оних стихова доказује полигамијеизволите објасните како. Кажете да моји аргументи немају тежину.Изволите покажите шта то у њима нема тежину.Ја сам вама дио по дио цитирао и образлагао.Сад очекујем од вас исто:кад тврдите да оно што ја износим нема тежину изволите покажите шта то нема тежину. Погледајте болдовано:то што сте рекли нема везе са овом темом.Епископ и обичан вјерник нису никакава супротност па да то правило важи.Уосталом:имате ли доказ да су епископ и вјерник супротност па да то правило важи? pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Фебруар 24, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 24, 2010 PITANJE KOJE SAM POSTAVI JE:moje pitanje za tebe zamolio bih odgovor na njega:Zašto se nastavlja sa kažnjavanjem i nakon Isusovog iskupljenja Kršćani vjeruju u Božju pravdu i kažu Bog nikome nepravdu ne čini. Njihova Sveta knjiga nam govori i kazuje o kazni kojom je Bog kaznio Adama(Adema), Evu(Havu) i zmiju nakon što im je odredio nastanjivanje na zemlji.Kazna kojom ih je kaznio je: 1) boli trudnoće i poroda na Evu. Ženi reče: "Mnoge ću ti muke umnožiti, kad zatrudniš. U bolovima ćeš rađati djecu, a ipak ćeš žudjeti muža svojega, koji će ti biti gospodar." 2) Neprestano neprijateljstvo između Eve i zmije koje će trajati do Sudnjega dana. Neprijateljstvo ću staviti između tebe i žene, između roda tvojega i roda njezina . 3)Prokletu je zemlju Bog učinio zbog Ademovog grijeha, i na njoj mu je učinio život teškim. Adamu reče: "Jer si popustio molbi žene svoje i jeo s drveta, za koje sam ti zapovjedio: 'Ne smiješ jesti s njega', to neka je prokleta zemlja zbog tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti sve dane života svojega. Trnje i korov rađat će ti, i ti ćeš jesti zelje poljsko. U znoju ćeš lica svojega jesti kruh, dok se ne vratiš u zemlju, od koje si uzet, jer prah si i u prah se vraćaš." 4) Bog je kaznio zmiju tako da joj je odredio da će se ona kretati se na svome stomaku. Tada reče Gospod Bog zmiji: "Jer si to učinila, da si prokleta među svom stokom i svima životinjama zemaljskim! Na trbuhu ćeš svojemu puzati i prah ćeš jesti sve dane života svojega! Ovdje se postavlja pitanje: Budući da je Bog pravedan. Iskupilo je se čovječanstvo kod boga Isusovim žrtvovanjem, zašto ta kažnjavanja i dan danas traju? Zašto zmija i danas se kreće na svome trbuhu? Zašto i danas žene trpe ogromne bolove pri porođaju? Zašto ne prestane neprijateljstvo između zmija i žena? Zar vi ne tvrdite da smo se Isusovom smrti iskupili zbog grijeha čovječanstva? Zašto onda i danas žene trpe ogromne porođajne bolove koji su toliki da neke žene uspavljuju prilikom poroda da bi im olakšali porođaj? Zašto ona i poslije tolikih bolova želi svoga muža? Zašto Božja kazna zmiji, da se kreće pomoću njenog trbuha i danas traje? Ako je ovo ovako onda gdje je ta Božija pravda? Možemo primjetiti da je Bog kaznio Adema time što je učinio prokletom zemlju zbog njega, umarat će se da bi sticao opskrbu iz zemlje. Postavlja se pitanje: Ako je istinska ta priča o iskupljenju, i ako se iskupljenje desilo zašto onda te kazne i danas traju i postoje? Nemojte samo reći da ta kazna postoji – kao što je to rekao papa Shenouda treći u jednoj od njegovih knjiga: Ta kazna je za nas trajna uspomena, tj podsjetnik. Da li je od Božije pravednosti da i nakon razapeća Isusovog i po krščanstvu, njegove smrti, kojom je iskupljeno čovječanstvo od svih učinjenih grijehova ta kazna i danas postoji i traje? Ево једно питање за тебе Енизе:у какво то ми искупљење вјерујемо? pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 ISTO ONO ŠTO KAŽE HRIŠČANSTVO ZA MUSLIMANE. А шта говори Хришћанство за Муслимане? pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 PITANJE KOJE SAM POSTAVI JE:moje pitanje za tebe zamolio bih odgovor na njega:Zašto se nastavlja sa kažnjavanjem i nakon Isusovog iskupljenja Искупљењем је побијеђена природа смрти па самим тим и смрт.Природа смрти је била да сви иду на једно мјесто јер су врата Раја била закључана после Адамовог пада.Христос је сишао у ад и избавио грешнике.Искупљење се односи на отварање Царства Небеског које је до васкрсења било затворено и избављењем врата Раја су отворена и отворен је пут свакоме ко жели спасење да га има. pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Sherlock H. Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 PITANJE KOJE SAM POSTAVI JE:moje pitanje za tebe zamolio bih odgovor na njega:Zašto se nastavlja sa kažnjavanjem i nakon Isusovog iskupljenja Искупљењем је побијеђена природа смрти па самим тим и смрт.Природа смрти је била да сви иду на једно мјесто јер су врата Раја била закључана после Адамовог пада.Христос је сишао у ад и избавио грешнике.Искупљење се односи на отварање Царства Небеског које је до васкрсења било затворено и избављењем врата Раја су отворена и отворен је пут свакоме ко жели спасење да га има. Hristos nas jeste iskupio,ali samo ako mi to želimo i priznamo Ga za Spasitelja.Po Vašoj logici,u svetu ne bi trebalo da bude ni bolesti niti ikakve patnje,jer toga nije bilo u Edemu.Mi se u ovom svetu ne možemo osloboditi naše pale i ogrehovljene prirode,već će se konačni preobražaj čitave tvorevine dogoditi po vaskrsenju mrtvih i Strašnog suda.Hrišćani pod rečju iskupljenje ne podrazumevaju da nas je Spasitelj oslobodio telesnih patnji,već da nam je otvorio vrata raja zatvorena Adamovim grehom.Pozdrav. 0104_cheesy 0104_cheesy 0104_cheesy Domine, adiuva incredulitatem meam! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Eniz Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 nisam znao da poznajete našu logiku.Samo odakle vam takav zaključak? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 nisam znao da poznajete našu logiku.Samo odakle vam takav zaključak? ? pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Цвеле1993 Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 nisam znao da poznajete našu logiku.Samo odakle vam takav zaključak? Вероватно, по оном питању што си мени поставио... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Eniz Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 Pitajte svećenika Ivana o tome što kaže hriščanstvo za muslimane! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
cejovic vukman Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 Pitajte svećenika Ivana o tome što kaže hriščanstvo za muslimane! Nema potrebe da previse opterecujemo oca Ivana. Neka se covjek odmori a u medjuvremenu pogledajmo sta o muslimanskoj zabludi pise Sveti Sava, cije su mosti religiozno tolernantni muslimanin zapalili na Vracaru. "А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога: и овај је антихристов, за којега чусте да ће доћи, и сад је већ на свијету." (1. Јов. 4, 3) ЗАКОНОПРАВИЛО СВЕТОГ САВЕ О МУХАМЕДОВОМ УЧЕЊУ Срби се од појаве Турака на Балкану (XIV век) непосредно и непрекидно суочавају са Мухамедовим учењем, из којег је израстао многобројни исламски свет. После вишевековне турске владавине све до данас у Рашкој области и Босни постоје исламизирани Срби, који помоћу исламске вере стварају свест о себи као посебном - муслиманском народу. Њих би данас свакако било много више да у Србији нису постојали списи о Мухамеду и о профаности вере коју је проповедао. Свети Сава је два таква списа преузео из византијске књижевности и унео их у Законоправило или Номоканон - зборник црквених и грађанских прописа, намењен Српској цркви и држави. На тај начин Срби су, благодарећи Византинцима и светом Сави, теоријски и посредно знали о исламу много пре појаве Турака у Србији. Оба списа се у целини објављују на савременом српском језику. Да би се лакше схватила њихова садржина, укратко су изложени подаци о Мухамеду, о земаљском а не небесном пореклу исламског веровања и о фанатизму муслимана, који наспрам државних граница предност дају верским границама. " ... Ко може стати напоредо с Богом?... сам Мухамед, поред све своје ненависти према хришћанима, признаје и ставља у Коран, да ће Исус син Маријин судити свету, следствепо и самом Мухамеду. Какво онда уједначење и поравнање!..."(Епископ Николај, 127. писмо, Сабрана дела, књ. ВИИИ, Диселдорф, 1978, стр. 151). Спис о измаилћанској вери Свети Сава је у своје Законоправило унео преко сто канонских и законских византијских списа, преведених на српскословенски језик. Међу њима је у 61. глави под бројем 21 догматски, апологетско-полемички спис светог Јована Дамаскина (+ 749/50) о измаилћанској вери, стављен на крају списа светог Епифанија Кипарског (+ 403) "О јересима". Дамаскиновом тексту придодати су, без одређења, одељци из списа Георгија Монаха (ИX век) "О вођи Сарацина - Мухамеду који је и Мухумет". Тако преузет из византијских номоканона, спис о измаилћанској вери, први пут овде објављен у преводу са грчког и српскословенског на савремени српски језик, гласи: "21. И до сада постоји служба измаилћанска која држи и вара људе, то јест вера срацинска која је претеча Антихриста. А потиче од Измаила, рођеног Авраму од Агаре, због чега се називају Агарани и Измаилћани. Себе називају Сарацинима, јер су од Саре сујетни, будући да рече Агара анђелу: 'Сара мене сујетну отпусти' (1. Мојс. 16). Они, дакле, идолима служаху и клањаху се звезди Даници и Афродити коју су својим језиком и Хавар назвали, што значи велика. До времена цара Ираклија, пак, отворено идолима служаху. А од тог времена па до сада код њих узрасте лажни пророк по имену Моамед који је, разговарајући са Јеврејима и са хришћанима, тојест са аријанима и несторијанима, одасвуд црпео зло: од Јевреја пак једноначелство, а од аријана Реч и Дух - оба створена; од несторијана човеколатрију. А поштује Стари и Нови завет. Тако, разговарајући и са неким аријанином монахом, створи своју јерес. И под изговором да се држи боговерја, присвојивши срацински народ, проповедаше да је Писмо с неба од Бога снесено на њега. А списи какве је у његовим књигама исписао достојни су смеха. Веру је њима овако предао: Говори, да је један Бог творац свега, који није ни рођен нити рађа. Говори, да је Христос Реч Божја и Дух његов, створен и слуга, и да се бесемено роди од Марије сестре Мојсијеве и Аронове.Јер, каза да Реч Божја и Дух уђе у Марију и роди Исуса који је пророк и слуга Божји, и да га Јудејци, безаконујући, хтедоше распети. И осудише и распеше његову сенку, а сам Христос нити је био распет нити је умро, јер га Бог узе к себи на небеса. Запита га Бог говорећи: 'О Исусе, јеси ли ти рекао, син сам Божји и Бог'? И одговоривши Исус рече: 'Милостив ми Господе мој, ти знаш да не рекох, нити се стидим бити слуга твој, него људи преступници написаше да рекох те речи и слагаше против мене и у заблуди су'. И одговоривши рече њему Бог: 'Знам да ти ниси изговорио те речи'. И многе друге измишљотине су достојне смеха у таквом спису, за који надмено каже да је од Бога снесен на њега. А кад ми кажемо - па које тај који сведочи да му је Бог дао спис, или ко је од пророка прорекао да ће се појавити такав пророк, они остају у недоумици. Јер, Мојсије на Синајској Гори наочиглед свих људи, у облаку и у огњу и у мраку и у бури прими Закон од Бога који се јави; јер и сви пророци од Мојсија па наовамо почеше проповедати о Христовом доласку и о томе, да ће се Христос Бог и Божји Син, дошав, оваплотити и распет бити и умревши васкрснути, и да је Он судија живима и мртвима. И кад ми кажемо још, како ваш пророк не дође тако, да и други о њему посведоче, него не у вашем присуству, не онако како је Мојсију Бог дао Закон док се наочиглед свих људи димила Гора, па да за спис, који рекосте да је њему тако био дао, и ви имате доказ? - одговарајући рекоше да Бог чини онолико колико хоће. То и ми знамо, рекосмо, него питамо - како спис сиђе на вашег пророка? И одговарају: 'Док је спавао спис сиђе па њега'. А ми им са подсмехом кажемо да, пошто је, дакле, спавајући примио спис, није осетио дејство, па се на њему испуни народна прича: Што је баби мило - то јој се и снило. И кад ми опет питамо - како не запитасте њега, пошто он у вашем спису заповеда да се ништа не чини или прима без сведока, прво нама да се покажеш са сведочанством да си пророк и од Бога изашао, и који спис сведочи о теби? - они ћуте, стидећи се. Сходно томе, кажемо им: Пошто вам није допуштено без сведока узети жену, ни купити ни стећи, а ни сами ви нећете без сведока да имате магарце или [друге] животиње, дакле помоћу сведока имате и жене и имање и магарце и остало - само веру и писма имате без сведока. Јер, онај који вам је предао веру ниоткуда нема доказа, нити се ико зна за његовог сведока, него је спавајући њу примио. Нас називају двобошцима, јер кажу да уводимо другог Бога говорећи да је Христос Син Божји и Бог. А ми им кажемо да су то предали пророци и Писмо, а ви тврдите да прихватате пророке. Ако, дакле, погрешно Христа називамо Сином Божјим- то они учише и предадоше нам. Неки од њих кажу да ми, преиначујући пророке, додасмо такве ствари, а други веле: 'Јевреји који вас мрзе преварише вас да је [тако] од пророка написано, да бисте пропали'. Ми им опет кажемо: Пошто ви говорите да је Христос Реч Божја и Дух, како нас онда клеветате да смо двобошци, јер је Слово, и Дух, неразлучан од Њега у коме јесте? Ако је, дакле, у Богу као Његова Реч - јасно је да је Бог, а ако је изван Бога, по вашој речи Бог је без разума и без живота. Нисте ли Га, дакле, бежећи од другог Бога, пресекли? Боље би вам било да говорите да имате другог неголи да Га пресецате и као камен или дрво или нешто од нечулних бића уводите. Док ви, дакле, лажно клевећући, нас називате двобошцима, ми вас пресекатељима Бога именујемо. Клеветају нас да смо идолослужитељи, поклањајући се крсту и икони Христовој и светих. Ми њима кажемо: Како се ви, дакле, тарете о камен, по речима вашег Вахтана, и љубите камен поздрављајући? А неки од њих кажу: 'На њему је Аврам лежао са Агаром'; други опет кажу да је за њега привезао био камилу када је хтео жртвовати Исака. И њима одговарамо: Пошто Спис говори да је Гора била шумовита и [имала] дрва од којих је, исцепавши за свеспалну жртву, Аврам ставио на Исака, и да је са децом оставио магарце, откуда вам, дакле, та из-мишљотина? Тамо нити шумских дрвета има, нити магарци пролазе. Стиде се, наравно. Ипак, кажу, камен Аврамов постоји. Затим им кажемо: Нека то и јесте камен Аврамов како ви измишљате. Љубећи га, дакле, само зато што је Аврам лежао на њему са женом и што је за њега привезао камилу - не стидите се, него нас окривљујете што се поклањамо крсту Христовом и лику Његовом, којим се бесовска сила и ђавоља превара разруши. А то, што рекоше да је камен - јесте глава Афродитина, којој се поклањаху и коју називаху и Хавар; на којем камену се и до сада онима који тачно посматрају, уклесотине и знамење јавља. Тај Моамед многе, како је речено, бесмислице написав, од којих свакој додаде назив, као овај: 'Спис о жени', и у њему отворено озакоњује узимати четири жене и наложница, ако може, тисућу, колико његова рука обујми оних које се повинују. А од четири жене, коју хоће пусти и другу коју хоће узме. Из овог разлога доносећи закон, Моамед имаше помоћника, заправо друга по имену Зид (Зејд). Овај имаше красну жену коју пожеле Моамед. Док су њих двојица седели, Моамед рече: 'Хеј, Бог ми је заповедио да узмем твоју жену!' А Зид одговори: 'Апостол си, чини оно што ти је Бог рекао - узми моју жену!' Чак и више да кажемо - рече му - ' Бог је мени заповедио да отпустиш жену своју!' И он је отпусти. После неколико дана друкчије рече: 'Заповедио ми је Бог да ја њу узмем'. И тако узев, и прељубу с њом учинив, донесе овакав закон: 'Онај ко хоће да отпусти жену своју, па ако се после отпуста њеног врати, други да је узме, јер је недостојно узети је ако не лежи с другим. Ако пак и брат отпусти жену - њу да узме брат његов, ако хоће'. Овакве ствари прописује у том спису: 'Ради земљу коју ти је дао Бог и одржавај је'; чини и ово тако и тако - да не говорим као он све оно што је срамно. Други, опет, 'Спис о камили божјој'. О њој каже како беше камила од Бога и како испиваше сву реку те не могаше пролазити између две горе зато што се укљешти. А на том месту, рече, бејаху људи и, једног дана, они пијаху воду. А камила другог дана, пијући воду, храњаше их, дајући им млеко место воде. Подигоше се они зли људи и убише камилу, а та беше родила малу камилу. Пошто је мајка убијена, младунче завапи к Богу и Бог га узе к себи. Па им кажемо: Откуда беше она камила? И кажу да је од Бога била. Па велимо: Је ли се та камила парила са другом камилом? И кажу - није. Онда откуда, рекосмо, роди младунче, јер видимо камилу вашу без оца и без матере и неродословну, а родивши веома пострада? Али не види се ни онај који јој је нанео насиље, а младунче се вазнесе. Зашто, дакле, ваш пророк коме је, како кажете, Бог говорио, није о камили знао, где се напаса и ко су ти што једу млеко дојећи је? Неће ли и она, упавши некако у невоље као и мајка бити убијена? Или је претеча, пре вас у рај ушла, из које ће вама, како маштате, млечна река бити, јер кажете да ће вам у рају три реке потећи: воде, вина и млека. Али ако је ван раја претеча ваш камила, јасно је да се осушила од глади и жеђи. Или се и други наслађују њеним млеком па се узалуд ваш пророк размеће сматрајући да разговара са Богом, јер му тајну о камили није открио. А ако је у рају, опет ће испити воду и, остајући без воде, пресахнуће усред рајске хране. И, у недостатку воде, јер је сву испила камила, жудећете да пијете са винске реке. Пијући само вино, успалићете се и опићете се и заспати са главобољом. И после буђења од сна, заситивши се вина, заборавићете рајске красоте. Како се, дакле, ваш пророк није присетио јада, да ће вам се тако нешто догодити у рајском изобиљу? Ни о камили се није бринуо где сада пребива. Али ни ви га не запитасте, како вам је о трима рекама казивао сањарећи? Но ми дивну вашу камилу, која испред вас иде, јасно обелодањујемо међу душама магараца, где и ви хоћете да пребивате као животиње. Тамо је тама крајња и мука бесконачна, огањ шумећи, црв који не спава и бездани бесова. Рече, опет, Моамед: 'Спис о храни' говори да је Христос тражио од Бога храну и дата му је, јер Бог рече говорећи му: 'Дадох теби и твојима храну нетрулежну'. Затим, 'Спис о волу' говори и друге неке речи достојне смеха, које због многих ствари сматрах да треба прескочити. Положи закон да се они тј. муслимани, укључујући и жене, обрезују; нареди да се не празнује субота, нити да се крштава, а да се једе оно што је законом забрањено, дозволивши да се једе оно за шта је наређено уздржати се. Свињско месо не јести. Пијење вина сасвим је забранио. Поклањати се само јединоме Богу. Христа, дакле, поштовати као Реч Божју, а не као Сина који се од Духа Светог родио. А Реч, и Дух произнесени и у ваздух разливени, разумети несаставно [не ипостасно], нити са Оцем једнобитно. Свету Деву Марију не називати Богородицом, него је сматрати сестром Мојсијевом и Ароновом. Сањарећи тако нешто, рече за себе да ће кључар раја бити. Зато ће се, рече, у дан судњи прво појавити Мојсије са Израиљћанима и, као преступници закона, биће предати муци вечној. А потом ће се, рече, појавити Исус и одрећи се пред Богом да је себе звао Сином Божјим. А хришћани, који су се дрзнули да тако нешто припишу Христовом имену, проповедајући га и за Бога, и Сина Божјег, и Реч оваплоћену -[биће предати огњу пакленом]. А потом за себе рече да ће га Бог позвати као веома побожног и похвалиће га као повод побожности читавог парода, и због тога ће бити рајски кључар. И пошто он буде отворио рај, с њим ће, рече, ући, без приговора и без суда, седамдесет тисућа оних који се могу, каже, успротивити томе, да се осталима суди. И праведници ће се, без сумње, насладити уживања, а они за које се нађе да су грешници, имаће писма око вратова везана, па ће и они ући у рај; и ти ће се назвати проштеницима Божјим и Моамедовим. А у рају ће, рече, три реке бити: једна медна, друга млечна и трећа винска, да свак има власт да се насићује одакле хоће. Са њима ће бити жене бестрасно и одржавати им храмове и свакојако угађати, рече. А Јудејци и хришћани биће уместо дрва за ватру положени. Самарићани, рече, износиће смеће и њихова говна из раја избацивати како се не би рај усмрдео. Свак како је живео овде, или у богатству или у сиромаштву, на исти начин ће и онамо, каже, живети. Тај варалица је уз то учио, да је за свако добро и зло узрочник Бог; и све што наиђе на човека, ако и од искушења лукавога, од Бога бива. Лажно говори. А разбојници и врачари и сви који буду ухваћени у злим делима и убијани - њима је, рече, Бог писао да буду такви, и хтео је да они тако умру. И друге неке ствари измишљајући брбљају јадници, вечних блага лишени као нечастиви хулници". Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
karadjordje Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 Pitajte svećenika Ivana o tome što kaže hriščanstvo za muslimane! Ево ја вас питам:шта каже Хришћанство за муслимане?Ја сам Хришћанин па бих волио да ми неко каже шта Црква каже за муслимане. pratis.me a? :P Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Eniz Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 Crkva ne priznaje islam kao vjeru od boga.Samim time smatraju muslimane nevjernicima i ako ne budu vjerovali u Isusa po njihovom učenju bit će od stanovnika pakla. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Saladin Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 Pitajte svećenika Ivana o tome što kaže hriščanstvo za muslimane! Ево ја вас питам:шта каже Хришћанство за муслимане?Ја сам Хришћанин па бих волио да ми неко каже шта Црква каже за муслимане. Zapravo, ako bi mogao to malo pojasniti, naime, jednom si napisao citiram "mi Hrišćani NE učimo da će se samo Hrišćani spasiti", a sa druge strane se piše da spasenja nema van crkve, ako možeš to malo konkretnije obrazložiti?, ko se zapravo može spasiti po vašem učenju? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Eniz Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 teološki odgovoreno: Po islamu će se spasiti samo onaj kome se dragi Bog smiluje. Ko mu dođe kao čisti monoteista, priznavajači Muhammeda kao poslanika, i sve ostale poslanike, i priznavajući islam kao vjeru! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
cejovic vukman Написано Фебруар 25, 2010 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2010 Hristos je rekao, da ce´onaj ko povjeruje i krsti se, biti spasen. Crkva uci da ce svaki onaj, ko povjeruje i koji se krsti i koji se shodno svojim mogucnostima trudi da zivi pobozno, spasti. Sta ce biti sa onim drugima, to sa sigurnoscu ne mozemo da znamo, osim da ce im biti sudjeno i shodno tome, kako su zivjeli i koliko su Boga trazili, bice osudjeni ili spaseni. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука