ГМО (спојене теме)

[Ignjatije]

Neka njome hrani sebe i svoju porodicu.

Ja sam za ono prirodno što Gospod daje.

[Млађони]

Шта има он да обећава и уводи... Ако ја хоћу или нећу да нешто купим и једем то је моја ствар.

Fora je sto u srbiji imas jak odred ovih anti/gmo koji bi da zabrane prodaju GMO na nasem trzistu medju kojima su vecina uglavnom dverasi, radikali i slichni

Sve to pod pretnjom da ce GMO da upropasti Srpsku poljoprivredu i potruje Srpski narod.

Ukratko.

[Grizzly Adams]

То би требало пољопривредници да одлуче, а не незапослени психолози...

[Млађони]

То би требало пољопривредници да одлуче, а не незапослени психолози...

Objasni ti to njima. Cek da ti pokazem

[ego]

Прича уопште није наивна, ево и примера:

Монсантов безобразлук одлази толико далеко да тужи пољопривреднике чија су класична поља опрашена поленом са сусједног генетичко модифицираног усјева. Више о случају канадског пољопривредника Percy Schmeisera против Монсанта прочитајте овдје:

http://www.percyschmeiser.com/

Сељачка (по)буна у Канади

У овом је случају Давид један канадски пољопривредник, произвођач био хране, а Голијат је Монсанто, фирма хемијских производа и семена. Предмет спора је генетски модификовано семе. Давид и Голијат из ове приче свађају се око питања чији су гени које је ветар својевремено "посејао" преко ограде, која је раздвајала њихове поседе. Али важно је и питање: ко ће у том случају платити одштету? До пре неколико година обични људи нису имали појма о лиценцама. Дозвола коришћења нечега (лицере је латински израз) последица је друштва знања. Ако знање није свима слободно доступно, с њим се може зарадити новац. Пуно новца. И то без ризика. У уговорима о лиценцирању софтwареа често стоји један чланак којим се произвођач ограђује од евентуалне штете настале коришћењем производа. Исту ствар већ годинама практикују и произвођачи генетски модификованих организама. Амерички произвођач семена Монсанто до сада се успешно ограђивао од одговорности за насталу штету, али од данашњег четвртка (24.1.2008.) Монсанто је пред судом: кривац је канадски сељак и добитник Алтернативне Нобелове награде Percy Schmeiser.

Ветар "одувао" семенке на Percy-јево поље

77-годишњи Канађанин, некадашњи градоначелник и посланик у регионалном парламенту, са својом је женом Луисе у малом месту Бруно на западу Канаде узгајао био семе уљане репице. 1998. хемијски и семенарски концерн Монсанто против брачног пара подигао је оптужницу. У њиховом је семену пронађено 0,6% Монсантовог генетски модификованог семенског материјала. То је семе ветар са Монсантових пољопривредних површина једноставно "одувао" на Schmeiser-oвo ово поље, а он каже:

"Монсанто нас је тужио због повреде патентираног производа, они су рекли да ми користимо њихово семе без лиценце. Пребацили су нам повреду права коришћења заштићеног производа и то је у већини земаља случај којим се баве Савезни судови."

На велико изненађење брачног пара Суд је пресудио да они целу своју жетву морају предати концерну...они су заправо били сретни да још нису морали платити одштету Монсанту, који је захтевао око милион канадских долара. Да је Суд којим случајем тако пресудио, мали произвођачи био хране би финансијски колабирали.

Спором се баве највиши канадски судови

Врховни канадски суд 2004. године потврдио је да је Монсанто власник патентираних гена, а тиме и целе жетве, јер се гени налазе у уљаној репици коју су Schmeiser-ови пожњели. Никога очигледно није занимала чињеница да је том пресудом, односно игром судбине и природним ћудима ветра који је почео да дува у једну, а не на другу страну, уништено све оно што је канадски брачни пар створио током 50 година свога рада. Судска пресуда и Пирова победа би се Монсанту могла ипак обити о главу. Percy Schmeiser је сада и сам подигао тужбу: он сада тужи Монсанто:

"Врховни Суд је одлучио да власник контролише патентиране гене, без обзира где су они завршили и у којој се биљци налазили и на којем поседу неког сељака. Они морају контролисати тај животни облик. Али када неко нешто поседује, например ген у неком пољопривредном производу, и тај ген заврши у природној околини где се више не може контролисати онда власник гена мора покрити насталу штету, например штету насталу због губитка неких врста, промена које настају на аутохтоним семенима и лично право произвођача био хране да узгајају оно што они желе. Али та је могућност сада уништена."

Довитљиви сељак и његове методе

Schmeiser је од Монсанта затражио да уклони генетско семе које је ветар нанео на његово поље. Монсанто није реаговао, сељак је то сам направио и послао рачун концерну. Концерн није платио и случај је доспео пред Суд. Иако се ради о своти од само 600 долара, о случају се расправља пред највишим канадским судовима: ради се о осетљивој теми: мора ли неки произвођач покрити штету коју проузрокују његови производи и у случају да је њихово коришћење дозвољено искључиво на основу лиценце? Уколико на то питање одговор буде "ДА", у проблемима ће се наћи не само произвођачи семенки, већ и софтвера: у бројним рачунарским програмима има великих грешака. Ако Суд каже да је Монсанто крив, може се очекивати цели талас тужби за плаћање одштете: у Канади и у САД-у многи сељаци пате због све интензивнијег коришћења генетски модификованог семена, како каже сељак Percy Schmeiser:

"Сељаци су претрпели велику економску штету тако што више нису могли продавати репицу, соју и кукуруз који су били загађени генетски модификованим семеном. То погађа и друге бранше, например медаре. Мед се не може извозити јер је генетски загађен. Ствар је још и гора: укрштањем неких сорти загађено је све више врста воћа, тако да их произвођачи био хране више не могу ни узгајати."

Пораз сељака био би пораз за човечанство

Уколико Суд не прогласи Монсанто кривим то би био пораз за све оне који се боре за чисту природу: то био уствари била позивница на загађивање природе и наношење штете муштеријама. Била би угрожено и снабдевање живим намирницама. Сељацима би било забрањено користити део жетве као семе за сетву годину касније. У Немачкој је од 1998. на снази један закон којим су сељаци обвезни да произвођачима семена плате "лиценцу" уколико део своје жетве посеју на њивама идуће пролеће. То је уствари дозвола концернима за штампање новца.

Канадски сељак Percy Schmeiser је огорчен:

"Као произвођачи семена ми смо мишљења да се то право на коришћење семена од жетве не сме ограничити. Када ви сељацима ограничите право узгоја семена прилагођеног земљишту, клими и болестима које су типичне за неку регију, ви ћете зауставити будући развој нових врста семена и биљака. Регија која је удаљена само 200 километара има сасвим другачије услове. Не може се свако семе узгајати на свим пољима. Код нас се обично каже како "једна рукавица не одговара свима."

Код процеса у Канади не ради се дакле само о томе ко је одговоран за неки производ, већ и о питању желимо ли ми да нам храну производе милиони сељака или неколико великих мултинационалних концерна, који се тешко могу контролисати.

http://www.poljopart...d=303&Itemid=81

[Grizzly Adams]

А, па то је други проблем који нема везе са ГМ храном, већ са корупцијом у судству и власти.

[Isak Njutn]

Ja sam za dobru staru majku prirodu a Tadic neka svoju decu hrani GMO prozivodima .Inace ovo je protivustavno,kod nas je prozivodnja i distribucija GMO zabranjena Ustavom.

[Grizzly Adams]

Нико ти не брани да једеш шта хоћеш, али немој ни ти да браниш другима исто то.

[Isak Njutn]

Ne razumem.Kome sam zabranio i kako?Samo sam rekao sta stoji u Ustavu.

[Grizzly Adams]

Па ако тако стоји у врховном закону државе, онда је забрањено...

Тако нешто не би смело да стоји у Уставу. Стварно су то ставили? .mislise.

[Isak Njutn]

Stoji al dzaba kada nama nista nije sveto a kao navodno hocemo pravnu drzavu i jake institucije.

[Grizzly Adams]

Па то и овако није добро да стоји у закону.

Постоје два слична појма са веома различитим значењем: "правна држава" и "владавина права". Нама више треба ово друго.

[Isak Njutn]

Nazalost vladavina prava se obicno pretvori u zloupotrebu i manipulaciju istih a ja mislim da je nama potrebno i jedno i drugo posto nijedno nemamo.

[Grizzly Adams]

Хоћу да ти кажем - правну државу и јаке институције имали су и Хитлер и Стаљин. Без владавине права нема нормалног друштва.

[Млађони]

.Inace ovo je protivustavno,kod nas je prozivodnja i distribucija GMO zabranjena Ustavom.

Kojim clanom

Постоје два слична појма са веома различитим значењем: "правна држава" и "владавина права". Нама више треба ово друго.

Opa pazi ga zvonce ulazi u terminologiju polako :P

Jos materijalne i formalne izvore prava da razlikujes i mozes da polozish uvod