Muzička teorija

[Александрида]

Hmm...pa svako vreme nosi svoje,mada mislim da muzika nikada nije bila ovoliko disharmonična kao u postmodernizmu,bar što se mene tiče.Mada je moj sluh jako osetljiv,pa može da se desi da je zbog toga.

[Иван ♪♫]

Сваки интервал може да се употреби негде где ће имати своју улогу, још код Баха има дисонантних интевала који у контексту звуче феноменално. Проблем са постмодернизмом је што се иза њега често крије недостатак талента и/или креативности.

Poenta je u stvaranju i razrešavanju tzv. napetosti što se kod Baha mislim najjasnije čuje, pogotovu što je akcenat bio na linijskom kretanju i kontrapunktu. Kasnije veće težište dobija i harmonija.

[Иван ♪♫]

Mada što kaže Aleksandrida, stvar je ukusa. Recimo Mocartova muzika je vrlo tečna i fluidna i savršeno povezana, sa briljantnom melodijom i harmonijom i sa kristalno jasnom orkestracijom, ali ja ne mogu da je slušam.

[Juan Valdez]

Logos je to, svuda je opisao sebe po malo... a covek prirodno tezi Logosu...

To nije odgovor. Zasto je Logos opisao sebe kroz C+E, a ne kroz C+D? To su sve samo mehanicki talasi, mehanicke vibracije. A nas mozak neke od njih prima kao ruzne, a neke kao prelepe. I to same po sebi, bez da ih neki genije ukomponuje u muzicko delo. Prosto, C+E nam zvuci skladno, a C+D bas i ne. A Logos je stvorio i te ruzne mehanicke talase i njihove kombiancije. Druga je prica sto poneki (kao sto Zvonko rece) uspevaju da i disonantno pretvore u prelepo, ali samo po sebi, mislim da ce tu uglavnom svi da se sloze, nesto zvuci dobro, a nesto lose. Moje pitanje nije toliko filozofsko koliko je naucno, fizicko. Iza svega mora da postoji neki neuroloski razlog.

[Grizzly Adams]

То јесте чиста математика/физика, зависи од фреквенција тонова и колико се "слажу".

Ево како изгледа октава:

Квинта:

Мала секунда:

То значи да ако се фреквенције тонова "поклапају" они ће звучати "лепо", иначе не.

[Juan Valdez]

Ali zasto? Zasto ovo dole ne zvuci dobro? Nigde unapred ne postoji "prirodni zakon" koji kaze da ако се фреквенције тонова "поклапају" они ће звучати "лепо", иначе не.

[Grizzly Adams]

Ваљда зато што не постоји "правилност" у осцилацији. Код тонова који се слажу имаш "pattern" који се понавља.

[Juan Valdez]

To je inzenjerski odgovor.

[Иван ♪♫]

...

Квинта:

...

ovo je savršena kvinta čiji harmonici su u odnosu 3/2 (odnos frekvencija).

Ipak u temperovanom sistemu štimovanja nije ovakav odnos, jer se oktava deli na dvanaest jednakih delova i onda kvinta nije savršena.

Evo citata iz knjige Dejana Despića:

Tako je među savršenim konsonancama na prvom mestu čista prima, unisono, sa odnosom frekevencija 1:1, zatim oktava 1:2, pa čista kvinta 2:3 i kvarta 3:4, a među nesavršenim - velika terca 4:5, velika seksta 3:5, pa mala terca 5:6 i mala seksta 5:8. Sa muzičkog gledišta je, razume se, mnogo važnija subjektivno-psihološka definicija, prema kojoj je konsonanca skladno i stabilno sazvučje koje u slušaocu ne izaziva očekivanje razrešenja, pa je u tom smislu samostalno.

I autor još kaže da je ovo relativno i da zavisi od navike slušalaca, stila itd.

...

Ove srazmere potiču iz položaja tonova u alikvotnom nizu (kao izrazu prirodne strukture zvuka), jer u njemu redni broj pojedinog tona pokazuje i odnos njegove frekvencije prema frekvencijama drugih tonova u nizu.

...

Temperovani sistem štimovanja, koji je zbog potreba muzičke prakse počeo da se uvodi na instrumentima sa fiksiranom intonacijom (orgulje, čembalo, klavir) krajem 17. veka, znači ravnomernu raspodelu oktave na dvanaest jednakih polustepena. Time se, u odnosu na prirodno (alikvotno) štimovanje, frekvencije međutonova - čuvajući samo odnos oktave 1:2 - unekoliko pomeraju, pa se i njihovi odnosi menjaju. Tako se odnos susednih tonova (temperovanog polustepena) iskazuje kao razmera 1:1,05946, dok su tonovi na rastojanju male septime u odnosu 55:89, velike 89:168, temperovanog tritonusa (gde je prekomerna kvarta zvučno jednaka umanjenoj kvinti) - 99:140, a velike sekunde temperovanog celog stepena čak 400:449.

Znači, savršena kvinta je f1/f0 = 3/2 = 1.5, a temperovana f1/f0 = 1,3348...

[Иван ♪♫]

To je inzenjerski odgovor.

Evo isečka iz jednog mog rada. Ne garantujem da je sve 100% tačno, shvati kao razmatranje:

http://postimage.org/image/6zbhdamyn/

http://postimage.org/image/rkq9574jj/

http://postimage.org/image/71vd04qm7/

http://postimage.org/image/spkbakr0f/

[Иван ♪♫]

Vau, vidite šta sam našao: http://imslp.org/wiki/Guide_to_the_Practical_Study_of_Harmony_(Tchaikovsky,_Pyotr)

[Јефимија Крунић]

0102_laugh 0110_hahaha

[Juan Valdez]

[Иван ♪♫]

Vau, vidite šta sam našao: http://imslp.org/wik...ikovsky,_Pyotr)

kolko je ovo dobra knjiga...

[Иван ♪♫]

хаха, дакле не верујем:

 

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_musical_works_in_unusual_time_signatures

 

⅔/4

 

3⅔/4

 

да се разумемо, овакве тактове сматрам неозбиљним