Језиви подаци: 92% од контролисаних парцела засејано генетски модификованом сојом!

[Бора]

Zasto sam optimista?.

[Evgenik]

Ок, ти се држиш овог чланка јер је писан "букачки", ја се враћам на суштину:

ми нисмо земља која живи од извоза аутомобила, компјутера, од туризма итд итд. већ смо крај који има ФЕНОМЕНАЛНЕ услове да живи од пољопривреде.

Кад је већ тако, односно када већ имамо сјајне географске услове, зашто тако не чинимо, већ ово мало производње уништавамо

тиме што дозвољавамо увоз наслијепо пољопривредних производа у условима непостојања контроле квалитета?

Зашто не васпитавамо грађане да се на пијаци не тражи најнижа цијена (без обзира на здравствене последице) него квалитет,

или рецимо да се подстиче мала и средња производња пољопривредних производа?

Ја вам кажем - ми и Швеђани да се замијенимо за државе (да се комплет становништво у трену пребаци) Швеђани у Србији би за три године били најбогатија нација на планети

а ми би сви ђутуре у Шведској поумирали од глади.

[Juan Valdez]

Zasto sam optimista?.

Нема ти овде разложног разговора. Само заверолошки начин размишљања. Што је најгоре, та екипа уопште неће видети реалне опасности од генетски модификоване хране, а о предностима да и не говоримо, него верују у фикције које у себи немају ни трунке основне научне логике. Њихов свет је митолошки у великој мери. Пример: два идентична молекула, један произведен од биљке, други синтетисан у лабораторији. Иако су та два молекула потпуно исти по свим познатим законима нашег универзума, у митолошком свету постоји велика разлика. Ти ћеш упорно свој разложни разговор да засниваш на чињеницама, а екипа ће да те убеђује митолошким аргументима.

[Juan Valdez]

Зашто не васпитавамо грађане да се на пијаци не тражи најнижа цијена (без обзира на здравствене последице) него квалитет, или рецимо да се подстиче мала и средња производња пољопривредних производа?

Зато што тако не функционише економија. То ће само да доведе до великог сиромаштва и глади.

Плус, које би ти то критеријуме да душебрижна држава понуди грађанима за процену квалитета - да ли су се пилићи довољно сунчали? 0205_whistling

[w.a.mozart]

šta reći a ne zaplakati

[Grizzly Adams]

Значи овако стоје ствари.

Медицински, "генетски модификованa храна" није штетна за људе. У питању је само начин на који се омогућавају бољи приноси, па је зато цена такве хране мања. На крају крајева и "хибридне сорте" које се користе већ деценијама су исто једна врста "модификоване" хране па се нико не буни.

Економски, нама се супер исплати да увозимо јевтинију храну (и све остало што други праве ефикасније од нас) и то треба искористити максимално. Нашој пољопривреди највише штете државна ограничења и субвенције, а не увоз хране.

[sqny]

http://www.youtube.com/watch?v=yzTECVk8tVU&feature=channel_video_title

[Бора]

Нема ти овде разложног разговора. Само заверолошки начин размишљања. Што је најгоре, та екипа уопште неће видети реалне опасности од генетски модификоване хране, а о предностима да и не говоримо, него верују у фикције које у себи немају ни трунке основне научне логике. Њихов свет је митолошки у великој мери. Пример: два идентична молекула, један произведен од биљке, други синтетисан у лабораторији. Иако су та два молекула потпуно исти по свим познатим законима нашег универзума, у митолошком свету постоји велика разлика. Ти ћеш упорно свој разложни разговор да засниваш на чињеницама, а екипа ће да те убеђује митолошким аргументима.

Veruj te mi, smatrao sam da je osnovno da razjasnimo mesta oko kojih se ne slazemo.Jok,to vec prelazi na sasvim druge ne pomenute stvari.Sada mi je skrenuta paznja da mi imamo FENOMENALNE uslove za poljoprivredu . Slazem se imamo samo uslove ali ne nadprirodne vec uslove koje imaju i zemlje u okruzenju. Cenu proizvoda odredjuje ZAKON PONUDE I POTRAZNJE a proizvodi koji imaju prateci dokumenat da su najprirodniji svakako da moraju da budu skuplji jer je njihova ponuda manja. I sumnjam da bi Svedjani bili najbogatija nacija na osnovu samo proizvodnje hrane , to je na nivou spekulacija. Ivice ,Vama se obracam,ako nesto ne poznajem a zastupao sam tu pogresnu ideju,priznacu moje ne poznavanje bez ikakvog kompleksa. Ovde je to znak slabosti . I da dodam primetio sam da se izvrce ono sto ste rekli.

[Crveni Baron]

Зато што тако не функционише економија. То ће само да доведе до великог сиромаштва и глади.

Плус, које би ти то критеријуме да душебрижна држава понуди грађанима за процену квалитета - да ли су се пилићи довољно сунчали? 0205_whistling

Pa recimo drustva za zastitu zivotinja koja cvetaju po zapadu bi mogli da brinu i kod nas kao i ovde kod njih. Pa recimo zabranjuju muslimanima da kolju zivotinjr po Islamskom obredu jer nije human. A nigde nema zaverenika.

[Juan Valdez]

Значи овако стоје ствари.

Медицински, "генетски модификованa храна" није штетна за људе. У питању је само начин на који се омогућавају бољи приноси, па је зато цена такве хране мања. На крају крајева и "хибридне сорте" које се користе већ деценијама су исто једна врста "модификоване" хране па се нико не буни.

Управо! Постоје еколошки и економски проблеми са ГМ храном, али они нису последица ГМ хране по себи, него су последица дрског понашања компанија (Монсанто и друге) које је директна последица најбесмисленијих државних регулација и директних привилегија.

Jedina razlika između prirodnog i GMO voća i povrća: kod prirodnog povrća ne znamo kakav je genetski sastav, dok kod GMO znamo.

Većina ljudi nije svesna da su sve biljke, u stvari, veoma, veoma otrovne. Sve biljke proizvode gomile supstanci koje su veoma toksične - jedan krastavac je dovoljno otrovan da ubije nekoliko ljudi. Mi smo, međutim, evoluirali da se izborimo sa time: naša jetra koristi mnogo energije radi uništavanja ovakvih supstanci, a naš krvotok štiti centralni nervni sistem kroz veoma kompleksnu strukturu (moždano-krvnu barijeru) koja troši mnogo energije na pumpanje svih takvih stvari iz cerebrospinalne tečnosti.

Kada mi kupimo "potpuno prirodnu" biljku, ili novi soj biljke proizveden ukrštanjem, mi nemamo pojma koliko toksina taj plod sadrži. Uvek postoji verovatnoća mutacije koja povećava nivo neke toksične supstance. A kod ukrštenih sojeva, ovo je još veće: kada ukrštanjem, recimo, proizvedemo jabuku koja je slađa i ukusnija, mi pritom ne znamo da li smo povećali i nivo neke toksične supstance.

Kod GMO organizama, mi znamo genetiku organizma prilično dobro, a sami biramo koje ćemo gene gde i kako ubaciti. I ovo se ne radi po nekim besmislenim pravcima (ubacivanje gena iz dagnje u kupus, ili tome slično), već planski radi rešavanja velikih i važnih problema. Recimo, ubacivanje gena za vitamin B u pirinač, kao što je već pomenuto; ili ubacivanje gena iz vrsta biljaka koje mogu da izdrže slanu zemlju u žitarice, sa ciljem da se proizvede žito koje može rasti u tlu koje je danas potpuno neplodno.

Dakle, u principu, GMO hrana predstavlja jednu veoma obećavajuću i ukupno pozitivnu granu istraživanja.

No, na žalost, u stvarnosti situacija nije baš tako ružičasta.

Koji su osnovni problemi sa GMO razvitkom? Pa, oni koje smo proizveli dobrim delom sami, kroz preteranu paniku, a koja danas preko pohlepe vodi do ogromnih problema.

GMO tehnologija je nova, pa samim tim i sumnjiva. Razne grupe su proširile mnoge besmislene priče o GM, i otud dolazi pominjanje Frankenštajna, i priče o tome kako naučnici otprilike rade neke ultraopasne stvari ne razmišljajući o posledicama (naprotiv, ove stvari su uvek bile pod veoma, veoma uskom kontrolom, i radile su se jako pažljivo sa mnogo planiranja i razmišljanja). Kao rezultat, bilo koji GMO organizam koji izađe na tržište prvo mora da prođe kroz ogromnu, višegodišnju seriju testova i provera, većinom potpuno besmislenih.

Ali pošto sve provere koštaju, jedine kompanije koje danas mogu realno da razviju nove GMO organizme su pohlepne, bezlične megakorporacije kao što su Monsanto ili DuPont.

I tu dobijamo probleme, na političkoj i ekonomskoj ravni. Uzmimo primer kukuruza. Monsanto je razvio GM kukuruz, čija jedina modifikacija jeste otpornost prema jednoj klasi hemikalija koje inače uništavaju biljke. Otud, polja se mogu prskati ovim hemikalijama (koje su relativno ok za okolinu, bar u poređenju sa prethodnom generacijom pesticida), i kukuruz preživljava dok sve vrste korova nestaju.

Ovo bi mogla da bude pozitivna stvar. Međutim, Monsanto ne dozvoljava čuvanje semena: biljke su zatim hibridizovane tako da proizvode neplodno seme (plodno seme se samo može kupiti od Monsanta). Zatim, Monsanto je počeo kampanju za širenje ovog semena, tako što je učinio da seme privremeno bude jeftinije nego većina drugih - s tim što svaki put mora novo da se kupi. Konačno, Monsanto ima patent na pesticid, i na vrste đubriva koje su najbolje za ove sojeve.

Rezultat? Monsanto je uspešno potisnuo mnoge lokalne varijante kukuruza, koje su prethodno seljaci uzgajali u raznim sredinama (i znali koja varijanta je najbolja za koje zemljište). Umesto toga, sadi se GM kukuruz, koji se svuda đubri Monsantovim đubrivom i priska Monsantovim pesticidima. Rezultat je da mali seljaci i uzgajivači propadaju, pošto više ne mogu da opstanu sa starim metodama ostavljanja i ponovnog sađenja dela semena, a ne mogu da budu profitabilni na maloj njivi sa kupovinom novog semena svake godine. Takođe, mnogi sojevi kukuruza su na ivici nestanka, što je velika opasnost za budućnost: ako neka vrsta bakterije, virusa ili gljivice evoluira način da napadne Monsanto sojeve, one će globalno da unište celu žetvu, a nećemo više imati alternative.

Danas mnogi naučnici vrše prve korake protiv ove opasnosti (Norveška je pre par godina otvorila na jednom zaleđenom ostrvu veliku "banku semenja", sa ciljem očuvanja semena ugroženih vrsta i sojeva), ali ekonomske i ekološke posledice su već velike.

Tako da imamo situaciju sličnu farmaceutskoj industriji: naučni potencijal je veliki i pozitivan, ali pohlepa i glupost dovode do katastrofalnih problema.

Монсантов безобразлук одлази толико далеко да тужи пољопривреднике чија су класична поља опрашена поленом са сусједног генетичко модифицираног усјева. Више о случају канадског пољопривредника Percy Schmeisera против Монсанта прочитајте овдје:

http://www.percyschmeiser.com/

Сељачка (по)буна у Канади

У овом је случају Давид један канадски пољопривредник, произвођач био хране, а Голијат је Монсанто, фирма хемијских производа и семена. Предмет спора је генетски модификовано семе. Давид и Голијат из ове приче свађају се око питања чији су гени које је ветар својевремено "посејао" преко ограде, која је раздвајала њихове поседе. Али важно је и питање: ко ће у том случају платити одштету? До пре неколико година обични људи нису имали појма о лиценцама. Дозвола коришћења нечега (лицере је латински израз) последица је друштва знања. Ако знање није свима слободно доступно, с њим се може зарадити новац. Пуно новца. И то без ризика. У уговорима о лиценцирању софтwареа често стоји један чланак којим се произвођач ограђује од евентуалне штете настале коришћењем производа. Исту ствар већ годинама практикују и произвођачи генетски модификованих организама. Амерички произвођач семена Монсанто до сада се успешно ограђивао од одговорности за насталу штету, али од данашњег четвртка (24.1.2008.) Монсанто је пред судом: кривац је канадски сељак и добитник Алтернативне Нобелове награде Percy Schmeiser.

Ветар "одувао" семенке на Percy-јево поље

77-годишњи Канађанин, некадашњи градоначелник и посланик у регионалном парламенту, са својом је женом Луисе у малом месту Бруно на западу Канаде узгајао био семе уљане репице. 1998. хемијски и семенарски концерн Монсанто против брачног пара подигао је оптужницу. У њиховом је семену пронађено 0,6% Монсантовог генетски модификованог семенског материјала. То је семе ветар са Монсантових пољопривредних површина једноставно "одувао" на Schmeiser-oвo ово поље, а он каже:

"Монсанто нас је тужио због повреде патентираног производа, они су рекли да ми користимо њихово семе без лиценце. Пребацили су нам повреду права коришћења заштићеног производа и то је у већини земаља случај којим се баве Савезни судови."

На велико изненађење брачног пара Суд је пресудио да они целу своју жетву морају предати концерну...они су заправо били сретни да још нису морали платити одштету Монсанту, који је захтевао око милион канадских долара. Да је Суд којим случајем тако пресудио, мали произвођачи био хране би финансијски колабирали.

Спором се баве највиши канадски судови

Врховни канадски суд 2004. године потврдио је да је Монсанто власник патентираних гена, а тиме и целе жетве, јер се гени налазе у уљаној репици коју су Schmeiser-ови пожњели. Никога очигледно није занимала чињеница да је том пресудом, односно игром судбине и природним ћудима ветра који је почео да дува у једну, а не на другу страну, уништено све оно што је канадски брачни пар створио током 50 година свога рада. Судска пресуда и Пирова победа би се Монсанту могла ипак обити о главу. Percy Schmeiser је сада и сам подигао тужбу: он сада тужи Монсанто:

"Врховни Суд је одлучио да власник контролише патентиране гене, без обзира где су они завршили и у којој се биљци налазили и на којем поседу неког сељака. Они морају контролисати тај животни облик. Али када неко нешто поседује, например ген у неком пољопривредном производу, и тај ген заврши у природној околини где се више не може контролисати онда власник гена мора покрити насталу штету, например штету насталу због губитка неких врста, промена које настају на аутохтоним семенима и лично право произвођача био хране да узгајају оно што они желе. Али та је могућност сада уништена."

Довитљиви сељак и његове методе

Schmeiser је од Монсанта затражио да уклони генетско семе које је ветар нанео на његово поље. Монсанто није реаговао, сељак је то сам направио и послао рачун концерну. Концерн није платио и случај је доспео пред Суд. Иако се ради о своти од само 600 долара, о случају се расправља пред највишим канадским судовима: ради се о осетљивој теми: мора ли неки произвођач покрити штету коју проузрокују његови производи и у случају да је њихово коришћење дозвољено искључиво на основу лиценце? Уколико на то питање одговор буде "ДА", у проблемима ће се наћи не само произвођачи семенки, већ и софтвера: у бројним рачунарским програмима има великих грешака. Ако Суд каже да је Монсанто крив, може се очекивати цели талас тужби за плаћање одштете: у Канади и у САД-у многи сељаци пате због све интензивнијег коришћења генетски модификованог семена, како каже сељак Percy Schmeiser:

"Сељаци су претрпели велику економску штету тако што више нису могли продавати репицу, соју и кукуруз који су били загађени генетски модификованим семеном. То погађа и друге бранше, например медаре. Мед се не може извозити јер је генетски загађен. Ствар је још и гора: укрштањем неких сорти загађено је све више врста воћа, тако да их произвођачи био хране више не могу ни узгајати."

Пораз сељака био би пораз за човечанство

Уколико Суд не прогласи Монсанто кривим то би био пораз за све оне који се боре за чисту природу: то био уствари била позивница на загађивање природе и наношење штете муштеријама. Била би угрожено и снабдевање живим намирницама. Сељацима би било забрањено користити део жетве као семе за сетву годину касније. У Немачкој је од 1998. на снази један закон којим су сељаци обвезни да произвођачима семена плате "лиценцу" уколико део своје жетве посеју на њивама идуће пролеће. То је уствари дозвола концернима за штампање новца.

Канадски сељак Percy Schmeiser је огорчен:

"Као произвођачи семена ми смо мишљења да се то право на коришћење семена од жетве не сме ограничити. Када ви сељацима ограничите право узгоја семена прилагођеног земљишту, клими и болестима које су типичне за неку регију, ви ћете зауставити будући развој нових врста семена и биљака. Регија која је удаљена само 200 километара има сасвим другачије услове. Не може се свако семе узгајати на свим пољима. Код нас се обично каже како "једна рукавица не одговара свима."

Код процеса у Канади не ради се дакле само о томе ко је одговоран за неки производ, већ и о питању желимо ли ми да нам храну производе милиони сељака или неколико великих мултинационалних концерна, који се тешко могу контролисати.

[Evgenik]

Нема ти овде разложног разговора. Само заверолошки начин размишљања. Што је најгоре, та екипа уопште неће видети реалне опасности од генетски модификоване хране, а о предностима да и не говоримо, него верују у фикције које у себи немају ни трунке основне научне логике. Њихов свет је митолошки у великој мери. Пример: два идентична молекула, један произведен од биљке, други синтетисан у лабораторији. Иако су та два молекула потпуно исти по свим познатим законима нашег универзума, у митолошком свету постоји велика разлика. Ти ћеш упорно свој разложни разговор да засниваш на чињеницама, а екипа ће да те убеђује митолошким аргументима.

Мало ли је безобразан овај начин коментарисања браће са форума?

Или требамо просто да аминујемо свако твоје словце?

Успут, кад ја причам да ГМО биљке ДОКАЗАНО УТИЧУ на екосистеме у којима расту онда је то теорија завјере,

а кад то напише неко од "просвећених" онда је то научна чињеница. Супер.

ПЛУС, кад сте такви економски експерти: каква је судбина економске цјелине која само троши а ништа не продаје,

односно државе која само увози а ништа не извози? Математика је врло једноставна наука.

[Juan Valdez]

Мало ли је безобразан овај начин коментарисања браће са форума?

Или требамо просто да аминујемо свако твоје словце?

Наравно, да не мораш да аминујеш, баш као што ја не морам да будем фин кад коментаришем бесмислице.

А ово за браћу да ме извинеш. Мени су можда браћа они који се баве истраживањем ГМ организама, па се опет не позивам на патетику.

[Juan Valdez]

Успут, кад ја причам да ГМО биљке ДОКАЗАНО УТИЧУ на екосистеме у којима расту онда је то теорија завјере, а кад то напише неко од "просвећених" онда је то научна чињеница. Супер.

Ма хајде молим те. То за екологију си случајно убо, јер и покварен сат два пута дневно покаже тачно време. А остало је прича о неосунчаним пилићима, стерилности у трећој генерацији (Америка би до сада изумрла) и сличне небулозе... А чак и за екологију си само случајно убо проблем, а предложено решење ти је милијарду пута горе од проблема.

[Evgenik]

Наравно, да не мораш да аминујеш, баш као што ја не морам да будем фин кад коментаришем бесмислице.

А ово за браћу да ме извинеш. Мени су можда браћа они који се баве истраживањем ГМ организама, па се опет не позивам на патетику.

Мени лично је најмањи проблем да се трудим да имам љубави и да будем увиђаван.

Успут, не знам који си ти факултет завршио на којем си научио да су исто здрава два организма од којих један није видио дневну свјетлост, (сад ти кењај о томе како постоје организми који живе под земљом и у морским дубинама, а ја ћу ти одговорити да се ти организми не користе у људској исхрани, па ти онда скрени на нешто треће, ок?)

и уопште ако би могао да мени овако аутистичном и хистеричном објасниш одакле та предрасуда да је сунчева свјетлост уопште потребна за развој.

[Crveni Baron]

Plastic fantastic ....

Sve je dobro samo da nije iz sume ...

http://www.youtube.com/watch?v=irM3yVoDZLs