Ауторско право (copyright)

[RYLAH]

Европски суд за људска права је овде само донео одлуку да се ноте могу заштити под правом копирајта или трејдмарка и ништа даље од тога. То је било питање које му је холандски суд поставио, и он се на то ограничио. Ово друго је заштитио холандски суд. А и не знамо да ли се неко жалио на ту одлуку, и шта је евентуално урадио по том питању неки суд више инстанце у Холандији.

Према међународним конвенцијама о заштити ауторског права, заштита нотног записа траје само педесет година, после тога може да га користи ко год и како год хоће. Тако да када би ова холандска компанија некога и тужила, то би пало као крушка. Али људска глупост је неограничена, и примере ових умоболних судских одлука имате свуда.

Заштита личних права аутора, што значи право на то да се увек нагласи ко је аутор, траје бесконачно. У конкретном би случају то значило да ако би негде писало име компаније уместо имена ЛВБ испод ове композиције, наследници ЛВБ би имали право да их туже, али не због коришћења музике за коју заштита од коришћења не може да постоји, већ због повреде личних права аутора.

[Иван ♪♫]

Сви Гуглови сервиси:

"

Your Content in our Services

Some of our Services allow you to submit content. You retain ownership of any intellectual property rights that you hold in that content. In short, what belongs to you stays yours.

When you upload or otherwise submit content to our Services, you give Google (and those we work with) a worldwide license to use, host, store, reproduce, modify, create derivative works (such as those resulting from translations, adaptations or other changes we make so that your content works better with our Services), communicate, publish, publicly perform, publicly display and distribute such content. The rights you grant in this license are for the limited purpose of operating, promoting, and improving our Services, and to develop new ones. This license continues even if you stop using our Services (for example, for a business listing you have added to Google Maps). Some Services may offer you ways to access and remove content that has been provided to that Service. Also, in some of our Services, there are terms or settings that narrow the scope of our use of the content submitted in those Services. Make sure you have the necessary rights to grant us this license for any content that you submit to our Services.

You can find more information about how Google uses and stores content in the privacy policy or additional terms for particular Services. If you submit feedback or suggestions about our Services, we may use your feedback or suggestions without obligation to you.

"

http://www.google.com/intl/en/policies/terms/

[Иван ♪♫]

Интересантна дискусија:

http://audiojungle.net/forums/thread/royalty-free-vs-performance-rights-organizations/64497?page=1

Изгледа да, на западу, ако си члан појединих организација за ауторска права (они што убирају лову од сваког емитовања дела, PRO - performance rights organization) немаш право да продајеш royalty free дела (без плаћања по емитовању), јер све што направиш је под њиховим патронатом.

Како је то могуће? То мозга нема. Ваљда уметник држи копирајт и даје га некоме само ако хоће (као што остале PRO организације и раде).

Оно што не знам (а волео бих да знам) јесте да ли је то ограничење државни законски акт, или уговор са PRO.

[Avocado]

Интересантна дискусија:

http://audiojungle.n...ns/64497?page=1

Изгледа да, на западу, ако си члан појединих организација за ауторска права (они што убирају лову од сваког емитовања дела, PRO - performance rights organization) немаш право да продајеш royalty free дела (без плаћања по емитовању), јер све што направиш је под њиховим патронатом.

Како је то могуће? То мозга нема. Ваљда уметник држи копирајт и даје га некоме само ако хоће (као што остале PRO организације и раде).

Оно што не знам (а волео бих да знам) јесте да ли је то ограничење државни законски акт, или уговор са PRO.

Nemas ni kod nas prava da sam prikupljas naknadu za javno emitovanje (po zakonu)... razlog je veoma jednostavan - pojedinac ne moze fizicki i tehnicki to da odradi... kako zamisljas da neki umetnik obidje sve medije koji pustaju muziku i sve lokale i narocito je nemoguce da utvrdi koliki je njegov share... zamisli da svi mediji umesto da dostave kosuljice jednoj organizaciji ili dve, moraju da dostave kosuljice svakom autoru ili interpretatoru pojedinacno... inace su se korisnici bunili sto to rade za tri organizacije posebno pa je poslednjim izmenama zakona odredjeno da OFPS i PI zajedno prikupljaju naknadu, a i dalje postoje zahtevi privrednika i medija da se odredi jedinstvena naknada za SOKOJ, OFPS i PI.

Citava ideja iza ove price je da se nadje par pametnjakovica koji ce kao da proglase svoju muziku besplatnom i da onda svako ko emituje muziku na sudu tvrdi da je pustao bas njihovu muziku... realizacija toga je kod nas ovo:

http://www.fairshare.rs/

Naravno, to ne prolazi na sudu, jer se po zakonu naknada za javno emitovanje prikuplja samo kolektivno, preko organizacije za kolektivnu zastitu. Nosilac prava moze samo da se odrekne svoje naknade.

[Иван ♪♫]

Аха, значи прикупљање накнада је по закону аутоматски, без обзира да ли си се негде пријавио за то или не?

[Avocado]

Аха, значи прикупљање накнада је по закону аутоматски, без обзира да ли си се негде пријавио за то или не?

Da. Organizacije naplacuju po svojoj tarifi... i onda se ukupan iznos deli na sve clanove srazmerno minutazi...

[зеленизуб]

4.05.2012

Pokušaj krađe imena "Insajder"

Izvor: B92

http://blip.tv/b92/p...nsajder-6126507

Beograd -- Dragan J. Vučićević, koji je radio kao novinar Nacionala, Kurira, pa Presa, pokušava da ukrade ime "Insajder" najavljujući da će se tako zvati njegove novine.

Pravni zastupnici B92 i redakcije Insajdera podneli su sudu zahtev da Vučićevićevoj firmi zabrani da svoje dnevne novine izdaje pod imenom Insajder.

Advokatski tim B92 pokrenuće sve zakonom predviđene mehanizme da spreči krađu imena "Insajder".

I pored toga što je B92 zaštitio ime i logo Insajdera još 2004, Dragan J. Vučićević već nekoliko nedelja najavljuje pokretanje dnevnih novina pod imenom "Insajder". Na ovaj način Vučićević pokušava da obmane javnost da je u pitanju dnevni list koji ima veze sa emisijom Insajder, koja se na TV B92 emituje još od 2004.

Vučićević je otišao i korak dalje, pa je ignorišući zakon podneo i zahtev Zavodu za zaštitu intelektualne svojine da zaštiti ime "Insajder".

Mirela Bošković iz tog zavoda kaže: "Zakon o žigovima je tu potpuno jasan i on propisuje da nijedno lice ne može žigom da zaštiti znak koji je identičan ili bitno sličan bilo ranije registrovanom žigu, ili ranije podnetoj prijavi za priznanje žiga".

B92: "Da li bi korišćenje imena 'Insajder' bilo krađa?"

Mirela Bošković: "Korišćenje žiga 'Insajder' bi bila krađa, ali uz napomenu da pitanje utvrđivanja povrede prava je nešto što mora da utvrdi sud."

Advokatski tim B92 upozorava da bi izdavanje novina sa imenom “Insajder” predstavljalo zloupotrebu emisije koja je beskompromisnom borbom protiv korupcije gradila kredibilitet.

"Ne uzima se žig 'Insajder' zato što on ništa ne znači - naprotiv. Insajder nešto znači zato što je tim ljudi koji iza toga stoje gradio svoj kredibilitet godinama. Kad to počne da koristi neko drugi, nesumnjivo može da dođe do razvodnjavanja i do slabljenja te prepoznatljive snage koju taj znak ima", kaže pravni zastupnik B92 Slobodan Kremenjak.

Vučićević koji je, kao novinar "Nacionala", "Kurira" i kasnije "Presa", javno osporavao maltene svaku temu koju je Insajder pokretao, danas na svom profilu na Tviteru najavljuje da će novine koje pokreće biti "noćna mora srpskih korupmiranih skotova“.

Inače, na njegovom profilu na Tviteru, pored imena, piše da će novine Insajder biti objavljivane od 9. maja.

Vučićević i novine u kojima je radio godinama su vređali i pokušavali da diskredituju Insajder, koji je u tim tabloidima nazivan "Gebelsovom totalitarnom propagandom“, a novinari Insajdera – autsajderima, lažovima i manipulatorima.

Vučićević je bio zamenik urednika "Nacionala", koji je ugašen u vreme akcije "Sablja", posle ubistva premijera Zorana Đinđića, a koji je, prema analizama medijske dokumentacije Ebart, vodio otvorenu kampanju protiv predsednika Vlade Srbije. Nakon toga, bio je zamenik urednika "Kurira" u kojem je u to vreme radio i Gradiša Katić, bivši urednik "Identiteta", koji je takođe ugašen u "Sablji", a čiji su vlasnici, kako je otkriveno posle ubistva premijera, bile vođe "zemunskog klana" Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija.

Katić je bio uhapšen u akciji "Sablja", a zatim je u "Kuriru" pratio suđenje za ubistvo premijera Srbije. Vučićević je iz "Kurira" prešao u "Pres", a sada najavljuje osnivanje novina sa ukradenim imenom "Insajder".

Do danas, međutim, nije jasno čiji kapital stoji iza još jednog dnevnog lista u Srbiji. Na profilu na Tviteru Vučićević je naveo da će ih sam finansirati, ali nije objasnio odakle mu novac za iznajmljivanje i opremanje poslovnog prostora u centru Beograda u zgradi na Terazijama, gde je od marta registrovana firma "Insajder tim", kao ni za plate novinara i troškove izdavanja ovog dnevnika.

http://www.b92.net/i...2&nav_id=606276

[Иван ♪♫]

Da. Organizacije naplacuju po svojoj tarifi... i onda se ukupan iznos deli na sve clanove srazmerno minutazi...

Чекај, кажеш ,,чланове"? Чланове чега? Шта ако неко није члан?

Сад не разумем, да ли држава законски прописује обавезно прикупљање накнаде за било које дело или само даје правну основу организацијама за ту сврху (па ко је члан - члан, а ко није ништа)?

[Avocado]

Чекај, кажеш ,,чланове"? Чланове чега? Шта ако неко није члан?

Сад не разумем, да ли држава законски прописује обавезно прикупљање накнаде за било које дело или само даје правну основу организацијама за ту сврху (па ко је члан - члан, а ко није ништа)?

Mislio sam na clanove organizacije (SOKOJ, PI ili OFPS)... ali da budem precizniji: lica koja su zakljucila ugovor sa organizacijom i dostavila svoj repertoar... organizacija prikuplja lovu za sve, ali da bi dobio svoj deo moras da se javis organizaciji i posaljes joj svoj repertoar (kako bi uopste mogli da utvrde i izracunaju tvoj deo)...

[Juan Valdez]

Mislio sam na clanove organizacije (SOKOJ, PI ili OFPS)... ali da budem precizniji: lica koja su zakljucila ugovor sa organizacijom i dostavila svoj repertoar... organizacija prikuplja lovu za sve, ali da bi dobio svoj deo moras da se javis organizaciji i posaljes joj svoj repertoar (kako bi uopste mogli da utvrde i izracunaju tvoj deo)...

Колико сам укапирао, те организације аутоматски добијају права за свако дело, осим ако аутор експлицитно не затражи да буде изузет, уместо да буде обрнуто.

Repertoar Sokoja čine muzička dela svih autora, sem onih autora koji su se opredelili zaindividualno ostvarivanje svojih prava i o tome izričito obavestili Sokoj.

http://www.sokoj.rs/repertoar/

А то јесте бизарно, заиста. Нема ту никаквог оправдања. Ствараоци тога типа би заиста морали да нађу другачији начин да зараде јер је ово ван сваке памети. Ја тебе разумем, Авокадо, али ти причаш техничке ствари, као правник. Можда је технички то решење најбоље, али просто није нормално.

[Иван ♪♫]

Mislio sam na clanove organizacije (SOKOJ, PI ili OFPS)... ali da budem precizniji: lica koja su zakljucila ugovor sa organizacijom i dostavila svoj repertoar... organizacija prikuplja lovu za sve, ali da bi dobio svoj deo moras da se javis organizaciji i posaljes joj svoj repertoar (kako bi uopste mogli da utvrde i izracunaju tvoj deo)...

Аха, разумем те сад.

Сад је питање ко је дао тим организацијама право да аутоматски прикупљају накнаду? Закон? То би значило да је право остваривања материјалне користи аутоматски преузето од аутора, самим тим што је дело настало на територији важења тог закона. Зар то није чудно? А то је и у супротности и са ауторским правом, које каже да је аутор власник неотуђивог моралног права (да је он створио дело, које не може пренети) и ауторског права - копирајта, права на објављивање, необјављивање, повлачење, забрану објављивања, остваривања материјалне користи, које може својевољно пренети.

И још једна чудна ствар. Навео си имена три огранизације ,,SOKOJ, PI ili OFPS..." и још ставио три тачке - па ко ту онда од свих њих прикупља накнаде?

[Иван ♪♫]

Колико сам укапирао, те организације аутоматски добијају права за свако дело, осим ако аутор експлицитно не затражи да буде изузет, уместо да буде обрнуто.

...

Да, баш тако, то је оно што је чудно овде.

А на оном форуму, на који сам поставио линк http://audiojungle.n...ns/64497?page=1, се јасно види да на западу, ако си члан такве организације, онда они прикупљају накнаде за тебе, неки аутоматски за сва дела која направиш (што је опет чудно, али им вероватно аутор своја права пренесе уговором), а неки траже да се свако дело појединачно пријави (као канадски SOCAN):

I’m a member of SOCAN (the Canadian PRO ) and have to explicitly register songs to earn royalties on them.

[Avocado]

Колико сам укапирао, те организације аутоматски добијају права за свако дело, осим ако аутор експлицитно не затражи да буде изузет, уместо да буде обрнуто.

А то јесте бизарно, заиста. Нема ту никаквог оправдања. Ствараоци тога типа би заиста морали да нађу другачији начин да зараде јер је ово ван сваке памети. Ја тебе разумем, Авокадо, али ти причаш техничке ствари, као правник. Можда је технички то решење најбоље, али просто није нормално.

Ne znam zasto smatras nenormalnim i bizarnim to da je zakonodavac uzeo kao oborivu pretpostavku da nosilac prava zeli da dobije naknadu i da zeli da je dobije na najjednostavniji nacin? Zar bi normalno bilo uzeti kao oborivu pretpostavku da nosilac ne zeli naknadu? Zbog cega? Zbog 10ak autora i jednog interpretatora koji ne zele? Ili zato sto bi oni koji su duzni da placaju naknadu bili daleko srecniji kada bi se nosiocima prava zakomplikovalo ostvarivanje prava?

Sto se tice individualnog ostvarivanja naknade za javno saopstavanje, autori mogu individualno da ostvaruju to pravo (ne mogu neka druga prava) dok interpretatori i proizvodjaci fonograma ne mogu.

Vidi Zakon o autorskom i srodnim pravima

Član 150

Nosilac autorskog ili srodnog prava može svoje pravo ostvarivati individualno ili kolektivno osim u slučajevima iz člana 29. stav 2, čl. 39, 40, 117, 127, 142. i 146. ovog zakona kojima je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

[Иван ♪♫]

Ne znam zasto smatras nenormalnim i bizarnim to da je zakonodavac uzeo kao oborivu pretpostavku da nosilac prava zeli da dobije naknadu i da zeli da je dobije na najjednostavniji nacin? Zar bi normalno bilo uzeti kao oborivu pretpostavku da nosilac ne zeli naknadu? Zbog cega? Zbog 10ak autora i jednog interpretatora koji ne zele? Ili zato sto bi oni koji su duzni da placaju naknadu bili daleko srecniji kada bi se nosiocima prava zakomplikovalo ostvarivanje prava?

Sto se tice individualnog ostvarivanja naknade za javno saopstavanje, autori mogu individualno da ostvaruju to pravo (ne mogu neka druga prava) dok interpretatori i proizvodjaci fonograma ne mogu.

Vidi Zakon o autorskom i srodnim pravima

Član 150

Nosilac autorskog ili srodnog prava može svoje pravo ostvarivati individualno ili kolektivno osim u slučajevima iz člana 29. stav 2, čl. 39, 40, 117, 127, 142. i 146. ovog zakona kojima je propisano obavezno kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.

Да, ово што кажеш има смисла, свакако.

Без намере да контрирам овоме што си рекао, сада је ипак интернет у првом плану, сви ми слушамо музику преко интернета, и бизнис модели се неумитно мењају (видели смо колики је револт настао због АЦТА).

[Avocado]

Аха, разумем те сад.

Сад је питање ко је дао тим организацијама право да аутоматски прикупљају накнаду? Закон? То би значило да је право остваривања материјалне користи аутоматски преузето од аутора, самим тим што је дело настало на територији важења тог закона. Зар то није чудно? А то је и у супротности и са ауторским правом, које каже да је аутор власник неотуђивог моралног права (да је он створио дело, које не може пренети) и ауторског права - копирајта, права на објављивање, необјављивање, повлачење, забрану објављивања, остваривања материјалне користи, које може својевољно пренети.

Nije preuzeto pravo ostvarivanja materijalne koristi (za sva imovinska prava), vec je na kolektivne organizacije (autora, interpretatora i proizvodjaca fonograma) preneto pravo (i obaveza) prikupljanja naknade za odredjena prava koja je u praksi nemoguce prikupljati individualno. To su razlicite stvari. Autor i dalje moze da recimo zabrani objavljivanje svog autorskog dela i da sam na sudu juri one koji to krse. Autor moze da prenese svoja prava na drugog i taj drugi ce onda od Sokoja da dobije naknadu... itd.

Takodje, nemoj da zaboravis da su to organizacije nosilaca prava a ne neki posebni entiteti koji nemaju nikakve veze sa njima. Pojednostavljeno receno, ti kazes da je cudno sto su neka prava koje imas ti, Ivica i ja automatski preneta na tvoje, Ivicino i moje udruzenje...

Zapravo nosioci prava odredjena prava ostvaruju preko organizacije.

И још једна чудна ствар. Навео си имена три огранизације ,,SOKOJ, PI ili OFPS..." и још ставио три тачке - па ко ту онда од свих њих прикупља накнаде?

Samo te tri organizacije postoje. SOKOJ prikuplja naknadu za autore a OFPS i PI jedinstvenu naknadu za interpretatore i proizvodjace fonograma.

Да, баш тако, то је оно што је чудно овде.

А на оном форуму, на који сам поставио линк http://audiojungle.n...ns/64497?page=1, се јасно види да на западу, ако си члан такве организације, онда они прикупљају накнаде за тебе, неки аутоматски за сва дела која направиш (што је опет чудно, али им вероватно аутор своја права пренесе уговором), а неки траже да се свако дело појединачно пријави (као канадски SOCAN):

Ne, taj tip kojeg citiras je pomesao stvari ili ga nisi dobro razumeo. Sve organizacije prikupljaju za sva dela a ti moras da prijavis svoja dela da bi dobio naknadu.... zato sto organizacije ne prikupljaju naknadu "po delu" nego po tarifama (postoje razni kriterijumi u njima, drugaciji za emitere, za one koji u svom poslovnom prostoru pustaju muziku, za pozorista i balete, itd...) Znaci, PINK ne dobije fakturu na kojoj pise da plate X dinara za svaku Breginu pesmu a Y dinara za svaku pesmu Riblje Corbe... vec samo da plate X dinara (ukupno, za sve). Onda je potrebno sve te pare rasporediti na nosioce prava i da bi organizacija mogla to da uradi, potrebno je da uvrdi koliki je share svakog od nosioca, te je potrebno da svaki nosilac prava prijavi svoj repertoar. Onda se taj repertoar uporedi sa "kosuljicama" koje dostavljaju emiteri, i utvrdi se da Bregine pesme (po minutazi) cine 0,00015% od svih pustanih pesama u toj godini, te da Bregi pripada 0,00015% od ukupne cifre prikupljene za tu godinu... (pojednostavljujem, jer su planovi raspodele malo komplikovaniji)