Либертаријанско решење неких конкретних проблема

[Grizzly Adams]

Шта ћу кад волим...

[Marjanovic]

Човек има право да греши и мења мишљење. Узгред, моја грешка је била иста као и твоја - где год сам мислио да је ”либерални модел” био кривац за нешто, то је у ствари била држава. Плус, први контакт са либералном економијом сам доживео преко америчких републиканаца. Иако ти људи углавном усвајају либералну економију, у већини случајева су социјални конзервативци (ту им мешање државе не смета, чак напротив) и фашистоиди, а при томе потпуно научно неписмени и религиозни фанатици. Срећом, на време сам увидео да је изворна либерална мисао далеко од тих кловнова и да је производ неких далеко паметнијих људи.

Наравно. Чак је и добро да човек мења мишљење јер то значи да размишља и поставља питања. Види, нисам ја загрижени антилиберал, напротив усвајам многе либералне постулате. Кажем усвајам, не сматрам их изворно својим, да се тако изразим. Али као што си могао да приметиш, а верујем и да сам досадан са тиме сва моја критика либералног капитализма се односи на занемаривање солидарности и социјалне правде. Али већ смо сто пута прежвакали ту тему.

[Juan Valdez]

Не знам, не чини ми се да назвати неког ""krekpotovi" i populistički bukači" може да се протумачи као наклоњеност (мада нисам нашао ништа подробније од тог назива). Мени лично је неодбрањива контрадикторност коју уноси подржавање империјалних похода и мале државе - истовремено, нешто што не да је одвратно него ми је вероватно одвратније од левих "про-империја и про-држава" ликова.

Генерално да, али Иван у тим реднековима види изворни либерализам. На неколико места је више него очигледно да их симпатише.

Ali, naporedo sa ovim finim libertarijanizmom iz Njujork Tajmsa, Catoa, Reasona, u Americi džiklja jedan nekontrolisani, grubi, seljački libertarijanizam malog čoveka koji sebe i dalje nesofistikovano zove "američkim patriotom" i koji se poziva na tradiciju "čajanki" iz 18 veka, iz vremena revolucionarnog rata: on ne miriše na viski i kavijar sa prestoničkih koktela, on ne daje mnogo na "šik" teme kulturne dece 1968-e tipa gej brakovi ili legalizacija marihuane. On je okrenut pitanjima para i državne kontrole njegovog života. On je najčešće "socijalno konzervativan" i sebe posnosno naziva desničarom. Evo daška tog libertarijanizma koji barem meni u odnosu na sve to politički korektno smeće iz Vašingotna i Njujorka, zvuči ne samo kao izraz boljeg ukusa i jačeg karaktera, nego i kao izraz izvorne filozofije Jeffersona i Madisona, Calhouna. Reeč je o najboljem programu tog libertarijanizma koji je napisao Murray Rothbard vodeći predstavnik Austrijske škole ekonomije u drugoj polivini 20 veka i paleo-libertarijanac.

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2010/06/libertarijanizam-2.html

Нису то мали људи, сељаци и не знам шта, него најобичнији расисти, фашисти и лудаци.

Онда овде (не буним се против дела о игнорисању Пола, препознаћеш и сам шта ми боде очи):

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2011/08/ron-paul-michele-bachmann-i.html

А овде сам се поцепао од смеха.

Sa druge strane Sarah Palin je, koliko je njeno dosadašnje iskustvo pokazalo, barem što se tiče ekonomije libertarijanski kandidat. Na jednom klipu kaže da joj se veoma sviđa Ron Paul.

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2008/09/libertarijanci-mccain-i-obama.html 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[Juan Valdez]

Али као што си могао да приметиш, а верујем и да сам досадан са тиме сва моја критика либералног капитализма се односи на занемаривање солидарности и социјалне правде.

Либерализам не занемарује солидарност, само као носиоца солидарности нуди појединца, а не државу. Социјалне правде што се тиче, шта је то тачно?

[uros]

...

А овде сам се поцепао од смеха.

http://trzisnoresenje.blogspot.com/2008/09/libertarijanci-mccain-i-obama.html 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Да, очигледно је да човек мало више емотивно улази у причу. Али стварно, Сара Пејлин везе нема са аустријском економијом, а камоли са принципијелном политиком. Њена политика је чист популаризам, политикантство најниже врсте (бар из штурог садржаја везаног за њу на ком сам имао стрпљења да се задржим). Нп. она би да брани Израел снагом војне силе зато што је "Америци потребан снажан савезник на Блиском истоку", итд. Кога брига што непријатељи Израела нису напали САД и тиме омогућили било какво уставно уплитање САД у ту причу? Битно је да империја има савезника. Итд. итсл.

Са друге стране Рон Пол врви од принципијелности и доследности, од дубоких идеја и принципа које као тврђава стоје иза сваке његове дневнополитичке одлуке. Ја лично бих јавно раскрстио са њом (а можда и Чајанком) да сам на његовом месту (узгред, колко видим около, Чајанку је заправо узурпирала Пејлинова управо од Пола). Али он је човек много паметнији од мене. Не само да је принципијелан као кућа него је и изванредан политичар. Верујем да је и њему јасно колико потенцијалне подршке губи због тога што се његово име вуче са Пејлиновом (и случнима) у Чајанки, али ако он то не види као проблем онда ту ваљда има још нешто што ми не знамо. Са друге стране треба имати у виду и чињеницу да Пејлинова није никада имала прилику да заиста креаира империјалну федералну политику без обзира на ставове које пропагира. Ипак постоји огромна разлика у том погледу између ње и неке тамо Хилари Клинтон или Џорџа Буша, па се из тог угла "сарадња" и може опростити.

И као офф, мени је заиста феноменално што је један човек као Пол успео да се попне до неслућених висина популарности у народу тамо упркос томе што су многи делови његове приче крајње непопуларни и политички-инкоректни. Е то је успех, а популистичко наглабање Пејлинове, зар то није иста стара досадна прича као и са свим другим политичарима?

[Juan Valdez]

Да не буде да имам нешто лично против Ивана, он ми је упркос томе један од омиљених писаца из те екипе.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=546213

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=473636

[Marjanovic]

Либерализам не занемарује солидарност, само као носиоца солидарности нуди појединца, а не државу. Социјалне правде што се тиче, шта је то тачно?

Све зависи од друштва до друштва. Генерално вредност социјалне правде одговара вреднсотима хуманости и оријентације ка општој добробити заједнице. Сви чланови одређеног друштва партиципирају у достигнутом стандарду друштва и активно учествују у његовом стварању. Социјалну правду можемо окрактерисати и као социјални баланс, равнотежу.

Либерализам занемарује солидарност јер је акценат на егоистичном појединцу, без неке нарочите одговрности према заједници која се квалификује као колектив(изам). Појединац који је сам себи довољан није баш солидаран.

Хришћанска демократија такође избегва превелики утица државе и више инсистира на супсидијарности. Солидарност која и из тога произилази практично се остварује кроз важност посредничких инистиуција полазећи од важности локалне заједнице, породице, цркве, оргганизација за самопомоћ, струкових удружења...Ове установе су важне зато што се у њима човек социјализује, учи општим моралним врлинама и солидарности.

[Juan Valdez]

Да, очигледно је да човек мало више емотивно улази у причу.

А јеси ли знао да је Иван писао економски прорам ЛДП-а?

http://www.ldp.rs/o_nama/program/srbija_bez_granica_2008/ekonomija_bez_granica.43.html

LDP s ponosom ističe da veruje u liberalizam. Zato što verujemo u slobodu pojedinca, u minimalnu državu posvećenu zaštiti bezbednosti ljudi i sigurnosti vlasničkih prava, kao i u slobodnu trgovinu i protok ljudi, kapitala i ideja. Verujemo da je primena ovih načela i vrednosti jedini način da se obezbedi brz i trajan ekonomski rast ove zemlje.

Želimo da što više ljudi postanu vlasnici, bilo kroz štednju, lične penzione račune ili kupovinom akcija na berzi. To je moguće, iskustvo to potvrđuje, samo u slobodnom tržišnom sistemu lišenom redistribucije i velike državne regulacije.

Mi verujemo u otvoreno i slobodno društvo kao i u slobodno kretanje ljudi, roba i kapitala preko nacionalnih granica. Mi snažno podržavamo ekonomsku globalizaciju, jer smatramo da je slobodna trgovina jedan od najjačih instrumenata ne samo ekonomskog razvoja već i unapređenja mira u svetu. Nacije koje su ekonomski integrisane i koje međusobno slobodno trguju imaju jak interes da ne ratuju i da se ne svađaju. Mi smo partija koja se zalaže kako za liberalizaciju domaćeg tržišta tako i za potpunu spoljnotrgovinsku liberalizaciju, kao i za ukidanje svih carina i vancarinskih barijera. Jer, konkurencija je preduslov svakog napretka. Za ekonomski uspeh jedne zemlje neophodan je mir i politička stabilnost, niska državna potrošnja i niski porezi, minimalna državna regulacija i poštovanje zakona uz apsolutnu sigurnost privatnih vlasničkih prava. Mi verujemo da je za privredni rast neophodna vladavina prava i visok stepen ekonomskih sloboda pojedinaca, a ne „mudro“ ekonomsko rukovođenje države privredom i favorizovanje jednih ili drugih firmi ili privrednih grana.

LDP smatra da ekonomski program primeren XXI veku mora da pođe od pojedinca i njegovog okretanja samom sebi, sopstvenom znanju, trudu i umeću, a ne od infantilne i opasne opsesije državom kao čarobnim štapićem kojim se rešavaju svi naši problemi. Mi verujemo da je istinski patriotizam reći građanima da nema više državne kase kao garancije plata, zaposlenja i ekonomskog statusa, ali i da postoji velika šansa za uspeh uz mnogo rada, napora i nešto sreće. Uloga države nije da bude preduzetnik, pregovarač u ekonomskim sporovima, niti garant ičijeg ekonomskog blagostanja; prevashodna uloga države je da obezbedi red i poštovanje zakona kažnjavanjem prekršilaca. Iznad svega, ona treba da pruža samo okvir pojedincima da sami budu kovači svoje sreće.

Zarad ostvarenja naše vizije moderne Srbije kao ekonomski bogatog i naprednog društva slobodnih pojedinaca neophodno je izvršiti radikalnu reformu ekonomije koja bi kao osnovni moto imala sklanjanje države sa leđa građana i stvaranje uslova koji podstiču slobodno preduzetništvo. Ekonomski rast je jedini i najbolji socijalni program, a njega neće biti bez smanjenja državnog uplitanja u naše individualne živote, kao i bez uspostavljanja efikasne vladavine zakona.

Да ли би ти гласао за ЛДП и под којим условима? Исто питање за Звонка.

[Juan Valdez]

http://www.amazon.com/Liberty-Research-Development-Institution-ebook/dp/B001EPQT5A/ref=sr_1_1?s=digital-text&ie=UTF8&qid=1315024358&sr=1-1

[Иван]

Да ли би ти гласао за ЛДП и под којим условима? Исто питање за Звонка.

Ja бих гласао под условом да нису хохштаплери.

Њима је либерализам део имиџа и страначког "персоналитија", а не стварно стремљење...

[Marjanovic]

Мени је заниљив савез ЛДП са СДУ и ЛСВ, дакле типично социјалдемократским партијама које су је л, главни заговорници државне регулативе.

Друга либерална партија Г 17 плус је такође мало ревидирала своје економске ставове и видим да програмски заговарају социјалну тржишну привреду, што је вероватно последица њиховог чланства у ЕНП.

[Juan Valdez]

Две ствари су вероватно у питању. Као што Иван рече, углавном су то хохштаплери за које је велико питање колико заиста верују у оно што говоре. Сигурно да има истинских либерала, али већина вероватно само лови у мутном. Пре неки дан Весна Пешић мртва ладна изјављује како држава треба да ради на јачању атеизма. Ако је то либерал, ја сам Џингис Кан. Друга ствар је да политичари, чак и ако су искрени, морају да праве компромисе да би освојили власт, па тако често праве неприродне коалције. И у Америци имаш сличну ситуацију. Либертаријанци некад шурују са левим демократама, а некада са неоконовима. Чак је и Ротбарт имао такве излете у својим писањима ту и тамо.

[Marjanovic]

Готово свака идеја при својој практичној примени доживљава извесне девијације.

[Grizzly Adams]

Да ли би ти гласао за ЛДП и под којим условима? Исто питање за Звонка.

Не. Они су "прогресивци" који заступају економски либерализам, ја би волео да видим конзервативну странку са таквим економским ставовима. На пример, не свиђа ми се уопште нихова ЕУ-манија.

[Juan Valdez]

Мени та прогресивно-конзервативна дилема уопште није јасна у контексту либерализма. Ако неко користи државу да наметне своја морална или било која друга начела, онда тај неко не може да буде либералан, био конзервативан или прогресиван. ОК, у Америци политички конзервативци ”конзервирају” или бар тврде да тако чине изворни амерички систем (који је био у великој мери либералан), али какве то везе има са остатком света?