Jump to content

Оцени ову тему


Препоручена порука

Sad budem ozbiljna.  Smatram da svi mi i muski i zenski u crkvi/manastiru trebamo biti pristojno obuceni, higijena na nivou i da se ponasamo u skladu sa molbama domacina.

 

E sad ako je guzva na jednoj od strana u crkvi, uvek biram onu gde je manja guzva. Licno, ne volem da me gurka bilo ko ni da mi dise za vrat pa makar bio to i Dzordz Kluni licno :D

 

I volela bih da vidim vas momke kako bi ste se oblacili da imate valunge :D

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Pa kada se malo prisetim imao sam prilike da gledam kada vladika Atanasije izbacuje uz crkve mladice u papucama i majcama na bretele a i devojke a i ja dok sam bio dole nisam dozvoljavao nikome bez rukava i pantalona ispod kolena udje u crkvu. :)))

 

Занимљиво. Зашто нема табла у каквој одећи доћи у цркву него ти да стојиш и да се питаш коме дозволти да уђе у цркву? Што се мене тиче ти ниси никакав ауторитет испред моје омиљене цркве или у Цркви. Ти си форумаш добри, сав твој ауторитет је на форуму. :D

Јачи од смрти и лажи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Занимљиво. Зашто нема табла у каквој одећи доћи у цркву него ти да стојиш и да се питаш коме дозволти да уђе у цркву? Што се мене тиче ти ниси никакав ауторитет испред моје омиљене цркве или у Цркви. Ти си форумаш добри, сав твој ауторитет је на форуму. :D

Biloa je tabla a ja sam dole bio autoritet postavljen od drugog autoriteta da to radim. :)))

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Различити су стилови онога што називамо пристојним облачењем.И начин облачења иде у нешто што доживљавамо као одређени културни модел.

Посланице апостола,па и апостола Павла биле су упућене одређеној,конкретној црквеној заједници,која је имала своја суочавања,одређене проблеме и сл.

Постоје и примери када је нешто прихватано из практичних разлога,а потом је имало тенденцију да прерасте у нешто трајно и општеобавезујуће.

Чини ми се да је неко написао да постоје манастири у којима се препоручује ношење мараме?!

Лично,тешко ми је разумљива пракса када неко на улазу у Цркву вади мараму из торбе и ставља,некако ми личи на потребу ношења униформе,на постојање богослужбеног стила облачења који се знатно разликује од уобичајеног,међутим поштујем нечију вољу за ношењем мараме,ако има за ту особу неки значај,једино ми смета наметање истог неком другом.Када је реч о рукавима,не знам да ли се мисли на бретеле или кратке рукаве.На +35 свакако је пријатније обући кошуљу са кратким рукавима или мајицу,него дугих рукава,па се презнојавати,постоје и храмови са климом,али то је већ ређе.Такође инсистирање на дугој сукњи,зашто би жена,девојка која носи сукњу до колена или панталоне могла бити примећена као неадекватно обучена?!Када је реч о стајању на левој и десној страни,уобичајена та подела у свим храмовима,али приметила сам нпр.када дођу родитељи са малом децом,да би им лакше било да су на истој страни.Форма није неважна,али не би требало бити претерано оптерећен формом.

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Различити су стилови онога што називамо пристојним облачењем.И начин облачења иде у нешто што доживљавамо као одређени културни модел.

Посланице апостола,па и апостола Павла биле су упућене одређеној,конкретној црквеној заједници,која је имала своја суочавања,одређене проблеме и сл.

Постоје и примери када је нешто прихватано из практичних разлога,а потом је имало тенденцију да прерасте у нешто трајно и општеобавезујуће.

Чини ми се да је неко написао да постоје манастири у којима се препоручује ношење мараме?!

Лично,тешко ми је разумљива пракса када неко на улазу у Цркву вади мараму из торбе и ставља,некако ми личи на потребу ношења униформе,на постојање богослужбеног стила облачења који се знатно разликује од уобичајеног,међутим поштујем нечију вољу за ношењем мараме,ако има за ту особу неки значај,једино ми смета наметање истог неком другом.Када је реч о рукавима,не знам да ли се мисли на бретеле или кратке рукаве.На +35 свакако је пријатније обући кошуљу са кратким рукавима или мајицу,него дугих рукава,па се презнојавати,постоје и храмови са климом,али то је већ ређе.Такође инсистирање на дугој сукњи,зашто би жена,девојка која носи сукњу до колена или панталоне могла бити примећена као неадекватно обучена?!Када је реч о стајању на левој и десној страни,уобичајена та подела у свим храмовима,али приметила сам нпр.када дођу родитељи са малом децом,да би им лакше било да су на истој страни.Форма није неважна,али не би требало бити претерано оптерећен формом.

Znas manastir a i crkva nije mesto za pokazivanje razlicitih delova tela. Nekada u muski manastir nije mogla ni da udje zena a niti dete. Monasi nisu ljudi od kamena pa zato nebi ni devojke ni zene trebale da nose nista sto previse otkriva ili istice zenske obline. Svi znamo sta je pristojno u nasoj kulturi i tako bi i trebalo da se ponasamo. Vidite jos nisam video ljude koji idu na neki zvanicni prijem u papucama vrucim pantalonicama i prslucetu. U crkvu dolazimo da se susretnemo sa Onim koji je iznad svih Careva i Gospodara. Zato kao sto Danijela rece treba se drzati poznate nam pristojnosti.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Znas manastir a i crkva nije mesto za pokazivanje razlicitih delova tela. Nekada u muski manastir nije mogla ni da udje zena a niti dete. Monasi nisu ljudi od kamena pa zato nebi ni devojke ni zene trebale da nose nista sto previse otkriva ili istice zenske obline. Svi znamo sta je pristojno u nasoj kulturi i tako bi i trebalo da se ponasamo. Vidite jos nisam video ljude koji idu na neki zvanicni prijem u papucama vrucim pantalonicama i prslucetu. U crkvu dolazimo da se susretnemo sa Onim koji je iznad svih Careva i Gospodara. Zato kao sto Danijela rece treba se drzati poznate nam pristojnosti.

Некада у мушки манастир није могла ући жена?! Да,али то што данас могу ипак нешто говори о могућности мењања праксе у неким оквирима.Пристојно облачење,наравно,а када је реч о одласку на Литургију,а то најчешће и није у манастиру него у градској или сеоској цркви.Ићи у шортсу или мајици са бретелама у Цркву или манастир свакако није примерено.Међутим,мислим да је актуелизована једна друга тема и у овој причи.а то је наметање монашког типика,па и монашког начина облачења лаицима,или постојање некаквог монашког стила,опхођења и облачења од стране лаика и процењивање других на основу тога.Прича о мајици са бретелама само замагљује суштинску тему.

  • Волим 1

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ma ... Goli smo svi pred Bogom....

 

Štedi monahe, ne štedi mirjane, razumevaj,poštuj, i onda se čudimo da nije bilo svetitelja iz "roda mirjanskog" ..... 

 

Posle svih haljinica,mirjanin dodje kući pa uspe da skoncentriše svoj um, da Boga moli. A monah jock?

 

Naravno da treba biti primereno obučen ali ne i biti kao mumija zavijen, kako bi neki monah imao mir u molitvi. Nek se i on bori malo sa tangicama,pa da vidiš teškoću srca koji ne bi trebalo da poželi drugu...

 

Eto i ovo moje je smisleno bar onoliko koliko se govori da gola(bez marame) prirodna glava sa bujnom kosom remeti igumana.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Некада у мушки манастир није могла ући жена?! Да,али то што данас могу ипак нешто говори о могућности мењања праксе у неким оквирима.Пристојно облачење,наравно,а када је реч о одласку на Литургију,а то најчешће и није у манастиру него у градској или сеоској цркви.Ићи у шортсу или мајици са бретелама у Цркву или манастир свакако није примерено.Међутим,мислим да је актуелизована једна друга тема и у овој причи.а то је наметање монашког типика,па и монашког начина облачења лаицима,или постојање некаквог монашког стила,опхођења и облачења од стране лаика и процењивање других на основу тога.Прича о мајици са бретелама само замагљује суштинску тему.

Ja sam prvi protiv monaskog nacina oblacenja i strasno mi smeta kada vidim nekoga da se oblaci kao iskusenik ili iskusenica  i tako dolazi u crkvu. TO je podjednako zlo kao i ovo sa bretelama i vrucim pantalonicama. To je zlo zato sto je zasnovano na zelji da se privuce paznja i ukaze na nasu ekskluzivnost. A sve to je gordost i nista drugo.

 

Praksa se nazalost promenila a sa njom je pala i nasa duhovnost. To je ocito po svemu.

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ja sam prvi protiv monaskog nacina oblacenja i strasno mi smeta kada vidim nekoga da se oblaci kao iskusenik ili iskusenica  i tako dolazi u crkvu. TO je podjednako zlo kao i ovo sa bretelama i vrucim pantalonicama. To je zlo zato sto je zasnovano na zelji da se privuce paznja i ukaze na nasu ekskluzivnost. A sve to je gordost i nista drugo.

 

Praksa se nazalost promenila a sa njom je pala i nasa duhovnost. To je ocito po svemu.

не би само требало ићи из крајности у крајност,неко из перспективе своје дуге сукње и мараме на све друго гледа као на непристојно облачење.То хтедох рећи.

Нифада :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

не би само требало ићи из крајности у крајност,неко из перспективе своје дуге сукње и мараме на све друго гледа као на непристојно облачење.То хтедох рећи.

:good2:  :good2:  :good2:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako volim maramu ne mogu da opisem ;)

A i dobro ti stoji!  :D  :bleh:

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...