Најбољи савремени духовници у СПЦ

[стаклено_око]

Мој супруг и ја,целим срцем волимо и поштујемо оца Јована Јеленкова,игумана Црне Реке.Добри смо пријатељи са њим,много тога смо заједно прошли.Отац Јован је велики трудбеник и молитвеник.За људе да не причам колико је приступачан.Наравно као и сваки човек,има он својих недостатака,поента је у томе што их он лицемерно не прикрива.

Хвала Богу имамо ми у Цркви доброг свештенства и монаштва.Познајем доста,доста добрих свештеника.Нажалост,примећујем,да народ више верује монаштву и хрли у манастире али нека,даће Бог да се свачији дарови виде и пројаве када за то дође време.

Видиш, ја сам делом и из тог разлога поставио ову тему, да видим да ли се духовништво схвата више као неки манастирски, монашки акт,или акт целе Цркве. Мени је криво кад видим да људи питају за неког доброг духовника, ја им предложим неког парохијског свештеника,а они кажу "Ма не то, већ неког монаха, у неком манастиру"...и онда нпр брачни пар иде у манастир да се саветује с монахом и да их он поучава о браку...то је глупост невиђена,ал невиђена...да те о браку саветује онај који о томе само из књига зна, или онај други који се развео па се замонашио...он је иначе имао баш успешан брак ,а жена му се ко луда обрадовала кад је сазнала да јој се муж монаши, То бих ја забранио,а мислим да канони већ бране,али код нас све може па и то...да растуриш једну свету тајну да би на штету исте обавио другу...глупост.

Као што рекох,већина народа духовност види у манастирима, који су из тог разлога пуни сваке недеље и  прзника, људи су више везани за манастирског духовника него за свог владику и пароха, путују десетине километара од свог града или села у манастире, шта,тамо је светија Литургија него у нпр Саборној цркви ил сеоској? И тако се полако ствара култ личности неког свештеномонаха и мишљење да нема бољег духовника од њега, а он нпр зезне ствар и рашчине га и по аутоматизму се ствара секта. То може да се деси и у парохији,али се то брзо разреши углавном . Ово што сад причам ништа не генерализујем,али у већини случајева је тако. Сматрам да међу парохијским свештеницима постоји много духовнох потенцијала, али бивају потиснути од манастира.

[pravoslavna]

Evo, ja bih se slozila sa pricom o o.Rafailu, koji je iguman u manastiru Podmaine i dodala da je odlican nastavljac onoga sto je zapoceo njegov prethodnik, o.Benedikt, koji svojom radoscu mami ljude kao cvijet pcele. U manastiru Kosijerevo, na granici izmedju Cg i Hercegovine ( mjesto Petrovici) zivi o.Arsenije, vrlo jednostavan, pravi narodski covjek, kojeg dobro razumiju i sve vise pocinju da vole tvrdoglavi seljani iz okoline. Mnoge njegove"kolege" monasi sa dugim svestenickim iskustvom kazu "ovo je pravi kaludjer".

O.Luka ,sada u manastiru Dajbabama savrseno obradjuje savremene teme i vrlo divno daje pouke ( na sajtu svetigore mozete cuti njegova gostovanja u radio emisiji"Pitajte svestenika").

od episkopa ja najvise volim vladiku Porfirija. Blizak mi je zbog kompleksnosti svojih objasnjenja koja zalaze u sve pore covjekovog zivota: duhovnog, fizickog, emotivnog, intelektualnog... dizzy999

[IgorEr]

У Новом Саду најомиљенији је отац Миленко Јеловац.

Раније је предавао Марксизам у Саобраћајној школи. Рођен је у Пљевљама.

Надам се да ће још неко из Новог Сада потврдити моје мишљење. Одличан беседник, народни човек, веома топао, срдачан, али и строг при исповестима. За сваког има времена и разумевања.

Једна од битних карактеристика је да је поуздан, неће сутра да вас пита преко телефона: "А ко је то?", "Јао - заборавио сам!", "Немам сада времена!, "Журим на парастос!", "Зову ме из Црквене општине!"  prstgore

Човек има стила, пастирску одговорност и топлину, воли посао којим се бави и сви воле оца Миленка.

Са таквих 10 духовника СПЦ би била нешто сасвим друго...

dizzy999 idea 0102_laugh ПОТПИСУЈЕМ СВАКУ ОВУ РЕЧ.

Отац Миленко ме је крстио и заиста је увек ту када је потребна помоћ (ово није обична фраза), при томе се просто осећа да заиста све ради "од срца" што је данас тешко наћи. Људи у мом насељу га посебно цене. А они који говоре против оца Миленка, су вероватно исти они који говоре и против цркве или једноставно људи који никада нису били у прилици да озбиљније поразговарају са њим.

[Макрина]

Мој супруг и ја,целим срцем волимо и поштујемо оца Јована Јеленкова,игумана Црне Реке.Добри смо пријатељи са њим,много тога смо заједно прошли.Отац Јован је велики трудбеник и молитвеник.За људе да не причам колико је приступачан.Наравно као и сваки човек,има он својих недостатака,поента је у томе што их он лицемерно не прикрива.

Хвала Богу имамо ми у Цркви доброг свештенства и монаштва.Познајем доста,доста добрих свештеника.Нажалост,примећујем,да народ више верује монаштву и хрли у манастире али нека,даће Бог да се свачији дарови виде и пројаве када за то дође време.

Видиш, ја сам делом и из тог разлога поставио ову тему, да видим да ли се духовништво схвата више као неки манастирски, монашки акт,или акт целе Цркве. Мени је криво кад видим да људи питају за неког доброг духовника, ја им предложим неког парохијског свештеника,а они кажу "Ма не то, већ неког монаха, у неком манастиру"...и онда нпр брачни пар иде у манастир да се саветује с монахом и да их он поучава о браку...то је глупост невиђена,ал невиђена...да те о браку саветује онај који о томе само из књига зна, или онај други који се развео па се замонашио...он је иначе имао баш успешан брак ,а жена му се ко луда обрадовала кад је сазнала да јој се муж монаши, То бих ја забранио,а мислим да канони већ бране,али код нас све може па и то...да растуриш једну свету тајну да би на штету исте обавио другу...глупост.

Као што рекох,већина народа духовност види у манастирима, који су из тог разлога пуни сваке недеље и  прзника, људи су више везани за манастирског духовника него за свог владику и пароха, путују десетине километара од свог града или села у манастире, шта,тамо је светија Литургија него у нпр Саборној цркви ил сеоској? И тако се полако ствара култ личности неког свештеномонаха и мишљење да нема бољег духовника од њега, а он нпр зезне ствар и рашчине га и по аутоматизму се ствара секта. То може да се деси и у парохији,али се то брзо разреши углавном . Ово што сад причам ништа не генерализујем,али у већини случајева је тако. Сматрам да међу парохијским свештеницима постоји много духовнох потенцијала, али бивају потиснути од манастира.

Тако је.

[Тихон]

  Познајем оца Миленка док је још продавао књиге на уличној тезги и студирао теологију. Певао је за певницом у нашој цркви. Када је већ био на прагу да постане свештеник, на питање да ли можда зна у ком месту ће служити, крајње једноставно је одговорио: " Како Бог да. Мени је свеједно: где год да ме пошаљу црква ће ми бити преко пута."  

[стаклено_око]

  Познајем оца Миленка док је још продавао књиге на уличној тезги и студирао теологију. Певао је за певницом у нашој цркви. Када је већ био на прагу да постане свештеник, на питање да ли можда зна у ком месту ће служити, крајње једноставно је одговорио: " Како Бог да. Мени је свеједно: где год да ме пошаљу црква ће ми бити преко пута."  

A u kojoj je on sad crkvi? Jel u Adicama, ili na Telepu...ili negde drugde?

[Тихон]

  У храму Светих Кирила и Методија на Телепу.

[IgorEr]

  Познајем оца Миленка док је још продавао књиге на уличној тезги и студирао теологију. Певао је за певницом у нашој цркви. Када је већ био на прагу да постане свештеник, на питање да ли можда зна у ком месту ће служити, крајње једноставно је одговорио: " Како Бог да. Мени је свеједно: где год да ме пошаљу црква ће ми бити преко пута."  

A u kojoj je on sad crkvi? Jel u Adicama, ili na Telepu...ili negde drugde?

На Телепу, у Храму Св. Ћирила и Методија. Али су Адице његова парохија, можда и још неки део града, то не знам.

[стаклено_око]

Hvala na informaciji. Toliko ga i vi nahvaliste da cu da idem cim budem mogao na Telep na Liturgiju da pokusam da dodjem do tog coveka

[Протомајстор]

Hvala na informaciji. Toliko ga i vi nahvaliste da cu da idem cim budem mogao na Telep na Liturgiju da pokusam da dodjem do tog coveka

Кад те буде видео са тим стакленим оком има да побегне главом без обзира... slava3

[Sophrosyne]

Мој супруг и ја,целим срцем волимо и поштујемо оца Јована Јеленкова,игумана Црне Реке.Добри смо пријатељи са њим,много тога смо заједно прошли.Отац Јован је велики трудбеник и молитвеник.За људе да не причам колико је приступачан.Наравно као и сваки човек,има он својих недостатака,поента је у томе што их он лицемерно не прикрива.

Хвала Богу имамо ми у Цркви доброг свештенства и монаштва.Познајем доста,доста добрих свештеника.Нажалост,примећујем,да народ више верује монаштву и хрли у манастире али нека,даће Бог да се свачији дарови виде и пројаве када за то дође време.

Видиш, ја сам делом и из тог разлога поставио ову тему, да видим да ли се духовништво схвата више као неки манастирски, монашки акт,или акт целе Цркве. Мени је криво кад видим да људи питају за неког доброг духовника, ја им предложим неког парохијског свештеника,а они кажу "Ма не то, већ неког монаха, у неком манастиру"...и онда нпр брачни пар иде у манастир да се саветује с монахом и да их он поучава о браку...то је глупост невиђена,ал невиђена...да те о браку саветује онај који о томе само из књига зна, или онај други који се развео па се замонашио...он је иначе имао баш успешан брак ,а жена му се ко луда обрадовала кад је сазнала да јој се муж монаши, То бих ја забранио,а мислим да канони већ бране,али код нас све може па и то...да растуриш једну свету тајну да би на штету исте обавио другу...глупост.

Као што рекох,већина народа духовност види у манастирима, који су из тог разлога пуни сваке недеље и  прзника, људи су више везани за манастирског духовника него за свог владику и пароха, путују десетине километара од свог града или села у манастире, шта,тамо је светија Литургија него у нпр Саборној цркви ил сеоској? И тако се полако ствара култ личности неког свештеномонаха и мишљење да нема бољег духовника од њега, а он нпр зезне ствар и рашчине га и по аутоматизму се ствара секта. То може да се деси и у парохији,али се то брзо разреши углавном . Ово што сад причам ништа не генерализујем,али у већини случајева је тако. Сматрам да међу парохијским свештеницима постоји много духовнох потенцијала, али бивају потиснути од манастира.

Pa dobro,narod biva privučen u manastire zbog posebnog stila života i načina na koji se tamo ispovijeda i svjedoči Hristos.I oni su uvjek bili stecište starih i mladih. A u našim opštežiteljnim manastirima recimo i bračni par može da se poduči,posebno muž ugledajući se na igumana,tamo je poslušanje jedna od tajni koja se projavljuje na dubljem nivou i tako neke stvari koji funkcionišu po blagodati su zaista posebne i mirišu na so.

Ali slažem se da parohija može biti brutalno zapostavljena i neshvaćena ali i manastiri nisu tu da odvlače ljude nego da ih privlače - Hristu. slava3

[стаклено_око]

Па наравно, манастири привлаче људе Христу, да не будем погрешно схваћен, али нпр у неким сремским селима има и парохијска црква и манастир и људи буквално хрле у манастир, пролазе поред парохијске цркве ко поред турског гробља и журе ка манастиру. Треба ићи и тамо,али постоји умереност. не служи парох само за свећење водице и ломљење славског колача. Ја исто одем понекад у неки манастир и разговарам с монасима, будем на Литургији,али сам најчешће у парохијској цркви којој припадам, јер сматрам да је то исправно. Ако се одлучим да будем монах,онда ћу доћи у манастир и остати ако ме приме...у шта сумњам,нисам манастирски тип ...Чак штавише, на ТВ сам гледао пре коју годину једну емисију о монашком животу и један је рекао да то у принципу није исправно да масе људи долазе у манастир, јер ту живе људи којима треба мир и концентрација за непрестану молитву...нису манастири џабе у неким забитима,већином. У Византији су нпр манастири били у граду, али не знам колико је то правилно...У граду,или селу постоји парох који чак има и јача искушења од монаха. парох је одговоран за спасење своје породице и своје пастве,а монах само за своје спасење...не треба ни једне ни друге претерано глорификовати и стварати култ од њих, треба комбиновати, па ако се неком толико свиди манастир,онда лепо пита јел би га примили у искушенички стаж и то је то, а ако му се не свиђа, онда повремено посети манастир, буде на литургији,целива светињу и оде, врати се својој парохијској цркви. Није то тако тешко направити баланс

[obi-wan]

.......................................

Inace, dobrodosla na forum...

[стаклено_око]

Ajmo dalje, dajte jos dobrih duhovnika

[Сара]

Отац Сава Богдановић, игуман манастира Венчац, млад, али строг духовник.