Evgenik Написано Август 15, 2011 Пријави Подели Написано Август 15, 2011 Е, предухитри ме, таман кренух са музичким жељама да напишеш коју и о два васељенска након раскола. bendoff Догодине на Косову! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Август 15, 2011 Пријави Подели Написано Август 15, 2011 Ако се фул разуме у црквену историју, ја бих поставио пар питања око трећег и четвртог Васељенског Сабора. На Трећем Васељенском Сабору, осуђено је Несторијанство. Несторијанство је учење по коме је Христос имао две личности. догађаји на трећем Васљенском Сабору довели су до расцјепа са апостолском Асирском Црквом, јер је она подржала Несторија коме је видјела потврду учења које је и сама заступала, а то је учење Антиохијске школе. Ствар је у томе што Несторије није никад заговарао несторијанство. Несторијанство му је просто пришивено. Несторије је још и предлагао да се Богородица назива Христородица, што свакако није неиспрвано и можда је чак исправније од Богородица, јер употпуњује комплетну слику оваплоћења Логоса Божијег. Но ето то није усвојено због врло радикалних ставова које су имали представници Александријске школе. Касније на 4 Васељенском Сабору, на Халкидону, одбачена је Кирилова формула јединствена природа оваплоћеног Логоса и усвојен је христолоши концепт две природе Логоса несливено сједињене у једној личности Логоса Божијег, што је у ствари била форумулација Антиохијске школе, а коју је уједно и Несторије заступао. Да ли се Кирило икад покајао за ову своју погрешну формулацију, будући да је канонизован? Због чега је Несторије тако лако прегажен, а Кирило узвеличан? Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Fool Написано Август 16, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Август 16, 2011 Ако се фул разуме у црквену историју, ја бих поставио пар питања око трећег и четвртог Васељенског Сабора.Не разумем се, али се пртљам ту и тамо где ми није место...На Трећем Васељенском Сабору, осуђено је Несторијанство. Несторијанство је учење по коме је Христос имао две личности. догађаји на трећем Васљенском Сабору довели су до расцјепа са апостолском Асирском Црквом, јер је она подржала Несторија коме је видјела потврду учења које је и сама заступала, а то је учење Антиохијске школе. Ствар је у томе што Несторије није никад заговарао несторијанство. Несторијанство му је просто пришивено. Несторије је још и предлагао да се Богородица назива Христородица, што свакако није неиспрвано и можда је чак исправније од Богородица, јер употпуњује комплетну слику оваплоћења Логоса Божијег. Но ето то није усвојено због врло радикалних ставова које су имали представници Александријске школе.Persia had long been home to a Christian community that had been persecuted by the Zoroastrian majority, which had accused it of Roman leanings. When Nestorian controversy broke out, the Sassanid Emperor took steps to cement the primacy of the Nestorian party within the Persian church, granting its members his protection, and executing the Orthodox Catholicos Babowai, replacing him with the Nestorian Archbishop of Nisibis, Barsauma. In 424, the Persian Church declared itself independent of the Orthodox Church, in order to ward off allegations of foreign allegiance. Following the Schism, the Persian Church increasingly aligned itself with the Nestorians, a measure encouraged by the Zoroastrian ruling class. The Persian Church became increasingly Nestorian in doctrine over the next decades, furthering the divide between Orthodox and the Persian churches. The Synod of Beth Lapat was held in 484 under the leadership of Barsauma. The most significant result of the synod was the church's official adoption of the doctrine of Nestorianism. Other decisions made at the council included a disavowal of monastic celibacy. The adoption of Nestorius' teaching, who had been condemned at the First Council of Ephesus in 431, effectively separated the Persian church from the Orthodox Church. The decisions were clearly aimed at pleasing the Zoroastrian Persian kings, who were at constant war with the now Christian Roman Empire: the previous Catholicos Babowai had been executed, and the Persians had given protection to Nestorian refugees since 462. As Zoroastrians, they viewed family life sacred and abhorred the monastic movement of the Christians. The decision did not improve the Persian state policy against the church. Some members of the church left and joined the new Monophysite sect. Already at the episcopal gathering of 544 some of the decisions were reverted. In 486 Barsauma, publicly accepted Nestorius' mentor, Theodore of Mopsuestia, as a spiritual authority.Касније на 4 Васељенском Сабору, на Халкидону, одбачена је Кирилова формула јединствена природа оваплоћеног Логоса и усвојен је христолоши концепт две природе Логоса несливено сједињене у једној личности Логоса Божијег, што је у ствари била форумулација Антиохијске школе, а коју је уједно и Несторије заступао. Да ли се Кирило икад покајао за ову своју погрешну формулацију, будући да је канонизован? Због чега је Несторије тако лако прегажен, а Кирило узвеличан? Whether or no they believed in the unity of the subject in the Incarnate Logos, at least they explained that unity wrongly; secondly, that they used most unfortunate and misleading language when they spoke of the union of the manhood with the Godhead — language which is objectively heretical, even were the intention of its authors good. It will probably be only just to Nestorius to admit that he fully intended to safeguard the unity of subject in Christ. But he gave wrong explanations as to the unity, and his teaching logically led to two Christs, though he would not have admitted the fact. Not only his words are misleading, but the doctrine which underlies his words is misleading, and tends to destroy the whole meaning of the Incarnation. It is impossible to deny that teaching as well as wording which leads to such consequences as heresy. He was therefore unavoidably condemned. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука