За молитву је најнеопходније срце - архимандрит Арсеније (Папачок)

[Ненад Р.]

Прелеп текст и мислим да је бреди да се ова тема"очисти од паучине"

[Danijela]

Сваки пут када се обрем у манастиру Свете Марије у румунском Текирголу обузима ме трепет од мисли о мноштву мојих сагрешења, свесних и несвесних. И прва моја жеља је да уђем у келију великог духовника Арсенија (Папачока), да бих од њега барем добила благослов. А када, упркос очекивањима, будеш удостојен огромне привилегије да разговараш с њим, време почиње да добија неку посебну димензију. У наше време оно тече сувише брзо и текирголски светац нас учи да не губимо ни тренутка, већ да све време које нам је дато искористимо за своје спасење.

 

Архимандрит Арсеније (Папачок)

    

 

„Прећутани грех се само повећава“

– Избор духовника је врло тежак задатак. И чим га пронађемо, схватамо колико нас још чека узлета и падова на том путу, који треба да пређемо носећи свој крст. Оче, шта нам ви саветујете да чинимо, како не бисмо скренули са правог пута?

– Погледајте, цело то стање радозналости, као што ја увек говорим, то је заправо стање приправности. Не треба ићи духовнику тек тако, случајно, по инерцији, и никада се не исповедајте механички, рационално, већ увек с емоцијом. Како бисте могли да мислите о спасењу, морате се добро исповедити, то је Света Тајна која спасава. Исповест је без сумње и својеврсна катехизација. Непрестано истражујеш себе, а када дођеш код духовника ни у ком случају не треба да се стидиш: „Господе, ја сам то урадио!“ Где ту има места за стид? Стид је оружје ђавола, притом застрашујуће силно.

И ево шта још треба знати: ако ви скривате у себи неки грех и не исповедате га, или га некако преименујете, не назовете га правим именом, од тога ће он само порасти. И вас не треба да брине шта ће помислити духовник. Добри људи, па то је сасвим неважно! Важно је да ви можете да се спасете, да не бисте осудили себе на вечне муке због прећутаних грехова!

– Оче, а ако су греси исувише велики понекад се дешава да онај ко се исповеда изгуби и могућност говора, суочавајући се са колосалношћу свог сагрешења. Можда се он искрено каје због тога, плаче, моли се, али нема снаге да исповеди тај грех…

– Браћо моја, Спаситељ није отишао на крст само ради неке врсте греха, већ за сва сагрешења овога света. А то онда значи да ћеш – или исповедити све своје грехе, како би добио опроштај, или ћеш то учинити на Страшном Суду, како би добио казну. Ти их можеш прећутати, али они никако неће остати скривени! Или их откриј сада, уз сузе, пред духовником који ће те разумети и разрешити те од грехова, или све одлажи до Праведног Суда.

Исповедани греси се неће узимати у обзир на Суду, због тога што их милост Божија опрашта, а шта ћеш да урадиш са неисповеданим, прећутаним гресима? И Светитељ Јован Златоусти нас учи да су опроштени греси најважнија ствар с којом ћемо изаћи пред Суд.

 

  

 

„Ја не налажем епитимије, које могу да се испуне брзо, само да их се отарасиш“

– По каквим критеријумима треба бирати духовника?

– Ниједан духовник није бољи од другог. Нема добрих и лоших духовника. Дешава се да некоме на почетку недостаје искуства или да није обдарен духом љубави, који је веома драгоцен. Али, уопштено говорећи, успех исповести не зависи од мене као духовника. Сви духовници, па и ја, се осећају предивно када нам исповедају најстрашније грехе, јер осећамо бесконачну радост због тога што људима пада велики терет са душе. И ма колико да је тежак тај грех, Богу неизрециво годи покајање оних који се исповедају од свег срца.

Сви духовници имају благодат. Важно је обратити пажњу на четири саставна дела Исповести: прво престани да грешиш, онда исповеди тај грех, после духовник треба да те разреши од тог греха и на крају треба да испуниш епитимију коју ти наложи духовник.

– Када можемо примати Свету Евхаристију?

– Свето Причешће је највиша Тајна наше Цркве. Пламен у твојој души ће ти рећи када је време да се припремаш за Причешће. А после Исповести ће духовник одлучити ко је достојан да се причести Светим Тајнама, а ко не. Не можемо се причешћивати Телом и Крвљу Христа по свом нахођењу, већ само по благослову духовника. Он је властан да обавезује и разрешава.

– Која епитимија је најстрожа у вези са Причешћем?

– Овде на духовнику лежи огромна одговорност. Најстроже епитимије могу забранити човеку да се причешћује чак на 25 година, али то би онда значило да се он никада не може причестити. Ја, лично, нисам присталица таквих епитимија. У том случају, онај ко је упао у грех навикава да се не причешћује и може да каже: „Шта има везе, не зависи ми живот од Причешћа!“ Ја сам за такву епитимију који би он испуњавао из дана у дан, свесно, а не формално. Ја не налажем такве епитимије које је могуће испунити брзо, само да их се отарасиш. Неће ти одузети много времена да покајнички уздахнеш, то увек можеш да урадиш и то ће те потпуно обузети. Просто реци: „О, Господе!“ Једноставан искрен уздах кајања може постићи више од сваке молитве, више него ако би на брзину петнаест пута изговорио „Оче наш“.

 

Манастир Свете Марије у румунском Текирголу

    

 

„Блажен је онај ко зна шта му је чинити и спасава своју душу“

– Да ли треба да научимо да ценимо време?

– Само Бог може да одлучи да ли ће нам дати још времена и продужити наш живот и то зато како бисмо били што је могуће више са Њим. Тек кад то разумемо, почињемо да се бавимо својим спасењем. То је главни, вечни, неизмењени, незаборавни циљ – спасење. А спасење можемо достићи, никако друкчије, већ само бекством од навика и рутине. Само тако ћемо доћи до спасења. Блажени, блажени, и по хиљаду пута блажени су они који се припремају за своје спасење, онако како нас Црква учи по Јеванђељу. Када јад око нас почне да расте све више и више, тада ће блажен бити онај који је знао шта му је чинити и који је спасавао своју душу.

– Када говоримо о спасењу душе треба ли да мислимо и о посту? И ако треба, онда о ком од њих – духовном или телесном?

– Пост има своја строга начела. Могу да налажем онима који долазе код мене да посте, али у оној мери колико могу да издрже и по јасно одређеном плану. Какав је иначе смисао уздржавати се од мрсне хране и постити четрдесет дана, ако после почнеш да оптерећујеш своје тело и да се преједаш. Такав пост је узалудан и уместо да те приближи ослобођењу од греха и светости, доводи до чревоугодија, које представља велики грех. Стога предлажем пост по томе колико неко може да издржи и не дозвољавам га деци млађој од седам година, трудницама и болеснима.

Пост душе је изнад поста тела. Ти узалуд не једеш месо, ако притом уједаш ближњег. Најбоље и богоугодно решење је пост овенчан кроткошћу и молитвом.

– Оче, како да поступимо ако читамо молитвеник, а мисли нам одлутају на свакодневне послове?

– Ја сам за молитву која се изговара од срца. Тренуци узлета и падова постоје и код светих. И њима могу да се десе моменти празнине. Зато, ако ти за време молитве дођу зли дуси, како би одвукли твоју пажњу од молитве, не треба да се бојиш. Нема тог хришћанина или монаха, који није био искушаван док се молио. У случајевима таквих прелаза из једног стања у друго не треба обустављати молитву, барем у мислима. Снага молитве је огромна.

Код неких се губи квалитет молитве, док други, молећи се скрушеним срцем, осећају као да се у њих усељава, дословно, неко утешење. И они се снова моле, једнако усрдно, али само зато да би им опет дошло утешење, али таква утеха може произилазити и из демона. Ви не можете ни да замислите како је драго демонима ако вас ухвате и држе у том стању лажног мира, када нисте свесни истинске утехе молитве која тече из срца, без било каквог личног интереса и прекида.

Једном ми је причала студенткиња медицине: „Оче, купила сам све молитвенике и акатисте и све их читам, али има тренутака када ми мисли скрећу са молитве.“ Молите се скрушено како бисте пустили Бога у своје срце, а не узносите се мислима и не лутајте тамо-амо на некаквим висинама! Боље нам је да будемо мањи од маковог зрна!

 

  

 

„Није довољно да се други моли за тебе“

– Шта можете посаветовати онима чији се ближњи одају задовољствима и живе сасвим фриволно? Да ли је довољно да се за њих моле њихови ближњи?

– Није. Говорим свима који ми долазе да је молитва наша непрестана потреба. За човека је најбоље да увек буде уз Бога. Ако се из све снаге не држиш за уже које те веже за Небо, ако попустиш стисак, пашћеш у ништавило, у грех, у ад. Држи се како можеш, макар на свој начин, али се држи упорно и не пуштај!

Није довољно да се други моли за тебе. Ђаво све време мотри на нас и њему се допада ако ми све време нисмо са Богом, тада се он радује. Свако може да бира, да ли хоће да живи у задовољствима и неодговорности или да живи у молитви. Један научник је говорио: „Није срамота посрнути када те мори болест, али је срамотно умирати безбрижним и измученим задовољствима.“

Требало би да се тргнемо од почуних речи Светог Кипријана: „У нама ће бити онолико места за благодат, колико се наше 'ја' буди и страсти се искорењују. Када се срце очисти од страсти, распламсаће се осећања према Богу.“ Они који траже Бога, наћи ће га у мери своје испуњености.

– Која је мера наше молитве? Или, другим речима, како да сазнамо да ли тражимо превише од Бога и Богородице?

– Ничег не може бити превише ако проистиче из скрушеног срца. Мера очишћења срца је мера распламсавања осећања према Богу. У вама већ неће бити самољубивости, то јест гордости, када увидите колико је велика милост Божија према нама грешнима. А шта рећи о Богоматери? Она је владичица неба и земље. И ако се ја грешни усудим да Бога молим да ми подари још неки дан живота, тражим то само како бих могао да прослављам Матер Божију.

Како неко може да каже да превише тражи од Богородице? Сви треба још више да јој се молимо, јер Њена љубав нема граница. Већ сам то говорио много пута: Богоматер се срди на оне, који од Ње ништа не траже.

Бог се не показује само подвижницима, већ и простим и скрушеним. Сваком подвижнику за Христа и Богородицу можемо рећи: скруши се, јер жртва тога вреди!

Са Архимандритом Арсенијем (Папачоком)
разговарала Маријана Барловану

С руског Александар Ђокић

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/107303.htm

[JESSY]

O smirenju

 

Smiren čovek nikada sebe ne smatra takvim...jer ne bi bio smiren!

 

Smirenje je jedina sila koja može da oslobodi čovekovu dušu i narode.

 

Postoji samo jedan put kojim treba ići - put smirenja.

 

Hrist je bio preispunjen smirenjem, onda ko smo mi da ne budemo...?

 

Da li želiš da pobediš zlo: smiri se i ne sudi. Tada ćeš biti slobodan.

 

Smirenje vodi ka Bogu, ali ljubav okuša Boga.

 

Smiri se kako bi blagodat prebivala u tebi.

 

Smirenje je krv života. Čovek ne može da se spase bez smirenja.

 

Čovek nikada ne može da kaže: ”Ja sam smiren.”

 

Smirenje je umeće da se spustiš u sebe, i ostaneš tamo, u svojoj smirenosti.

 

Ponekad blagodat napušta čoveka, kako bi se smirio pred Bogom!

[JESSY]

O molitvi

 

Bog je prebogat! I on čeka na nas...Čeka da na upita!

 

Gde god da si, i kad god si iskušavan, moli se i nemoj biti obeshrabren!

 

Svako ko želi da stekne dar molitve, mora da ćuti i da se moli!

 

Mi mnogo govorimo o molitvi. A molitva jedina stvar o kojoj ne možemo da govorimo, već da je primenjujemo.

 

Duboka tišina je duboka molitva. A duboka molitva je kao duboka tišina.

 

Svaki trenutak u vremenu (u večnosti)  i svako čudo, može da postane molitva.

 

Mi ne smemo da ostavljamo molitvu, čak ni u mislima.

 

Ako se moliš, ti si svagda prisutan  u sebi.

[JESSY]

O svetovnoj mudrosti

 

Teško je čoveku sa visokom školom da živi životom molitve.

 

Bog se ne otkriva umnima, već smirenom čistom srcu, koje stalno teži ka Njemu.

 

Filozofi su sročili samo neke mudrosti, ali nisu rešili ni jedan problem.

 

Inteligencija  i znanje nemaju nikakvu vrednost, ako nisu u službi ljubavi.

 

[JESSY]

O Crkvi

 

Spasenje postoji samo u Hristu i Njegovoj pravoslavnoj crkvi.

 

Ako si pravoslavan, moraš da se držiš čvrsto pravoslavnog učenja, ako ne, pašćeš u jeres.

 

Mi se ne možemo odreći čak ni trunke pravoslavne istine. To je velika stvar, koja se tiče Boga. Tako je bilo sa padom katolicizma! Lično, ja katoličku crkvu više ne smatram crkvom, već vladinim telom sa svešteničkm imenom.

[JESSY]

O milostinji

 

Kod Boga nema sećanja na prošlo zlo gde je dobro prisutno.

 

Kada Bog oprašta, znači da ti oprašta za večnost.

 

Bog nas drži ne zato što smo dostojni toga, već zato što je milostiv.

 

Moja braća ne ignorišu prosjačku ruku, niti onu koja pruža pomoć.

 

Milostinja ne znači samo da daješ. Milostinja znači da prihvataš čoveka koji sedi do tebe, i da ga ne odbacuješ čak ni u pomislima.

 

Imajući milost prema drugima pokazujete da ste slični Gospodu.

 

Prosjak pruža ruku ne da bi tražio, već da bi ti pružio Carstvo Nebesko, a ti ne primećuješ!

 

Zapamtite braćo moja: prosjaci su biblijske ličnosti!

 

Da li želiš da postaneš bogat? Podaj sve što imaš! A primićeš stostruko!

 

Čovek ne računa mnogo kad dobija, ali pamti kada daje.

 

Naučite da živite ne samo za sebe, već da živite za sve koji su sa vama.

 

Milost Božija ne poništava pakao (sud).

[JESSY]

O ljubavi

 

Mi moramo mnogo da volimo! Jer Gospod tako zapoveda!

 

Pazimo, ljubav je kriterijum (poslednjeg) suda!

 

Kada nas je Gospod upitao da ljubimo, istovremeno nam je dao i snagu za to.

 

Moramo da ljubimo naše patnje, i one koji si ih izazvali.

 

Slobodan si i imaš mogućnost uzrastanja ako ne mrziš.

 

Naša srca uvek moraju da budu slobodna za Hrista.

 

Ovaj svet nije zlo; mi smo krivci jer ne znamo da volimo.

 

Mržnja prema bližnjem je demonsko delo.

 

Kada bi pokušali da volimo ljude koliko volimo Hrista, ne bismo videli greške našeg bližnjeg.

 

Znaj da je ljubav prema neprijateljima zapovest Božija. Treba da ih volimo u srcu.

 

Jedno pitanje je opravdano, hajde da se svi zapitamo: ”Da li volim ili ne volim...?” jer to je zapovest, brate moj. Nemoj da misliš da je Gospod govorio samo ljudima Njegovog vremena, ili apostolima svojim. Ne...Govorio je svim ljudima, i za večnost.

[JESSY]

O spasenju

 

Bog čini više za naše spasenje, nego Satana za naše uništenje.

 

Van Crkve, nema spasenja! Pakao postoji izvan Crkve.

 

Onaj koji može a ne čini dobro, čini greh.

 

Samo đavo ne može da se spase.

 

Bez Božje milosti, nemoguće je da se čovek spase samo svojim delima, ma kako veliki podvižnik da je. 

 

Krst je spasao čovečanstvo! Ne Božji sud ili Njegova čuda, već Njegov Krst! Kada je Gospod razapet, Satana je bio pobeđen.

 

Ne vidim kako post sam po sebi može da nam da nadu na spasenje. Smirenje ukorenjeno duboko u našem srcu i sloboda od ozlojađenosti jesu nada na naše spasenje.

 

Prvo pitanje je: volja da se prevaziđe iskušenje. I moleći se Bogu, Njegova milost nas neće napustiti.

 

Nebo je puno pokajanih grešnika.

 

Mi treba da se zalažemo za spasenje sveta, svim sredstvima!

 

Svakoga dana možemo da zaslužimo večnost! To je naš ideal.

 

Naš Spasitelj nije bio razapet samo radi određene ”vrste” grehova, već radi svega što je greh na zemlji.

 

I dao je svima snagu da izbegnu pakao, ipak On je sišao u pakao.

 

I one iz pakla On takođe ljubi. Oni su šibani Njegovom ljubavlju, Njegovom pravdom. I šta Hristos nije učinio da bi nas spasao od pakla?

 

Strah od smrti nije uzrokovan smrću već životom. Ako ne želiš da se plašiš smrti, živi kao hrišćanin!

 

Samo oni koji ne žive u Hristu osećaju strah od smrti!

 

Čovek, u svom ludom ponosu i patnji, želi sav raj u trenutku!

 

Nema smisla ni svrhe ako nema Boga.

 

Mi takođe možemo pobediti svet, ali ne našom silom, već Njegovom.

 

Ništa nije izgubljeno. Sve dok je naša vera živa!

 

Život je toliko dragocen da bi bio potrošen uzaludno.

[JESSY]

O braku i porodici

Kada tokom sv. Tajne braka izgovaramo molitve da žena treba da bude pokorna mužu, muž isto mora da bude oprezan kada se u molivi kaže da on trab da voli svoju ženu. Ako je ne voli, ona ga neće slušati. A čovek, ne slušajući ove reči, postaje kriv za ženinu tvrdoglavost. Isto i žena ne sme da zaboravi da je ova poslušnost njen put ka spasenju. I ako je čovek glava (porodice) onda je žena srce, i ovo srce je stvoreno od Boga kako bi On našao mesta u njemu!

Nema ničeg boljeg od dobre žene i nema ničeg goreg od pale žene. Dakle, muževi, morate se truditi svim silama da je preobrazite.

Ljubav spaja dvoje. To je simbol venčanog prstena.

Brak iz zadovoljstva nema nikakvog značenja. Brak podrazumeva zajedničko stremljenje ka večnosti.

Udata žena je ona koja rađa, podiže i vaspitava dete.

Ne možemo da prihvatimo da žena iz bilo kojih razloga čini abortus...To je veliki problem, jer ona ubija nekrštenog čoveka. Uvek moramo da se zapitamo: šta bi Hristos uradio u tom slučaju?

Porodica je i dalje najbolji učitelj.

[JESSY]

O Sv. Evharistiji

 

Evharistija će te usavršiti, ali neće oprostiti tvoje grehe.

 

Čovek koji se priprema četo se i pričešćuje; ali prvo mu se mora dati vremena za pokajanje. Jer zaista, koje je spreman za takvo čudo?

 

Neki zanemaruju sv. Tajnu ispovesti i koriste je samo kao izgovor za pričešće.

[JESSY]

O hrišćanskim stradanjima

 

Draga moja, stradanje je dar od Boga.

 

Hristova misija na zemlji bila je da spase svet kroz stradanje, a stradanje donosi mnogo smirenja.

 

Pogrešno je da bežimo od sopstvenih panji. Ti si istinski slobodan onda kada se boriš, kada si prisutan na krstu.

 

Patnja donosi duboku mudrost i čini da se ozbiljnije zamislimo nad svojim spasenjem.

 

Postavlja se pitanje: kako naše srce reaguje na stradanja oko nas? Najglavnija stvar za koju će nas pitati na strašnom sudu je: “Zašto nisi više pažnje obraćao na bližnjega?”

[JESSY]

Druge misli

 

Nisam tužan što sam star čovek! Ja ništa ne činim za sebe. Sve što radim, radim za Boga i decu Njegovu.

 

Nisam ja za veliki podvig. Ja sam više za veliku budonost! Jer asketizam (sam po sebi) Bog ne želi, već naše skrušeno i smireno srce, Njegovo stalo prisustvo u našim životima.

Mnogo stvari sam prošao u životu, i nagledao se čuda Božijih; ”video sam nevidljivog Boga, doživeo sam ga!” naš svet danas teži samo da vidi Njegovu konturu, želi da ga se dotakne u telesnom obliku.

 

[JESSY]

Ostalo

 

Presveta Majka Božija zastupa čovečanstvo.

 

Naviknimo se na autoritet jevanđeljskih reči.

 

Mir je veći od pravde.

 

Ne postoji ni jedna stvar od onoga što je Hristos govorio, koja ne može da se ispuni.

 

Naš život je naš svedok! I mi treba da ispovedamo Istinu, gde god da smo.

 

Bez obzira gde (ko) smo, svi smo nespremni, i jedino blagodaću Božijom radimo stvari koje radimo.

 

Ako si osvetoljubiv, ostaćeš dužan Bogu. Ali ako se ”odupireš zlu”, onda Bog ”duguje” tebi.

 

Moramo da odagnamo sve zle pomisli koje dolaze u um, a one će dolaziti do našeg posledenjeg daha.

 

Često sebe poredite sa zlim čovekom! Zašto sebe ne poredite sa Sv. Petrom i  Pavlom, ili Sv. Siluanom Atonskim?

 

Ako želiš da pitaš za savet vladiku ili nekog čoveka Božijeg (igumana), znaj da ćeš dobiti odgovor od Boga, a ne od vladike  ili igumana. Ako se požališ na te reči, znaj da Boga klevećeš.

 

Starac Kleopa je bio sjajan otac! Veliki duhovni vođ sa mnoga znanja i detalja! On je stvorio jednu duhovnu eru! Više je naginjao ka asketskom podvigu sa strogim postom, molitvom i suzama pokajanja, a ja sam više za budnost.

 

[JESSY]

Druge pouke

 

Veruj u Boga, voli crkvu i prati (duhovne) oce Crkve. Koračaj kroz život putem poniznosti. Stekni dobro ime kraj Hrista. Više se trudi u molitvi. Bićeš slobodan samo kada s ljubalju budeš prilazio onima koji te mrze. Ostani uvek uz Hrista, za večnost...