Замисли, хоће да се причести!

[Душко Дугоушко]

У реду, прочитаћу ту тему, али, брате, ово што си цитирао у задњем тексту је потпуно неразумљиво. Мислим, ко осим философа и академских теолога може да разумије реченице као што су ове:

""етички нормативизам" није исто што и поступци живота, тј. сама феноменологија верског искуства." WHAT??

Teolog je onaj koji se moli, onaj koji se moli je teolog. Drugih teologa pravoslavlje ne poznaje...

"Ово изнад је у искушавању ћутања Другог, у подношењу Његовог неприсуства као једног Бога од кога смо направили идола (чувени критичари овог места су Ниче и Хајдегер)!

И не само то, идоолизовање Бога (да тако кажем) је Његова смрт."

Ово је српски језик, или??

Srpski, dakako.

"Дакле, поступци живота:

то је живот са Другим као сасвим радикално Другим, подношење Његове другости.

А та другост се искушава у животу, изван затворених шема етике и онтологије.

Подразумева се да је Други сам Христос."

Овај, колико знам, православно подвижништво и уподобљавање Богу обухвата и однос према самом Богу, као и према самоме себи, а не само однос према другом човјеку. Шта више, у отачким текстовима, мислим, најмање је простора посвећено човјековом односу према ближњем, а много више према Богу и према својој души. Чим видим да неко у разговору о аскези потенцира однос према другоме, одмах у томе видим продужетак новотарског богословља у коме ништа осим приче о заједници и не постоји. Можда нисам богослов, али читао сам светоотачку литературу, и то не само светитеље новијих вијекова (који се могу оптужити за тзв. западно ропство).

Zar si propustio da pročitaš lepo naglašeni deo, ma prosto izbija oči: Подразумева се да је Други сам Христос? Mislim, ako smatraš da Hristos nije Bog, onda si jeretik, ali to je već druga stvar...

[Јаков.]

Ajde i ja da dam svoje viđenje (samo sam vam ja još trebao...a i vi meni, pfuj)...

Dakle svaka pravoslavna njuška koja je namirisala malo pravoslavlja, dobije mesijanski kompleks. I to je u redu. Svi su manje više kroz to prolazili. Podučavanje i upiranje prstom, delenje packi, klečanje na kamenčićima i slično. Stajanje na Liturgiji i dobijanje vizije kako si sutra za nekih 10, 20 godina, ti sledeći patrijarh ili car. To je sve OK, dok je u domenu mozgića. Ali kad izađe na jezik to je baš ono...

Ako neko tvrdi da je pričešćivanje često, neko novotarstvo, nek se zapita zašto (ako uopšte) prisustvuje Liturgiji. Da li zna tekst Liturgije ili ćuti ko mulac na službi? Svaka reč Liturgije vodi ka Pričešćivanju, svaka molitva. Što je neko i izgovara ako neće da se pričesti? U čemu je stvar? To je onda gluma, a Liturgija pozorišna predstava gde svako ima svoju rolu. Pop da peva, đakon da kadi, a vernik da posmatra. Mrš.

I koliko godina da posmatra tu dosadnu predstavu? Ceo život. Mrš.

E a onda nekom dođe do mozgića da to nije predstava već Život. Da nije ni manji ni veći od onih popova u oltaru, i da svi na Liturgiji učestvuju ZAJEDNO. Još kad zapeva na odgovaranju... pa neće da dođe nikakva misao. Dobro možda uleti nekad, ali to je zbog hormončića a ne toliko zbog demončića. Još kad se pričesti i na kraju zablagodari Bogu. Pa to ispunjava. Više nije posmatrač. On je primio Boga, a to je naša doktrina. Nije nikad kasno... i znam koliki je napor prevaliti to i otići pričestiti se ako se to nije praktikovalo redovno. Ali pričate o trudi i naporu, pa potrudite se.

Priča bosanac za ljude koje zna da se redovno pričešćuju a vode poročan život. Veruj brate da ja vodim još poročniji... pa da propadam zbog toga? Neću. Nego ću da uvek skrušeno da priđem čaši i da molim Boga da me ispravi.

Da ne ulazim sada u drugu priču šta je sve potrebno za pričešće...ispovesti, postovi i sl. Ovde smo svi pravoslavni pa ne treba opet bukvare da otvaramo. To je davno naučeno. Ali izgleda da mnogi od nas stojimo još uvek u plvom lazledu.

A to je najgore jer mnogi hoće iz plvog lazleda da odu na fakultet. E pa ne može bato.

[И.стојковић]

..............................

E a onda nekom dođe do mozgića da to nije predstava već Život. Da nije ni manji ni veći od onih popova u oltaru, i da svi na Liturgiji učestvuju ZAJEDNO. Još kad zapeva na odgovaranju... pa neće da dođe nikakva misao. Dobro možda uleti nekad, ali to je zbog hormončića a ne toliko zbog demončića. Još kad se pričesti i na kraju zablagodari Bogu. Pa to ispunjava. Više nije posmatrač. On je primio Boga, a to je naša doktrina. Nije nikad kasno... i znam koliki je napor prevaliti to i otići pričestiti se ako se to nije praktikovalo redovno. Ali pričate o trudi i naporu, pa potrudite se.

...........................

Ето једноставно и свима разумљиво написаног одговора, на питање о т.зв. "честом Причешћивању". Нема честог ни редовног дисања, већ човек дише да би живео. Нема честог ни редовног Причешћивања, већ се човек Причешћује да би Живео, већ сад и овде, а по милости Божијој, с Њим и Заувек.

[Баба]

Лепи Сића , шатро : Сепи Лића , на Маџарском Сеп значи леп , значи опет лепи лића...бухахахаха!

[Александрида]

Ajde i ja da dam svoje viđenje (samo sam vam ja još trebao...a i vi meni, pfuj)...

Dakle svaka pravoslavna njuška koja je namirisala malo pravoslavlja, dobije mesijanski kompleks. I to je u redu. Svi su manje više kroz to prolazili. Podučavanje i upiranje prstom, delenje packi, klečanje na kamenčićima i slično. Stajanje na Liturgiji i dobijanje vizije kako si sutra za nekih 10, 20 godina, ti sledeći patrijarh ili car. To je sve OK, dok je u domenu mozgića. Ali kad izađe na jezik to je baš ono...

Ako neko tvrdi da je pričešćivanje često, neko novotarstvo, nek se zapita zašto (ako uopšte) prisustvuje Liturgiji. Da li zna tekst Liturgije ili ćuti ko mulac na službi? Svaka reč Liturgije vodi ka Pričešćivanju, svaka molitva. Što je neko i izgovara ako neće da se pričesti? U čemu je stvar? To je onda gluma, a Liturgija pozorišna predstava gde svako ima svoju rolu. Pop da peva, đakon da kadi, a vernik da posmatra. Mrš.

I koliko godina da posmatra tu dosadnu predstavu? Ceo život. Mrš.

E a onda nekom dođe do mozgića da to nije predstava već Život. Da nije ni manji ni veći od onih popova u oltaru, i da svi na Liturgiji učestvuju ZAJEDNO. Još kad zapeva na odgovaranju... pa neće da dođe nikakva misao. Dobro možda uleti nekad, ali to je zbog hormončića a ne toliko zbog demončića. Još kad se pričesti i na kraju zablagodari Bogu. Pa to ispunjava. Više nije posmatrač. On je primio Boga, a to je naša doktrina. Nije nikad kasno... i znam koliki je napor prevaliti to i otići pričestiti se ako se to nije praktikovalo redovno. Ali pričate o trudi i naporu, pa potrudite se.

Priča bosanac za ljude koje zna da se redovno pričešćuju a vode poročan život. Veruj brate da ja vodim još poročniji... pa da propadam zbog toga? Neću. Nego ću da uvek skrušeno da priđem čaši i da molim Boga da me ispravi.

Da ne ulazim sada u drugu priču šta je sve potrebno za pričešće...ispovesti, postovi i sl. Ovde smo svi pravoslavni pa ne treba opet bukvare da otvaramo. To je davno naučeno. Ali izgleda da mnogi od nas stojimo još uvek u plvom lazledu.

A to je najgore jer mnogi hoće iz plvog lazleda da odu na fakultet. E pa ne može bato.

E tako se to radi likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee

[Partibrejkers]

Старац Епифаније каже: Причешће је лек а не награда. Многи то несхватају и траже да будемо свети да би се причестили а не схватају да се причешћем освећујемо; не могу ја сам својим снагама да победим грех већ Христос Који је у мени Он грех побеђује и чини ме бесмртним.

[Баба]

Адмирал је на почетку теме рекао све чудим се да је после тога тема догурала довде.

[malina :)]

Адмирал је на почетку теме рекао све чудим се да је после тога тема догурала довде.

И ја..

[Guest - . . .-]

Šta se čudite pored toliko samopravednika čovek nemože da dodje na red da se pričesti.Spasenje se prima verom zabadava i nije naša zasluga.Spasenje je zasluga Sina raspetog koji je prikovao sve naše grehe i očistio jednom za svagda.Više nema naknadnih žrtava za grehe koje treba prinositi čovek da bi umilostivio Boga.Bog one koji su u Hristu pravda jer svet gleda kroz Sina.Ko dolazi Hristu neće ga Gospod isterati.Kakvo delo sa naše strane Bog traži od čoveka osim Vere za spasenje.Dela su plod vere a spasenje nije plod dela.Dela su plod spasenja.Danas neki samopravednici medju crkvenom jerarhijom ne poznaju o čemu su pisali apostoli u poslanicama niti razumeju jevandjelje.Takvi su protiv čestog pričešćivanja nanovo rodjenih hrišćana.

Адмирал...

[Немања Бањалука]

Ajde i ja da dam svoje viđenje (samo sam vam ja još trebao...a i vi meni, pfuj)...

Dakle svaka pravoslavna njuška koja je namirisala malo pravoslavlja, dobije mesijanski kompleks. I to je u redu. Svi su manje više kroz to prolazili. Podučavanje i upiranje prstom, delenje packi, klečanje na kamenčićima i slično. Stajanje na Liturgiji i dobijanje vizije kako si sutra za nekih 10, 20 godina, ti sledeći patrijarh ili car. To je sve OK, dok je u domenu mozgića. Ali kad izađe na jezik to je baš ono...

Ako neko tvrdi da je pričešćivanje često, neko novotarstvo, nek se zapita zašto (ako uopšte) prisustvuje Liturgiji. Da li zna tekst Liturgije ili ćuti ko mulac na službi? Svaka reč Liturgije vodi ka Pričešćivanju, svaka molitva. Što je neko i izgovara ako neće da se pričesti? U čemu je stvar? To je onda gluma, a Liturgija pozorišna predstava gde svako ima svoju rolu. Pop da peva, đakon da kadi, a vernik da posmatra. Mrš.

I koliko godina da posmatra tu dosadnu predstavu? Ceo život. Mrš.

E a onda nekom dođe do mozgića da to nije predstava već Život. Da nije ni manji ni veći od onih popova u oltaru, i da svi na Liturgiji učestvuju ZAJEDNO. Još kad zapeva na odgovaranju... pa neće da dođe nikakva misao. Dobro možda uleti nekad, ali to je zbog hormončića a ne toliko zbog demončića. Još kad se pričesti i na kraju zablagodari Bogu. Pa to ispunjava. Više nije posmatrač. On je primio Boga, a to je naša doktrina. Nije nikad kasno... i znam koliki je napor prevaliti to i otići pričestiti se ako se to nije praktikovalo redovno. Ali pričate o trudi i naporu, pa potrudite se.

Priča bosanac za ljude koje zna da se redovno pričešćuju a vode poročan život. Veruj brate da ja vodim još poročniji... pa da propadam zbog toga? Neću. Nego ću da uvek skrušeno da priđem čaši i da molim Boga da me ispravi.

Da ne ulazim sada u drugu priču šta je sve potrebno za pričešće...ispovesti, postovi i sl. Ovde smo svi pravoslavni pa ne treba opet bukvare da otvaramo. To je davno naučeno. Ali izgleda da mnogi od nas stojimo još uvek u plvom lazledu.

A to je najgore jer mnogi hoće iz plvog lazleda da odu na fakultet. E pa ne može bato.

А ја бих рекао да си ти умислио себи да си на факултету, а ти си тај који је у 1. разреду.

[JESSY]

Адмирал је на почетку теме рекао све чудим се да је после тога тема догурала довде.

нека, није на одмет...увек актуелна тема која захтева потврђивање...

[Александрида]

А ја бих рекао да си ти умислио себи да си на факултету, а ти си тај који је у 1. разреду.

Aha, pa dobro, evo i ja da se upišem onda u 1. razred Sile i ja delimo prvu klupu ispred Učitelja

[Немања Бањалука]

Šta se čudite pored toliko samopravednika čovek nemože da dodje na red da se pričesti.Spasenje se prima verom zabadava i nije naša zasluga.Spasenje je zasluga Sina raspetog koji je prikovao sve naše grehe i očistio jednom za svagda.Više nema naknadnih žrtava za grehe koje treba prinositi čovek da bi umilostivio Boga.Bog one koji su u Hristu pravda jer svet gleda kroz Sina.Ko dolazi Hristu neće ga Gospod isterati.Kakvo delo sa naše strane Bog traži od čoveka osim Vere za spasenje.Dela su plod vere a spasenje nije plod dela.Dela su plod spasenja.Danas neki samopravednici medju crkvenom jerarhijom ne poznaju o čemu su pisali apostoli u poslanicama niti razumeju jevandjelje.Takvi su protiv čestog pričešćivanja nanovo rodjenih hrišćana.

Адмирал...

Ја не вјерујем овако. Да је вјера довољна, не би било онога "неће свако ко ми говори 'Господе' ући у Царство Небеско". Не би добра дјела ништа користила у спасењу. Не би Господ испричао причу о ономе који је истјеран са гозбе цара јер није имао свадбено рухо.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve162.htm

"Вера, вели свети апостол, није довољна за спасење; али да нас не би спасавао без икаквог нашег учешћа, Бог захтева од нас ве­ру."

Што монаси подвижници по читав живот проливају сузе покајања, ако је вјера сама по себи довољна и већ су спасени?

[Guest - . . .-]

Ниси добро разумео поруку брате. Прочитај поново и погледај чега су дела плод. Ако већ хоћемо да озбиљно разговарамо о озбиљним темама, онда нема потребе да се залећемо.

[Анастасија]

Ја не вјерујем овако. Да је вјера довољна, не би било онога "неће свако ко ми говори 'Господе' ући у Царство Небеско". Не би добра дјела ништа користила у спасењу. Не би Господ испричао причу о ономе који је истјеран са гозбе цара јер није имао свадбено рухо.

http://www.svetosavl...vneCrkve162.htm

"Вера, вели свети апостол, није довољна за спасење; али да нас не би спасавао без икаквог нашег учешћа, Бог захтева од нас ве­ру."

Што монаси подвижници по читав живот проливају сузе покајања, ако је вјера сама по себи довољна и већ су спасени?

Interesantno.A što je ono beše Gospod isceljivao po veri ili po nečemu drugom?

" I gle, žena koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi pristupi sastrag i dohvati se skuta haljine njegove.

Jer govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljine njegove, ozdraviću. A Isus, obazrevši se i videvši je, reče: Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je. I ozdravi žena od onoga časa."

" A kada dođe u kuću, pristupiše mu slepci, i reče im Isus: Verujete li da mogu to učiniti? A oni mu rekoše: Da, Gospode.

Tada se dohvati očiju njihovih govoreći: Po veri vašoj neka vam bude."

" I gle, donesoše mu oduzetoga koji ležaše na odru. I videvši Isus veru njihovu, reče oduzetome: Ne boj se, čedo, opraštaju ti se gresi tvoji." ... itd