Како изаћи из кризе?

[Grizzly Adams]

Ево пример из праксе:

Beograd -- Stranci rukovode našim preduzećima kada ih kupe mnogo bolje nego država. Pokazao je to i NIS, koji je od gubitaša postao profitabilno i perspektivno preduzeće.

Slično je bilo i sa "Ju-Es stilom", kao i sa Merimom kada ju je preuzeo Henkel.

U Srbiji posluje 590 javnih preduzeća, koja imaju minus od čak četiri milijarde evra, dok samo desetak posluje u plusu!

S druge strane, Naftna industrija Srbije je za manje od tri godine posle prodaje ruskom Gaspromnjeftu ostvarila dobit od 16 milijardi dinara, iako je firma bila u debelom minusu kada je preuzeta.

"NIS je postao profitabilna kompanija zahvaljujući povećanju ukupne efikasnosti i smanjenju troškova, primeni nove organizacione strukture, tehnologija, naročito u oblasti istraživanja, kao i sopstvenoj proizvodnji goriva 'evro 5' standarda. Puno se ulaže i u razvoj prodaje, ali i u nalaženje novih povoljnijih kanala veleprodaje", kažu u NIS-u.

Kako navode upućeni, jedan od prvih poteza novog vlasnika iz Rusije bila je smena direktora koji su kompaniju gurali u gubitke. Doveden je novi internacionalni menadžment. U top-menadžmentu kompanije danas je samo jedan Srbin.

Međutim, tu se nije stalo, pa je rukovodstvo krenulo i u preraspodelu nižih kadrova. Mnogi koji su bili zaposleni u preglomaznoj administraciji prebačeni su na druga radna mesta. Takođe, u firmi je uvedena veoma čvrsta unutrašnja kontrola, koja je vrlo brzo otkrila malverzacije na benzinskim stanicama.

Zbog svega navedenog, ne čudi što je NIS za nepune tri godine iz minusa prešao u veliki plus, a kako je najavljeno, poslovni rezultati za 2011. biće još bolji.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da strane kompanije od gubitaša vrlo brzo naprave uspešnu firmu uz pomoć stručnog menadžmenta.

"U tim kompanijama se ne zapošljavaju partijski kadrovi. U korenu se seku lopovluci svojstveni našim državnim preduzećima, počevši od najviših pozicija, zaključno sa komercijalistima na terenu. Uvode se efikasnija pravila i posrnula firma ubrzo dobija svežu finansijsku injekciju i to po uslovima koje nije mogla dobiti država. Jer, iza multinacionalnih firmi stoje svetski poznati brendovi, pa im banke nude najpovoljnije uslove", pojašnjava Stevanović.

On kaže da vrhunski menadžeri ne moraju obavezno da budu stranci jer i u Srbiji ima dosta dobrih menadžera.

"Treba pošteno reći da novi vlasnici prvo podele otkaze svima koji su višak. Kompanije nisu socijalne ustanove, one su tu da prave novac i dobre proizvode. U uspešnim firmama tačno se zna ko šta radi, koliko i na koji način. Uvode se informacioni sistemi, koji omogućavaju bolje upravljanje resursima, objedinjavaju se pojedine funkcije od marketinga, preko finansija, prodaje, pakovanja ambalaže", kaže Stevanović.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=07&dd=21&nav_id=526799

Само што кључна реч није "странац", него "власник".

[Милан Меденица :)]

све је то пирова победа јер се у таквим променама власника дешавају масовни откази.

цела поента економије је да се људи запошљавају и нахране, а не да имаш фиктивни пример напретка.

[Grizzly Adams]

све је то пирова победа јер се у таквим променама власника дешавају масовни откази.

цела поента економије је да се људи запошљавају и нахране, а не да имаш фиктивни пример напретка.

А чиме ћеш да људе нахраниш ако се не ради ефикасно? Шта вреди што је неко "запослен" ако не ради ништа и живи на туђ рачун? Зар није то помало неморално?

Поента економије је да се повећа продуктивност, а последице тога су да се људи запошљавају и нахране.

[Justin Waters]

Један добар коментар читатеља на чланак:

Sustina nase ekonomske propasti je objasnjena kroz ovaj tekst. Da mozemo i javne toalete bi ispolitizirali i podelili kao partijski plen. Zato smo tu gde smo, nikome nije stalo do progresa i profita, vec samo do ostvarivanaja partijskih ciljeva/zadataka. Kod nas se preduzeca ne shvataju kao pokretac privrede, vec kao mesto gde ce se resiti pitanje necijeg radnog mesta. Tako danas imamo primere, a najvise u javnim preduzecima, da preduzece ima pet ekonomista, sedam pravnika, politikologa, sociologa i ko zna sta jos, na radnim mestima gde je dovoljan jedan efikasan izvrsilac.

Kosovo, Hag i sl. su nista spram reorganizacije i ukidanja javnih preduzeca, ako zelimo u EU. Tamo vaze pravila i zakoni slodobnog trzista i nema drzavnih preduzeca i gubitasa koja svake godine drzava sanira i cije dugove otpisuje.

Код нас се предузећа схаватају као организације које су ту да запосле људе, а не толико као организације које стварају профит, од кога имају користи и они који су запослени и држава која узима порез.

[Милан Меденица :)]

све је то пирова победа јер се у таквим променама власника дешавају масовни откази.

цела поента економије је да се људи запошљавају и нахране, а не да имаш фиктивни пример напретка.

А чиме ћеш да људе нахраниш ако се не ради ефикасно? Шта вреди што је неко "запослен" ако не ради ништа и живи на туђ рачун? Зар није то помало неморално?

Поента економије је да се повећа продуктивност, а последице тога су да се људи запошљавају и нахране.

звонко, батали ме кејнсове економије, молим те.  1000000001010

рецимо, једна фабрика трактора може да купи 26 робота да склапају тракторе или да запосли 5000 људи да им то исто ради. шта мислиш шта ће да се деси, а шта је ''морално'' како ти кажеш?

и са чиме ће да праве већи профит и зашто?

[Juan Valdez]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=15839.msg488162#msg488162 date=1311466385]звонко, батали ме кејнсове економије, молим те.  4chsmu1

1000000001010 1000000001010 greengrin confused

Не знам да ли си могао више да га увредиш.  :bla:

[Grizzly Adams]

рецимо, једна фабрика трактора може да купи 26 робота да склапају тракторе или да запосли 5000 људи да им то исто ради. шта мислиш шта ће да се деси, а шта је ''морално'' како ти кажеш?

и са чиме ће да праве већи профит и зашто?

Ево објаснићу ти, само читај пажљиво и размисли после добро где си погрешио и зашто.

Када 5000 људи склапа тракторе то значи да ће трактори бити веома скупи. Разлог за то је што цена трактора мора да буде довољна за плате 5000 људи, а осим тога мануелни рад је веома неефикасан и ниског квалитета. То даље значи да ће пољопривредницима бити тешко да набаве тракторе, па ће и њихова производња бити неефикасна и спора, тј. храна - хлеб, поврће итд. - ће бити скупа и неће је бити довољно. Још значи да ће пољопривредници трошити пуно на тракторе (а сви грађани на храну) што ће им смањити могућност да инвестирају у унапређење своје производење и - веома важно - штеде.

Е сада, случај број 2, уместо 5000 радника који мануално склапају тракторе имамо 26 робота који то раде 100 пута ефикасније и квалитетније, за 100 пута мању цену. Ти видиш само 5000 радника који су остали без посла. Оно што не видиш јесте следеће. Цене трактора ће бити пуно мање и пољопривредници ће лако моћи да их купе. То ће им онда омогућити да производе храну пуно ефикасније па ће цене хране бити пуно ниже. Осим тога, биће у могућности да део своје зараде инвестирају у унапређење производње и још више снизе цену хране (+ да запосле раднике) или да новац ставе на штедњу. Ако новац штеде, онда то обара каматне стопе па је и другим предузетницима лакше да инвестирају у нове идеје (тј. отварају нова радна места).

И тако читаво друштво добија и напредује, што је и нормално очекивати. Ваљда нико не очекује да ће нам свима бити боље ако користимо волове уместо трактора и ствари правимо мануално уместо уз помоћ машина/робота. Они који наводно "штите радна места" 5000 радника од "злих робота" су у ствари злотвори који држе читаво друштво у сиромаштву и заосталости. И да - то је неморално.

[Grizzly Adams]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=15839.msg488162#msg488162 date=1311466385]звонко, батали ме кејнсове економије, молим те.  :bla:

1000000001010 greengrin confused 4chsmu1

Не знам да ли си могао више да га увредиш. 

1000000001010

[Juan Valdez]

Јао, па ти си кренуо с Медом да се расправљаш. Да простиш, нахебо си!  301

[Grizzly Adams]

Ма неопрезан сам скроз... 301

Иначе, иронија је да је Кејзнов главни идеал био управо "full employment" па је око тога направио читаву ону вампирску теорију.

[Juan Valdez]

Занима ме нешто, ако су ти познати емпиријски подаци или евентуално неки модели.

Постоји ли минимална интервенција државе које неће да изазове ланчани ефекат и која неће да штети? И следеће, ако држава већ интервенише и ако већ постоји штета, којим законом штета расте? Претпостављам нелинеарно (да је линеарно, онда и не би постојао неки превилики проблем)? Ако је зезнуто овако генерално (”штета” и није баш неки егзактан појам), можемо да се ограничимо на интервенције на девизном тржишту и инфлације. Претпостављам да се то релативно лако може квантификовати.

[Grizzly Adams]

Имамо мали проблем са тим - предмет истраживања је људско друштво које учи из искуства. На пример, ако направиш један "експеримент" (економску интервенцију) људи реагују на један начин, али ако га поновиш, они ће због претходног искуства реаговати другачије. Зато економија није наука у правом смислу те речи и веома је тешко направити моделе који ће имати моћ превиђања, тј. практично је немогуће. То значи да када економисти почну да баратају формулама, посебно везано за "макроекономију" где се користе веома апстрактне агрегатне вредности одма` можеш да будеш сигуран да нису у праву. womens

Кејз је пошао од тога да потрошња диригује економију, па онда када дође до рецесије довољно је само повећати потрошњу (да се "продувају дизне") и "мотор" ће наставити да ради. Он је чак и рекао да није битно уопште где се и како троши новац, важно је само да се "упумпа" у економију и све ће се "поново покренути". Супротно Сејовом Закону за који је тврдио да га је оборио. То је ово што претходних пар година раде САД и ЕУ са "стимулусима".

Аустријска школа учи да није проблем смањена потрошња него "погрешне инвестиције" (malinvestments) које доводе до погрешне употребе ресурса. Када до тога дође, онда је неопходна корекција - потребно је да се погрешно употребљени ресурси преусмере тамо где су потребни (као у случају 5000 радника који беспотребно губе време на нешто што 26 робота може да заврши јевтиније и ефикасније). У нормалним условима тим процесом руководе цене које преносе информацију о томе где су ресурси потребни. Тај систем преноса информација преко цена је кључан за функционисање економије јер обједињује и преноси веома сложене расуте информације у које ниједан учесник на тржишту нема увид, осим преко цена. Када се тај систем поремети "интервенцијом" онда се у ствари стимулишу погрешне инвестиције.

На пример, централне банке упорно снижавају једну од најважнијих цена - каматне стопе (цену новца). То предузетницима даје лажан сигнал да новца има више него што је то заиста случај и они крену да инвестирају у ризичне и нереалне пројекте. Тако је направљена dot-com bubble која је пукла 2000-те. Онда је тржиште направило корекцију (тј. нереалне инвестиције и фирме су пропале), али је централна банка наставила исту политику. Овога пута тржиште се на основу искуства окренуло на сасвим другу страну - уместо да улаже у информационе технологије кренули су да улажу "на сигурно" - у некретнине. И то је онда опет пукло 2008-е. Како они сада "решавају проблем"? Упумпавају још више новца у банкарски систем да би људи наставили погрешне инвестиције... И сасвим је нормално да ће свака следећа криза бити све гора.

Да би то квантификовао мораш да измериш колико су погрешних одлука донели инвеститори и предузетници.  301

[Милан Меденица :)]

рецимо, једна фабрика трактора може да купи 26 робота да склапају тракторе или да запосли 5000 људи да им то исто ради. шта мислиш шта ће да се деси, а шта је ''морално'' како ти кажеш?

и са чиме ће да праве већи профит и зашто?

Ево објаснићу ти, само читај пажљиво и размисли после добро где си погрешио и зашто.

Када 5000 људи склапа тракторе то значи да ће трактори бити веома скупи. Разлог за то је што цена трактора мора да буде довољна за плате 5000 људи, а осим тога мануелни рад је веома неефикасан и ниског квалитета. То даље значи да ће пољопривредницима бити тешко да набаве тракторе, па ће и њихова производња бити неефикасна и спора, тј. храна - хлеб, поврће итд. - ће бити скупа и неће је бити довољно. Још значи да ће пољопривредници трошити пуно на тракторе (а сви грађани на храну) што ће им смањити могућност да инвестирају у унапређење своје производење и - веома важно - штеде.

Е сада, случај број 2, уместо 5000 радника који мануално склапају тракторе имамо 26 робота који то раде 100 пута ефикасније и квалитетније, за 100 пута мању цену. Ти видиш само 5000 радника који су остали без посла. Оно што не видиш јесте следеће. Цене трактора ће бити пуно мање и пољопривредници ће лако моћи да их купе. То ће им онда омогућити да производе храну пуно ефикасније па ће цене хране бити пуно ниже. Осим тога, биће у могућности да део своје зараде инвестирају у унапређење производње и још више снизе цену хране (+ да запосле раднике) или да новац ставе на штедњу. Ако новац штеде, онда то обара каматне стопе па је и другим предузетницима лакше да инвестирају у нове идеје (тј. отварају нова радна места).

И тако читаво друштво добија и напредује, што је и нормално очекивати. Ваљда нико не очекује да ће нам свима бити боље ако користимо волове уместо трактора и ствари правимо мануално уместо уз помоћ машина/робота. Они који наводно "штите радна места" 5000 радника од "злих робота" су у ствари злотвори који држе читаво друштво у сиромаштву и заосталости. И да - то је неморално.

јао, што морамо да увек кренемо од наспрамности?  0205_whistling

лепо је то све на папиру и у богатим државама које имају проблем са ценама и хиперпродукцијом као и запошљавањем скупих домаћих радника, наспрам сладокусја робовласништва које себи у умереној дози дозвољавају да би подигли цело богатство на туђој грбачи.

колико се сећам, ради се о срачунатом ''губитку'' једне кинеске фабрике где не треба да зарадиш 40% него мање а већ имаш јефтину радну снагу а само тражиш тржиште које не може, или не жели, да плати скупи супер-мега-трактор већ му треба издржљива машина коју је лако одржавати са јефтиним и доступним деловима јер не може да поднесе да плати, или да се задужи ко САД.

[Crveni Baron]

Ja mislim da bi trebali da podignemo neki kredit da bi se iscupali iz krize...