Srbija razmatra “hamburger” porez

[Иван]

Ако већ не може да директно наплати већу премију од оних који проузрокују додатне трошкове осигурања, држава ће то посредно наплатити кроз веће опорезивање добара и услуга који су узрок тих трошкова, односно понашање које води тим трошковима.

Али нема никаквог чврстог доказа да су ти опорезовани узроци уједно и прави узроци. Човек се разбољева и по самој природи. Узрок рака (на пример) врло често уопште није ништа спољашње. Дати човек би га добио и да једе само маслачак сваки дан. Дакле, не само да ће мере да погоде оне који анулирају ефекте лоше хране, него уопште нема доказа у многим случајевима да је та лоша храна лоша.

Зато служе статистичка истраживања.... Корелација између две појаве се увек може тестирати и њени резултати могу се практично применити (наравно уз стандардну статистичку ограду 1-5%)

Izvini, neću da dozvolim da mi sadržaj tanjira određuje statistika i "reprezentativni uzorak građanja".

Али, те мере не доносе забране?

[Mиљан Танић]

Ne donose, ali diskriminišu.

A pritom se KRIMINALCI ližu s vlašću i puštaju ih da uštekaju milione koje su ukrali, silovanje se relativizuje itd... ali ne, moj tanjir je problem!

More marš bre, stoko (političari).

[Juan Valdez]

Apsolutno nije tacno da htrisdcanski fundamentalisti se bore protiv genetski modifikovane hrane; stavise isti to zestoko podrzavaju.

http://www.born-again-christian.info/answers/gm.food.htm

Генетски модификовани организми јесу опасни, али не по здравље људи, него по нешто још горе. С тога јесте тачно

Monsanto jeste najgora zlocinacka firma koja trenutno postoji na svetu. Protiv njih bi se trebalo boriti isto ako ne i gore kao protiv narko kartela.

али не због тога што ти мислиш.

Jedina razlika između prirodnog i GMO voća i povrća: kod prirodnog povrća ne znamo kakav je genetski sastav, dok kod GMO znamo.

Većina ljudi nije svesna da su sve biljke, u stvari, veoma, veoma otrovne. Sve biljke proizvode gomile supstanci koje su veoma toksične - jedan krastavac je dovoljno otrovan da ubije nekoliko ljudi. Mi smo, međutim, evoluirali da se izborimo sa time: naša jetra koristi mnogo energije radi uništavanja ovakvih supstanci, a naš krvotok štiti centralni nervni sistem kroz veoma kompleksnu strukturu (moždano-krvnu barijeru) koja troši mnogo energije na pumpanje svih takvih stvari iz cerebrospinalne tečnosti.

Kada mi kupimo "potpuno prirodnu" biljku, ili novi soj biljke proizveden ukrštanjem, mi nemamo pojma koliko toksina taj plod sadrži. Uvek postoji verovatnoća mutacije koja povećava nivo neke toksične supstance. A kod ukrštenih sojeva, ovo je još veće: kada ukrštanjem, recimo, proizvedemo jabuku koja je slađa i ukusnija, mi pritom ne znamo da li smo povećali i nivo neke toksične supstance.

Kod GMO organizama, mi znamo genetiku organizma prilično dobro, a sami biramo koje ćemo gene gde i kako ubaciti. I ovo se ne radi po nekim besmislenim pravcima (ubacivanje gena iz dagnje u kupus, ili tome slično), već planski radi rešavanja velikih i važnih problema. Recimo, ubacivanje gena za vitamin B u pirinač, kao što je već pomenuto; ili ubacivanje gena iz vrsta biljaka koje mogu da izdrže slanu zemlju u žitarice, sa ciljem da se proizvede žito koje može rasti u tlu koje je danas potpuno neplodno.

Dakle, u principu, GMO hrana predstavlja jednu veoma obećavajuću i ukupno pozitivnu granu istraživanja.

No, na žalost, u stvarnosti situacija nije baš tako ružičasta.

Koji su osnovni problemi sa GMO razvitkom? Pa, oni koje smo proizveli dobrim delom sami, kroz preteranu paniku, a koja danas preko pohlepe vodi do ogromnih problema.

GMO tehnologija je nova, pa samim tim i sumnjiva. Razne grupe su proširile mnoge besmislene priče o GM, i otud dolazi pominjanje Frankenštajna, i priče o tome kako naučnici otprilike rade neke ultraopasne stvari ne razmišljajući o posledicama (naprotiv, ove stvari su uvek bile pod veoma, veoma uskom kontrolom, i radile su se jako pažljivo sa mnogo planiranja i razmišljanja). Kao rezultat, bilo koji GMO organizam koji izađe na tržište prvo mora da prođe kroz ogromnu, višegodišnju seriju testova i provera, većinom potpuno besmislenih.

Ali pošto sve provere koštaju, jedine kompanije koje danas mogu realno da razviju nove GMO organizme su pohlepne, bezlične megakorporacije kao što su Monsanto ili DuPont.

I tu dobijamo probleme, na političkoj i ekonomskoj ravni. Uzmimo primer kukuruza. Monsanto je razvio GM kukuruz, čija jedina modifikacija jeste otpornost prema jednoj klasi hemikalija koje inače uništavaju biljke. Otud, polja se mogu prskati ovim hemikalijama (koje su relativno ok za okolinu, bar u poređenju sa prethodnom generacijom pesticida), i kukuruz preživljava dok sve vrste korova nestaju.

Ovo bi mogla da bude pozitivna stvar. Međutim, Monsanto ne dozvoljava čuvanje semena: biljke su zatim hibridizovane tako da proizvode neplodno seme (plodno seme se samo može kupiti od Monsanta). Zatim, Monsanto je počeo kampanju za širenje ovog semena, tako što je učinio da seme privremeno bude jeftinije nego većina drugih - s tim što svaki put mora novo da se kupi. Konačno, Monsanto ima patent na pesticid, i na vrste đubriva koje su najbolje za ove sojeve.

Rezultat? Monsanto je uspešno potisnuo mnoge lokalne varijante kukuruza, koje su prethodno seljaci uzgajali u raznim sredinama (i znali koja varijanta je najbolja za koje zemljište). Umesto toga, sadi se GM kukuruz, koji se svuda đubri Monsantovim đubrivom i priska Monsantovim pesticidima. Rezultat je da mali seljaci i uzgajivači propadaju, pošto više ne mogu da opstanu sa starim metodama ostavljanja i ponovnog sađenja dela semena, a ne mogu da budu profitabilni na maloj njivi sa kupovinom novog semena svake godine. Takođe, mnogi sojevi kukuruza su na ivici nestanka, što je velika opasnost za budućnost: ako neka vrsta bakterije, virusa ili gljivice evoluira način da napadne Monsanto sojeve, one će globalno da unište celu žetvu, a nećemo više imati alternative.

Danas mnogi naučnici vrše prve korake protiv ove opasnosti (Norveška je pre par godina otvorila na jednom zaleđenom ostrvu veliku "banku semenja", sa ciljem očuvanja semena ugroženih vrsta i sojeva), ali ekonomske i ekološke posledice su već velike.

Tako da imamo situaciju sličnu farmaceutskoj industriji: naučni potencijal je veliki i pozitivan, ali pohlepa i glupost dovode do katastrofalnih problema.

APostoji jako mnogo stvari koje ukazuju da je Aspratam stetan. Sva istrazivanja koja govore da nije su ustvari marketinsdki placena istrazivanja od kompanija.

O aspartamu ima mnogo negativnih priča, ali nema istinskih negativnih podataka. Ima toksičnost na ogromnim dozama, ali na takvim konjskim dozama su i šećer, i so, i destilovana voda toksični...

Jedina studija koja je iole uverljivo pokazala potencijalne loše posledice aspartama je urađena na trudnim pacovima, gde se pokazalo da potomci trudnica koje uzimaju značajne količine aspartama imaju značajno povećanu šansu razvoja tumora. No, ovo je jedna studija, sa slabim kontrolama, na pacovima, sa prilično visokim dozama...zbog čega je zaključak sumnjiv.

Otud ona gornja rezervacija. Aspartam je verovatno sasvim ok, ali za svaki slučaj, trudne žene treba da ga izbegavaju.

Stevia ekstrakt je verovatno ekvivalentan aspartamu. Zaslađivači bazirani na rebaudiosidu A (kao što su Truvia ili PureVia) su verovatno bolji od aspartama, mada ima još mnogo studija koje treba da razluče šta je šta.

Onima koji su sumnjičavi, sukraloza (Splenda) je verovatno daleko najbolji izbor. Debelo je unakrst ispitana, i pokazala je najbolji opšti profil sigurnosti od svih veštačkih zaslađivača.

(Čak i studija koju je finansirala industrija šećera, namenjena da nađe šta god može loše sa sukralozom, nije uspela da nađe ništa gore od blagog pogoršanja sastava crevne flore, a i to na dozama koje su daleko veće od realnih.)

(Aspartam i zaslađivači su mi "bliski", pošto je to primer na kome sam naučio jednu važnu lekciju povodom proveravanja izvora. Naime, kada sam bio mlad i lud, negde na samom početku studija st-porfirije naleteo sam na gomilu tekstova koji su pričali o otrovnosti aspartama i o zaveri kompanija da se on gura, itd. Pa sam se i sam aktivirao i počeo da pričam protiv aspartama svima oko sebe...

Nekoliko godina kasnije, naišao sam na čoveka koji mi je tvrdio da to nije tačno, pa ajde njemu da dokažem, iskopao sam sve te tekstove ponovo. Ali ovaj put, imao sam dovoljno znanja iz biohemije da sam izvršim računicu...i ustanovio sam da aspartam stvarno može biti pomalo toksičan, ali samo ako piješ tri bureta aspartamom zaslađene tečnosti dnevno. Morao sam da pojedem sopstvene prethodne reči, ali lekcija je naučena, i sada se trudim da sve debeeeelo proverim pre nego što počnem da pričam.)

[Juan Valdez]

Ако већ не може да директно наплати већу премију од оних који проузрокују додатне трошкове осигурања, држава ће то посредно наплатити кроз веће опорезивање добара и услуга који су узрок тих трошкова, односно понашање које води тим трошковима.

Али нема никаквог чврстог доказа да су ти опорезовани узроци уједно и прави узроци. Човек се разбољева и по самој природи. Узрок рака (на пример) врло често уопште није ништа спољашње. Дати човек би га добио и да једе само маслачак сваки дан. Дакле, не само да ће мере да погоде оне који анулирају ефекте лоше хране, него уопште нема доказа у многим случајевима да је та лоша храна лоша.

Зато служе статистичка истраживања.... Корелација између две појаве се увек може тестирати и њени резултати могу се практично применити (наравно уз стандардну статистичку ограду 1-5%)

1. Корелације се у доброј науци никада не предлажу без добре теоријске подлоге. У супротном, ето нас очас посла у псеудонауци, а да и не приметимо.

2. У овом конкретном случају о коме говоримо је чак и те сумњиве корелације врло тешко тестирати.

Ево га један сјајан Фајнманов текст о томе. Мало је дужи, али прочитај, вреди.

http://www.lhup.edu/~DSIMANEK/cargocul.htm

[Иван]

Ако већ не може да директно наплати већу премију од оних који проузрокују додатне трошкове осигурања, држава ће то посредно наплатити кроз веће опорезивање добара и услуга који су узрок тих трошкова, односно понашање које води тим трошковима.

Али нема никаквог чврстог доказа да су ти опорезовани узроци уједно и прави узроци. Човек се разбољева и по самој природи. Узрок рака (на пример) врло често уопште није ништа спољашње. Дати човек би га добио и да једе само маслачак сваки дан. Дакле, не само да ће мере да погоде оне који анулирају ефекте лоше хране, него уопште нема доказа у многим случајевима да је та лоша храна лоша.

Зато служе статистичка истраживања.... Корелација између две појаве се увек може тестирати и њени резултати могу се практично применити (наравно уз стандардну статистичку ограду 1-5%)

1. Корелације се у доброј науци никада не предлажу без добре теоријске подлоге. У супротном, ето нас очас посла у псеудонауци, а да и не приметимо.

2. У овом конкретном случају о коме говоримо је чак и те сумњиве корелације врло тешко тестирати.

Ево га један сјајан Фајнманов текст о томе. Мало је дужи, али прочитај, вреди.

http://www.lhup.edu/~DSIMANEK/cargocul.htm

Utvrdjivanje korelacije ostavljam medicini i statistici. Kao ekonomista, za mene su ti podaci input za dalji rad. Ono sto mi je bitno to je pouzdanost tih podataka, sto je vec druga tema... Mene, dakle interesuju ti podaci. Ekonomista ce pokusati da sagleda ekonomske troskove i koristi tih mera i na osnovu toga doneti odluku...

Da je srece, gomila poreza morala bi upravo biti tako ozbiljno utemeljena...

[Grizzly Adams]

Ево једног занимљивог видеа везано за тему (са преводом):

Municija ispravnih definicija - Sloboda i prisila 6/13

[Zeebedee]

Apsolutno nije tacno da htrisdcanski fundamentalisti se bore protiv genetski modifikovane hrane; stavise isti to zestoko podrzavaju.

http://www.born-again-christian.info/answers/gm.food.htm

Генетски модификовани организми јесу опасни, али не по здравље људи, него по нешто још горе. С тога јесте тачно

Monsanto jeste najgora zlocinacka firma koja trenutno postoji na svetu. Protiv njih bi se trebalo boriti isto ako ne i gore kao protiv narko kartela.

али не због тога што ти мислиш.

Jedina razlika između prirodnog i GMO voća i povrća: kod prirodnog povrća ne znamo kakav je genetski sastav, dok kod GMO znamo.

Većina ljudi nije svesna da su sve biljke, u stvari, veoma, veoma otrovne. Sve biljke proizvode gomile supstanci koje su veoma toksične - jedan krastavac je dovoljno otrovan da ubije nekoliko ljudi. Mi smo, međutim, evoluirali da se izborimo sa time: naša jetra koristi mnogo energije radi uništavanja ovakvih supstanci, a naš krvotok štiti centralni nervni sistem kroz veoma kompleksnu strukturu (moždano-krvnu barijeru) koja troši mnogo energije na pumpanje svih takvih stvari iz cerebrospinalne tečnosti.

Kada mi kupimo "potpuno prirodnu" biljku, ili novi soj biljke proizveden ukrštanjem, mi nemamo pojma koliko toksina taj plod sadrži. Uvek postoji verovatnoća mutacije koja povećava nivo neke toksične supstance. A kod ukrštenih sojeva, ovo je još veće: kada ukrštanjem, recimo, proizvedemo jabuku koja je slađa i ukusnija, mi pritom ne znamo da li smo povećali i nivo neke toksične supstance.

Kod GMO organizama, mi znamo genetiku organizma prilično dobro, a sami biramo koje ćemo gene gde i kako ubaciti. I ovo se ne radi po nekim besmislenim pravcima (ubacivanje gena iz dagnje u kupus, ili tome slično), već planski radi rešavanja velikih i važnih problema. Recimo, ubacivanje gena za vitamin B u pirinač, kao što je već pomenuto; ili ubacivanje gena iz vrsta biljaka koje mogu da izdrže slanu zemlju u žitarice, sa ciljem da se proizvede žito koje može rasti u tlu koje je danas potpuno neplodno.

Dakle, u principu, GMO hrana predstavlja jednu veoma obećavajuću i ukupno pozitivnu granu istraživanja.

No, na žalost, u stvarnosti situacija nije baš tako ružičasta.

Koji su osnovni problemi sa GMO razvitkom? Pa, oni koje smo proizveli dobrim delom sami, kroz preteranu paniku, a koja danas preko pohlepe vodi do ogromnih problema.

GMO tehnologija je nova, pa samim tim i sumnjiva. Razne grupe su proširile mnoge besmislene priče o GM, i otud dolazi pominjanje Frankenštajna, i priče o tome kako naučnici otprilike rade neke ultraopasne stvari ne razmišljajući o posledicama (naprotiv, ove stvari su uvek bile pod veoma, veoma uskom kontrolom, i radile su se jako pažljivo sa mnogo planiranja i razmišljanja). Kao rezultat, bilo koji GMO organizam koji izađe na tržište prvo mora da prođe kroz ogromnu, višegodišnju seriju testova i provera, većinom potpuno besmislenih.

Ali pošto sve provere koštaju, jedine kompanije koje danas mogu realno da razviju nove GMO organizme su pohlepne, bezlične megakorporacije kao što su Monsanto ili DuPont.

I tu dobijamo probleme, na političkoj i ekonomskoj ravni. Uzmimo primer kukuruza. Monsanto je razvio GM kukuruz, čija jedina modifikacija jeste otpornost prema jednoj klasi hemikalija koje inače uništavaju biljke. Otud, polja se mogu prskati ovim hemikalijama (koje su relativno ok za okolinu, bar u poređenju sa prethodnom generacijom pesticida), i kukuruz preživljava dok sve vrste korova nestaju.

Ovo bi mogla da bude pozitivna stvar. Međutim, Monsanto ne dozvoljava čuvanje semena: biljke su zatim hibridizovane tako da proizvode neplodno seme (plodno seme se samo može kupiti od Monsanta). Zatim, Monsanto je počeo kampanju za širenje ovog semena, tako što je učinio da seme privremeno bude jeftinije nego većina drugih - s tim što svaki put mora novo da se kupi. Konačno, Monsanto ima patent na pesticid, i na vrste đubriva koje su najbolje za ove sojeve.

Rezultat? Monsanto je uspešno potisnuo mnoge lokalne varijante kukuruza, koje su prethodno seljaci uzgajali u raznim sredinama (i znali koja varijanta je najbolja za koje zemljište). Umesto toga, sadi se GM kukuruz, koji se svuda đubri Monsantovim đubrivom i priska Monsantovim pesticidima. Rezultat je da mali seljaci i uzgajivači propadaju, pošto više ne mogu da opstanu sa starim metodama ostavljanja i ponovnog sađenja dela semena, a ne mogu da budu profitabilni na maloj njivi sa kupovinom novog semena svake godine. Takođe, mnogi sojevi kukuruza su na ivici nestanka, što je velika opasnost za budućnost: ako neka vrsta bakterije, virusa ili gljivice evoluira način da napadne Monsanto sojeve, one će globalno da unište celu žetvu, a nećemo više imati alternative.

Danas mnogi naučnici vrše prve korake protiv ove opasnosti (Norveška je pre par godina otvorila na jednom zaleđenom ostrvu veliku "banku semenja", sa ciljem očuvanja semena ugroženih vrsta i sojeva), ali ekonomske i ekološke posledice su već velike.

Tako da imamo situaciju sličnu farmaceutskoj industriji: naučni potencijal je veliki i pozitivan, ali pohlepa i glupost dovode do katastrofalnih problema.

APostoji jako mnogo stvari koje ukazuju da je Aspratam stetan. Sva istrazivanja koja govore da nije su ustvari marketinsdki placena istrazivanja od kompanija.

O aspartamu ima mnogo negativnih priča, ali nema istinskih negativnih podataka. Ima toksičnost na ogromnim dozama, ali na takvim konjskim dozama su i šećer, i so, i destilovana voda toksični...

Jedina studija koja je iole uverljivo pokazala potencijalne loše posledice aspartama je urađena na trudnim pacovima, gde se pokazalo da potomci trudnica koje uzimaju značajne količine aspartama imaju značajno povećanu šansu razvoja tumora. No, ovo je jedna studija, sa slabim kontrolama, na pacovima, sa prilično visokim dozama...zbog čega je zaključak sumnjiv.

Otud ona gornja rezervacija. Aspartam je verovatno sasvim ok, ali za svaki slučaj, trudne žene treba da ga izbegavaju.

Stevia ekstrakt je verovatno ekvivalentan aspartamu. Zaslađivači bazirani na rebaudiosidu A (kao što su Truvia ili PureVia) su verovatno bolji od aspartama, mada ima još mnogo studija koje treba da razluče šta je šta.

Onima koji su sumnjičavi, sukraloza (Splenda) je verovatno daleko najbolji izbor. Debelo je unakrst ispitana, i pokazala je najbolji opšti profil sigurnosti od svih veštačkih zaslađivača.

(Čak i studija koju je finansirala industrija šećera, namenjena da nađe šta god može loše sa sukralozom, nije uspela da nađe ništa gore od blagog pogoršanja sastava crevne flore, a i to na dozama koje su daleko veće od realnih.)

(Aspartam i zaslađivači su mi "bliski", pošto je to primer na kome sam naučio jednu važnu lekciju povodom proveravanja izvora. Naime, kada sam bio mlad i lud, negde na samom početku studija naleteo sam na gomilu tekstova koji su pričali o otrovnosti aspartama i o zaveri kompanija da se on gura, itd. Pa sam se i sam aktivirao i počeo da pričam protiv aspartama svima oko sebe...

Nekoliko godina kasnije, naišao sam na čoveka koji mi je tvrdio da to nije tačno, pa ajde njemu da dokažem, iskopao sam sve te tekstove ponovo. Ali ovaj put, imao sam dovoljno znanja iz biohemije da sam izvršim računicu...i ustanovio sam da aspartam stvarno može biti pomalo toksičan, ali samo ako piješ tri bureta aspartamom zaslađene tečnosti dnevno. Morao sam da pojedem sopstvene prethodne reči, ali lekcija je naučena, i sada se trudim da sve debeeeelo proverim pre nego što počnem da pričam.)

--Vrlo je lako naci grupice born again hriscana koje tvrde kao sto ti govoris; kao sto je moguce naci jevreje skinse

-- Otkud znas zasto ja mislim da je Monsanto zlocinacka organizacija; mozes da citas moje misli?

- Stevia uopste ne treba stavljati u isti kos sa ostalim zasladjivacima; jer nije hemijski proizvod i kao takva je svakako zdravija od konkurencije verovatno ukljucjuci i nepreardjen secer. Splenda je ustvari slicno djubre kao i ostatak hemikalija. naravno potpuno si iskljucio njihov najveci problem je a to sto pijenjem iste stvaras pogresan signal organizmu oko gladi i bas zato diet sokovi se smatraju jops vise stetnim po debljanje.

[Teleskop]

Jel neko moze da objasni zasto je onaj pomfrit onakav i posle dva meseca? S' vremena na vreme svratim u McDonalds, pa pitam?

I sta znaci ona bela boja na sendvicima?

[Иван]

Ево једног занимљивог видеа везано за тему (са преводом):

Municija ispravnih definicija - Sloboda i prisila 6/13

Prilicno jasno i jednostavno... Citav serijal...

[Midrash]

Забранити се може само оно што штети другима око тебе, а ти други не могу од тога да се заштите без забране (испуштање отпадних вода у реке, немање филтера на фабрикама...). Не може држава да забрањује лоше навике појединаца које су искључиво лични избор и никоме не штете осим ономе који бира. Ја бих и дроге легализовао (иако их не бих користио, осим алкохола који је већ легалан).

Au gde ti ode! Nisam siguran za zabranu takve hrane, trebalo bi to pažljivo premeriti, iako mislim da ima osnove. A da šteti i društvu - šteti itekako. Smrtnost od infarkta, moždanih udara na prvom mestu, na drugom mestu je konstantan udarac na budžet zdravstva koje je ionako kilav, a svi ga plaćamo iz svog džepa. Barem bi smanjenjem tih bolesti bilo više para za lečenje onih koje je skupoceni. Za droge ne treba ni govoriti - ovisnik uništava ne samo sebe već i sve oko sebe - dakle - ne radi se samo o onome koji konzumira nešto.

[Solomon Kane]

Овај свет је препун контрадикција невиђених размера,контрадикција које долазе из суштински исте кухиње и то је ваљда више него очигледно иоле промишљајућем,информативно богатом и истински образованом човеку,тако да су овакве изјаве и тежње још једна карика у ланцу контрадикторности и бесмисла и које, хтели ми то да признамо или не,скоро симбиотички егзистирају свуда,на сваком месту и сваком тренутку,тако да је све ово једна најобичнија лакрдија...а дотични гоподин је,као и целокупни политички естаблишмент у овој карикатури од државе,најобичнија дилајла.

[uros]

Ево једног занимљивог видеа везано за тему (са преводом):

Municija ispravnih definicija - Sloboda i prisila 6/13

Врхунски клип

[florenntina]

Uhhhh...odakle da pocnem...

Dakle, pre nego uvedu ovaj porez kao jedan u nizu gluposti i zakona koje su doneli/izmenili u poslednje vreme, mogli bi da razmisle:

1. da oporezuju trgovinu narkoticima

2. da oporezuju malo ove kladionice koje nicu k'o pecurke posle kise

3. da oporezuju malo ove zivotinje sto drze po stanovima, bar u visini troskova ciscenja ulica iza istih

4. da ukinu odredbu Zakona po kojoj mozes da osnujes D.O.O. sa 100 evra (pre je bilo 5.000)

.

.

.

Ustvari, kad malo bolje razislim... Najbolje bi bilo da jednostavno NISTA VISE ne rade! Cega god su se dotakli u zadnje vreme, samo su upropastili, pa tako, bar sto se poreza tice, uredbama uredjujemo zakone, donosimo kontradiktorne zakone,kontradiktorne podzakonske akte u odnosu na zakone i komplikujemo, komplikujemo, komplikujemo...

Dakle, neka jednostavno nista ne rade! Sigurna sam da bi to trenutno imalo najmanje negativne posledice po poreski sistem Srbije, pravna lica i ovaj napaceni narod...

[uros]

Uhhhh...odakle da pocnem...

Dakle, pre nego uvedu ovaj porez kao jedan u nizu gluposti i zakona koje su doneli/izmenili u poslednje vreme, mogli bi da razmisle:

1. da oporezuju trgovinu narkoticima

2. da oporezuju malo ove kladionice koje nicu k'o pecurke posle kise

3. da oporezuju malo ove zivotinje sto drze po stanovima, bar u visini troskova ciscenja ulica iza istih

4. da ukinu odredbu Zakona po kojoj mozes da osnujes D.O.O. sa 100 evra (pre je bilo 5.000)

Уф бре :cheesy:

1. Важи, само би то подразумевало легализацију истих.

2. Важи, само да претходно онемогуће непотистичко-мафијашке "везе" у општинама које не дозвољавају киоске јер "прљају Београд", али зато дозвољавају седамсто-милиона банака и кладионица да ничу на сваком ћишку. Живо ме интересује колики је проценат-дивиденда за издавање дозволе за отварање кладионице, сумњам да је мали. Узгред, ако ћемо право, и ако занемаримо начин на који то овде фунцкионише, зар није сасвим природно да ако постији потражња за тако нечим да се то и дозволи? Ако људи хоће да се коцкају мислиш да ћеш их ти спречити некаквим државним законном? Мислиш да је, на пример, прохибиција алкохола у САД била "удешна"? Тај проблем је много дубљи и ако хоћемо да га решимо сигурно не треба да упиремо прстре у кладионице као такве него у друштво које не нуди нкакву другу шансу него да се људи препусте коцки.

3. Зашто би опорезовали животиње што их људи држе по становима? По ком основу онда не треба да стављамо порез на друге ствари као што су на пример конзумације меса стоке?

4. Шта би то постигло осим што би оснивање компаније резервисало само за повлашћену багру која је заправо главни штеточина који непрестано краде паре од сопствених грађана и расподељује их у сопствене џепове (или је у "дилу" са истима)?

[Sinergija]

Не, није њуз.нет...

Srbija razmatra “hamburger” porez

IZVOR: BETA, PRESS

Beograd -- Ministar zdravlja Zoran Stanković razmišlja o prepisivanju mera iz Mađarske, koja će dodatno oporezivati proizvode sa visokom količinom šećera, soli i kofeina.

Како би било идилично да поверујемо да држава брине за наше здравље.

Која иронија.

Само Бог зна какву су пакост сада смислили,Можда да увезу неку загађену "здраву храну".

Или да униште приватнике који продају ову "нездраву".

Народ нема ни за хлеб а они нам држе предавање о здравој и нездравој храни.Срамота.