Авва Јован Колов - сасвим једноставно питање

[irina]

Рекао је авва Јован: "Остављајући лак терет, односно самопрекор, упртили смо тежак терет, односно, самоосуду."

Која је по вашем мишљењу разлика између самопрекора и самоосуде?

[obi-wan]

Smatram da je ava Jovan ovde pod samoprekorom razumeo blagodat smirenja, a pod samoosudom nemir i gubljenje blagodati Bozije (na koje sami sebe osudjujemo) koji su posledice odsustva smirenja...

[irina]

Слично ми је падало на памет... Претпостављам да би могло да се разуме да нас самопрекор води путем покајања, а самоосуда путем раскајања...

Штета што још неко не напише своје размишљање...

[Иван ♪♫]

prijavljujem se na temu

[Toma]

Svaki sud je kraj, končina nečega pa makar to bilo i samoosudjivanje,

dok prekor (pa i samoprekor) ostavlja prostora za promenu, pokajanje, preobražaj.

[Милан Меденица :)]

Svaki sud je kraj, končina nečega pa makar to bilo i samoosudjivanje,

dok prekor (pa i samoprekor) ostavlja prostora za promenu, pokajanje, preobražaj.

:291291291:

[Иван ♪♫]

Možda želi da kaže da treba da radimo na sebi, da promenimo mišljenje i delanje, i da opominjemo sebe i pazimo na sebe, a ne da padamo u neko samosažaljenje, niti da gubimo volju za napretkom.

To je, možda, ono: očajanje u lenjosti i nemarnost prema svom večnom spasenju. Čini mi se da čovek nema volju za odricanjem od poroka onda kada u stvari i ne želi da ga se odrekne, samo što toga često nije svestan. Nekad je sujeta, a nekad mu je slatko, i prosto ne može da pusti.

Neki svetogorski starac je na pitanje: stalno ponavljamo isti greh, odgovorio: ,,Padneš, ustaneš, padneš, ustaneš..." (ispričao episkop Porfirije u nekoj TV emisiji)

[irina]

Svaki sud je kraj, končina nečega pa makar to bilo i samoosudjivanje,

dok prekor (pa i samoprekor) ostavlja prostora za promenu, pokajanje, preobražaj.

:291291291: ovo mi je za sada ubedljivo najjasnije tumacenje

[irina]

Neki svetogorski starac je na pitanje: stalno ponavljamo isti greh, odgovorio: ,,Padneš, ustaneš, padneš, ustaneš..." (ispričao episkop Porfirije u nekoj TV emisiji)

:291291291:

[Ведран]

ако не го понесеме крстот на самопрекорот кога тогаш самите ќе се (само)осудиме на пропаст

човечки е да се падне но демонски е да се остане во падот, велат оците.

затоа: падни-стани, падни-стани..........се до последното паѓање во земја за да станеме и застанеме на Небесата.

а потоа, чудесија од ново Небо и нова Земја

[-Владимир-]

Самоосуда је малодушност и очајавање , недостатак вере у Божију милост и одустајање од борбе. Самопрекор је препознавање своје грешности и корак ка исправљању грехова.

[Лазар Нешић]

Рекао је авва Јован: "Остављајући лак терет, односно самопрекор, упртили смо тежак терет, односно, самоосуду."

Која је по вашем мишљењу разлика између самопрекора и самоосуде?

Питање је да ли је овај превод тачан.

А и ако јесте, онда се јављају две ствари:

1. Код гомиле пустињских отаца (посебно се то може видети у Добротољубљу) коришћен је управо терним "самоосуда".

И то као позитивна страна подвижништва.

Дакле, из те перспективе многих пустињсих отаца самоосуда је добра.

2. Питање је шта у "вокабулару" дотичног оца кога цитирамо одређени појмови значе.

Зато не ваља цитирати ван контекста и издвојено, а посебно када су у питању овако пипаве ствари.

Можда он на основу неког свог искуства може рећи да је "самоосуда" лоша, али не и "самопрекор".

Дакле, треба добро познавати дело Оца кога наводимо, да би имали исправну херменеутику, тј. тумачење.

Сума: ја лично не бих знао тако лако да направим разлику, мислим да су ово синоними (гледајући уопштено), а разлику једино нам може објаснити шири контекст цитираног дела.

Једно је сигурно: добро је и хришћански исправно не судити другима, те спознавати постепено своју ништину и испуњавати је Христом.