Da li ce religija da izumre

[cloudking]

Ко укине смрт укинуће и религију.

Pa hriscanstvo je navodno ukinulo smrt, ali religije  i dalje postoje ?

@ Aleksandar- visokoumno, kako i dolikuje...

[Александар Милојков]

@ZvonkoM: Садукеји?

Не постоје више, јер су укинули вечни живот. Односно, јер су били равнодушни према смрти. Закључак? Изумиру идеје које игноришу смрт. Атеизам?

[avatar011]

Ево текста који сам давно написао на ту тему а некако је завршио на http://solaric.wordpress.com/ ????

Koja od ovih religija ima budućnost, a koje će otići u drugi plan:

1. Jednoboštvo

2. Mnogoboštvo

3. Ateizam

4. NekaNovaReligija

XIO 06. april 2009.

Evo kao ateista da odgovorim iskreno šta mislim o ovom pitanju.

Za početak, materijalizam i empirizam će definitivno pobediti. Za 50 godina izjave tipa „sveta voda je svezija i zdravija i ne kvari se”, „ove mosti su cudesne”, „ikona je proplakala”, „tokom pricesti jedemo hristovo telo i pijemo hristovu krv”, „bog je poslao ovaj zemljotres”, „homoseksualnost je bolest”, „seks pre braka je greh”, „biblija je istorijski istinita”, „apokalipsa će skoro” i ostale će biti gledane sa istom dozom respekta kao i „Elvis je ziv”, dakle nikakvom.

Ova decenija će se definitivno pamtiti kao proboj ateizma i naucnog materijalizma na veliku scenu i početak kraja religijskog literalizma (bukvalizma) tj. bukvalnog shvatanja religije. Od sada će SVAKA izjava religijska koja pretenduje da bude EMPIRIJSKA izjava biti podvrgnuta strogoj kritici. Pre samo par godina ovolika bura na Papinu izjavu u vezi upotrebe kondoma u Africi (da kondomi ne sprečavaju i smanjuju sirenje side, naravno teska budalastina) ne bi ni bila zamisliva.

Jednostavno svestenik je do sada mogao da se pravi da je veci naucnik od naucnika, psiholog od psihologa, lekar od lekara, eticar od eticara i da daje dogmatske izjave u oblastima o kojima uopste nema pojma cisto vadeci se na nekakav autoritet koji je dobio od svevisnjeg, i da ljudi to prihvate zdravo za gotovo. Tome će doći kraj. Na zapadu je maltene osim u par selektivnih oblasti (seksualnost npr.) tome već dosao kraj, a u islamu još traje, ali se sva destruktivnost toga uveliko oseca tako da verujem da će i tamo tome doći kraj u ovom veku (oni su otprilike sad tamo gde je hrišćanstvo bilo u 19. veku).

Dakle, verujem da će u ovom veku ateizam i naucni empirizam i materijalizam pobediti na tom osnovnom nivou makar se velika vecina i dalje nominalno izjasnjavala kao vernici, ali i to će opadati.

Al to naravno nije kraj price. Ta pobeda može biti vrlo pirova ako se formiraju nove religije i ideologije koje ovo zaobilaze, a cuvaju pa čak i nadjacavaju fanaticnost danasnjih sekti. Ljudski mozak je neverovatno adaptiran za prikljucivanje grupama i ideologijama, nekad čak i sumanutim i suludim. Komunizam i fasizam su odlicni primeri.

Čak i nešto tako na prvi pogled bezazlezno kao borba za ocuvanje zivotne sredine može da izrodi organizacije poput ELFa (Enviroment Liberation Front, teroristicka organizacija koja rusi i pali sve za koje nj.k.v. smatraju da ugrozavaju zivotnu sredinu). Dakle, PETA, ALF (Animal Liberation Front), veganski pokreti, pa razne anarhisticke organizacije, radikalno krilo feminizma, anti-globalisticke organiacije, i sl… svi oni su se pokazali vise nego sposobnim za radikalizam, jednoumlje, fanaticnost, pa čak i nasilje koje bi moglo biti ozbiljni pandan čak i najradikalnijem religijskom fundamentalizmu. (Studirao sam u Americi na jednom od najliberalnijih kampusa tako da znam o cemu pricam.) Tako da KO ZNA kakvi se ideoloski pokreti i tehnike kontrole uma i ljudi mogu izroditi u buducnosti.

Primecujete da nisam spomenuo religiju, bar ne još uvek. Jel to znači da u svetu materijalnog ateizma nema vise nikakvog mesta za religiju? Ne, naprotiv! Zapravo predvidjam radjanje i propagaciju takozvanih simbolickih religija. Tojest religija koje ne pretenduju da su materijalno istinite, ali koje u sebi sadrže „simboliku” koja može coveka „spiritualno zadovoljiti”, u nedostatku boljeg termina, usmeravati ka boljem i moralnije i srećnijem zivotu i sl.

Primer br.1: Lavejski Satanizam. Potpuno ateisticaan po prirodi, „Sotona” u ovom satanizmu se dozivljava ne kao stvarno prirodno ili natprirodno biće koje se bori protiv nekog stvarnog boga, nego kao „simbol” i „ideal” kome treba stremiti, u sustini ideal agresivnog i seksualno-hedonistickog individualizma i objektivizma (ovde mislim na Ayn Randovski objektivizam, ne na ono sto mi Srbi obično podrazumevamo po toj reci). Javlja se kao anti-teza hrišćanskom puritanizmu i idealu pokornosti.

Primer br.2: Moderni paganizam. Iako ima pagana koji istinski i stvarno veruju u paganska bozanstva, ima i onih koji ih dozivljavaju iskljucivo simbolicki, opet kao reakciju na hrišćanstvo, tj. ima tu i elementa svojevrsne identifikacije sa paganima kao žrtvama hrišćanske opresije.

Primer broj 3: „Pravoslavni ateizam”. Iako dosad je covek teško ovo ikad mogao javno da prizna a da ne bude žrtva podsmeha i jedne i druge strane, ovo će se u buducnosti sve vise kristalisati kao poptuno validna opcija, naročito u Srbiji koja je jedna od najmanje religioznih tradicionalno pravoslavnih zemalja. Pravoslavni ateista bi bio neko ko ne veruje u boga, ali SPC dozivljava kao potpuno validni okvir za svoj duhovni zivot, osecaj zajednista, potrebu za ritualom i sl. Naravno pravoslavni ateista tu svoju potrebu objašnjava sa cisto racionalne i naučne tacke gledista, ne sa natprirodne. Vrlo sličnu „religioznost” imaš i u dominantno ateistickim visoko-razvijenim zemljama kao Svedska i Japan gde te neverovanje u boga uopste ne sprečava da ucestvujes u religijskim ritualima i u njima nalazis sreću, spokoj, mir, utehu ili šta god.

Kako danas stvari stoje sa religijama koje mogu ovo prihvatiti? Pa, hrišćanstvo je svojim velikim delom već preslo taj put. Iskreno receno, danasnje vernike vernici od pre 500, pa čak i 100 godina uopste ne bi ni smatrali pravim vernicima. Jer koliko ja vidim od tog famoznog broja od 95% vernika u Srbiji ili koliko već samo par procenata redovno ide u Crkvu, a taj broj od 95% DEFINITIVNO zahvata ogroman broj ateista i agnostika kojima je jedina veza sa religijom to što su bili krsteni kao bebe.

Hrišćanstvo se doduse bas i ne snalazi najbolje sa tim i samo sebi puca u nogu time što se drzi nekakvih starih i arhaicnih moralnih normi koje su jedino imale smisla onda kad su se ljudi vencavali sa 15 i kad je žena bila vlasnistvo muza. Tojest, na bolji pogled ta hrišćanska moralnost i nije bas nešto previse moralna.

Znate zašto su Crkve prazne toliko prazne, sirom Evrope? Ne zbog toga sto ljudima nije lepo tamo da odu, nego sto im je mrsko da slusaju još jednu bukvicu o tome kako je spavati sa svojim deckom ili devojkom pre braka greh, ili kako je danasnji moderni svet nikad gori (jer eto ljudi ne slusaju svoje svestenike bespogovorno kao nekad, glasi poruka između redova). Na te price se samo verski fanatici loze, a njih je na duge staze sve manje.

Generalno, jednobozacke religije će imati dosta problema da se prilagode. Jer je njihova sustina ta da je bog JEDAN i MOCAN! Kako može da bude mocan kad ga sav moderni empirizam duboko pobija, a kako da bude jedan kad ne možeš ljudima vise silom da nameces šta će biti u njihovoj glavi i kako će oni da zamišljaju i uredjuju svoj duovni svet? Ovo se naročito vidi u Islamu koji je DUBOKO anti-naučan i totalitaran i ovom procesu se svim silama protivi jer on od svih monoteizama Najviše crpi iz toga da je bog jedan i mocan svoju legitimnost. Na hrišćanskom primeru se može videti da je akomodacija u izvesnoj meri moguća, ja mislim da će u globalu uticaj monoteizzma slabiti kroz naredne vekove, možda čak i do potpunog nestanka.

Sa druge strane politeizmu i nekoj vrsti animizma i New-Age spiritualizma će biti mnogo lakse da se prilagodi novonastaloj situaciji. Ono sto je ranije bio nedostatak, razjedinjenost, sad će biti prednost, jer je mnogo lakse od sve te gomile bozanstava od kojih nijedno ne pretenduje na apsolutnu moc skinuti breme empirijskog delovanja. Zapravo budizam je već ateisticka religija, dok hinduizam pretenduje da je ateizam njegov deo. Čak se i najvatreniji racionalisti poput cuvenog ateiste Sem Herisa, autora knjige „The End of Faith”, mogu upecati u vrzino kolo da smatraju da npr. „budizam nije religija” i da „ima tu nečeg dobrog”. Ipak, nije sve tako ruzicasto. Sve istocnjacke religije su za sad anti-empirijske i sadrže usebi GOMILU iskaza i „cinjenica ” o ovom svetu koje jednostavno nisu istinite kao npr. reinkarnacija, vecno trajanje svemira i sl..

Dakle, proces „de-empirizacije” neće ići lako (hej izmislio sam novu reč!). Kad običan seljak ode kod svog svestenika, gurua, ili kog već i plati mu za ritual on obično ocekuje EMPIRIJSKE rezultate, da mu rodi godina i sl. Takođe, da se ne lažemo, istocnjacke religije su TESKA tamnica uma (u poredjenju sa kim Islam, dezurni bauk Evropljana nekad lici na malu macu), koje su propagirale i dozvoljavale neljudske kastinske sisteme zahvaljujuci najzlokobnijoj ideji ikada nastaloj u istoriji covecanstva: principu karme. Ali zahvaljujuci sposobnosti ovih religija za absorpcijom novih ideja i prilagodjavanju proces de-empirizacije će čini mi se proteci mnogo lakse, a kad na to dodamo i Hindu nacionalizam, Ateisticki Hinduizam možda jednog dana postane pokretac privrednog napretka Indije (koja već grabi ka statusu super-sile) i ideoloska sila na koju treba racunati.

Бескрајно наивна глорификација материјализма. Материјализам и плитки банални емипиризам не могу да победе, зато што су противни човековој природи. Ево један занимљив текст из политике.

Plodovi prosvetiteljstva

Kao veliki kulturni i društveni pokret, prosvetiteljstvo je značajno unapredilo ljudsku misao, nauku, a pojedincu donelo ljudska prava i političke slobode. Ali, da bi čovek mudro umovao, prvo mora duboko da oseća i hrabro da mašta

Karl Gustav Jung

Prosvetiteljska misao se radikalno suprotstavila tradicionalnom, pre svega crkvenom, ali i svakom dogmatskom mišljenju zalažući se za sekularizaciju društvenog i kulturnog života. Bila je to revolucija u domenu ljudske misli, filozofske, naučne i političke.

Umesto bezuslovnog poštovanja tradicionalnog autoriteta (Boga, Crkve, kralja itd.), prosvetitelji se srčano zalažu za kritički stav prema svakom spolja nametnutom autoritetu. Umesto slepog prihvatanja dogme i zabrane sumnje, oni se bore za kritičko preispitivanje svih „svetih istina” od strane razuma. Kantov poklič: Sapere aude („Usudi se da budeš mudar”), postao je krilatica prosvetiteljstva, u kojoj su bila sažeta sva njegova intelektualna i politička stremljenja. „Osmeli se da znaš!” bio je poziv na slobodno i kritičko ispitivanje, na borbu protiv mraka neznanja.

Ali, odajući mu priznanje, ne sme se zaboraviti da je prosvetiteljski racionalizam, čiji je sveti cilj bio oslobođenje ljudskog uma od dogmi i lanaca iluzija, već u 19. veku postao zarobljenik sopstvene dogme – bezuslovne vere u moć razuma i mita o neprekidnom progresu (društvo se nezaustavljivo kreće od varvarstva ka civilizaciji, od neznanja ka znanju, od nerazumnog ka razumnom, od nesreće ka sreći)!

Uporedo sa procvatom prosvetiteljske ideologije, javljaju se osporavanja. Romantičari nasuprot razumu naglašavaju moć mašte, snagu osećanja i pronicljivost intuicije. Čovek osim „logike uma” i suvoparnog razuma ima i „logiku srca”, vrednosti, nagone i iracionalne strasti. Živ čovek se mora, upozoravaju kritičari, čuvati od prosvetiteljstva, „tog ružnog kostura bez mesa i krvi”.

Imanuel Kant

Danas su jasno vidljive sve „tamne strane”, svi gorki plodovi prosvetiteljstva: slepa vera u progres, u trijumf razuma i tehnologije, obogotvorenje logosa. Sve je to uticalo na preteran razvoj intelekta, logosa, a na štetu erosa, emocija, strasti i duhovnih stremljenja. Zbog svog neumerenog optimizma i precenjivanja moći razuma, ova ideologija je potcenila snagu iracionalnog i previdela seme zla u ljudskoj prirodi. Hladni, bezlični razum može se upotrebiti i za građenje gradova, ali i za izradu nuklearne bombe; razum može biti temelj demokratskog ali i totalitarnog društva (to svedoči 20. vek sa logorima i racionalnom tehnologijom masovnog ubijanja ljudi).

Jednostrano, neumereno favorizovanje intelekta i tehnike preseklo je vitalnu vezu sa onim što je suštastveno u ljudskom biću, sa osećanjem, maštom, vizijama, idealima, nesvesnim, slutnjom i doživljajem numinoznog, ukratko – sa dušom. To je sjajno izrazio Gete u „Faustu”: „Sva teorija, dragi prijatelju, siva je, a zlatno drvo života je zeleno”.

Pokušaj iskorenjivanja afekata, nagona, simbola, stvaralaštva, fantazija i mitskih slika je rizičan poduhvat. Jer, kada čoveku oduzmemo dušu, kada on izgubi uverenje da njegov život ima značaj, onda ga pretvaramo u neljudsko biće, u poslušan automat ili opasnog monstruma.

Upravo zato je mit potreban i savremenom čoveku jer „on je u stanju da podnese i najveće teškoće kada veruje da imaju smisla; uništen je kada mora da prizna, povrh svih svojih nevolja, da učestvuje u ’besmislenoj priči nekog idiota’”, kaže Jung. Prastari mitovi imaju šta da kažu današnjem neurotičnom, pometenom i nesrećnom pojedincu, jer oni arhetipskim predstavama i simbolima, „jezikom duše” pripovedaju o večitim ljudskim problemima, o neprestanom traganju za istinom, za ljubavlju, identitetom i potpunošću, kao i o razočaranjima i porazima na tom putu.

Jung, From, Frankl, Hilman, Mur i drugi moderni psiholozi govore o masovnim neurozama, osobenim za savremenu, materijalistički i scijentistički orijentisanu kulturu Zapada. Današnje neuroze, kao i tipična društvena patologija (alkoholizam, vorkoholizam, narkomanija, anomija, anhedonija, samoubistva) ne nastaju više usled potiskivanja nagona, već pre usled gušenja emocija, religijskih i duhovnih potreba, usled gubitka jasnih orijentira i putokaza, do kojeg je došlo zbog dominacije racionalističkog, redukcionističkog, pozitivističkog i ateističkog pogleda na svet. Kako kaže Jung, nesumnjivo je da „određeni broj neuroza u prvoj liniji počiva na tome što se npr. religijski zahtevi duše više ne opažaju zbog detinjaste sumanosti prosvetiteljstva”.

Mnogi savremeni pravci, od egzistencijalizma, neosimbolizma do postmoderne, arhetipske i pozitivne psihologije, neumorno ukazuju da ako pojedinac želi da povrati izgubljenu duševnu ravnotežu i celovitost ličnosti, on onda mora da se oslobodi tiranije razuma i da obnovi vezu sa svojim najdubljim emocijama, strastima, imaginacijom i stvaralačkim potencijalima duše. Jer, da bi čovek mudro umovao, prvo mora duboko da oseća i hrabro da mašta.

[Александар Милојков]

Објављено у ПРАВОСЛАВНОМ МИСИОНАРУ

март-април/2009

Сила у немоћи

„Спознаја Бога без познања своје беде води у охолост.

Познавање своје беде без познавања Бога ствара очајање.

Познавање Исуса Христа чини средину, јер у њему налазимо и Бога и своју беду.“

Блез Паскал, „Мисли“

Човек је биће крхко, рањиво, смртно. И свет око њега је исти такав, пролазан и смртан. Бића у свету настају, трају и нестају. То је ритам природе, ритам створене природе. Али, само је човек због тога тужан. Тужан је зато што једини зна да ће умрети. Он је једини свестан своје беде. Човек, зато што је највећи, зато је и најтужнији. Разум је његова моћ и његов крст. И слобода је његова моћ и његов крст.

Коликогод био понесен радошћу живљења, човек се сети ове своје беде. Човек је биће које се сећа смрти и биће које чека смрт. Зна човек да смрт није страшна. Страшно је знање да ће она доћи, страшно је чекати смрт. Сама смрт није страшна, смрт је гадна, како каже наш Јован Дучић. Ругоба смрти обесмишљава постојање, животну радост. Она тера човека на очај, на жалосни одговор на питање које му нико не поставља, без он сам себи: „Чему?“ Човек сам себи у очајању каже: „Ово је најгори свет од свих могућих светова.“ Зашто то човек каже? Зато што је ово постојање, које има свој крај, лаж и привид постојања. Човек хоће истину, не лаж и привид, хоће да вечно постоји. Но, то је недосањани сан, јер смрт је непремостива гранична ситуација преко које се не може. Све што човеку остаје јесте да осмисли умирање, да улепша своју ругобу, потискујући тако свој очај. То управо и јесу философија и религија: осмишљавање смрти, шминкање очајања, лагање себе самога.

Нема излаза из тог круга смрти, из очајања, па макар га нашминкали нејлепшим бојама. Човек умире, а смрт је ружна, очајно ружна. Бог је једино светло у том ружном и мрачном тунелу. Познање Бога је једини пут за истинско осмишљавање људске егзистенције. Јер, Он је једини кадар да да оно за чим човек чезне: живот, постојање, вечност. Он је једини кадар да покаже и створи смисао. Али, човек се стиди да призна Бога. Зашто? Зато што Га не може обухватити својим разумом, својим начином познања и дефинисања стварности. Човек не жели да призна да Бог измиче и да је изнад разумских категорија, већ Бога потчињава разуму, сматра Га недостојним разумевања. Разум говори: „Бог је мртав! Ми смо га убили! На Његово место ставили смо наше разумске аксиоме, наше теорије и теореме!“ Разум људски је створио очај, убивши Бога. Убивши Бога, разум је извршио и самоубиство. Разум је оцеубица и самоубица. На његово место зацарило се безумље, лажно названи разум. Зато свет живи у лажи и очајању. На место где је некада био Бог, стоји празнина, вакуум који вуче у бездан, у пропаст и смрт. Покушавао је човек да на то место где је некада био Бог постави божанства мртвог разума: рационализам, емпиризам, идеализам, позитивизам, марксизам и ко зна какве не још мртваце.

Биће да се човек и покајао што је убио Бога, па је измишљао и разне религије, разне богове. Но, није човек могао да замени правога Бога Кога је убио. Јама је остала да зјапи, да прождире и вуче у смрт. Човек није познао Бога, а познао је своју беду, своју смртност. Свидело се то њему или не, смрт је ту и коликогод је он својим философијама и својим религијама осмишљавао, она не престаје да буде ружна, најружнија. А живот, живот је таквом човеку један непрестани страх у којем чека сусрет са том ругобом. Та беда људска, свест о смрти и чекање смрти, јесте очајање, немоћ и безизлаз. Човек очајник је човек без ослонца, без правог смисла бивствовања, разбијен о хридине лажног успокојавања.

Покушавао је човек да изађе из ове беде и очаја. Покушавао је да оживи Бога Кога је убио. Умислио је да може да позна Бога Који му се никада и нигде није јавио. Тако је човек стварао лажне религије и лажне богове. Ти су његови измишљени богови још гори бедници од њега самог, јер не постоје, никада нису постојали нити ће. Чак су толико бедни да нису кадри ни да умру, јер их нема. Бедни су толико да чак и не заслужују име бедника. Јер гле, и бедник постоји, макар привремено и кратко. Познање Бога без Његовог јављања је људска уобразиља, лаж и охолост. Охоли људи не виде своју беду, своју немоћ да познају Несазнативог. Свака је религија лаж, свака која не лежи на чињеници да је Бог Онај Који Себе открива човеку, кад хоће и како хоће. Не зна Бога она религија којој није Он сам говорио о Себи. Заправо, и религија је лаж, измишљотина охолог човека. Јављање Бога није религија већ догађај. Тај догађај је лудост свим религијама. Јер, религије говоре и сањају о сили, а тај догађај је немоћ и беда. „Где је онда ту Бог?“, питају се охоле религије.

Тако, човечанство живи распето између ово двоје: између очајања и охолости. Између познања своје беде без познања Бога и покушаја познања Бога без познања своје беде. Зато је овај наш свет долина плача. Плач очајника и охолих одјекује васионом. То је плач безнађа, нико их не чује. Јер, Бог је мртав, убили су Га. Њихове сузе гута бездан смрти који стоји на месту где је некада живео Бог. Њихове сузе су бедне и залудне.

Може ли човек икуда из ове своје беде? Може ли, будући бедник, да буде и силан? Свети апостол Павле каже да може. И не само да може, већ силе људске нема без немоћи људске. „Када сам слаб, онда сам силан!“, вели свети апостол. Но, то је парадокс и лудост, рећи ће наш човек, очајник који је убио Бога и охоли који измишља религију. Јесте, то је и парадокс и лудост. Али, ту лудост изабра Бог да посрами мудрост, лажно названо знање, улепшавање смрти и шминкање ругобе. И тај парадокс изабра Бог да сједини створено и нестворено, смртно и бесмртно. Да тако дарује истинску мудрост и знање и да дарује истински живот, вечно постојање.

Узе Господ људску беду и слабост, узе је да буде Његова, заувек Његова. Узе је да је освети, оживотвори и да кроз њу дарује силу Своју. Да дарује силу Божију немоћи људској, да сила буде човекова, заувек човекова. Бог је постао бедник да би човек постао сила. Син Божији је постао човек, да би човек постао син Божији. Откри се „мишица Господња“ (Ис 53), а да је очајници и охоли нису приметили. Јер, изниче „као корен из суве земље“ и „не би обличја ни лепоте у Њега“. „Не беше ничега чега ради би Га пожелели“ и чега ради би Га приметили очајници и охоли.  „Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима.“ Бог је постао човек и Он „болести наше носи и немоћи наше узе на се.“  Све то би „нашега мира ради и раном Његовом ми се исцелисмо.“

Онај који је кадар да гледа у Његову немоћ и да исповеди: „Заиста човек овај Син Божији беше.“ (Мк 15, 39), кадар је и да види Бога и Његову силу. Његова немоћ јесте Његова сила, Његове ране јесу мелем ранама нашим и Његова смрт јесте живот свету и за живот света. Он је Бог и Човек, сила и немоћ, сила у немоћи. Познање Господа Исуса Христа јесте то тајанствено познање силе у немоћи, познање Бога у човеку, познање Богочовека. Пут ка сили Његовој је пут ношења немоћи Његове. Он поручује: „Ако ко хоће за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде.“ (Мт 16, 24). Неће то очајници и охоли приметити и прихватити. Они ће викати: „Ако је Бог нека сиђе са крста па ћемо веровати!“ Но, Господ не силази са крста, не одбацује нашу беду. Гледајући у распетог Господа, видимо своју беду: Његове ране, крв и зној. Али, видимо у тој беди и силу и свемоћ Божију. Овај распети Бог је толико моћан да може чак и да умре, ако то жели. Нико од охолих богова лажних религија никада није, нити је могао да умре. Богови су се стидели смрти. Смрт су оставили човеку, да се он са њом рве и пати, а они, охоли богови, уживали су у амброзији и са висина гледали ову нашу долину плача. Само је прави Бог могао и хтео да од човека узме праву смрт и да заиста умре. Само је Бог, истински Бог, могао да смрти одузме ругобу, да је излечи од ружноће. Јер, не даде да „Светац Његов види труљење“ (Пс 16, 10).

Богочовек, Господ Исус Христос је смрћу смрт разрушио и даровао васкрсење и живот. Смрт више није наша беда и наше очајање. Ту је нашу немоћ Бог учинио силом, залогом васкрсења и живота. Та наша беда сада род доноси, наша немоћ побеђује: „Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре многи род доноси.“ (Јн 12, 24). Живот човеков више није страх у очекивању ругобе смрти. Живот човеков је преображен у једно друго чекање: чекање „васкрсења мртвих и живота будућег века“. А чекати живот, вечни живот, значи живети у радости, радосно чекати.

Човеку остаје позив да се одрекне очајања, познања своје беде без познања Бога. Остаје му и позив да се одрекне своје охолости, познања Бога без познања своје беде. Човек је позван да се окрене Богочовеку, да у Њему види „Бога истинитог од Бога истинитог“ и да види Човека, Оног истинитог Човека „Који је распет у време Понтија Пилата и Који је страдао и био погребен“. Човечанство је позвано да спозна силу у немоћи. То је позив који чека на одговор свакога од нас: „Ходите к мени сви које сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити.“ (Мт, 11, 28). Ко има уши да чује, нека чује!

Александар Милојков

   

[Баба]

Ко укине смрт укинуће и религију.

Искрено верујем да ће наука омогућити људима веома дуг живот можда и од по 1000 годиница, али мислим да то неће укинути религије, јер већина нерелигиозних када говори о укидању религија заборавља све аспекте религије и усмерава се само на један аспект ( углавном на догму и чудеса) те смтра ако се догма и чудеса "разобличе" да ће самим тим религије да се на неки начин уруше.

Прво чудеса постоје како лажна тако и права , како она мађионичарска тако и она религијска , окултна, езотеријска , демонска и Хришћанска то је факат. Да ли ће или неће наука успети да објасни и дефинише сва чудеса као природне појаве , хм о томе се и до сада говорило нарочито у Совјетији па ипак шипак, нити су успели све да дефинишу а још по најмање да разобличе.

Ово тупаво конфронтирање науке и религије је за мене потпуно бесмислено , јер веру имам Хришћанску и то је моја вера, не верујем у науку у науку имам поверења да је егзактна и да има резултате, као у било коју машину кад је купим што имам поверења да ће да ради ( барем извесно време чак и ако је кинеска) , тако гледам и на науку , невидим уопште шта то атеистима даје толику наду да ће некаква наука разобличити и сатрти религију.

Сатрће сујеверје и глупости празноверје и неке трипове али саму религију не може наука уништити јер јој суштински није противстављена.

Мрачњак добро вели да ће се религија сама од себе распасти и с тим се слажем, баласт историје код свих религија је као слон на тасу који ће превагнути . Једноставно тако су кроз историју нестајале и друге религије и на њихово место долазиле савременије и мање оптерећене традицијом религије.То је природан процес религија.

Паганизам је заменило једнобоштво а ово једнобоштво се опет поделило у десетине фракција , атеисти верују да је природан процес да сад на место једнобоштва дође атеизам, али шипак, на место овог једнобоштва које је сад доћи ће друго једнобоштво али без фракција и то ће бити једина религија до краја света , наравно њој неће припадати сви али ће она бити победоносна. На другој страни биће атеисти , окултисти, остатци старих једнобожачких религија ( ту мислим и на Хришћанство) , разне секте и сектице и наравно агостици којих мислим да је увек била већина кроз историју , дакле људи којих баш брига и за атеизам и за теизам.

И на крају  - крај , тај крај ће бити крај свих религија и као што рече Достојевски крај смрти.

[Александар Милојков]

И на крају  - крај , тај крај ће бити крај свих религија и као што рече Достојевски крај смрти.

smej.gif 319.gif

[Душко Дугоушко]

@ZvonkoM: Садукеји?

Не постоје више, јер су укинули вечни живот. Односно, јер су били равнодушни према смрти. Закључак? Изумиру идеје које игноришу смрт. Атеизам?

The Jewish elite sympathized with the ideas of the Sadducees. It is not clear why: perhaps the interests of the wealthy people were threatened by the Pharisees (who were often common people), which caused the rich Jews to side with the opponents of their own enemies. Another explanation is that the Sadducees were very wealthy themselves. Probably, at least 20 of the 28 high priests in the century between 37 BCE and 66 CE were Sadducees. After the destruction of Jerusalem and its Temple in 70, there was no room for the Sadducees any more. They were too closely linked to the cult in the Temple.

[marko_13]

У Совјетском савезу је религија практично укинута , атеисти су убијали и прогонили све остале.

Страдање човека није престало.

Nasilno ukidanje religije nema nikakvog efekta i naprotiv, dovodi do njene ekspanzije... mnogi diktatori su imali viziju o totalnom oslobodjenju od religije a svi do jednog prevideli pojam mucenistva koji maltene stoji u osnovi svake od njih...

Religije ce definitivno nestati... ali tek onda kada ih pustimo da se uruse same u sebe. To ne kapiraju ni mnogi ateisti danasnjice a narocito ovi "nasi" ateisti...

drlove

Ти си као створен за продавца "Авон" или сл. производа...

Ti si kao stvoren da radis na pumpi...

Опет и опет сведочиш о својој квалификацији, горепоменутој...

Ne nego svedocim o tome da je na ovom forumu postalo nemoguce voditi normalan razgovor a da ne iskoci neki vernik iz neke kutije da se po*ere na dalji tok rasprave tako sto ce bez ikakve potrebe i nicim izazvan da etiketira, izvredja ili omalovazi sagovornika...

Смешно... То што твоје писање, које је најсличније по озбиљности и дубокоумности, као и утемељености говоранцијама путујућих трговаца када ти се на њега укаже за тебе представља увреду, али ти ничим то не оповргаваш.

[cloudking]

Паганизам је заменило једнобоштво а ово једнобоштво се опет поделило у десетине фракција , атеисти верују да је природан процес да сад на место једнобоштва дође атеизам, али шипак, на место овог једнобоштва које је сад доћи ће друго једнобоштво али без фракција и то ће бити једина религија до краја света , наравно њој неће припадати сви али ће она бити победоносна. На другој страни биће атеисти , окултисти, остатци старих једнобожачких религија ( ту мислим и на Хришћанство) , разне секте и сектице и наравно агостици којих мислим да је увек била већина кроз историју , дакле људи којих баш брига и за атеизам и за теизам.

Da zaista postoji samo jedna religija, verovatno ne bi bilo ateista... ali, mozemo biti mirni, jer nikada u ljudksoj civilizaciji nece osvanuti dan kada ce cela planeta da se skloni pod jednu religiju...

Bzvz je kad kazes da ateisti misle da ateizam treba da zameni religiju... nema osnova za takvo razmisljanje jer impliciras latentno da je i ateizam religija... to ne moze da bidne samo zbog toga sto je okosnica ateizma, zapravo najveci neprijatelj samog pojma religije a to je- individualizam...

[cloudking]

У Совјетском савезу је религија практично укинута , атеисти су убијали и прогонили све остале.

Страдање човека није престало.

Nasilno ukidanje religije nema nikakvog efekta i naprotiv, dovodi do njene ekspanzije... mnogi diktatori su imali viziju o totalnom oslobodjenju od religije a svi do jednog prevideli pojam mucenistva koji maltene stoji u osnovi svake od njih...

Religije ce definitivno nestati... ali tek onda kada ih pustimo da se uruse same u sebe. To ne kapiraju ni mnogi ateisti danasnjice a narocito ovi "nasi" ateisti...

drlove

Ти си као створен за продавца "Авон" или сл. производа...

Ti si kao stvoren da radis na pumpi...

Опет и опет сведочиш о својој квалификацији, горепоменутој...

Ne nego svedocim o tome da je na ovom forumu postalo nemoguce voditi normalan razgovor a da ne iskoci neki vernik iz neke kutije da se po*ere na dalji tok rasprave tako sto ce bez ikakve potrebe i nicim izazvan da etiketira, izvredja ili omalovazi sagovornika...

Смешно... То што твоје писање, које је најсличније по озбиљности и дубокоумности, као и утемељености говоранцијама путујућих трговаца када ти се на њега укаже за тебе представља увреду, али ти ничим то не оповргаваш.

Ti si nas idol

[Grizzly Adams]

Ко укине смрт укинуће и религију.

22 Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживјети.

23 Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови;

24 Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.

25 Јер он треба да царује док не положи све непријатеље под ноге своје.

26 Посљедњи непријатељ укинуће се - смрт.

(1. Кор 15)

[marko_13]

Као што већ рекох... Дивно је видети да атеисти уопште не напредују. Као што је дивно видети како се као дечица радују "аргументима", којима мисле да поткопају Цркву, униште религију, победе и сл. небулозе, а ми их слушамо у Цркви, сада већ неколико векова. Само се примери и "докази" прилагођавају животним околностима.

[Фарисеј]

У Совјетском савезу је религија практично укинута , атеисти су убијали и прогонили све остале.

Страдање човека није престало.

Nasilno ukidanje religije nema nikakvog efekta i naprotiv, dovodi do njene ekspanzije... mnogi diktatori su imali viziju o totalnom oslobodjenju od religije a svi do jednog prevideli pojam mucenistva koji maltene stoji u osnovi svake od njih...

Religije ce definitivno nestati... ali tek onda kada ih pustimo da se uruse same u sebe. To ne kapiraju ni mnogi ateisti danasnjice a narocito ovi "nasi" ateisti...

drlove

Ти си као створен за продавца "Авон" или сл. производа...

Ti si kao stvoren da radis na pumpi...

Опет и опет сведочиш о својој квалификацији, горепоменутој...

Ne nego svedocim o tome da je na ovom forumu postalo nemoguce voditi normalan razgovor a da ne iskoci neki vernik iz neke kutije da se po*ere na dalji tok rasprave tako sto ce bez ikakve potrebe i nicim izazvan da etiketira, izvredja ili omalovazi sagovornika...

   Мрачњак, овде си потпуно у праву и на твојој сам страни!

Стварно Марко, шта ти ово значи?!

Озбиљно се сада овде разговара, ти се појавиш и извредјаш човека?!  

Тема је баш ок...

Нема потребе да се на такав начин разговара...јер такви разговори, са вредјањем и ниподаштавањем увек заврше са фијаском... Зар не?

[marko_13]

У Совјетском савезу је религија практично укинута , атеисти су убијали и прогонили све остале.

Страдање човека није престало.

Nasilno ukidanje religije nema nikakvog efekta i naprotiv, dovodi do njene ekspanzije... mnogi diktatori su imali viziju o totalnom oslobodjenju od religije a svi do jednog prevideli pojam mucenistva koji maltene stoji u osnovi svake od njih...

Religije ce definitivno nestati... ali tek onda kada ih pustimo da se uruse same u sebe. To ne kapiraju ni mnogi ateisti danasnjice a narocito ovi "nasi" ateisti...

drlove

Ти си као створен за продавца "Авон" или сл. производа...

Ti si kao stvoren da radis na pumpi...

Опет и опет сведочиш о својој квалификацији, горепоменутој...

Ne nego svedocim o tome da je na ovom forumu postalo nemoguce voditi normalan razgovor a da ne iskoci neki vernik iz neke kutije da se po*ere na dalji tok rasprave tako sto ce bez ikakve potrebe i nicim izazvan da etiketira, izvredja ili omalovazi sagovornika...

   Мрачњак, овде си потпуно у праву и на твојој сам страни!

Стварно Марко, шта ти ово значи?!

Озбиљно се сада овде разговара, ти се појавиш и извредјаш човека?!  

Тема је баш ок...

Нема потребе да се на такав начин разговара...јер такви разговори, са вредјањем и ниподаштавањем увек заврше са фијаском... Зар не?

Ово је оцена његовог писања не само на овој теми, а не вређање. Врло ретко када каже нешто што је словесно, а најчешће управо личи на празнослове поменутих.

[Фарисеј]

У Совјетском савезу је религија практично укинута , атеисти су убијали и прогонили све остале.

Страдање човека није престало.

Nasilno ukidanje religije nema nikakvog efekta i naprotiv, dovodi do njene ekspanzije... mnogi diktatori su imali viziju o totalnom oslobodjenju od religije a svi do jednog prevideli pojam mucenistva koji maltene stoji u osnovi svake od njih...

Religije ce definitivno nestati... ali tek onda kada ih pustimo da se uruse same u sebe. To ne kapiraju ni mnogi ateisti danasnjice a narocito ovi "nasi" ateisti...

0205_whistling

Ти си као створен за продавца "Авон" или сл. производа...

Ti si kao stvoren da radis na pumpi...

Опет и опет сведочиш о својој квалификацији, горепоменутој...

Ne nego svedocim o tome da je na ovom forumu postalo nemoguce voditi normalan razgovor a da ne iskoci neki vernik iz neke kutije da se po*ere na dalji tok rasprave tako sto ce bez ikakve potrebe i nicim izazvan da etiketira, izvredja ili omalovazi sagovornika...

   Мрачњак, овде си потпуно у праву и на твојој сам страни!

Стварно Марко, шта ти ово значи?!

Озбиљно се сада овде разговара, ти се појавиш и извредјаш човека?!  

Тема је баш ок...

Нема потребе да се на такав начин разговара...јер такви разговори, са вредјањем и ниподаштавањем увек заврше са фијаском... Зар не?

Ово је оцена његовог писања не само на овој теми, а не вређање. Врло ретко када каже нешто што је словесно, а најчешће управо личи на празнослове поменутих.

Не мислим да Мрачњак баш овако делује, јер пратим шта пише.

Бзв је очекивати од једног агностика, тако га ја видим, или од атеисте, да "словесно" и "непразнословно",како рече,  пише.

Ако ти не прија његов начин, на који ми хришћани морамо да разимемо и да се навикнемо - ако желимо уопште да сведочимо,  не мораш да га следиш у начину опходјења и степену несловесја...:cheesy: