Elektronska bezbednost i sta da zaista obezbedimo- Arhimandrit Gavrilo Vuckovic

[grigorije22]

ELEKTRONSKA BEZBEDNOST I ŠTA DA ZAISTA OBEZBEDIMO

A+ A-

O onome o čemu se najviše govori u jednoj zajednici, često upravo toga najviše nedostaje. Ovo bi se moglo odnositi i na elektronsku bezbednost i uopšte na sigurnost današnjeg čoveka u bilo šta što je dalje od sutrašnjeg dana. Ljudi danas mnogo strahuju od toga da li je njihova privatnost osigurana u slučaju da imaju biometrijske lične karte i pasoše, a često se pitaju da li već žive u nekom svetu potpune kontrole preko kamera i elektronskih sprava i da im već nije udaren žig zveri. Prestravljeni su zbog mogućih zloupotreba od strane nesavesnih pojedinaca iz policije, državne administracije ili kriminalnih grupa, a neretko veruju u kosmičku zaveru više nego u Boga. Zloupotreba je bilo oduvek, kao što je kradljivaca i falsifikatora uvek bilo, pa i onda kada se kod lične karte pre jednog veka sastojao samo od nekih odštampanih brojeva i kada vodeni žig nije postojao, već je bio običan pečat koji je svako mogao da kopira.

Tako danas izvestan broj verujućih olako poteže citate iz novozavetnog Otkrovenja sv. Jovana Bogoslova, a mnogi imaju traumatične posledice od takvih razmišljanja. Imaju nemirne snove i dnevne strahove, a drugi ljudi im se priviđaju kao „kodirani“. Moguće je da ovakva razmišljanja potiču od nečiste savesti, jer zapravo onaj ko se boji da je u svakom momentu praćen od neke vrste svevidećeg oka, možda nešto želi da sakrije. Postavlja se pitanje kolika je njegova vera i njegovo uzdanje u Boga kao jedino Svevidećeg, a s druge strane se pravoslavnom misionaru postavlja pitanje ima li klice straha Božijeg u tom strahu od elektronske kontrole.

Da se ne bi sveo na mrtvo slovo na papiru, ako već neko razmišlja i piše o bezbednosti, možda bi trebao da se zaista zapita o širim aspektima bezbednosti današnjeg čoveka: koliko smo sigurni da li je zaista osiguran hleb nasušni za narednu godinu, ili da li imamo zdrastveno osiguranje; da li je obezbeđeno školovanje za buduće generacije i ekološka zaštita ili penzije za starije osobe. Čovek kome je sve to obezbeđeno, ili zajednica koja je sve to obezbedila, zaista će manje da strahuje ili da pati od paranoidnih predstava.

Na osnovu kontakata i sa verujućim i sa neverujućim licima preko društvenih mreža na internetu i putem komunikacije preko skajp-programa, kao i na osnovu posmatranja pojava iz oblasti informacionih tehnologija iz duhovničke perspektive, došao sam do zaključka da veliki broj ljudi - ne samo zbog neinformisanosti i verske neobrazovanosti, nego i zbog pogrešnog savetovanja od strane jednog dela duhovnika - pati od raznih strahova koji su vezani za informacione tehnologije. Radi ilustracije navešću izvod iz pisma jednog mladića koji se krstio pre godinu dana i odmah zatim počeo da redovno posećuje bogosluženja. On mi se nedavno obratio za savet pišući i o nekim iskušenjima koje je doživeo nesposredno nakon krštenja: „...Bio sam u prilici da razgovaram sa jednim monahom koji mi je tom prilikom rekao da se u crkvenim krugovima veruje kako su nove biometrijske lične karte i pasoši prihvatanje žiga zveri. Ja sam ta dokumenta još pre krštenja izvadio, a taj monah mi je potvrdio da sam se odrekao Hrista, primio žig zveri i preporučio mi je da spalim svoj dlan na usijanoj plotni i da spalim dokumenta. Tog momenta, oče Gavrilo, ja sam doživeo toliki šok, strah i beznađe. U jednom trenu kao da me je grom udario. Sve duhovno, sav život, sva blagodat je izletela iz mene u jednom trenu. Um mi se u potpunosti pomračio, osetio sam da umirem. U tom trenu bio sam samo prazna ljuštura. U meni nije bilo ničega. Bio sam živ, a mrtav. Dosao sam kući unezveren. Deset dana nisam mogao da zaspim niti da jedem...“

Naveo sam primer kako ljudi, i među njima čak i poneko duhovno lice – nadahnjujući se duhom ovog vremena i gubeći se u nerazumnim razmišljanjima o biometrijskim pasošima i o žigu zveri - zapostavljaju suštinska verska i životna pitanja. Ako znamo da deo duhovnika podržava i širi ovakve ideje potkrepljujući ljudske strahove i iznoseći apokaliptične vizije, onda se zaista pitamo da li takva pseudopitanja imaju dodira sa životnim temama vernika i bilo kog čoveka. Ili se možda radi o tome da je deo duhovnika pod uticajem videokreacija kao što je „Digitalni anđeo“, jednog od mnogih dokumentarnih filmova koji pothranjuju strahove od elektronske kontrole u današnjem svetu? U vremenu društvenih napetosti i nerešenosti mnogih pitanja koja se tiču svakodnevnog života, ovi na lažan način postavljeni problemi putem dokumentarnih filmova (čije autore i ne znamo) odvlače pažnju i predstavljaju neku vrstu medijskog opijata za jedan  broj verujućih.

Tema o informacionim tehnologijama i značaju medija jeste važna tema u ovom istorijskom periodu, ali problemsko razmišljanje o ovoj temi i o riziku koji multimedijska civilizacija i informaciono društvo nose sa sobom zahteva pravilno postavljanje pitanja. Pitanje koje se meni postavlja na osnovu mnogih razgovora sa vernicima putem interneta je pitanje koliko smo našim vernicima obezbedili da zaista dobiju prave uvide u najnovije trendove i spoznaje informatičke nauke. Paralelno sa tim se postavlja i ono prvo pitanje - koliko današnji vernik, usmeren u pravcu da bude zabrinut nad pretećom elektronskom apokalipsom, zaista živi verski. Pod verskim životom podrazumevam liturgijski život, koji se praktično odvija kako u hramu, tako i u svakodnevnici van hrama.

Ovo pitanje smatram ključnim, jer se ponekad čini da jedan broj verujućih pati od neofitskog sindroma nastalog na novootkrivenom etnofiletističkom korenu prošlih decenija (premda se mora priznati da je kod ovih vernika njihovo okretanje veri iskreno). Duhovna zabluda u kojoj se nalaze kada se susretnu sa crkvenim predanjem i svetootačkom literaturom pokazuje se u njihovoj doslovnoj interpretaciji tekstova nastalih pre više vekova. Tako oni smatraju da je odbrana pravoslavlja ako se brani, pored dogme i kanona, i istorijski okvir svetootačkih tekstova. Oni naime u kontekst današnjeg vemena projektuju ne samo dogmu i kanone, već i ambijentalne predstave. Tako se odjednom npr. moderni autoput stavlja u kontekst nečeg nepravoslavnog i zapadnjačkog, a turska kaldrma postaje pravoslavni trag samo zato što je neko od naših velikih duhovnika živeo u vremenu Otomanske imperije.

Izazov pred kojim pravoslavni vernik danas stoji, kada je reč o informatičkom društvu i multimedijskoj civilizaciji, nije u projektovanju kaldrma i staza prošlih vremena u sadašnjicu, već u sintezi pravoslavnog verskog obrasca sa najznačajnijim, vodećim idejama informatičke današnjice. Pri tome pravoslavna duhovnost uvek treba da ima prvenstvo i da bude korektiv protiv zastranjenja u idolopoklonstvo i zavisnost. Jer, ne zaboravimo da je i informatička i multimedijska realnost samo istorijska realnost, kao što je nekada i na Drini ćuprija bila životna realnost koja se preselila u istorijsku metaforu i legendu i na kraju krajeva u muzejski eksponat na otvorenom.

Od kreativne moći pravoslavnog hrišćanina da u današnjem vremenu i njegovoj materijalnoj i društvenoj stvarnosti osmišljava i oživljava večne istine pravoslavne vere i postavi ih kao okosnicu zbivanja i rasuđivanja o modernim fenomenima, zavisi životni opstanak zajednice. To je mesto gde se otvara prostor za duhovni podvig dece ovoga vremena.

Autori teksta: Arhimandrit Gavrilo Vučković i Radomir Vučić, na Spasovdan 2011 g.

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5590_radomir%20vucic%20i%20otac%20gavrilo.jpg&size=500

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5590

[Grizzly Adams]

Хвала Богу што имамо овако мудре духовнике попут о. Гаврила! B)

[Evgenik]

Хвала Богу што имамо овако мудре духовнике попут о. Гаврила!

B)

Управо. Стараца са овако зравим даром расуђивања скоро више и да нема.

На жалост још прије двије и по деценије велики и свети старац Јефрем Светогорац је понудио нашој Цркви да му пошаљу десетак најбољих искушеника који би прошли духовну школу светогорске пустиње и молитве уз његово духовно руковођење, а његова идеја је била да када духовно сазру и стекну дар молитве и расуђивања да постану након тога духовници широм Србије и да они истим начином подижу даље монаштво.

На жалост, до тога није дошло, па данас врло често имамо манастире са монасима постриженим без искушеништва или без духовног старања, препуштене саме себи и није ни чудо што данас људи лако падну у разне странпутице па чак и прелести.

Слава Господу, па је неколико светогораца попут старца Пајсија и старца Гаврила одлучило да остатак подвига проведе међу нама и на тај начин да многима осветљују духовне стазе.

[Фарисеј]

На многаја љета оче Гаврило !

4chsmu1

[Милан Меденица :)]

овај текст је одличан, мада има његових текстова који везе с везом немају. bliss jeeee

[Фарисеј]

овај текст је одличан, мада има његових текстова који везе с везом немају. facenew22222222

Братићу, било би ипак лепо када би више припазио на свој речник и карактеризацију уважених и драги нам црквених великодостојника. 

[brana]

Da je otišao koji put u manastir Lepavinu na Liturgiju, nebi tako govorio.

Ja još neču od O.Gavrila da bi bilo šta pogrešno rekao.

Isto tako i od O.Joila.

Neki vole da ih se češe po ušima, ne vole direktan odgovor.

[Guest - . . .-]

Da je otišao koji put u manastir Lepavinu na Liturgiju, nebi tako govorio.

Ja još neču od O.Gavrila da bi bilo šta pogrešno rekao.

Isto tako i od O.Joila.

Neki vole da ih se češe po ušima, ne vole direktan odgovor.

Наравно, имате право на ваше мишљење, али као свештеник кажем да има много тога проблематично у ономе што говори о. Јоил. Можда он то и не жели да прича широким народним масама, али то путем медија ипак долази до ушију великог броја људи и много тога је заиста веома проблематично.

Но, није тема о томе, већ о тексту који је написао наш драги о. Гаврило.

[Grizzly Adams]

Свако може да погреши па и о. Гаврило, не видим ништа спорно у коментару осим што му можда није овде место.

За овај текст свака част, заиста је био потребан да се смири бар мало хистерија.

[Зорица екс Милева]

0205_whistling girl_jumping girl_jumping girl_jumping

[Guest - . . .-]

Свако може да погреши па и о. Гаврило, не видим ништа спорно у коментару осим што му можда није овде место.

За овај текст свака част, заиста је био потребан да се смири бар мало хистерија.

Решили смо да о. Гаврилу сутра приредимо једно пријатно изнанађење у вези овог текста  0205_whistling, чућете...

[Andre Williams]

Свако може да погреши па и о. Гаврило, не видим ништа спорно у коментару осим што му можда није овде место.

За овај текст свака част, заиста је био потребан да се смири бар мало хистерија.

Решили смо да о. Гаврилу сутра приредимо једно пријатно изнанађење у вези овог текста  0205_whistling, чућете...

...

[Фарисеј]

Свако може да погреши па и о. Гаврило, не видим ништа спорно у коментару осим што му можда није овде место.

Ако мислиш да му није место у подфоруму "духовни живот наше Цркве" , потпуно се слажем .

[Guest - . . .-]

https://www.pouke.org/audio.php?cid=630&id=4806&do=view

[Guest - . . .-]

Ево о чему говори о. Гаврило и проблемима ових самозваних духовника:

Наравно, да Црква са овим нема ништа.