Михајло Написано Јул 3, 2011 Пријави Подели Написано Јул 3, 2011 kako tako svi sto vjeruju u isusa se tako vec dvije hiljade svadjaju i sta znam sve jedni druge tako odbijaju i vrijedjaju a u istoga vjeruju,kako kod muslimana to nema pa koliko imali i bili razliciti u njih je samo jedan bog i nema svadje i rasturanja u tom smislu kao kod hriscana ili krscana il kako god све је то кренуло давно Помесни сабор у Толеду (598) прихвата уношење додатка "Филиокве" у никејски Символ вере, и поред тога што је папа Лав III против уметка да би се поштовало учење Васељенских Сабора. На почетку значај тог мењања није примећен, али оно ће потом постати један од теолошких раздора између Запада и Истока. Папски централизам, који је формулисао папа Никола I (858-867) - који 853. не признаје светог Фотија (820-897) као патријарха - до крајњег облика доводе папе Григорије VII - Хилдебранд (1073-1085), Иноћентије III и Јован XXII (1316-1334). Заиста, искључење св. Фотија, једног од највећих ерудита онога времена, најбоље показује захтеве и циљеве папа. На основу писама Николе I, потоњи канонисти израдиће папски "Dictatus"; објављен за време Григорија VII (1073-1085), тај спис прокламује супремацију папства над Саборима и над овосветском власти. Такозвана "фотијевска криза" или "Фотијев раскол" (867-879) изазван продором католичких мисионара у Бугарску, која је потпадала под Цариград. Свети патријарх Фотије (820-897) противи се латинизирању Бугарске и реагује у окружници упућеној Источним патријарсима (867) у којој наводи списак православних примедби против Римске Цркве. За св. Фотија "Филиокве" није проста несаборна измена Символа који има васељенски карактер, него доктринарна иновација која дотиче Тројични догмат. Magen VeLo Yera'e מגן ולא יראה, Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Михајло Написано Јул 3, 2011 Пријави Подели Написано Јул 3, 2011 ма политчко савезништво је могуће...и на томе се треба радити... ... Magen VeLo Yera'e מגן ולא יראה, Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
brana Написано Јул 3, 2011 Пријави Подели Написано Јул 3, 2011 Која протестантска "Црква" је најмање саблажњива за хришћане православног обреда? По ономе што сам чуо од људи који су шуровали са њима у Србији... веома лепа искуства имали су 90'тих са пентићима. (Пенткосталци)... не сећам се сад шта ти уче Баптисти су ми по нечему што сам раније читао прилично кул Суботари су бљак Јехове жасу Назарени... шта знам...има их у Војводини... видео сам једну цркву њихову (мислим да је у Купинову), ваљда су онако... ??? DALEKO IM LEPA KUĆA, SVIMA! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
suza Написано Јул 3, 2011 Пријави Подели Написано Јул 3, 2011 kako tako svi sto vjeruju u isusa se tako vec dvije hiljade svadjaju i sta znam sve jedni druge tako odbijaju i vrijedjaju a u istoga vjeruju,kako kod muslimana to nema pa koliko imali i bili razliciti u njih je samo jedan bog i nema svadje i rasturanja u tom smislu kao kod hriscana ili krscana il kako god све је то кренуло давно Помесни сабор у Толеду (598) прихвата уношење додатка "Филиокве" у никејски Символ вере, и поред тога што је папа Лав III против уметка да би се поштовало учење Васељенских Сабора. На почетку значај тог мењања није примећен, али оно ће потом постати један од теолошких раздора између Запада и Истока. Папски централизам, који је формулисао папа Никола I (858-867) - који 853. не признаје светог Фотија (820-897) као патријарха - до крајњег облика доводе папе Григорије VII - Хилдебранд (1073-1085), Иноћентије III и Јован XXII (1316-1334). Заиста, искључење св. Фотија, једног од највећих ерудита онога времена, најбоље показује захтеве и циљеве папа. На основу писама Николе I, потоњи канонисти израдиће папски "Dictatus"; објављен за време Григорија VII (1073-1085), тај спис прокламује супремацију папства над Саборима и над овосветском власти. Такозвана "фотијевска криза" или "Фотијев раскол" (867-879) изазван продором католичких мисионара у Бугарску, која је потпадала под Цариград. Свети патријарх Фотије (820-897) противи се латинизирању Бугарске и реагује у окружници упућеној Источним патријарсима (867) у којој наводи списак православних примедби против Римске Цркве. За св. Фотија "Филиокве" није проста несаборна измена Символа који има васељенски карактер, него доктринарна иновација која дотиче Тројични догмат. dobro to je isto posle isusa i njegovog vremena sve postalo na zemlji sve to sto postoji crkve isto nisu bile na zemlji dok je isus bio ,vec jevrejski hramovi gdje i sam isao ,nikako shvatiti onda sto se raspravlja i toliko jel je iovako sve posle isusa se desilo hm Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
sqny Написано Јул 3, 2011 Пријави Подели Написано Јул 3, 2011 Pentakostalci su moj apsolutni favorit: 319.gif The mark of the immature man is that he wants to die nobly for a cause, while the mark of the mature man is that he wants to live humbly for one In the absence of science, opinion prevails Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јул 4, 2011 Гости Пријави Подели Написано Јул 4, 2011 iz kog su crtanog filma izašli pitam se Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Душко Дугоушко Написано Јул 4, 2011 Пријави Подели Написано Јул 4, 2011 Horor... http://www.youtube.com/watch?v=omy24KC3LzU Шефе, који ти је враг? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Душко Дугоушко Написано Јул 4, 2011 Пријави Подели Написано Јул 4, 2011 Шефе, који ти је враг? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
SANJA Написано Јул 4, 2011 Пријави Подели Написано Јул 4, 2011 Pentakostalci su za plakanje 1000000001010 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Милан Меденица :) Написано Јул 5, 2011 Пријави Подели Написано Јул 5, 2011 дефинитивно баптисти, бар су нешто конкретно урадили ... типа укинули Кју Клукс Клан https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,2416.0.html клик Душекорисна књига О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ТАЈНАМА ХРИСТОВИМ, свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски клик Кољивари и пракса честог причешћивања Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука