Тавитина поезија.

[Тавита]

Ноћас је небо попут маховине

прекрило ме...

и мирише трешња на крају пута,

неко пролази,

још неко је сам...

за вечерас су најавили кишу

чежњиво још се надам,

да станем пре прозор ,

удахнем нас

да не плачем сама..

Гране су се подвиле испод мога прозора

немоћне да се вину,

усправе и стоје

сат је одавно откуцао крај..

а дани се броје

а дани се броје...

[Тавита]

Буди ме јесен..

у жутом капуту пред мојим вратима чека ме..

још један дан,орошен кишом

и киллометри прегажени чизмама..

буди ме јесен..

и други датум на моме календару

а моје су године остале исте..

Завјесе од дима,

прљави прозори..

на далеким пругама чују се возови,

то неко путује,

негдје далеко.. ..

тамо на хоризонту

и ја станујем.. ..

кише се расуле по путевима..

можда због тога нико не долази?

Буди ме јесен

и врели чај..

кроз прозор пуштам погледе до првог стабла

издерала бих календар да дође мај..

тако ме жали магла..

буди ме јесен..

о зашто се увијек..

увијек..будим се успавана и поново сањам...

[Тавита]

Теби..

написаћу најљепше стихове..

јер ти моја си вила..

кад дођу мразеви.. бићу ти топлота..

бићу ти вјера .. бићу ти истина..

ја теби писаћу дуго..

на хартији свога тијела

на њему ти увијек ћеш бити

све што си вољела и што си хтјела..

Теби ћу отворити себе

и унијети све твоје врлине и мане..

заједно кренућемо даље

и кад се часовник живота поквари и стане...

(свако од нас има некога крај себе.. и уз њега иде даље... ја само пожелим понекад да нас двије ходамо још дуго раме уз раме  :smiley:  :smiley:  и да се вртимо дуго у круг на киши  :smiley: мојој пријатељици)

п,с Волим те два!! (јер једном није довољно)

[Тавита]

Не дај своме животу да зарасте

у сухо грање које не вриједи,

не гради од себе пјенушавог лика

живјећи  за тренутак који не вриједи...

Не дај си пасти пред другима,

оловном надом настави даље,

одоли ватреним искушењима

што нам живот неуморно шаље..

Ти буди јака..

и души не дај зло да је сломи...

ходајући ка истини..

научићеш да разумијеш..

научићеш да волиш...

[Тавита]

Рекла сам "Нећу више"..

још једна у низу лаж

тешко је борити се против себе,

и не пасти поново у исти јаз..

О охоли војници,моја искушења..

цигара за цигаром као да скупљам разбијену храброст..

тамо гдје сам мислила да сам јака..

баш тамо била је моја слабост..

(неко је рекао да је жена највише јака онда када се наоружа сопственим слабостима... ја изгледа још нисам пронашла начин на који се гради штит)

[Guest Izida]

Duso,tvoja prijateljica je veoma srecna!Blago njoj,kad ima prijatelja poput tebe,da joj napises ovako divnu pesmu! 0705_read 

[Жика]

Откуд ти инспирација за тако лепе песме?Одличне су.

[Тавита]

Duso,tvoja prijateljica je veoma srecna!Blago njoj,kad ima prijatelja poput tebe,da joj napises ovako divnu pesmu! 0705_read 

:smiley:

uh koliko toga ona zasluzuje... drago mi je da ti se dopada  0202_238

[Тавита]

????? ?? ??????????? ?? ???? ???? ????????????? ??.

Hm..znas kako..inspiracije leze u nama..samo treba trenutak da se one probude... ponekad ne stignem sve da kazem.. pa onda kazem na papiru... a jesen stize,tek cu sada poceti pisati  0104_cheesy 0104_cheesy 0104_cheesy

[Тавита]

Полетјели су голубови Агрит!!

један си ти.. други сам ја..

бојим се да лутајући ловци

не запуцају из нијемих пушака.

Ово је лет, можда задњи..

ал ту лежи чар..незнања милина..

што живот је један такав лет

и не знаш што доноси следећа кривина..

Полетјели смо Агрит,

не одустај послије првог пада..

вини се.. и ја ћу са тобом..

украсти комадић небескога хлада..

[Тавита]

Још понекад изађем на тријем..

прије свитања.. ..

гледам на крају пута да ли ће се појавити.. ..

црни кишобран..

Ваздух је јутром нијем.. ..

страх ме да ове јесени не падне лишће...

на трагове твојих чизама.. .

да не пронађеш пут за назад..

Није ми одраз остао исти..некако блијед..

преко огледала пребацих твоје кошуље..

не бројим године..

ни дане..

али још увијек сипам чај у двије шоље..

Још само понекад изађем пред кућу..

преваре ме лавежи паса..

па помислим неко иде..

са капија полетјеше птице..

и нестадоше у прућу..

Још понекад само изађем на тријем...

и чекам кишобран на крају пута..

опет су најавили кишу..

па се надам..

само се бојим да лишће не прекрије твоје трагове..

а ваздух је нијем..

нијем..

нијем..

Pink Floyd - The Great Gig in the Sky

(понекад.. се надамо.. да се изгубљено да вратити.. да је ово сан који изгледа тако стваран.. и понављамо изнова..све наде које нас вежу..)

[Тавита]

још нас доста тога везује...

исти погледи

исти осмијеси...

исте боје са којима смо фарбали платна...

још има у нама...

ријечи...

још има у нама снаге..

поново проговорити..

[Тавита]

Сјећам се кише...

Август..

а било је помало хладно...

Ти си пролазио десном страном..

ја сам те пратила...

Сјећам се тог пљуска...

ударао је од плочнике као копита...

и ја сам потрчала..

за тобом..

до првог угла...

Хтјела сам те само питати...

када опет пуштају вихоре у биоскопу..

хтјела сам само да ме опет..

још једном погледаш...

Сјећам се...

да сам већ имала карте..

стиснуте у својој руци..

па бих те као случајно,

позвала да гледамо заједно...

Хватам те за раме..

окрећем...

сударам са очима некога стрнца,

који је само имао твоје покрете..

и мирисао мојим омињеним парфемом..

који сам задњи пут купила теби...

Сјећам се...

и не желим...

(некада нам се странац учини неко нама драг... )

[Тавита]

Чекај ме и ја ћу доћи,

ти не питај јутра..

ти не питај ноћи...

затвори усне прије првих шапата..

чекај ме и ја ћу доћи..

Боса по трњу до тебе ћу проћи...

не говори наглас..

ти не отварај очи..

не питај ме како? ни да ли ћу моћи..

чекај ме ..

и ја ћу доћи...

[Тавита]

Само један осмијех Ела...

недостајао је на твом лијепом лицу,

не дозволи да те виде да патиш..

ти пред лешинарима претворена у изгубљену птицу..

Осмијехни се Ела...

не дај да туга у теби усели се данас...

наслони се на мене..

реци ми муке..

заплачи..

заплачи на глас...

само један осмијех...

носи хиљаду ријечи...

знај да туга не може никада..

излијечити оно што осмијех лијечи

не пакуј у себи толике туге..

јер још дуго мораш ходати..

под тежином туге..ти ћеш пасти..

а у паду тако слаба ћеш се предати..

Осмијехни се Ела..

(не треба дозволити несрећи да лежи дуго у нама... и када дође не треба одмах у веће очајање падати,и несрећа је некад добродошла..само онда када долази сама)