Тавитина поезија.

[Тавита]

(moje neke pisanije)

malenoj balerini

Moja mala balerino..

Ti ne hodaj bosa…

Okrutno je tlo kojim hodis tako nevina,

Sa cvijecem u kosi,

Kraj stare ograde,

Ti ne hodaj bosa mala moja princezo..

Ti,s’ pogledom ka dole,

Na maleni plocnik,

Pomalo nevesto,

Ti zapocinjes ples..

Maleni sanjaru,

Ja ti zelim igru…

Zaplesi za nas neostvarene,

Na pozorisnim daskama..

Al mala moja balerino ti ne hodaj bosa..

[Тавита]

                            BEZ GRANICE

Ja nocas pustam svoju pticu..

Pozeljecu joj sovine poglede…

Jer letjece dok ostali budu spavali..

Bez granice,

Slobodno..

Budi mi dusa..

I kad izdaleka ugledas gnjezdo..

A ti me pozovi..

Uplasena sam ptico

Pokri me krlima..

Ja nocas pustam pticu..

Daleko izvan kaveza..

Pozeljecu joj sovine poglede..

I da bude slobodna.

0409_feel  0311_womens  0110_hahaha

[Тавита]

                                    KO SI?

Ko si? Sto si?

Ti ispod maske..

Zivot ti pokrecu pozorisne daske..

Ti nikada ne otvaras oci,

A gledas me..

Ogrnuta Venecijom,

Rodjena na mostu uzdaha..

Satkana od noci,

Sa jednim otkinutim kristalom..

Ko si? Sto si?

Ti ispod maske…

Zatvaras usne,

Ponovo sve je bez rijeci..

Kreces se lagano kao od papira..

Letis..padas..

Ko si? Sto si?

Sta ti ne da mira?

Opet stavljas masku..

Ogrces Veneciju..

Trijumfalno vracas se na daske..

Reci ko si? Sto si?

Ti..ispod maske

0102_laugh.gif' class='bbc_emoticon' alt='0409_feel' />  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0311_womens' />  https://www.pouke.org/forum/public/style_emoticons/default/Plava_ptica.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt='0110_hahaha' />

[Тавита]

NA VRHOVIMA PRSTIJU

Na vrhovima prstiju..

Prije nego pocne padati nova 0110_hahaha,

Pregazicu milje…

Necujno da nikoga ne probudim…

Koraci odzvanjaju..

A ja cu hodati bosa..

Utisati disanje,

I otkucaje srca..

Na vrhovima prstiju,

Sve do horizonta..

Kad naidje neki prolaznik,

Ipak jos neko putuje sam,

Ja pascu u sjenku staroga stabla..

Pretvoricu se u maglu,

Koja se u znaku poklona,

Necujno,nijemo sagla..

Na vrhovima prstiju,

Prije sledece kise,

Dok osjecas jesen kako umirujuce dise..

Ja gazicu narandzaste lokve,

I gazicu milje..

Na vrhovima prstiju,

Da ne probudim one sto spavaju,

Dok jesen pjeva uspavanku,

Pokretima boja..

0409_feel  0311_womens

[Тавита]

Moja povijena ledja..

izranjavana bicevima vasih rijeci,

pita je li dosta?

Koliko suza zelite vi od mene?

Koljena mi prebili..

na stub srama privezali..

ko ce prvi kamen na mene baciti?

Skinuli mi haljine,

vi,koji najvise govorite..

slijepi za svoje modrice

moje pripisujete drugima..

Svi ste vi podigli bic..

svi ste rekli "gresnica"..

koliko je vas "bezgresnih" braco???

Dovoljno je sto sam zena..

ta rijec je za osudu zar ne?

nijedan heroj da me odbrani..

lako je uz masu stajati,

a svi imate neke medalje za hrabrost..

Povili ste mi glavu,

pljujete na moje korake,

koliko od vas je pljuvalo u lice?

Na stub hrama ste me privezali..

pa ko ce prvi kamen na mene baciti??

rekli ste ono sto ste culi od onih kojima su rekli,

dovoljno za osudu u trenutku mene slabe,

sve lente ste mi uzeli vi..

i trnov vjenac ste mi stavili..

a niko u lice da mi pljune..

Ne osudjuj me brate..

neka me nebo osudi,

i baci prvi kamen ako je tako..

ne gazi me maleni covjece...

i ne gazi zeno..iz tvoje utrobe izaci ce jedna..nije li te strah??

Godinama sam zarobljenik..

kroz kavez gledam nebo

i kao rob nosim zig..

na svome celu...

da kazu "eno je"..

i da me niko ne pozeli...

Ne udarajte..

pomaknite se izvan mojih granica...

al neko u pjesku i vase grijehove pise...

stojite?

zar nece niko kamen na mene baciti?

(nastalo u trenutku kada su meni bliski bili daleki...kada majka nije majka,i otac nije otac.. i onda kada su ljudi oko mene najmanje bili ljudi)

[Тавита]

Kuda si nestala sjenko?

zavijena u crno..

ti sto me nocima mucis..

i snove mi drzis u desnom rukavu..

gdje si sada?

Alo mojih misli...

Jesi li se uplasila moga straha?

Jesi li se otrovlala vinom pripremljenim za mene?

da li je sve tako slatko?

ili gorko?

Izazivam te..

napadni me..

sada kada se najvise bojim tebe..

Kuda si se sakrila smrti?

ti sto uzimas meni drage..

dzelatu moj sa crnim preko ociju..

da li su moje godine premlade za te?

Gdje si nestala sada?

Kada sam spremna u maslinjaku kao Lorka..

a ti moj Konjanik

ne bojim te se..

gledam te..

satkana od znoja..

(jedan strah,a jedan dug period.. trebalo se samo nauciti da mogu protiv svoga straha,pustila sam ga u sebe..ali samo dok ne izbrojim do deset.........)

[Тавита]

Neka te ne dodirnu ruke sutona

neka ti ne padne preko lica..

zelim jos da te gledam

ili me zamagli..

jer moj pogled se ne zeli odvajati..

i nemoj se igrati sa sjenkama,

kako cu te prepoznati?

ti stopljena sa njima u jedno...

al tvoje tjelo jos mirise na lipu

Ti ostani zajedno sa koralima,

sa svojim ostrim ivicama

neka se na tebi posjeku lazi

al ostani uvijek neodoljivo lijepa...

Tu sam..

Tu sam..

ja cu biti tvoj stranac

onaj kojeg najbolje poznajes..

(ovo sam napisala jednoj Ani... Ani sa kojom sam djelila svijet)

Bob Dylan - Most Of The Time

[Marta]

divno 

[Тавита]

divno 

Hvala Marta 

[Тавита]

Nocas se mogu svega sjecati...

hodati a lezati...

plesati a plakati..

sve onako kako vjerujem..

Nisi bila tu..

a ja nisam mogla..

Nema vise nicega..

bojimo se magle..zasto?

jer hodamo ne drzeci se za ruke...

no za proslost..

ne zeleci se razdvojiti..

ne zeleci nestati..

Nocas bih se mogla svega sjecati...

al ne vrijedi..

[Тавита]

Ја тако желим као некада,

ходити истом стазом..

стазом која је водила ка пропланку

на којем је расло најмирисније цвијеће..

на којем сам била дијете..

Понекад се питам..

када сам престала чекати пролеће..

и бјежати на пропланак???

Косачи су дошли раније

покосили цвијеће

и оне мирисе испод старог ораса,

од којих сам правила теби букете..

понекад се питам,

понекад се питам,

када сам престала бити оно старо дијете??

[Тавита]

Чекала сам те...

ни сама се не сјећам колико,

заледила сам вријеме ..

јер бих у времену остарила чекајући тебе

Чекала сам те,

и онда када су птице помрле,

и покопале своје пјесме,

и онда када је последња одржала реквијем за остале

Данас је петак,

или није..

исто име дана а све остало је другачије

и хаљина на мени је другачија,

похабана лутањима оним улицама,

на којим те нисам сретала...

Чекала сам те Володја..

и онда када су кише падале на нашу клупу похабану од чекања..

нечији опушак..

можда је твој?

подижем га..

не ти никада ниси пушио и сметао ти је дим..

Чекала сам те,

као оне ноћи на Велсу

а сви знају какве су ноћи на Велсу прожете страстима..

Чекала сам те све до тренутка слушања твога реквијема,

а онда су земљом покрили чекање...

и сјенка удахну сивило твога споменика..

али не дам..

да ми твоје име прекрије маховина...

(посвећено једној првој и дугој љубави... сви имамо те поетске тренутке када волимо.. и када патимо..

ово је за једног Володју..који ме никада није слушао..)

Володја 1986-2008

[Guest Izida]

Tavita,dusice,dobrodosla u Kreativni centar! 0110_hahaha

Sta da ti kazem osim bravo! 0110_hahaha 0110_hahaha 319.gif

I da ti kazem da mi ovih dana treba pomoc,i da sam bas tebe izabrala da mi pomazes oko Kreativnog centra.

[Тавита]

Tavita,dusice,dobrodosla u Kreativni centar!

Sta da ti kazem osim bravo! :cheesy2: pivo

I da ti kazem da mi ovih dana treba pomoc,i da sam bas tebe izabrala da mi pomazes oko Kreativnog centra.

crvenilo crvenilo crvenilo crvenilo

postidih se  :smiley:

Hvala Izida  :smiley:

nadam se da cu uskoro saznati o cemu se radi 

[Guest Izida]

Naravno,dusice!