Колико смо индиферентни једни према другима?

[anajrim]

жив је, чини ми се, једино у појединцима који се труде да га оживљавају, тј. оних који се преиспитују и гледају да увек буду будни...

  Права је радост наићи на такве појединце,тј. битно је и да их уочимо.Да ухватимо тај тренутак њиховог труда,бриге,пружене руке ка нама или неком другом(све једно). ...јер прави "милостиви Самарјанин" никад "не звони на сва звона" и да га сви виде где чини неком нешто.Можда зато и мислимо  да их нема много.

  Из личног искуства ћу рећи....уочавајући такве људе и неке догађаје у својој околини схватила сам колико омекша срце оног ко прими,у неком мање-више тешком тренутку,помоћ милостивог "Самарјанина".

Тако омекшано срце је оплемењено и,на даље,спремно преиспитује своје поступке према другима...буди се и будно уочава где и шта може помоћи,макар и најмањим гестом.

 

   

 

 

   

 

0110_hahaha

[Никола Ђоловић]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2010/10/15/%d1%83%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%be%d0%bf%d0%b5%d1%82/

[anajrim]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2010/10/15/%d1%83%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82-%d0%be%d0%bf%d0%b5%d1%82/

0212_rolleyes

[Никола Ђоловић]

Колико улажемо напора да осмислимо свјоје време које треба да буде одраз Вечног?

Да ли заустављамо лопту или је пропуштамо да прође поред нас?

Колико смо способни да у Другом видимо оно најлепше што Други поседује? Колико смо способни да и поред констатације наше палости не будемо глумци него живе и животвореће ипостаси које знају (= или бар имају хтење да (са)знају) где, како, зашто…

[emilija]

Колико улажемо напора да осмислимо свјоје време које треба да буде одраз Вечног?

Да ли заустављамо лопту или је пропуштамо да прође поред нас?

Колико смо способни да у Другом видимо оно најлепше што Други поседује? Колико смо способни да и поред констатације наше палости не будемо глумци него живе и животвореће ипостаси које знају (= или бар имају хтење да (са)знају) где, како, зашто…

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------

dobro si formulisao ovo : ulazhemo napora" 0907_sport

ono shto bi trebalo da nam bude prirodno, danas zaista zahteva napor. Truditi se da se zhivi hrishcanski danas je kao ici putem koji je pun nekog kamenja s odrona koje stalno treba vuci, pomerati, gurati s puta, a samo neke kratke etape uspevam Bozhijom pomocu da preshetam fintirajuci izmedju ili kad preskocim gomilu...U najkracim periodima preletim pa i ne vidim kamencuge, eh da mi je ekstra stalno .....

[emilija]

koliko smo sposobni da vidimo ono najbolje u drugima....

vrlo sposobni kad taj drugi gleda na svet i ljude isto kao mi. To je onda radost dijaloga, spajanja dusha, ispunjenost, obogacenost.

U drugim ljudima trazhish ono najbolje, previdish mane, oprostish poneku opasku,namerno  prechujesh nesto sto je rekao , sve pokrivash smehom i osmehom...i blago, neprimetno ukorish za neshto sto "lane" a ne bi trebalo...ali s puno ljubavi i onda ima efekta...

Medjutim sa ove dve kategorije se na muci ne poznaju junaci....

[emilija]

ima shiroka kategorija , ja tebe hlebom, ti mene kamenom u glavu...tu sam godinama pokushavala da primenim ponashanje kao u prve dve kategorije, ponashala se kao fanatik koji pokushava da veshtackim disanjem ozhivi nekog dibidus krepalog sve dok i sama ne padnem pored njega. Sizifovala  ekstra

samo ponekad je uspevalo moje ponashanje da probudi neshto shto lichi na sunce u dushi doticnih, posle sam skontala da je to bio odbljesak farova auta u pokretu.

Takvi izlivaju otrov i koriste svaku prigodu da ujedu.

Onda se moja sujeta uzjoguni do te mere da se anulira svo moje istorijsko ponashanje i trud prema svima.

Krivim sebe shto nazadujem, shto mi se to deshava, budem i razocarana u sebe i besna, preispitujem se do besvesti i muchim sebe.  Shodno tome, izlivam i sama otrov pa ne moze biti ni pomena o nekom trudu milostivosti i ljubavi.

Znachi, nisam sposobna da SVE volim podjednako i prashtam svima i kopam po tudjem djubretu ne bih li nashla ono zakopano i buduci u toj fazi, daleko od savrshenstva, cutim i jednostavno se KLONIM takvih, to je jedino ponashanje koje sam provalila da ima najmanje shtete i po njih i po mene..... 0907_sport

[Oglo]

ima shiroka kategorija , ja tebe hlebom, ti mene kamenom u glavu...tu sam godinama pokushavala da primenim ponashanje kao u prve dve kategorije, ponashala se kao fanatik koji pokushava da veshtackim disanjem ozhivi nekog dibidus krepalog sve dok i sama ne padnem pored njega. Sizifovala  0102_laugh

samo ponekad je uspevalo moje ponashanje da probudi neshto shto lichi na sunce u dushi doticnih, posle sam skontala da je to bio odbljesak farova auta u pokretu.

Takvi izlivaju otrov i koriste svaku prigodu da ujedu.

Onda se moja sujeta uzjoguni do te mere da se anulira svo moje istorijsko ponashanje i trud prema svima.

Krivim sebe shto nazadujem, shto mi se to deshava, budem i razocarana u sebe i besna, preispitujem se do besvesti i muchim sebe.  Shodno tome, izlivam i sama otrov pa ne moze biti ni pomena o nekom trudu milostivosti i ljubavi.

Znachi, nisam sposobna da SVE volim podjednako i prashtam svima i kopam po tudjem djubretu ne bih li nashla ono zakopano i buduci u toj fazi, daleko od savrshenstva, cutim i jednostavno se KLONIM takvih, to je jedino ponashanje koje sam provalila da ima najmanje shtete i po njih i po mene..... 0102_laugh

0102_laugh

ovo govori iskustvo iz tebe,stoga se prihvata i kao savjet a ne samo mišljenje,makar što se mene tiče

[Toma]

Imam i ja indiferentnosti prema ljudima na koje nailazim,

rodilo je dobro ove godine, ama...

Lako je biti djubre - samo se opustiš!

Uvek mogu da nadjem razlog da nekoga izbegnem i uvek mogu da nadjem

razlog da tom istom čoveku budem ... bližnji, brat, čovek.

Gde sam ono čuo nedavno: "Čovek je čoveku lek"?

Pa i u onom divnom pasusu poslanice Rimljanima stoji ta rečenica:

"Ako je mogućno, koliko od vas zavisi, živite u miru sa svima ljudima",

koju ako primenjujemo van konteksta ... potrudićemo se jednom ili dva puta,

ili poput Apostola Petra - 7 puta.

Bojim se samo da će i Gospod primeniti isti aršin na nama, pa koliko se mi trudimo

da u sebi iznadjemo emocija i/ili volje i/ili snage da sa nekim .. pričamo,

slušamo ga ... - e pa tako će i sa nama Gospod.

Sve što radimo - sebi radimo. Živi bili pa videli...

[emilija]

Tomo, u pravu si  dada

Oglo...sam otac Ugrin mi je dao divan savet sta se deshava kad samo jednu trulu jabuku stavish u korpu zdravih.

Ako ne mogu nemoguce, sklonim se. Sacuvacu se za one druge, pogotovo one kojima sam najpotrebnija.

I tu se zavrshava s grizom savesti, hvala Bogu 

[Sinergija]

ima shiroka kategorija , ja tebe hlebom, ti mene kamenom u glavu...tu sam godinama pokushavala da primenim ponashanje kao u prve dve kategorije, ponashala se kao fanatik koji pokushava da veshtackim disanjem ozhivi nekog dibidus krepalog sve dok i sama ne padnem pored njega. Sizifovala  4chsmu1

samo ponekad je uspevalo moje ponashanje da probudi neshto shto lichi na sunce u dushi doticnih, posle sam skontala da je to bio odbljesak farova auta u pokretu.

Takvi izlivaju otrov i koriste svaku prigodu da ujedu.

Onda se moja sujeta uzjoguni do te mere da se anulira svo moje istorijsko ponashanje i trud prema svima.

Krivim sebe shto nazadujem, shto mi se to deshava, budem i razocarana u sebe i besna, preispitujem se do besvesti i muchim sebe.  Shodno tome, izlivam i sama otrov pa ne moze biti ni pomena o nekom trudu milostivosti i ljubavi.

Znachi, nisam sposobna da SVE volim podjednako i prashtam svima i kopam po tudjem djubretu ne bih li nashla ono zakopano i buduci u toj fazi, daleko od savrshenstva, cutim i jednostavno se KLONIM takvih, to je jedino ponashanje koje sam provalila da ima najmanje shtete i po njih i po mene..... 0110_hahaha

facenew22222222

Понекад из нашег труда произиђе више штете него користи,

али склона сам да верујем да тај труд ипак није био потпуно узалудан,само што ми то не видимо.

[emilija]

hvala ti za ovaj ugao gledanja....ja sam uvek mislila samo o shteti u obliku mog nazadovanja

a jeste trud bio i ostao iz najbolje namere....mozhda postoji neka korist (duhovna) ali ko zna gde i kome, idemo dalje  confused

[Никола Ђоловић]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2010/10/07/%d1%83%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82/

[Sinergija]

0110_hahaha

hvala ti za ovaj ugao gledanja....ja sam uvek mislila samo o shteti u obliku mog nazadovanja

a jeste trud bio i ostao iz najbolje namere....mozhda postoji neka korist (duhovna) ali ko zna gde i kome, idemo dalje  ekstra

0110_hahaha Тако се бар ја тешим у сличним ситуацијамаt4431

А морам признати да имам "списак" оних којих се треба клонити t4431

[Sinergija]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2010/10/07/%d1%83%d0%bf%d0%b8%d1%82%d0%b0%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82/

0110_hahaha

"На којој таласној дужини постајемо освешћени властите погрешивости? На који начин хватамо сигнале упозорења да смо у заблуди и на којој се френквенцији након констатације квара даље емитујемо"

Данима се питам зашто не могу да препознам тај тренутак квара, тај камен о који се саплетем,и зашто ми треба превише времена да схватим да сам се саплела и да треба устати и наставити даље.