Колико смо индиферентни једни према другима?

[emilija]

Ne mogu da budem na strani onih koji namerno grese jer ovde nije rec o slabosti prirode vec o hirovitim ljudima koji su 100% ubedjeni u ispravnost svojih postupaka a namerno ignorisu posledice koje se zbog njih odrazavaju na druge.

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

a ima i onih koji vrlo dobro znaju shta rade, tj znaju da greshe ali su , jednostavno suvishe bezobrazni da ne bi iskushavali granice tudjeg trpljenja i strpljenja.

Takvi kad dobiju po nosu, ustuknu.

Za razliku od onih koji su ubedjeni "u ispravnost svojih postupaka" kojima je kritika smak sveta i bash dokaz da su oni u pravu a svi ostali greshe.

Ni jedna od ove dve kategorije se ne moze ni zamisliti medju milostivima.

[Никола Ђоловић]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2010/09/30/%d0%b1%d1%80%d0%b8%d0%b6%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82/

[emilija]

http://upodobljavanje.wordpress.com/2010/09/30/%d0%b1%d1%80%d0%b8%d0%b6%d0%bd%d0%be%d1%81%d1%82/

0110_hahaha

[danodi]

Emilija za sve  0110_hahaha, i podrska ocu Ivanu da izdrzi i da siri ljubav i milost prema bratu koji je pao, jer se to moze svima desiti i jedino tako mozemo prevazici sve  0110_hahaha

[DYNABLASTER]

Mislim da smo postali indiferentni prema drugom ljudskom biću.Da li smo smoreni svakodnevnim brigama u životu u kome stavljamo sami sebe kao jedine važne i bitne,da li od samih sebe ne vidimo i ne čujemo druge?Sve manje se udubljujemo u drugog čoveka,sve manje ili skoro nikako ne osećamo i ne čujemo da onaj naš bližnji ima potrebu makar da ga neko sasluša,ako konkretno ne može da se pomogne.A sve više poistovećujemo greh sa čovekom koji ga čini i onda pljušte osude u umu ili na samom jeziku.A potrebno je tako malo,samo  zastati,oslušnuti,udubiti se u onog drugog i postaviti se na njegovo mesto,makar umom,mrvicu...i onda se čuje i kaže samo.Ali to malo postalo je puno za nas,jer žurimo,trčimo i izgleda nemamo vremena.

ne slazem se, mozda na wallstreetu, ali kod nas ne bash 0110_hahaha

[Анастасија]

Mislim da smo postali indiferentni prema drugom ljudskom biću.Da li smo smoreni svakodnevnim brigama u životu u kome stavljamo sami sebe kao jedine važne i bitne,da li od samih sebe ne vidimo i ne čujemo druge?Sve manje se udubljujemo u drugog čoveka,sve manje ili skoro nikako ne osećamo i ne čujemo da onaj naš bližnji ima potrebu makar da ga neko sasluša,ako konkretno ne može da se pomogne.A sve više poistovećujemo greh sa čovekom koji ga čini i onda pljušte osude u umu ili na samom jeziku.A potrebno je tako malo,samo  zastati,oslušnuti,udubiti se u onog drugog i postaviti se na njegovo mesto,makar umom,mrvicu...i onda se čuje i kaže samo.Ali to malo postalo je puno za nas,jer žurimo,trčimo i izgleda nemamo vremena.

Odlicno zapazanje.

Medjutim, tvoju zavrsnicu bih postavio na drugi nacin jer dokle cemo mi da se stavljamo u polozaj onoga ko gresi a da on sam ne crveni zbog toga nego mi?

Zasto se taj drugi koji gresi ne dovede do upitanosti o svojoj pogresivosti tj, postavi u polozaj onoga ko zbog njegovog greha ispasta kroz svoje trpljenje?

Jos na kraju tvoje trpljenje biva etiketirano kao promasaj a tvoja revnost za vrlinu fijasko jer bezosecajni ne vidi dalje od sebe i samoumisljene bezgresnosti.

Ne mogu da budem na strani onih koji namerno grese jer ovde nije rec o slabosti prirode vec o hirovitim ljudima koji su 100% ubedjeni u ispravnost svojih postupaka a namerno ignorisu posledice koje se zbog njih odrazavaju na druge.

p.s. prezirem bezosecajnost i svako patolosko samopouzdanje koje sebi garantuje 100% blagodatni imunitet

Ako se već stavljamo u položaj onog koji greši,onda uglavnom taj koji greši nije svetan toga da greši,jer istinska spoznaja grešnosti dovodi neminovno do stida,kajanja i konkretne mogućnosti popravljanja toga koji greši.A,ako već trpimo nekoga,ne zato što smatramo da to tako treba,da je to ispravno,da je to dužnost nas kao hrišćana,a pri tome ne osećamo ljubav,ne osećamo samosastradavanje toga koji greši naš trud je zaista zaludan,jer je najobičnija farsa.E,sad druga je stvar ako trpimo nečiji bezobrazluk,nekoga koji namerno greši a čovek već posle nekog vremena može da utvrdi da li je to u pitanju,nekoga koji je potpuno svestan da greši pa čak se i sladi svojim greškama,pri tom nas možda i ismejava zbog trpljivosti...tu već treba postaviti granice,jer naše trpljenje u tom slučaju taj može da shvati kao odobravanje sopstvenih postupaka,pa čak i kao utvrđenje u zabludi da je sasvim u pravu.Treba odmeriti,oceniti,izvagati i naravno biti mudar,zato je zaista potrebno udubiti se u drugog i pokušati osetiti i čuti šta je od ova dva u pitanju.

[Зорица екс Милева]

Meni se sve više čini da je više onih ljudi koji znaju da griješe (jer ih savjest izobličava), i to javno priznaju, ali se NE KAJU, i ne pokušavaju jer vele, jednom se živi, hoću sve da isprobam, što ja da se stidim, kad tamo onaj moj bližnji radi mnogo gore stvari i tako dalje i tako bliže...mejrilo naše grehovnosti postala nam je grehovnost onih koji su potpuno potonuli.Opravdavanje sebe time što ima i gorih ljudi mi je prestrašna, i u toj ubjeđenosti život prođe, a onda biva kasno hellooooooooo. Ja se - iskreno rečeno naježim kad čujem šta su tinejdžeri danas u stanju da kažu i urade i kako to objašnjavaju, i kako se ne stide, ne kaju itd. već sutra će im parola biti CILJ OPRAVDAVA SREDSTVO.Naravno ovo ne važi za sve tinejdžere, uvijek ima izuzetaka, ali ih je malo.

[Анастасија]

Mislim da smo postali indiferentni prema drugom ljudskom biću.Da li smo smoreni svakodnevnim brigama u životu u kome stavljamo sami sebe kao jedine važne i bitne,da li od samih sebe ne vidimo i ne čujemo druge?Sve manje se udubljujemo u drugog čoveka,sve manje ili skoro nikako ne osećamo i ne čujemo da onaj naš bližnji ima potrebu makar da ga neko sasluša,ako konkretno ne može da se pomogne.A sve više poistovećujemo greh sa čovekom koji ga čini i onda pljušte osude u umu ili na samom jeziku.A potrebno je tako malo,samo  zastati,oslušnuti,udubiti se u onog drugog i postaviti se na njegovo mesto,makar umom,mrvicu...i onda se čuje i kaže samo.Ali to malo postalo je puno za nas,jer žurimo,trčimo i izgleda nemamo vremena.

ne slazem se, mozda na wallstreetu, ali kod nas ne bash 4chsmu1

Oket  hellooooooooo

[DYNABLASTER]

Meni se sve više čini da je više onih ljudi koji znaju da griješe (jer ih savjest izobličava), i to javno priznaju, ali se NE KAJU, i ne pokušavaju jer vele, jednom se živi, hoću sve da isprobam, što ja da se stidim, kad tamo onaj moj bližnji radi mnogo gore stvari i tako dalje i tako bliže...mejrilo naše grehovnosti postala nam je grehovnost onih koji su potpuno potonuli.Opravdavanje sebe time što ima i gorih ljudi mi je prestrašna, i u toj ubjeđenosti život prođe, a onda biva kasno 4chsmu1. Ja se - iskreno rečeno naježim kad čujem šta su tinejdžeri danas u stanju da kažu i urade i kako to objašnjavaju, i kako se ne stide, ne kaju itd. već sutra će im parola biti CILJ OPRAVDAVA SREDSTVO.Naravno ovo ne važi za sve tinejdžere, uvijek ima izuzetaka, ali ih je malo.

to je iz nevaspitanja i neznanja! Svaki drugi covek kod nas tako "rezonuje" jer nije naucen drugacije

uglavnom take stvari su najcesce lancana pojava i slicno se slicnome "raduje" tj privlaci

evo jedna obicna epizoda: komsija se ne libi da kupuje kradene stvari tipa CD Player za auto, a par puta sam mu vec to nabio na nos, i uvek ima opravdanja tog tipa sto Mileva navodi, e neki dan dok je jos imao kerice u dvoristu- super rasni lepi rotvajlercici, doso mi jedan pravoslavni "SrBBBBBBin" sa drugom(klinci) nesto u vezi sa muzikom, i cim su videli kerice odma obojica u isti glas: "Daj da maznemo kojeg!!" i nisu se salili, nisam mogo odma da im objasnim, nego tiha voda breg roni, pa sam cekao tog SrBBBBBBina da se sam navuce na tanak led, pa sam mu objasnio o cemu se radi, a inace u autu drzi krst na retrovizoru, pa sam mu malo pojasnio zasto on uopste drzi taj krst hellooooooooo

jednostavno to je najobicnije nevaspitanje & neznanje

[Никола Ђоловић]

Суштинска проблематика ове теме, коју сам покренуо, се састоји у индиферентности људи а не у нужним етикетама "ко је грешан а ко није".

Примера ради, неко је поставио тему а неко не жели ни да прочита или коментарише.

Или, упознао си некога у друштву а после месец дана онај други ти је већ заборавио лице.

Или, одређени слој људи се буни са неким моралним разлогом а други слој стоји подругљиво са стране и не мари за њихову потражњу за помоћу.

Или, неко је кадар само да запиткује неке ствари а неће да мало да ослушне другог или сам да истражује.

Или, неко је дочекао својих пет минута мира и више не мари за другог.

Итд.

Дакле, колико је идеал "милостивог Самарјанина" жив и актуелан данас?

Не у нужно хуманитарном смислу, него макар у ситницама као што су милостиви поглед и ослушкивање ближњег?

[Andre Williams]

Дакле, колико је идеал "милостивог Самарјанина" жив и актуелан данас?

Не у нужно хуманитарном смислу, него макар у ситницама као што су милостиви поглед и ослушкивање ближњег?

жив је, чини ми се, једино у појединцима који се труде да га оживљавају, тј. оних који се преиспитују и гледају да увек буду будни...

[anajrim]

Суштинска проблематика ове теме, коју сам покренуо, се састоји у индиферентности људи а не у нужним етикетама "ко је грешан а ко није".

Примера ради, неко је поставио тему а неко не жели ни да прочита или коментарише.

Или, упознао си некога у друштву а после месец дана онај други ти је већ заборавио лице.

Или, одређени слој људи се буни са неким моралним разлогом а други слој стоји подругљиво са стране и не мари за њихову потражњу за помоћу.

Или, неко је кадар само да запиткује неке ствари а неће да мало да ослушне другог или сам да истражује.

Или, неко је дочекао својих пет минута мира и више не мари за другог.

Итд.

Дакле, колико је идеал "милостивог Самарјанина" жив и актуелан данас?

Не у нужно хуманитарном смислу, него макар у ситницама као што су милостиви поглед и ослушкивање ближњег?

ideal "milostivog samarjanina" je ziv,ali bogami ne znam koliko je bas aktuelan danas  0110_hahaha  najvise mi smeta ta indiferentnost unutar Liturgije,a dokle ide ta bezosjecajnost evo samo jedan obican primjer...kod nas u Crkvi je redovno svake nedjelje na Liturgiji jedan covjek koji radi u gradskoj cistoci,on je meni divan,pravi hriscanin,bas se vidi da je sav Hristov...i jedna tetka, iz moje sire porodice, neki dan kaze da se ziva ne bi poslije njega pricestila 0110_hahaha  inace je sva od sebe cistunica gringrin,i evo vec jedno vrijeme se zalaze da se uvedu kasicice za sveto Pricesce,kaze ona ce i da ih kupi,dezinfikuje,i jos svasta nesto da im radi 0110_hahaha  e,da ona ne ide u Crkvu,i da mi ne glumi neko ludilo od dobrote, to mi ne bi bilo tako strasno,ali ovako 0110_hahaha

[DYNABLASTER]

to vec isto nije indiferentnost nego naprotiv! gringrin

pa sta znam ovde u NS ovi iz gradske cistoce su high level class 0102_laugh

a cudno je doba doslo(ili je oduvek tako?!) nekad kad oces da pomognes bivas napadnut, al to je vec psihologija u pitanju

[nana]

жив је, чини ми се, једино у појединцима који се труде да га оживљавају, тј. оних који се преиспитују и гледају да увек буду будни...

 Права је радост наићи на такве појединце,тј. битно је и да их уочимо.Да ухватимо тај тренутак њиховог труда,бриге,пружене руке ка нама или неком другом(све једно). ...јер прави "милостиви Самарјанин" никад "не звони на сва звона" и да га сви виде где чини неком нешто.Можда зато и мислимо  да их нема много.

  Из личног искуства ћу рећи....уочавајући такве људе и неке догађаје у својој околини схватила сам колико омекша срце оног ко прими,у неком мање-више тешком тренутку,помоћ милостивог "Самарјанина".

Тако омекшано срце је оплемењено и,на даље,спремно преиспитује своје поступке према другима...буди се и будно уочава где и шта може помоћи,макар и најмањим гестом.

 

   

 

 

   

 

[anajrim]

to vec isto nije indiferentnost nego naprotiv! 0102_laugh

pa sta znam ovde u NS ovi iz gradske cistoce su high level class greengrin

a cudno je doba doslo(ili je oduvek tako?!) nekad kad oces da pomognes bivas napadnut, al to je vec psihologija u pitanju

0102_laugh  meni je i onaj tvoj primjer bio super,kakva crna indiferentnost,to je jos dobro,sve dok te ne pokradu 0102_laugh   a ovaj lik,vjeruj mi,uopste nije neuredan,ali eto ne zadovoljava njene kriterijume 0110_hahaha

bjezi blasteru,s tobom sve uvjek izadje na shegu :group111: