Православна Црква и милосрдни рад - збрињавање потребитих и невољника

[Andre Williams]

Патријарх Иринеј освештао Црквену народну кухињу

[Marjanovic]

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили Педијатријско одељење Института за онкологију и радиологију Србије и Дом за децу без родитељског старања „Јован Јовановић Змај“

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке посетили су 17. фебруара 2012. године децу на Педијатријском одељењу Института за онкологију и радиологију Србије. Фебруар је месец борбе против малигних оболења. Светски дан деце оболеле од рака, 15. фебруар ове године, обележен је активностима чији је мото „Ваша љубав нам значи јер заједно смо јачи“. Циљ ових активности је подизање свести о томе да је неопходно унапредити квалитет лечења.

И посета Милосрдне секције оболелој деци на Институту за онкологију је вид подршке и израз љубави. И сусрет са љубављу, великом љубављу родитеља који дају све од себе да помогну својој деци која се храбро боре да, уз помоћ лекара и медицинског особља Института, савладају тешку и опасну болест. Сусрет је увек топао и искрен, пун разумевања и подршке. У личном контакту родитељи отворе срце и поделе оно што им лежи на души. Овде важи правило да увек треба рећи: хоћу – могу - морам да живим! Једна мама је са својом ћерком направила мали плакат са овом поруком који се налази у просторијама дневног боравка као својеврстан подсетник. Зато се увек разговара о ведрим темама, школи, спорту, жељама и плановима. Донете су као и увек понуде, воће и црквену штампу: “Православље” и “Светосавско звонце”.

Постоји граница докле досеже људско знање - медицина, а ту границу најбоље осећају ови родитељи. Када се човек нађе близу те границе схвата да је живот људски у Божијим рукама и да је Божија помоћ уз велики труд лекара, толико потребна и неопходна. Зато је понекад сусрет са болешћу уствари сусрет са Богом.

Размишљамо и ми о чудесном сусрету човека са Богом, који смо управо прославили на празник Сретења Господњег, када је старац Симеон држећи на својим рукама Богомладенца Христа објавио васцелом свету: Спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свих људи; a Црква то вековима прославља и поје у тропару Празника “Радуј се, благодатна Богородице Дјево, јер из тебе засија Сунце правде, Христос Бог наш, који обасјава оне који су у тами. Весели се и ти, старче праведни, који си узео у своје наручје Ослободиоца душа наших који нам је даровао Васкрсење”.

Пожелевши пацијентима дечијег одељења Института за онкологију и њиховим родитељима успех у лечењу и оздрављење посета је завршена.

Молимо се да Господ, једини Човекољубац услиши њихове молитве и жеље за оздрављење деце и да их укрепи на путу спасења.

Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке су у суботу 25. фебруара 2012. године, уочи Недеље Сиропусне и Светог Симеона Мироточивог, посетили Дом „Јован Јовановић Змај“ при Центру за заштиту одојчади, деце и омладине Београда. Пред завршну недељу припреме за Велики, Часни пост „Недељу праштања“, да би нам Господ Животодавац отворио двери покајања а наша борба са грехом кроз подвиг поста, молитве и милосрђа дала добар плод и била на наше спасење, потребно је да прво, по Речи Господњој, опростимо грехе брату своме.

У духовној атмосфери међусобног праштања Чланови Милосрдне секције су припремили воће, слаткише, играчке, „Православље“ и „Светосавско звонце“. Прво су се сусрели са децом која бораве у Дому „Јован Јовановић Змај“ а са којом се добро познају. Деца знају да гости долазе из Цркве и воле што им се донеси воће, слаткише и играчке. На растанку су по сопственој жељи прочитали молитву „Оче наш“ и нацртали срце на прозору пик ап-а којим су довезене понуде.

У Дому је деци обезбеђен смештај, исхрана, васпитање, психосоцијална подршка, здравствена заштита и школовање као и деци која живе у породици.

Други сусрет је био са децом у „Прихватилишту за ургентну заштиту злостављане деце“ које се налази у простору Дома „Јован Јовановић Змај“ као посебан програм Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Београда.

Прихватилиште обезбеђује заштиту злостављане деце коју је потребно хитно издвојити из угрожавајуће средине. Располаже са 20 места а корисници су деца и млади узраста од 7 до 18 година. Основна функција Прихватилишта је да пружи безбедност и сигурност деци као и адекватну негу, бригу и психолошку подршку. У програму се примењују савремене методе третмана трауматизоване деце са циљем да се ефекти трауме умање а дете, које у Прихватилишту може да борави до 6 месеци, припреми за повратак у породицу или смештај у неки вид алтернативне заштите.

Деца су срдачно примила Чланове Милосрдне секције, као и дарове које су им донели. Сусрет је протекао у знаку упознавања, јер је ово прва посета деци у овом прихватилишту. Трудили су се да кроз разговор и дружење подстаку позитиван однос према животу, учењу, спорту и развијању сопствених потенцијала. На томе свакодневно раде и васпитачи и друго стручно особље Прихватилишта. Њихов задатак је врло сложен и тежак јер треба да ублаже и залече ране на нежним дечијим и младалачким срцима, ране које су им нанели њихови најближи. Ове ране само показују, како разорну снагу има грех и опомињу да га увек треба сасећи у корену. Грех као отров трује здраве породичне односе и удаљује од Бога, који породици која живи благочестиво помаже да остане сложна и у љубави. У таквој породици је онда увек присутно оно благословено „опрости“ на које и позива Јеванђеље на самом прагу Великог Часног Поста.

Извор: ВДС

http://www.spc.rs/sr...g_starateljstva

[Guest - . . .-]

Драги брате, послао сам мејл људима из уВДС-а са предлогом за заједничке акције, али нисам био удостојен одговора. Да ли постоји воља за сарадњом?

[Marjanovic]

Верујем да постоји. Послаћу вам поруку на пп.

[Guest - . . .-]

Да, у реду... мислим да можемо заједно много урадити. Не треба никако занемаривати огромну посећеност сајта и на тај начин лаку и брзу циркулацију потребних информација.

 

Малочас сам причао са мојим школским другаром о. Владом Марковићем и ако Бог да ми са Поука ћемо дати свој допринос акцијама које спроводи ВДС.

[Marjanovic]

Прва црквена народна кухиња у Београду

Аутор: Мирослава Полић, Број 1078, Рубрика Догађај „Благосиљам овај дом милосрђа, где многи потребити имају могућност да добију толико потребан топли оброк и олакшају своју животну ситуацију. Црква брине о души али води бригу и за наше тело, па ту бригу показује и оснивањем ове кухиње.“

По изузетно хладном дану, 3. фебруара 2012. године, док је у Београду била права снежна вејавица, а жива на термометру константно показивала минус 10 степени Целзијусових, у Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке, у Француској улици број 31 било је врло живо. У црквеној кухињи се, после редовног доручка за сиромашне, ужурбано припремало за свечани тренутак – долазак Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, који ће у присуству великих донатора кухиње, пријатеља и сарадника ВДС-а освештати просторије и благословити рад прве црквене кухиње.

У подне, у присуству бројних гостију, Његова Светост Патријарх је освештао просторије црквене кухиње, а саслуживали су протојереј-ставрофор Вајо Јовић, протојереј Бранислав Јелић, протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, протојереј-ставрофор Радивој Панић, протојереј-ставрофор Драгомир Убипариповић и протођакон Стеван Рапајић.

Беседећи, овом приликом, Патријарх Српски је између осталог рекао: „Благосиљам овај дом милосрђа, где многи потребити имају могућност да добију толико потребан топли оброк и олакшају своју животну ситуацију. Црква брине о души али води бригу и за наше тело, па ту бригу показује и оснивањем ове кухиње. Нека је благословен труд оних који се у њој труде и добровољно, бесплатно раде, као и труд оних који су помогли њено оснивање. Ово је велико хришћанско дело. Црква ће чинити све што може да помогне потребитима, докле год то буде потребно. Сигурно да има још добрих људи који би били спремни да помогну ако им се обратимо. За наш град није довољна само једна оваква установа. Требало би да се при већим храмовима организује неки вид помоћи најсиромашнијима. Хвала свима који су помогли ово милосрдно дело, посебно донаторима на њиховом разумевању и помоћи.“

Секретар Верског добротворног старатељства, јереј Владимир Марковић је показао Патријарху савремено опремљену кухињу и упознао га са начином на који она функционише. Потом се обратио присутнима и рекао: „Успели смо да изградимо кухињу за сиромашне, гладне, презрене, људе без наде и перспективе који се боре са пуким преживљавањем. Таквим људима је ова кухиња намењена. Ми се трудимо да им помогнемо да поврате веру и да наставе борбу са немаштином.“

Велику подршку у реализацији овог пројекта ВДС дугује Министарству вера и дијаспоре РС и Градском секретаријату за социјалну заштиту. На крају свечаности сви донатори су добили грамате које им је уручио Патријарх српски Г. Иринеј: г. Марко Стефановић и г. Милан Баши за донацију комплетне професионалне опреме за кухињу, г-ђа Снежана Ковачевић, архитекти, по чијем пројекту и уз чији надзор су уређене просторије кухиње, г. Драган Урошевић власник фирме која је приложила нове електричне инсталације и извршила њихово увођење, представници ЈП „Пословни простор“ Општине Стари град, фирма „Aqua cassa“ и „Зоомонт“, г. Глигорије Фуштић, г. Мирослав Маљковић и г. Горан Горданић за бесплатно извођење бројних столарских радова, г. Синиша Томашев за бесплатно извођење молерских радова. Грамате су уручене и донаторима бројних намирница, које су неопходне за рад кухиње, и то: представницима компаније „Карнекс“, „Неопланта“, „Хлеб и кифле“ и руске компаније „Poolar seafood“.

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1078/tekst/prva-crkvena-narodna-kuhinja-u-beogradu/

[RYLAH]

А би ли могао да уведе неки СМС број за портал поуке.орг? То је много лакше него уплата преко уплатнице. Онда би портал имао и довољно средстава за неке врсте помоћи.

[Guest - . . .-]

Хм... не, нисмо у могућности то да урадимо за сада.

Наравно, у будућности ћемо се сигурно окренути и том начину уплата уз подршку Свете Цркве.

[Zawisza]

To je prva kuhinja Pravoslavne crkve inače kod nas sigurno 30 godina radi na Banovom brdu.

[RYLAH]

А због чега се портал не региструје у АПР? Знам да је овде већ речено, али сам заборавио што беше. Капирам да би онда ишло много боље.

[Marjanovic]

Малочас сам причао са мојим школским другаром о. Владом Марковићем и ако Бог да ми са Поука ћемо дати свој допринос акцијама које спроводи ВДС.

То је лепа вест.

To je prva kuhinja Pravoslavne crkve inače kod nas sigurno 30 godina radi na Banovom brdu.

Био сам тамо, али нисам знао да ради 30 година.

[Zawisza]

То је лепа вест.

Био сам тамо, али нисам знао да ради 30 година.

Nekad je tu bilo mnogo ljudi koji su dolazili na obrok, bilo je i puno sestara. Sad je to simbolično.

Ja se sećam kako su stajali u redu i strpljivo čekali.

[Иван Недић]

On 3/9/2012 at 19:18, Александар Радовановић рече

А би ли могао да уведе неки СМС број за портал поуке.орг? То је много лакше него уплата преко уплатнице. Онда би портал имао и довољно средстава за неке врсте помоћи.

Уплатница је неупоредиво јефтинији начин, тј. донације преко СМС-а се наплаћују много више. Уосталом, није тешко отићи у било коју банку једном месечно и уплатити. Мислим стварно...

 

Ако се не варам, ова бакица сасвим лево на првој фотографији редовно долази на факултет на литургију и причешћује се

[Marjanovic]

„Молитвени доручак” улива наду сиромашнима

Петнаест сталних волонтера сваког радног дана припрема 180 оброка у за сада јединој црквеној народној кухињи у Београду, отвореној при Верском добротворном старатељству

После Васкршњег поста очекује се да ће бити и више од 200 корисника јединствене народне кухиње Фото Анђелко Васиљевић

Прво на литургију, па са оцем Љубом на доручак – тако је све почело. Деведесетих година, сваког понедељка у згради Верског добротворног старатељства (ВДС) Архиепископије београдско-карловачке, почивши секретар ове добротворне црквене установе протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић, организовао је својеврсни мо„литвени доручак” за двадесетак избеглица. Било је то после службе у оближњој цркви Светог Александра Невског, служили су се обично јогурт и кифла, па би можда и због тог скромног, али с љубављу постављеног јеловника некоме могао да падне на памет онај амерички традиционални обред, с којим овај православни нема баш никакве везе, осим што новинар није одолео искушењу да забави читаоце асоцијацијама.

Млади богослов који је тада волонтирао и помагао оцу Љуби, јереј Владимир Марковић, постао је нови секретар Верског добротворног старатељства, а доручак понедељком претворио се 2010. године у доручак понедељком, средом и петком, па у доручак сваког дана, да би од фебруара ове године и званично почела с радом народна кухиња у којој се тренутно припрема и до 180 оброка дневно. Уз кифлу, односно парче хлеба, корисницима се дели кувано јело, грашак, пасуљ, боранија...

– Простор где је данас народна кухиња, када смо ушли у њега, био је сасвим запуштен, пун влаге. Позвали смо све који могу да нам помогну. Грађевинске радове мајстори су изводили бесплатно, затим је добијена професионална опрема за кухињу која испуњава Ха„сап” стандард, а на позив свештеника београдских цркава да се јаве волонтери који би помогли у раду народне кухиње одазвало се 20 жена. Данас имамо 15 сталних волонтера који имају распоред дежурстава и смењују се – каже јереј Владимир Марковић.

Волонтери у народној кухињи сваког радног дана у седам ујутру почињу да спремају оброке. Храна се дели од десет до дванаест часова сваког радног дана, а суботом корисници добијају суви оброк. Отац Влада наводи и да је ова народна кухиња јединствена, јер у њој људи могу да седну у трпезарију и поједу оброк.

– Многи који долазе у народну кухињу остали су без посла, па се трудимо не само да их нахранимо, него да им помогнемо да реше и тај проблем. Трудимо се да им, на пример, нађемо неки посао. Уколико не можемо, бар имамо жељу да помогнемо. Важно је кад и не можемо да помогнемо да им улијемо наду да се сами боре, јер није добро да они стално долазе у народну кухињу. Није добро да ту буду једни исти људи. Такође, имамо доста бескућника. Велики је проблем што немамо где да их шаљемо да се окупају, а неки од њих се не купају уопште – прича отац Влада.

Он додаје да би баш због тога било добро отворити јавно купатило, али то је за сада, само замисао. Обесхрабрује то што број корисника црквене народне кухиње расте: у време веома ниских температура у фебруару било их је око 120, да би убрзо тај број достигао више од 150, а после Васкршњег поста, отац Влада каже да је уверен да ће бити и више од 200 корисника. ВДС добро сарађује са центрима за социјални рад који имају своје народне кухиње. Отац Влада каже да они нису конкуренција, напротив, допуњавају се и помажу. Тако је Центар за социјални рад општине Стари град ангажовао волонтере из црквене народне кухиње да односе оброке на кућну адресу старима и тешко покретнима.

– Велики је проблем сиромаштво које нам Бог даје. Свако од нас је у неком тренутку свог живота био сиромашан. Сиромаштво ти је дато да, кад га победиш, изађеш јачи и да будеш захвалан сваким даном који ниси сиромашан – каже секретар ВДС-а.

Сарадници и волонтери ове црквене организације помагали су и рад народних кухиња на Космету. Одлуком патријарха српског Иринеја прошле године прикупљана је помоћ за народне кухиње у Епархији рашко-призренској, у којима се дневно храни 2.600 људи. У хуманитарној акцији Архиепископије београдско-карловачке учествовали су уз ВДС, и свештеници, вероучитељи и верни народ, па је прикупљено 9.000 евра и намирнице. Прва београдска црквена народна кухиња отворена је при ресору за милосрдни рад, а ВДС има још шест ресора, за верску просвету, за породицу, брак и васпитање, црквену штампу, правно саветовалиште, саветовалиште за очување здравља, ресор за координацију. У њиховим просторијама организују се бесплатни часови српског језика, математике, курсеви француског, енглеског, руског, немачког, а отац Влада наводи да тренутно имају око 300 полазника. Сваког радног дана у ВДС-у дежурају и лекари специјалисти, укупно их има 12, а средом ради правно саветовалиште у којем адвокати пружају бесплатну правну помоћ.

Ј. Чалија

објављено: 14.04.2012

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Molitveni-dorucak-uliva-nadu-siromasnima.sr.html

[Guest]

Један евро за Народне кухиње Митрополије

| Администратор | 10 јул, 2012 | Категорија: Из Парохија и Манастира, Саопштења, посланице, изјаве, Светигора Прес | 4 гледања |

Са благословом Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија 20. априла 2010. године почела је са радом народна кухиња при саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Ових дана покренута је акција прикупљања помоћи путем СМС-а посредством М-тел мреже.

Помоћ од један евро се може уплатити слањем празне поруке или поруке „прилог“ на број 14502.

Слањем једне поруке обезбјеђује се један оброк за потребите.

Линија је отворена 1. јула ове године.

У најскоријем периоду се очекује отварање Народне кухиње и на Цетињу.