Православна Црква и милосрдни рад - збрињавање потребитих и невољника

[marija]

Човекољубље је добротворни фонд Српске Православне Цркве, регистрован у Србији као локални непрофитни фонд, чија је основна сврха спровођење хуманитарних активности.

Рад Човекољубља заснован је на основним хришћанским вредностима као и на највишим стандардима водећих међународних хуманитарних организација. Основни принцип у раду је поштовање људског права на достојанствен живот, односно пружање помоћи свима онима којима је потребна, без обзира на њихово расно, полно, национално или верско опредељење. Својим радом Човекољубље тежи да активно доприноси развоју међународних професионалних стандарда и примера добре праксе.

Системачно испољавање љубави у ширим димензијама обично се одређује као човекољубље. Али Човекољубац није човек, већ Бог, то значи да човек постаје филантроп подражавајући Бога. Човекољубље се не појављује први пут са хришћанством. Јавља се у претхришћанском периоду, нарочито код Јевреја и Јелина. Ипак, то човекољубље се преображава у духу васељенског које диктира хришћанска љубав те су тако створене нове перспективе у друштвеном животу.

Предводници у човекољубивом деловању Цркве били су на почетку апостоли. Свети Игњатије антиохијски, сматрајући јединство вере и љубави нечим што се подразумева, говори о равнодушности према човекољубивим делима као о нечем злом. Апологета Јустин наводи да је током недељних сабрања међу вернима било организовано сакупљање прилога за помоћ потребитима. Новац који би се сакупио давао се предстојатељу црквеног сабрања, а он га је делио сирочади, удовицама, болеснима итд. А апологета Тертулијан ово назива залогом побожности.

Хришћанско човекољубље у великој мери се развија од доба Константина Великог и задобија организовани вид. Значајно човекољубље испољавали су и византијски цареви сопственим прилозима или кроз законодавство. Ту су Константзин Велики, света Јелена, његова мајка, затим цареви Анастасије, јустинијан, Лав Мудри, константин Порфирогенит, Алексије Комнин, Флакила, жена Теодосија Великог, Евдокија, св. Теофанија итд.

Човекољубиво деловање цркве назирали су и водили епископи. Карактеристичан је пример то што су епископи продавали драгоцене црквене сасуде и штедели од прихода како би нахранили гладне, помогли сиромашнима и откупили заробљенике. Многи угледни црквени пастири и учитељи, попут Василија Великог, Јована Златоустог, Јована Милосрдног, григорија Великог, издвајали су се својим деловањем у друштву. Иако је презирао хришћане, Јулијан Одступник је признао да је човекољубље њихово несумњиво обележје, а незнабошце је подстицао да у томе подражавају хришћане.

Средишта добротворног рада били су манастири. Манастири се нису оснивали само дубоко у пустиње, већ и у ближој околини градова. Многи монаси су несебично помагали и изван манастира, у различитим црквеним добротворним средиштима. Човекољубље монаха утицало је и на ширу заједницу верних.
Хришћанско човекољубље се показује као саосећање које прихвата страдање и побеђује га васкрсењем. Оно трпи бол и преображава га у радост. Световно човекољубље избегава активно учешће у болу ближњег, оно не може издржати бол, презире га и жели да га избрише.

Хришћанско човекољубље, као и хришћанска љубав, у основи има лични карактер и испољава се на нивоу примарних односа. Оно се показује као пружање конкретном човеку који има конкретне потребе. Међутим, шире испољавање милосрђа образује одређену уопштенију свест о друштвеној солидарности и утврђује основна начела као нешто што се подразумева у друштвеном животу.

tekst iz knjige Hrscanska sociologija na temu Covekoljublja.

“Kada bi mi bili Hriscani kao sto treba, ne bi bilo ni jednog neznabosca(…)Neznabosci sude o dogmatu ne po dogmatu, no po delima i zivotu”-Sveti Jovan Zlatousti

не пише православан

[Solomon Kane]

Хтео бих да чујем мишљење моје браће о овој димензији црквеног живота у нашој помесној Цркви.

Да ли постоји и ако је има како се и у чему огледа?

Да ли је,сходно томе,заступљена у довољној мери или не,тј.да ли је наша Црква довољно заинтеросавана за тај сегмент Њеног постојања и делања?

Шта мислите,шта би српска Црква на једном глобалном плану,заједно са свим њеним вернима,требало да учини да и ова сфера Њеног живота добије на животном значају?

Мат.25,30-46

"А када дође Син човечији у својој слави и сви анђели с њиме, онда ће сести на престо славе своје; и биће окупљени пред њим сви народи, и он ће их одвојити једне од других, као што пастир одваја овце од јараца,

и поставиће овце себи с десне стране а јарце с леве.

Тада ће рећи цар онима с десне стране: ходите, благословени Оца мога, наслeдитее царство које вам је припремљено од постанка света.

Јер огладнех и дадосте ми да једем, ожеднех и напојисте ме, странац бејах и угостисте ме,

го бејах и обукосте ме, разболех се и посетисте ме, у тамници бејах и дођосте к мени.

Тада ће му одговорити праведници и рећи: Господе, када те видесмо гладна и нахранисмо, или жедна и напојисмо?

Када те видесмо као странца и угостисмо, или гола и оденусмо?

Када те видесмо болесна или у тамници и дођосмо теби?

А цар ће им одговорити и рећи: заиста вам кажем, у колико учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.

Тада ће рећи и онима с леве стране: идите од мене, проклети, у вечни огањ припремљен ђаволу и његовим анђелима.

Јер огладнех и не дадосте ми да једем, ожеднех и не напојисте ме,

странац бејах и не угостисте ме, го бејах и не оденусте ме, болестан и у тамници бејах и не посетисте ме.

Тада ће они одговорити и рећи: Господе, када те видесмо гладна или жедна или као странца или гола или болесна или у тамници и не послужисмо ти?

Тада ће им одговорити и рећи: Заиста вам кажем, у колико не учинисте једном од ових најмањих, ни мени не учинисте.

И отићи ће ови у вечну казну, а праведници у живот вечни.

...у ствари треба од тридесет и првог стиха почети али чим ставим тај број појављује се неки чудан "пилот смајли"!  0104_cheesy

Хвала!

[Marjanovic]

Немогуће је, апсолутно је немогуће без милостиње стићи макар и до врата Царства Небеског. (Свети Јован Златоусти)

Основе милосрдног и харитативног рада налазимо у Јеванђељу, у речима Господа Исуса Христа: „Ходите благословени Оца мојега јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; наг бијах и оденусте ме, болестан бијах и обиђосте ме", у одговору на питање праведника: „Кад те видесмо Господе гладна, жедна, болесна, нага?" - „Заиста вам кажем, кад учинисте једноме од ове моје мале браће, Мени учинисте" (Мт: 25, 31-46). Христос поистовећује потребите са собом. Дакле, питање милосрђа према ближњем није тек споредно питање које се не тиче духовног живота православног хришћанина, већ има дубоко есхатолошки значај с обзиром на то да се оно директно тиче човековог спасења. У причи о Милостивом Самарјанину Господ говoри да милосрдан и братољубив однос према ближњем нема национална и верска ограничења, већ да смо дужни волети и старати се о конкретном човеку, ма ко то био.

Дела Апостолска сведоче нам да је једна од улога тек успоcтављене ђаконске службе био управо милосрдни и харитативни рад (Дап 6,2).

У Литургијама Светог Марка, Светог Јована Златоустог и Светог Василија Великог помињу се „они који се сећају сиротиње" и моли се за оне који су оптерећени тешким радовима, болестима и другим невољама.

ПРИМЕРИ МИЛОСРЂА У ЖИВОТИМА СВЕТИТЕЉА И ОТАЦА ЦРКВЕ

У житијима Светих уочавамо колико су ови људи били посвећени делатној љубави: милосрђу, харитативнм раду, служењу ближњима.

Свети Василије Велики (329-379) дао је практични пример када је после свог крштења разделио своје имање сиромашнима, а касније настојао да развије своју визију „Новог града" у предграђу Кесарије Кападокијске. Циљ овог подухвата био је прилично радикалан јер је одбацивао принцип приватног власништва, а заговарао један једноставнији и милосрднији приступ. „Василијада" је била место где су сиромашни могли наћи храну, бескућници уточиште и склониште, а болесни залечење. О тим људима који су патили, бринули су монаси и монахиње.

Свети Јован Златоусти (347-407) био је прави заступник сиромашних и заговорник делатне љубави према онима којима је помоћ било које врсте потребна. Због заступања обесправљених дошао је и у сукоб са царицом, а богате је стално опомињао да расподеле своје богатство онима који немају ништа или имају веома мало.

Вредан је помена и податак из житија Светог Николе Мирликијског (270-343), да је овај светитељ био врло познат и по милосрђу. И он је, попут бројних других светих људи, после смрти својих родитеља разделио своје имање сиромашнима. Прича о три кћери засебно сведочи о његовим милосрдним делима.

Руска Црква је нарочито позната по примерима Светих посвећених делатној љубави према ближњима.

Свети Јован Кронштатски (1829-1908) био је прави раднички свештеник који је и служио у граду пуном радничке сиротиње. Основао је „Дом трудољубља", који је обухватао бројне секције са основном сврхом служења људима који су грцали у беди.

Света Јелисавета Фјодоровна (1864-1918) је руска светитељка која се после смрти свога мужа замонашила и основала „Марто-Маријанску обитељ" - комплекс зграда (болница, сиротиште, школа и библиотека) које су служиле за помоћ и збрињавање угрожених. Поред тога, Света Јелисавета је обилазила забачене делове Москве и пружала утеху маргинализованим и одбаченим људима. Мученички је пострадала од стране бољшевика.

Света Марија Париска (1891-1945) је светитељка која се у Паризу бринула о бескућницима, алкохоличарима, проституткама, пропалицама, сиромашнима. Као монахиња саблажњавала је лицемерно-благочестиву средину, јер се разликовала од других својим служењем онима којима је помоћ била неопходна. Мученички је пострадала у логору Равенсбрик, полажући свој живот за другога (у гасну комору отишла је уместо једне младе жене). Канонизована је маја 2004.

СРПСКА ЦРКВА И МИЛОСРДНА ДЕЛАТНОСТ

Утемељивач аутокефалне Српске Цркве, Свети Сава, био је и зачетник милосрдног рада у нашој помесној Цркви. Познато је да је, по угледу на византијске манастире који су у оквиру својих комплекса имали и болнице, домове за бескућнике, гостопримнице, Свети Сава покушао да уреди и манастире Хиландар и Студеницу. Потоњи манастир познат је и као прва српска болница. Законоправило Светог Саве садржи читав низ мера које се односе на заштиту социјално угрожених. Ова чињеница упечатљиво оповргава приговоре да Православна Црква, нарочито српска, нема развијену социјалну делатност. Истина, услед турског и комунистичог ропства, социјално харитативни рад православних хришћана био је знатно онемогућен, али је обновљен са престанком владавине иноверних или оних који су противници присуства Цркве у јавној сфери. У оквиру Српске Православне Цркве постоје бројне добротворне установе које се баве милосрдним радом, иако се тој чињеници често не придаје велика пажња. Навешћемо само неке примере:

ДОБРОТВОРНИ ФОНД „ЧОВЕКОЉУБЉЕ"

Са почетком кризе на простору бивше Југославије деведесетих година 20. века, настао је Добротворни фонд „Човекољубље", као хумантирна организација Српске Православне Цркве. Доком читаве деценије „Човекољубље" је пружало хуманитарну помоћ социјално угроженим групама станивништва у региону, без обзира на националност и вероисповест. По завршетку ратова, „Човекољубље" усмерава своју активност у смеру психо-социјалне подршке људима оболелим од ХИВ-а, помоћи старим лицима и бројним другим видовима друштвеног служења. У својој харитативној делатности, овај добротворни фонд сарађивао је не само са другим хришћанским социјалним и хуманитарним организацијама, попут Каритаса или ЕХО-а, већ и са исламским и јеврејским хуманитарним организацијама. Добротворни фонд „Човекољубље" је живи пример духовне обнове.

„ВЕРСКО ДОБРОТВОРНО СТАРАТЕЉСТВО"

„Верско добротворно старатељство" Архиепископије београдско-карловачке још један је пример практичног социјалног и хуманитарног рада. Ова установа спроводи бројне харитативне акције, попут посета избегличким центрима, старачким домовима, домовима за бескућнике, инвалиде, слабовиду децу и децу ометену у развоју.

Милосрдни фонд „Свети Василије Велики" (који делује као пододбор ВДС-а) је православна социјална иницијатива која за циљ има помагање сиромашнима, болеснима, особама са инвалидитетом, маргинализованима и заборављенима. Фонд је настао у Параклису Светог Јована Златоустог у Студентском граду на Новом Београду, Божијом промишљу и ентузијазмом тамошњих младих парохијана. До сада је спровео преко двадесет акција скупљања помоћи, првенствно за социјално угрожене породице, али и за бројне појединце и социјалне установе.

ПОТРЕБА ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА

Време у коме живимо је време великих социјалних неправди. Огроман је број сиромашних. Повратак нашег народа вери и духовним вредностима треба да прати и развој и обнова милосрдне делатности и харитативног рада. Свето Писмо, Свето Предање и историја Цркве сведоче нам о потреби и значају харитативне делатности и милосрдног рада. Примери из ближе прошлости говоре нам да је социјално служење могуће чак и у најтежим околностима. Али претходно свако мора поћи од себе и у свом срцу саосећати са патњама свог ближњег. Свака практична делатност доћи ће, потом, сама по себи.

Извор: Православље

[мирођија]

    Институт за плућне болести клиничког центра

ЗаШто је за наШег Човека одлазак на леЧење или операцију раван најгорем коШмару?

Српске болнице из средњег века.

Страх од одласка у болницу један је од највећих српских страхова, а с обзиром на катастрофалне услове у многим здравственим установама у Србији, та бојазан је потпуно оправдана, показује истраживање Пресса.

А тог истраживања можда не би ни било да колумна једног од највећих српских писаца Владимира Арсенијевића, коју је написао за наш лист после изласка са Одељења грудне хирургије КЦ Србије, није у толикој мери шокирала јавност и покренула огромну лавину реакција, позива и коментара. Све са истом поруком: услови у многим српским болницама су испод сваког људског достојанства, а неке од најгорих установа налазе се у Београду. Такође, пацијенти су често огорчени понижавајућим третманом здравствених радника према њима.

  Одељење  Неурологије  градске  болнице

  Институт за инфективне  и  тропске  болести

Шта је написао Арсенијевић

... Одавде се - из зарђалих гвоздених лежаја по тмурно осветљеним болничким собама и ходника што наликују Минојевом лавиринту, из ординација које личе на спремишта, смрдљивих тоалета по чијим подовима мигоље бубашвабе сударајући се с отпацима поиспадалим из вечито препуних канти за смеће у којима се слободно меша медицински и обичан отпад, одавде се, наиме, уопште и не виде светлуцави олимпски врхови српског здравства.

... Сестре, истина, долазе, премда некако лењо и прилично неодлучно - човек баш мора да одере грло да би се појавиле. Оне, наиме, добро знају да човек од пацијената и њихових жеља мора да се чува барем онолико колико је ту да им удовољава. Научене су да им се обраћају осорно и готово искључиво на ти, без обзира на разлику у годинама.

... Седећи у потпуно разваљеном болничком парку прекривеном пикавцима и смећем, по ком шугаве мачке луталице и чопори пацова разносе крваве тампоне, одбачене скореле завоје, фластере и газе, збуњен и згађен, нисам могао да се отмем тужном утиску да неко једноставно не жели да се ствари икада поправе и промене, да неко баш инсистира на томе да се „лечимо" у овако грозним зградама, да једемо овако грозну храну, да се према нама осорно и понижавајуће опходе медицинске сестре, да нас с бескрајних висина осматрају набусити, ћутљиви и ћудљиви лекари.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/164700/Srpske+bolnice+iz+srednjeg+veka.html

[мирођија]

      Погледајмо  мало,  како  то  раде  например  у  Русији...

       http://www.sestrichestvo.ru/miloserdie_dok_film.html

     http://www.sestrichestvo.ru/2334.html

  http://www.sestrichestvo.ru/novosti_sestrichestva.html

    Шта  то  беше  ОСМЕХ  и  топли  додир,  запита  се  сиротиња  која  се  лечи  у  српским  болницама?

 

   http://www.sestrichestvo.ru/novosti_sestrichestva.html

     Сиротињи  је  Бог  једина  утеха, и  потребне  су  нам  сестре  и  лекари  који  знају  за  Бога!

      И  Немој  да  ми  је  неко  овде  нешто  противречио!

 

    http://www.sestrichestvo.ru/novosti_sestrichestva.html

 

 

      Надам се  да  се  разумемо,  да  само  постављам  примере како се то већ ради, а не да бих
      била нечији идолопоклоничар.

[Marjanovic]

Хвала на овим сликама!

[мирођија]

    Богу  Хвала!

    Слике  сам поставила  јер  једна  слика  говори  више  од  пуно  мојих  речи, којима  не  бих желела

да  смарам. Стање у  Србији  ме  натерало  да  тако  реагујем.А не жеља да се неко диви сликама.

    И  бар ја нисам  нашла  да  се  јавно  говори  о  овоме  на  овакав  начин.

    Ако  смо ми Срби Светосавци, сетимо се онда ко је отварао прве болнице у Срба.

    Моја је лична  жеља да  СПЦ  буде  много  живља  по  питању  милосрђа, заправо по  организацији  истог.

    Као  што вероватно  знате, сада  су  у моди  ''Геронтолошке  домаћице''.

    Далеко  од  тога  да ја  критикујем  њихов  рад, али  то су претежно  жене  које  су  већ биле запослене

и изгубиле  посао,па  су  приморане  да  се  преквалификују  за  овај посао.

    Да, то се сада зове посао. И биће све као и на сваком послу у Србији- Отаљавање.

    Те  жене  и  девојке  морају да прођу кроз обуку. Али ко их обучава? Центри  за  социјални  рад.

    А  где  је  у  свему  томе  Српска  Православна  Црква?

    Сви   знамо  одговор. А то је мишљење  многих  паметнијих  и способнијих  жена од мене, да је за такав

посао  потребно  много  знања, умешности, и љубави за ближње  пре  свега. А то је  ипак и дар од Бога.

    Нису сви  способни да  на  правилан  начин пруже  милосрђе, зато  помозимо  некако  да  то  буду најбоље  и  најбољи  од  нас.

   

    Вероватно  сте  гледали  руски  филм  ''Форпост''. Ако  нисте, обавезно  погледајте, јер  тамо  ћете  видети  врх  милосрђа, на  месту  где  многи  никада  не  залазе, где је  само  Господ Бог  са  својим анђелима  углавном  присутан.

   

          Захваљујем се нашој сестри Јустини која нас је упознала овде на форуму са овим филмом.

[мирођија]

   

    Koлико  знам  оваквим  милосрђем се  Богу  одужују  и  сестре  из  нашег  Манастира  Свете  Петке,

чини ми се  негде  око велике  Плане.

    Оне  негују  болесну    децу  коју  остављају  чак  и  родитељи, од којих  многи  оставе  децу и више се

никад  не  појаве.

    Молим  вас  да  ако  неко  зна  нешто  више  о  њиховом  раду  да  нам  напише  и  саопшти.Или  ако  има  неки  снимак  да  постави  овде.

    У  нашој  цркви  се  сваке  године  пред  Материце  сакупљају  прилози  у  новцу, одећи, средствима  за

хигијену, који  се  шаљу  тој дечици  за  Материце.

    Рекли су  ми  неки  парохијани  који су ишли једном да их посете, нису имали снаге да оду и следеће године. Јако су се потресли.

[gloria west]

Mirodjija stvarno je lepo ovo sto si postavcila...

i divan je primer i svaka cast tim ljudima

ali da li mozda vama pada na pamet da su ovo odabrane slike! I sa ciljem su postavljene tamo gde su postavljene...

Da li one mogu da nam daju realnu sliku o tome kako to nasa braca Rusi rade?

[мирођија]

Mirodjija stvarno je lepo ovo sto si postavcila...

i divan je primer i svaka cast tim ljudima

ali da li mozda vama pada na pamet da su ovo odabrane slike! I sa ciljem su postavljene tamo gde su postavljene...

Da li one mogu da nam daju realnu sliku o tome kako to nasa braca Rusi rade?

          O Gloria,Gloria, не знам  колико си упозната са овом тематиком, али  ово је само један од  многобројних  примера из манастира и цркава  из Русије.

          А како раде?Па наравно у сарадњи са  болницама и државом. Сигурно не раде помоћу штапа и канапа.А  највише  од  донација.

        Али ја заиста  молим да  неко постави наше  сличне  примере. Чуди  ме  да ме ништа не питаш за

манастир Свете Петке који сам овде навела?

        Драга  Глори, слободно нас извести ако имаш о чему. А  искрено иако су одабране  слике, и нека су.

Понављам  се  драга, али моје је мишљење а то и могу само одабрани.Ако мислиш да су ове слике нашминкане. 319.gif.gif' class='bbc_emoticon' alt=':cheesy2:' />

[s.Tatjana]

Izvanredna tema, hvala Bogu da je neko postavio i poceo da govori o ovim pitanjima, jer mislim da se nedovoljno radi na ovome.Ova tema me ponukala da se ukljucim na ovaj forum..Potpuno se slazem sa sestrom koja je postavila ove slike milosrdnih sestara iz Rusije, samo da se vidi kako to moze da se radi, kako je to normalno.Ove slike nisu nista neobicno za Rusiju niti su namjestene nesto posebno, to je u Rusiji sasvim normalna pojava, kao sto bi trebala da bude i kod nas....Pise u gornjem postu kako je Sveti sava osnivao bolnice pri manastirima, kako se brinulo za socijalno ugrozene, kako je crkva brinula..A crkva smo svi mi , samo treba da se organizujemo bolje..Znam da ima ljudi koji bi  rado ucestvovali u nekom milosrdnom radu...

Zasada toliko, nadam se da ce se ova tema jos nastaviti, odlicno je postavljena i zapoceta..

Pozdrav od Tatjane

P.S. Tvrdjava je fenomenalan film, i mislim da bi sto vise ljudi trebalo da ga vidi, a bilo bi pozeljno i na televiziji..Pravo otkrovenje...

[obi-wan]

Izvanredna tema, hvala Bogu da je neko postavio i poceo da govori o ovim pitanjima, jer mislim da se nedovoljno radi na ovome.Ova tema me ponukala da se ukljucim na ovaj forum..Potpuno se slazem sa sestrom koja je postavila ove slike milosrdnih sestara iz Rusije, samo da se vidi kako to moze da se radi, kako je to normalno.Ove slike nisu nista neobicno za Rusiju niti su namjestene nesto posebno, to je u Rusiji sasvim normalna pojava, kao sto bi trebala da bude i kod nas....Pise u gornjem postu kako je Sveti sava osnivao bolnice pri manastirima, kako se brinulo za socijalno ugrozene, kako je crkva brinula..A crkva smo svi mi , samo treba da se organizujemo bolje..Znam da ima ljudi koji bi  rado ucestvovali u nekom milosrdnom radu...

Zasada toliko, nadam se da ce se ova tema jos nastaviti, odlicno je postavljena i zapoceta..

Pozdrav od Tatjane

P.S. Tvrdjava je fenomenalan film, i mislim da bi sto vise ljudi trebalo da ga vidi, a bilo bi pozeljno i na televiziji..Pravo otkrovenje...

Tvrdjava je apsolutno Jevandjelje u slici... obavezno stivo za svakog ko je zedan Duha Svetog...

Dobrodosla na forum... smej.gif

[Иван Недић]

У Руској Цркви харитативна делатност се налази на веома високом нивоу. Све је ствар организације. Ми Срби смо стока, исувише смо аљкави да бисмо могли тако добро да се организујемо. Није ствар чак ни у парама. Просечан и већински стандард у Русији је у најмању руку једнак српском, ако не и нижи.

Рецимо, Руска Црква има сопствене средње медицинске школе, које имају државну акредитацију

[мирођија]

        Превише смо опуштени и неорганизовани по овом питању. 1000000001010

[Andre Williams]

Народна кухиња СПЦ - уточиште за гладне и заборављене

У кухињи дневно послуже 130 топлих оброка. Обезбеђена помоћ лекара и правника



ОСТАЛО је још десетак минута до отварања кухиње, а пред вратима је већ педесетак људи који чекају свој спасоносни тањир варива и комад хлеба.

Стрпљиво, као да нису гладни. Пропуштају старије од себе.

- Не сликај ме, молим те - чује се из реда.

Ово је кухиња СПЦ, у Београду, улица Француска, број 31.

У њој изгубљени погледи, готово опипљива несреће, усуд.... Племенитост оних који помажу, а много их је, држи их у, каквом-таквом, животу. Шаљу предузећа и појединци на ову адресу храну, од које зависи голи опстанак ових људи.
У првом сату поделе оброка, смењују се у невеликој просторији највише по тридесеторо несрећних људи: избегли и расељени, бескућници, млади брачни парови без посла...

- Из Бијеловара сам, дошла оне 91. године. Имали смо, тада, код теткине бабе стан. То су нам узели. Ко? Ма шта знам, само су нас избацили на улицу: мог болесног сина и мене - говори Босанка Бјеловац (76). - Још нам је остао овај тањир варива, хлеб и топлота ове кухиње.

Два сата трају смене гладних људи. За та два сата подели се око 130 оброка. Миришу оброци, мирише сиромаштво и безнађе. За неке од ових невољника - безнађе и сиромаштво су трајни.

- Прогласили су ме неурачунљивим у мојој фирми. Када је фирма почела да пуца, тада сам и ја стварно пукао. Нико ме више неће - казује Р. Б. - Сам сам на свету. А Београд је мој град. Ту сам рођен, ту сам до ове славе доспео. Где спавам? На Железничкој станици! Има нас тамо... барем шездесетак, што у вагонима, што онако, по перонима и пред шалтерима. Црква ме прихватила. Пре тога нисам био верник.

Бацио је торбу, препуну папира. Ту је његов прошли живот. Разна решења, представке, писма надлежнима, молбе.

- Ја сам Настић, из Липљана, имам 47 година. Био сам тамо где више ништа немам. Све моје, сада је туђе. У фабрици „Лименка“, рекао сам: Липљан, остало је пола мога живота - пропиње се човек на прсте док ово говори.

Ред је да и он седне за сто. Ово је једина народна кухиња у Србији у којој несрећни људи имају свој сто, столицу, место где да се огреју.

За столом, уз Настића и млади Десимир (29) из Београда. Он је са женом.

- Отац ми умро 1993, имао сам 13 година. Мајка се преудала. Очух ме није трпео. Од тада се сналазим. Молеришем, глетујем, грбачим. И жену болесну вучем. Сад нити има посла, а и где га помало има газда неће да плати. Неће, јер види да иза мене нико не стоји. Глад нас је обоје довде довела.

Сто тридесет људи, од 10 сати до поднева, сменило се за столовима ове црквене кухиње. На списку их је - 200! Архиепископија карловачка отворила је ову кухињу прошле године, патријарх Иринеј освештао ју је почетком фебруара - ове. Њоме управља Верско добротворно старатељство.

Генерални секретар Старатељства, свештеник Владимир Марковић прича да су, најпре почели са поделом сувих оброка. Кад су видели колико је невољника упућено само на тај суви оброк, решили су да им олакшају живот и тако што ће моћи овде да нешто поједу из тањира, мало предахну и угреју се. Убрзо, ниједан лонац од 30 литара, није био довољан, па су додали још један. Исте запремине.

- Сваки дан долазим - говори Јулија Варга (70), бришући око марамом - имам једно ванбрачно дете. Оно има свој живот. Док сам могла, радила сам. Кувала и прала по београдским кућама. Сад сам остарила. Нити могу више да радим, нити ме ко жели.

- Све су то добри људи и тешко им пада стање у које су доспели - каже свештеник Владимир Марковић. - Боримо се да их из тог стања извучемо. Али сами не бисмо могли да није добрих људи који помажу.

На крају поделе спасоносних оброка варива, невољници са најудаљенијих адреса, чекају да преостане хлеба. Носе га на своје бескућничке адресе. До сутрашњег дана. Тада се овде поново окупљају.


извор

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!