Верска настава - Веронаука

[drvce]

Hoce, ali kroz zajednicu sa Bogom a nikako samostalno. Zato se Hristos i ovaplotio.

Razlog smrtnosti prirode je sto je stvorena. Ovakva formulacija kao da kaze nije moglo bolje, to sto je stvorena iz nebica je bio ogranicavajuci faktor.

Da li to znaci da nije moguc direktan skok iz nebica u nestvoreno, nego je morao da se umetne jedan korak izmecu jer je ok od stovrenog u nestvoreno?

 

nebice→stvoreno→nestvoreno

[Ред Змаја]

Мислим да је ово друга лекција у другој години гимназије. Радили смо пре годину дана, па се не сећам баш најбоље, не замерите.

СВЕТА ЛИТУРГИЈА - ПРИСУТНИ ХРИСТОС  

- Литургија: - Св. Јована Златоустог (служи се Сваке недеље) 
                    - Св. Василија великог (служи се на Велики Четвртак и Велику Суботу)
                    - пређеосвећених дарова (сваке среде и петка у току Великог поста) 

- Осим чина припреме приноса (Проскомидије) који је постао чин за себе православна литургија обухвата два главна дела: Литургију оглашених (Катихумена) и Литургију верних (Евхаристијски сабор) - који је заједничко служење литургијског народа (служитељи и верни). Цело тело (служитељи и верни) учествује у приношењу дарова, у молитвама призива, причешћивањем, Светим Тајнама. Православље не познаје приватну литургију.

[Sherlock H.]

Razlog smrtnosti prirode je sto je stvorena. Ovakva formulacija kao da kaze nije moglo bolje, to sto je stvorena iz nebica je bio ogranicavajuci faktor.

Da li to znaci da nije moguc direktan skok iz nebica u nestvoreno, nego je morao da se umetne jedan korak izmecu jer je ok od stovrenog u nestvoreno?

 

nebice→stvoreno→nestvoreno

 

Pogresno si me razumeo. Stvoreno nece nikada postati nestvoreno, jer je to apsurd. Ono sto je uzrokovano se nikako ne moze nazvati nestvorenim.

Ono sto pravoslavna teologa kaze jeste da je svet stvoren iz nebica i da je kao takav smrtan, ali da tu smrtnost moze da prevazidje kroz zajednicu sa Bogom.

Drugim recima, to izgleda ovako:

 

nebice→smrtna tvorevina→besmrtna tvorevina

 

A sto se tice toga da li je moglo bolje, tj. da li je Bog mogao da stvori svet koji bi vec bio besmrtan - mogao je, ali bi onda besmrtnost kreaciji bila nametnuta, dok se u pravoslavlju odnos izmedju Boga i sveta izrazava dijaloski, tj. niko ne ostaje pasivni posmatrac i svako daje svoj doprinos.

[sqny]

Ono sto pravoslavna teologa kaze jeste da je svet stvoren iz nebica i da je kao takav smrtan, ...

 

A sto se tice toga da li je moglo bolje, tj. da li je Bog mogao da stvori svet koji bi vec bio besmrtan - mogao je, ali bi onda besmrtnost kreaciji bila nametnuta,

Zar ne bi onda, ova prva recenica trebala da glasi "svet je stvoren iz nebica, a takodje je stvoren smrtan", bez ove uzrocno posledicne veze, koju u drugoj recenici negiras?

 

I koja je razlika izmedju 'nametnute' smrtnosti, koja se moze prevazici... i 'nametnute' besmrtnosti koju bi hipoteticki mogao da odbijes?

[Ред Змаја]

Мислим да је ово трећа лекција у другој години. 

ВЕРА И АТЕИЗАМ 

- Људски дух тежи за истином. Тражећи истину човек посматра појаве у себи и у свету око себе, испитујући им узроке. Долази до уверења да има и мора бити крајњи узрок свему. Човека сам ум упућује ка познавању Бога. Човеку је потребан виши морални закон. Сви имамо савест, а ту савест нам је усадио Свемогући Бог. Када друштво крши моралне законе, када се укорени неморал и разузданост, то друштво неминовно пропада. Историја је пуна таквих примера (Грчка, Рим...). 

- Сви људи имају неки појам о Богу, чак и они који формално не припадају ни једној религији, имају појам о Богу, једноставно зато што постоје и што се не мире са смрћу. Сама човекова природа захтева веру. У човековој природи је дубоко усађен религиозни осећај. 

- Атеизам као феномен савременог света не побија чињеницу да Бог постоји, зато што атеизам није одсуство сваког појма о Богу. Атеизам је неприхватање једног конкретног Бога у кога верује околина у којој се тај атеизам развија.
Како неко може да негира нешто за шта претходно није констатовао да постоји ? 

[sqny]

Како неко може да негира нешто за шта претходно није констатовао да постоји ? 

 

Zmajce kako ti tumacis ovu recenicu?

[Sherlock H.]

Мислим да је ово трећа лекција у другој години. 

ВЕРА И АТЕИЗАМ 

- Људски дух тежи за истином. Тражећи истину човек посматра појаве у себи и у свету око себе, испитујући им узроке. Долази до уверења да има и мора бити крајњи узрок свему. Човека сам ум упућује ка познавању Бога. Човеку је потребан виши морални закон. Сви имамо савест, а ту савест нам је усадио Свемогући Бог. Када друштво крши моралне законе, када се укорени неморал и разузданост, то друштво неминовно пропада. Историја је пуна таквих примера (Грчка, Рим...). 

- Сви људи имају неки појам о Богу, чак и они који формално не припадају ни једној религији, имају појам о Богу, једноставно зато што постоје и што се не мире са смрћу. Сама човекова природа захтева веру. У човековој природи је дубоко усађен религиозни осећај. 

- Атеизам као феномен савременог света не побија чињеницу да Бог постоји, зато што атеизам није одсуство сваког појма о Богу. Атеизам је неприхватање једног конкретног Бога у кога верује околина у којој се тај атеизам развија.

Како неко може да негира нешто за шта претходно није констатовао да постоји ? 

 

Ne, ova tema se obradjuje u prvoj godini, na samom pocetku. I pritom je to najspornija lekcija u svim udzbenicima jer je prepuna neistina. Ukratko:

 

-Nije tacno da svi ljudi imaju nekakav pojam o Bogu. Postoje oni koji odbacuju sve moguce metafizicke pojmove;

 

-Ateizam negira postojanje bilo kakvog Boga/Bogova a ne samo jednog konketnog bozanstva;

 

-Reci da neko negira nesto za sta veruje da postoji je kontradiktornost, a od osoba kojima se takav stav pripisuje pravi budale.

[sqny]

Ne, ova tema se obradjuje u prvoj godini, na samom pocetku. I pritom je to najspornija lekcija u svim udzbenicima jer je prepuna neistina. Ukratko:

 

-Nije tacno da svi ljudi imaju nekakav pojam o Bogu. Postoje oni koji odbacuju sve moguce metafizicke pojmove;

 

-Ateizam negira postojanje bilo kakvog Boga/Bogova a ne samo jednog konketnog bozanstva;

 

-Reci da neko negira nesto za sta veruje da postoji je kontradiktornost, a od osoba kojima se takav stav pripisuje pravi budale.

 

I ovo o uzrocima propadanja Grcke i Rima je krajnje glupo... 

[Sherlock H.]

Zar ne bi onda, ova prva recenica trebala da glasi "svet je stvoren iz nebica, a takodje je stvoren smrtan", bez ove uzrocno posledicne veze, koju u drugoj recenici negiras?

Ne, jer u prvom slucaju ta smrtnost direktna posledica stvaranja, dok bi u slucaju da je svet stvoren besmrtnim vazilo to sto ti kazes, tj. onda bih rekai: "Bog je stvorio svet a zatim ga ucinio besmtnim".

Mada, nisam bas ni siguran da sam shvatio sta me pitas, pa moze biti da sam lupio.

I koja je razlika izmedju 'nametnute' smrtnosti, koja se moze prevazici... i 'nametnute' besmrtnosti koju bi hipoteticki mogao da odbijes?

Razlika je to sto u drugom slucaju ne bi mogao da je odbijes, jer bi bio besmrtan po prirodi. To bi bila nuznost a nikako pitanje tvog izbora. A u tom slucaju bi i stvaranje coveka bilo potpuno izlisno, jer nema funkcije koju bi on trebalo da vrsi - da bude posrednik izmedju Boga i tvorevine.

[Sherlock H.]

I ovo o uzrocima propadanja Grcke i Rima je krajnje glupo... 

 

Doduse, to nema u udzbeniku. Sad sam ponovo pogledao tu lekciju jer se ne secam da je to pisalo, i ne pominje se nigde. Mozda je u pitanju novije izdanje udzbenika, nemam pojma.

[sqny]

Ne, jer u prvom slucaju ta smrtnost direktna posledica stvaranja, dok bi u slucaju da je svet stvoren besmrtnim vazilo to sto ti kazes, tj. onda bih rekai: "Bog je stvorio svet a zatim ga ucinio besmtnim".

Mada, nisam bas ni siguran da sam shvatio sta me pitas, pa moze biti da sam lupio.

 

Pa to te pitam.. Bog ne moze da stvori besmrtno, vec stvorenost implicira smrtnost, a zatim 'dodatno' moze da ga ucini besmrtnim.

 

A zasto stvoreno implicira smrtno?

 

Razlika je to sto u drugom slucaju ne bi mogao da je odbijes, jer bi bio besmrtan po prirodi. To bi bila nuznost a nikako pitanje tvog izbora. A u tom slucaju bi i stvaranje coveka bilo potpuno izlisno, jer nema funkcije koju bi on trebalo da vrsi - da bude posrednik izmedju Boga i tvorevine.

okej

[drvce]

Ono sto pravoslavna teologa kaze jeste da je svet stvoren iz nebica i da je kao takav smrtan, ali da tu smrtnost moze da prevazidje kroz zajednicu sa Bogom.

Mislim da shvatam sta ti zelis da mi kazes i kakav je stav pravoslavlja. Ali u onoj prvoj lekciji se kaze: "Створена природа је 'смртна' зато што је створена из небића. Бог је вечан, 'бесмртан' јер је нестворен." Kad citam ono sto pise, a ne ono sto mislim da tamo pise, to razumem da Bog nije mogao da je stvori besmrtnu jer ju je stvarao iz nebica. Drugim recima, sve i da si Bog, kad radis sa takvim "materijalom", kad pravis nesto iz nebica - ne moze bolje, to ce biti propadljivo. Smrtnost i besmrtnost su, na osnovu onoga, van Bozjeg uticaja i moci. Pod takvim uslovima, treba objasniti prirodu "zajednice" smrtnog sa besmrtnim. Mislim da bi dobra analogija bila zajednica unuk i deda, koja unuka ne cini starijim ni dedu mladjim, jer zivot (propadljivost) nije "u rukama" ni jednog ni drugog (kao sto je smrtnost/besmrtnost pitanje neceg van Boga (tj. stvorenog i nestvorenog)).

[sqny]

Doduse, to nema u udzbeniku. Sad sam ponovo pogledao tu lekciju jer se ne secam da je to pisalo, i ne pominje se nigde. Mozda je u pitanju novije izdanje udzbenika, nemam pojma.

 

Mozda su ovo beleske, a ne citati iz udzbenika.

[Sherlock H.]

A zasto stvoreno implicira smrtno?

Zato sto je u prirodi stvorenog nepostojanje, nebice. Nastanak necega ni iz cega nije prirodni akt nego je posledica Bozijeg delovanja, ali to stvoreno, zahvaljujuci "poreklu", je i dalje prozeto smrcu.

 

[Sherlock H.]

Mozda su ovo beleske, a ne citati iz udzbenika.

 

Pa da, to sma i ja pmislio i hteo da pitam Zmaja.