Моја црква, цунами и ја - Александар Мандић

[Лазар Нешић]

Од када знам за себе, више од пола века, на нашу славу Светог Николу долазио нам је свештеник да пресече колач. Било их је разних, али ово што сам последњи пут видео је било фарса. Та појава која као брзи воз пробрбља молитве, онда седне и као нафедер навијен издекламује своје глупости намењене пастви коју очигледно види као дебиле, затим постави нека питања, а онда уопште не чује нити га занима одговор, да би се затим хитно дигао, узео свој хонорар и одмаглио; дакле та особа у црном заиста пре личи на пореског извршитеља него на свештеника. Више га не зовем, уздам се да смо небесима сасвим довољни ми укућани, окупљени око жита и свеће.  

Наш патријарх Иринеј је недавно два пута поновио да је узрок катастрофа и земљотреса у Јапану и Краљеву то што смо грешни. Нису овакве мудрости оригиналне. Пет Робертсон, најпознатији амерички ТВ проповедник, редовно се јавља: Хаићани су заслужили земљотрес јер су пре неколико векова склопили пакт са ђаволом да би се ослободили од Француске. Да нема хомосексуалаца не би било ни торнада, а рушење кула у Њујорку је казна за секуларизацију америчког друштва. Срчани удар Аријела Шарона је, по њему, божја казна за предају неких територија Палестинцима, а и Јицак Рабин је умро због истог греха. Њему терцира у свему један други евангелиста Џери Фолвел (рођен у Линчбургу) који поручује: „Синдикати треба да студирају Библију уместо што траже паре. Када се обоже, радници ће боље да раде.“

Ја сам веровао да ће се неко подсмехнути нашим вуду-верзијама, али реакције нема. Ипак се надам да сеизмолози неће дићи руке од изучавања тектонских плоча.

Такође, Његова светост апелује да се цркви врате имања, а народу слобода. Слобода? Стварно не могу да докучим дубину ове мисли. Да се вратим на овоземаљске ливаде.

Када путујете по Србији, заиста видите много знакова пропадања, запуштене земље. Једино што ниче јесу нове цркве. Усред муке и сиротиње цркве цветају. Зар црквеним оцима не изгледа да ту нешто није у реду, да има важнијих ствари од тога ко ће где да буде владика. Неће ваљда бити потребно да им ја, лаик, цитирам свете књиге.

Може ли црква нешто да пружи народу у невољи? Ако већ не граде нити држе болнице, као што је Свети Сава радио, где су бар наше монахиње по болницама да помогну најболнијима, као што су то некада радиле католичке часне сестре? Шта је са црквеним народним кухињама; зар црква заиста не осећа да је њена, пре свега њена, дужност да помогне да се прехране гладни. Где су верници који под окриљем цркве обилазе усамљене, старе, несрећне, дрогиране? Коме од нас пада на памет да се у личној невољи обратимо свештенику за савет? Овaквим делима се мери овоземаљска улога и доброчинство,а не имовинским трансакцијама..

Уопште не видим шта ће им та имања. Њима одлично иде. Узимају, а ништа не дају. Ослобођени пореза, возе лепа кола, адаптирају станове, па нису задовољни, па их опет адаптирају. Имају тарифе, али никоме не признају право да се меша у њихове финансије. Граде позлаћене, неподношљиво кичерске дворе, и правдају се да то раде како се не би постидели ако (не дај боже) неки значајан гост сврати у Бијељину. Сетио сам се тог владике ових дана када чујем да ова млада госпођа која је трошила паре из фондације за рак на суду тврди како је морала да купује хаљине да би изгледала како треба, пред онима које пељеши. Врх, брате. Уствари, два врха, брате!

Ипак има разлике, млада дама је на суду, а владици и даље љубе руке.

Кад већ неће народу ништа да поклоне–боље рећи да врате–имам предлог за државу. Продајте нека од тих имања, направите велику болницу, позовите их да окаде (платите по тарифи), паим вратите ту имовину. Волео бих да чујем аргументе против ове идеје, не глембајевске, одвјетничко-јуридичке, већ душевне, мисионарске, милосрдне, како већ цркви приличи.

Пре седам година, у време док је патријарх Павле био још довољно здрав, припремио сам сценарио за серију о њему. Наслов је био његов: ИЛИ КАО ЉУДИ, ИЛИ ДА НАС НЕМА. Прочитао сам све што се о њему могло пронаћи, разговарао са многим сведоцима, пронашао продуцента (РТС) и добио писмено мали крстић са речју „Павле“, његов благослов. То ми је много значило, јер сам знао колико не воли да га истичу. Серија није остварена. Знате зашто? Зато што је Патријаршија учинила све да то онемогући. Ја сам упоран човек, али сам дигао руке; било је немогуће.

Само један детаљ који говори све: тражећи његове књиге, тражио сам и у Патријаршијској библиотеци. Испоставило се да немају ниједну. Патријарх Павле је био, а и даље јесте, најомиљенији човек у српском народу. Осим код његових службеника и владика. Разликовали су се као небо и земља. Он је био небо.

У црквици Ружици на Калемегдану продају свету водицу у пластичним флашицама– али исцељења нема. Ваљда смо исувише грешни, не вреди нас целити, чекамо цунами.

Ево, завршавам, а Амфилохија нисам ни поменуо.

Александар Мандић

објављено: 04.06.2011.

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Moja-crkva-cunami-i-ja.sr.html

[obi-wan]

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Moja-crkva-cunami-i-ja.sr.html

Од када знам за себе, више од пола века, на нашу славу Светог Николу долазио нам је свештеник да пресече колач. Било их је разних, али ово што сам последњи пут видео је било фарса. Та појава која као брзи воз пробрбља молитве, онда седне и као нафедер навијен издекламује своје глупости намењене пастви коју очигледно види као дебиле, затим постави нека питања, а онда уопште не чује нити га занима одговор, да би се затим хитно дигао, узео свој хонорар и одмаглио; дакле та особа у црном заиста пре личи на пореског извршитеља него на свештеника. Више га не зовем, уздам се да смо небесима сасвим довољни ми укућани, окупљени око жита и свеће.

Наш патријарх Иринеј је недавно два пута поновио да је узрок катастрофа и земљотреса у Јапану и Краљеву то што смо грешни. Нису овакве мудрости оригиналне. Пет Робертсон, најпознатији амерички ТВ проповедник, редовно се јавља: Хаићани су заслужили земљотрес јер су пре неколико векова склопили пакт са ђаволом да би се ослободили од Француске. Да нема хомосексуалаца не би било ни торнада, а рушење кула у Њујорку је казна за секуларизацију америчког друштва. Срчани удар Аријела Шарона је, по њему, божја казна за предају неких територија Палестинцима, а и Јицак Рабин је умро због истог греха. Њему терцира у свему један други евангелиста Џери Фолвел (рођен у Линчбургу) који поручује: „Синдикати треба да студирају Библију уместо што траже паре. Када се обоже, радници ће боље да раде.“

Ја сам веровао да ће се неко подсмехнути нашим вуду-верзијама, али реакције нема. Ипак се надам да сеизмолози неће дићи руке од изучавања тектонских плоча.

Такође, Његова светост апелује да се цркви врате имања, а народу слобода. Слобода? Стварно не могу да докучим дубину ове мисли. Да се вратим на овоземаљске ливаде.

Када путујете по Србији, заиста видите много знакова пропадања, запуштене земље. Једино што ниче јесу нове цркве. Усред муке и сиротиње цркве цветају. Зар црквеним оцима не изгледа да ту нешто није у реду, да има важнијих ствари од тога ко ће где да буде владика. Неће ваљда бити потребно да им ја, лаик, цитирам свете књиге.

Може ли црква нешто да пружи народу у невољи? Ако већ не граде нити држе болнице, као што је Свети Сава радио, где су бар наше монахиње по болницама да помогну најболнијима, као што су то некада радиле католичке часне сестре? Шта је са црквеним народним кухињама; зар црква заиста не осећа да је њена, пре свега њена, дужност да помогне да се прехране гладни. Где су верници који под окриљем цркве обилазе усамљене, старе, несрећне, дрогиране? Коме од нас пада на памет да се у личној невољи обратимо свештенику за савет? Овaквим делима се мери овоземаљска улога и доброчинство,а не имовинским трансакцијама..

Уопште не видим шта ће им та имања. Њима одлично иде. Узимају, а ништа не дају. Ослобођени пореза, возе лепа кола, адаптирају станове, па нису задовољни, па их опет адаптирају. Имају тарифе, али никоме не признају право да се меша у њихове финансије. Граде позлаћене, неподношљиво кичерске дворе, и правдају се да то раде како се не би постидели ако (не дај боже) неки значајан гост сврати у Бијељину. Сетио сам се тог владике ових дана када чујем да ова млада госпођа која је трошила паре из фондације за рак на суду тврди како је морала да купује хаљине да би изгледала како треба, пред онима које пељеши. Врх, брате. Уствари, два врха, брате!

Ипак има разлике, млада дама је на суду, а владици и даље љубе руке.

Кад већ неће народу ништа да поклоне–боље рећи да врате–имам предлог за државу. Продајте нека од тих имања, направите велику болницу, позовите их да окаде (платите по тарифи), паим вратите ту имовину. Волео бих да чујем аргументе против ове идеје, не глембајевске, одвјетничко-јуридичке, већ душевне, мисионарске, милосрдне, како већ цркви приличи.

Пре седам година, у време док је патријарх Павле био још довољно здрав, припремио сам сценарио за серију о њему. Наслов је био његов: ИЛИ КАО ЉУДИ, ИЛИ ДА НАС НЕМА. Прочитао сам све што се о њему могло пронаћи, разговарао са многим сведоцима, пронашао продуцента (РТС) и добио писмено мали крстић са речју „Павле“, његов благослов. То ми је много значило, јер сам знао колико не воли да га истичу. Серија није остварена. Знате зашто? Зато што је Патријаршија учинила све да то онемогући. Ја сам упоран човек, али сам дигао руке; било је немогуће.

Само један детаљ који говори све: тражећи његове књиге, тражио сам и у Патријаршијској библиотеци. Испоставило се да немају ниједну. Патријарх Павле је био, а и даље јесте, најомиљенији човек у српском народу. Осим код његових службеника и владика. Разликовали су се као небо и земља. Он је био небо.

У црквици Ружици на Калемегдану продају свету водицу у пластичним флашицама– али исцељења нема. Ваљда смо исувише грешни, не вреди нас целити, чекамо цунами.

Ево, завршавам, а Амфилохија нисам ни поменуо.

Александар Мандић

објављено: 04.06.2011

[obi-wan]

Sto se mene tice - pravo u centar!

[Бартендаз]

Sto se mene tice - pravo u centar!

0102_laugh

[Justin Waters]

Разликовали су се као небо и земља. Он је био небо.

Како добра критика, право у суштину.  0102_laugh confused

[о.Небојша]

Проблем је кад човек хоће некога да критикује, а није довољно упућен.

Прво, ако му је сметао поп који жури на Никољдан, а није се запитао колико још домова има да обиђе , каква је поледица..могао је лепо да однесе колач и жито у цркву, буде на Литургији чује проповед и реши се муке да га поп изнервира на дан Крсне славе. Како ли је тек госте дочекао... 0205_whistling

Храни Црква гладне само јој фали рекламе, колико је подељено помоћи  преко Човекољубља током санкција до данас, некада смо скупљали помоћ за наше у рату, некада смо делили помоћ што добијемо из Грчке и хвала нам не треба, јер смо били грђени још док смо делили

Има монахиња које помажу по болницама, сестре из манастира св.Петке брине већ деценијама о деци са посебним потребама, има црквених амбуланти,апотека,  саветодавних центара, азила за оне који се лече од наркоманије....

Не знам шта му смета грађење нових цркава, кад зна да је у периоду 1945-90 била немогућа мисија добити дозволу за градњу цркве, као дозволу од СУП-а за скупљање прилога.

Како се ту не позива на Светог саву и остале Немањиће ?

Ако се свакоме враћа отето, зашто да се не врати Цркви оно што су јој вековима  верни љути остављали у аманет да употреби на добро вере и народа ?

И на крају не могу да схватим да у Патријаршији нема књига блпоч.патријарха Павла, кад се баш ту штампају и продају у књижари. Да је г. Мандић узео себи за право да критикује Патријаршију што је себи узела право на издавање Патријархових дела, могао бих да схватим, а овако  0110_hahaha

У цркву Ружицу сам ишао све време док сам био у богословији и не сећам се да је неко продавао воду коју се сипале у све могуће судове , без мерења  0110_hahaha

Једино ако се не наплаћују оне пластичне флашице са ликом св.Петке и црквом ?

[obi-wan]

Hm...

Sta da ti reknem, oce, ovo sto je ovaj covek napisao svakodnevno vidjam u 97 % slucajeva ovde kod mene, kao preslikano... da ne krecem sad, ne bi bilo umesno ovako javno sa sve detaljima.

Sad, ima mesta sigurno gde je i puno bolje, ali je to sasvim ocigledno manjina...

[anajrim]

ovo jeste istina,covjek je surovo iskren,i treba...svestenici se danas nista ne razlikuju od biznismena,cak je upisati teologiju postalo jako unosno,i vidim da se cesto upisuje,iskljucivo,iz koristoljublja,jer vide djeca,popa zivi u luksuzu,pa mu jos i ruku ljube...

naravno cast izuzecima, i njima  bighugbighug

[Sherlock H.]

bighugbighug

Svaka rec je suvisna.

[pokajnik83]

Odlicno, ali necemo da generalizujemo..

[Sinergija]

Проблем је кад човек хоће некога да критикује, а није довољно упућен.

Прво, ако му је сметао поп који жури на Никољдан, а није се запитао колико још домова има да обиђе , каква је поледица..могао је лепо да однесе колач и жито у цркву, буде на Литургији чује проповед и реши се муке да га поп изнервира на дан Крсне славе. Како ли је тек госте дочекао... greengrin

Храни Црква гладне само јој фали рекламе, колико је подељено помоћи  преко Човекољубља током санкција до данас, некада смо скупљали помоћ за наше у рату, некада смо делили помоћ што добијемо из Грчке и хвала нам не треба, јер смо били грђени још док смо делили bendoff

Има монахиња које помажу по болницама, сестре из манастира св.Петке брине већ деценијама о деци са посебним потребама, има црквених амбуланти,апотека,  саветодавних центара, азила за оне који се лече од наркоманије....

Не знам шта му смета грађење нових цркава, кад зна да је у периоду 1945-90 била немогућа мисија добити дозволу за градњу цркве, као дозволу од СУП-а за скупљање прилога.

Како се ту не позива на Светог саву и остале Немањиће ?

Ако се свакоме враћа отето, зашто да се не врати Цркви оно што су јој вековима  верни љути остављали у аманет да употреби на добро вере и народа ?

И на крају не могу да схватим да у Патријаршији нема књига блпоч.патријарха Павла, кад се баш ту штампају и продају у књижари. Да је г. Мандић узео себи за право да критикује Патријаршију што је себи узела право на издавање Патријархових дела, могао бих да схватим, а овако  

У цркву Ружицу сам ишао све време док сам био у богословији и не сећам се да је неко продавао воду коју се сипале у све могуће судове , без мерења  

Једино ако се не наплаћују оне пластичне флашице са ликом св.Петке и црквом ?

prst ka dole

Углавном они којима се не свиђа да сваке недеље буду у цркви волели би да им парох долази сваке недеље на кафу, знам из искуства,а у питању је чудна комбинација непознавања вере и предрасуда о свештеницима.

У цркви Свете Петке на Калемегдану има увек водице бесплатно, флашице се наплаћују,али увек можемо понети своју флашу,буре. . .а ако је једна реченица у овом чланку лаж,зашто да верујем да и остале нису лицемерје.

Кад су исцељења у питању мислим да је то по вери, а не по цени водице.

Јесте проповедање и упознавање са вером посао свештеника,али је пре свега посао нас самих.

Хвала Господу да ничу храмови. Питам се коме то смета?

А враћање црквене имовине цркви смета неким добростојећим па ме не изненађује да финансирају кампању против тога.

И верници су црква, тако да би било најбоље да престанемо са поделом, и да размишљамо о томе како да сами поправимо оно што нам смета у цркви .

Оговарање не води побољшању, а сваку примедбу треба упутити свом пароху и бити спремни да саслушамо евентуалну примедбу на свој рачун од тог истог пароха.Можда су и свештеници незадовољни понашањем верника?  dada

Замишљам свештеника који се жали на форуму како у парохији има богаташа који даје мало новца,а исповеда се сваки час  prstgore

Хоћу рећи преиспитајмо себе и не перимо руке од сопствене одговорности за стање у цркви, јер сви смо ми црква.

[Andre Williams]

Проблем је кад човек хоће некога да критикује, а није довољно упућен.

Прво, ако му је сметао поп који жури на Никољдан, а није се запитао колико још домова има да обиђе , каква је поледица..могао је лепо да однесе колач и жито у цркву, буде на Литургији чује проповед и реши се муке да га поп изнервира на дан Крсне славе. Како ли је тек госте дочекао...

Храни Црква гладне само јој фали рекламе, колико је подељено помоћи  преко Човекољубља током санкција до данас, некада смо скупљали помоћ за наше у рату, некада смо делили помоћ што добијемо из Грчке и хвала нам не треба, јер смо били грђени још док смо делили dada

Има монахиња које помажу по болницама, сестре из манастира св.Петке брине већ деценијама о деци са посебним потребама, има црквених амбуланти,апотека,  саветодавних центара, азила за оне који се лече од наркоманије....

Не знам шта му смета грађење нових цркава, кад зна да је у периоду 1945-90 била немогућа мисија добити дозволу за градњу цркве, као дозволу од СУП-а за скупљање прилога.

Како се ту не позива на Светог саву и остале Немањиће ?

Ако се свакоме враћа отето, зашто да се не врати Цркви оно што су јој вековима  верни љути остављали у аманет да употреби на добро вере и народа ?

И на крају не могу да схватим да у Патријаршији нема књига блпоч.патријарха Павла, кад се баш ту штампају и продају у књижари. Да је г. Мандић узео себи за право да критикује Патријаршију што је себи узела право на издавање Патријархових дела, могао бих да схватим, а овако  prstgore

У цркву Ружицу сам ишао све време док сам био у богословији и не сећам се да је неко продавао воду коју се сипале у све могуће судове , без мерења  

Једино ако се не наплаћују оне пластичне флашице са ликом св.Петке и црквом ?

prst ka dole

Углавном они којима се не свиђа да сваке недеље буду у цркви волели би да им парох долази сваке недеље на кафу, знам из искуства,а у питању је чудна комбинација непознавања вере и предрасуда о свештеницима.

У цркви Свете Петке на Калемегдану има увек водице бесплатно, флашице се наплаћују,али увек можемо понети своју флашу,буре. . .а ако је једна реченица у овом чланку лаж,зашто да верујем да и остале нису лицемерје.

Кад су исцељења у питању мислим да је то по вери, а не по цени водице.

Јесте проповедање и упознавање са вером посао свештеника,али је пре свега посао нас самих.

Хвала Господу да ничу храмови. Питам се коме то смета?

А враћање црквене имовине цркви смета неким добростојећим па ме не изненађује да финансирају кампању против тога.

И верници су црква, тако да би било најбоље да престанемо са поделом, и да размишљамо о томе како да сами поправимо оно што нам смета у цркви .

Оговарање не води побољшању, а сваку примедбу треба упутити свом пароху и бити спремни да саслушамо евентуалну примедбу на свој рачун од тог истог пароха.Можда су и свештеници незадовољни понашањем верника?  dada

Замишљам свештеника који се жали на форуму како у парохији има богаташа који даје мало новца,а исповеда се сваки час  bendoff

Хоћу рећи преиспитајмо себе и не перимо руке од сопствене одговорности за стање у цркви, јер сви смо ми црква.

greengrin

[Sinergija]

И ово,

Књигу патријарха Павла моја сестра купила је у Саборној цркви (преко пута патријаршије)

Кад сам у невољи обраћам се свештенику.

А особа која не познаје православну веру и живот СПЦ и не треба да ради серије о патријарху.

[obi-wan]

Хоћу рећи преиспитајмо себе и не перимо руке од сопствене одговорности за стање у цркви, јер сви смо ми црква.

S tim da ovo iskljucivo funkcionise po izvrsnom jevandjelskom principu - "kome se vise da, vise mu se i trazi"... to ti je kanda promaklo...

Uostalom, sta smeta hriscanima kritika?!

Ko ima i gram smirenja, prihvatice je kao svoju licno...

[obi-wan]

Јесте проповедање и упознавање са вером посао свештеника, али је пре свега посао нас самих.

Apsolutno netacno...

И верници су црква, тако да би било најбоље да престанемо са поделом, и да размишљамо о томе како да сами поправимо оно што нам смета у цркви .

A ovo zvuci kao da stanujes u Diznilendu...

Оговарање не води побољшању, а сваку примедбу треба упутити свом пароху и бити спремни да саслушамо евентуалну примедбу на свој рачун од тог истог пароха. Можда су и свештеници незадовољни понашањем верника?

HAHAHAHA! algabacaju

Neprocenjivo!

Da nije tragicno bilo bi urnebesno...