Поезија

[JESSY]

Vojislav Ilić - "Sumoran dan"

Kiša sipi. . . U daljini

Povila se magla gusta;

Dan prolazi u tišini,

Gora nema, polja pusta.

U mrtvilu sve počiva,

Nigde nema stvora živa.

Svuda pustoš i dosada

Caruje i vlada.

Niti srce štogod želi,

Nit' se čemu nada.

Rasejano pogled bludi,

Tromo idu časi,

Iz daljine zvono gudi,

Razležu se glasi -

Odjekuju na daleko. . .

Mora da je umro neko.

* * *

Sa pogledom ugašenim,

S prekrštenim rukama,

Na mrtvačkom odru svome

Ležao sam međ' vama.

Vi ste moje bledo lice

Rosnim vencem obvili,

I o mojim bolovima

Sa uzdahom zborili.

Ja sam sluš'o reči vaše

S njinim slatkim otrovom,

I gorko sam nasmej'o se

Pod mrtvačkim pokrovom.

[javor]

Србољуб Митић

 

 

МРТВАЦ СРБИЈОМ ОДИМ
1.
Ето ја самртник опет рукама
Као кукама
Као чакљама
Као бакљама божијим


Ја црник земни
Ја тица разјаћена
Ја мукама вично пцето
Опет разапет
Опет избоден лето челом милујем


Ето ја опет зубима стење дробим
Сунац једем


Сред Србије пободен прут сам зелен
Као врба жилорастан
Као чемер као пелен горак и мирисав


Пуст сам јелен али јелен
Али ричем
Али сија око моје


Ја огубан
Ја окрастан
Али златан у грудима
Самац уклет али вичем сред Србије


Међ брдима
Међ глувима
Звук сам јасан


То ли бесно срце бије
То ли грми мозак смуњен
То завијам ко пас гладник


Ко вук рањен
Ал урличем
Ал не цвилим
Али звони бешња моја


Срџби дајем да извали моје зубе
Да оглуви моје уши
Да развали моју главу


Ето лајем сред Србије
Пце дозивам да ме љубе
Мени сличне пце по души
Мени сличне пце по срцу
И по крви
И по чежњи


Ја последњи или први
Или стоти пас по скитњи
Пас по сили да је веран
Свом племену
Пас одметник
Да је нада у чопору
Пас самотник ал пас душом
И костима
Само с пцима
Само с пцима


2.
Ето ја самртник опет руком воштаном
Као фрулом коштаном
Црна свирам слова
Грозну цртам слику
Ружно мислим време


Сред Србије сињи сам камен
Лубања гола
Ћеле-кула жива
Очи ми купине суве ал сјајне
Вилице сиве зуба ми пунане
Зуби ми од биљојеђе равни равни
Од српске проје зуби ми тупи
Али за шкргут потаман
Али за угриз љути потаман
И за смеј љуцки


Сред Србије сињи сам камен
Али стамен
Али кремен сам


Гребен сам смеђи понад жита
Глава сам бесна сред Србије
Над травом костур бео сам
Велика нога боса међ мравима


Ево сам самац сред Србије
Као колац
Као колац глогов
Као мрзни опсов Богов


Сред Србије самац уклет
Али заклет
Ето ја самртник
Опет оком ко поскоком.
1971.

Семе, 1985,

[JESSY]

Mileta Jakšić - "Očekivanje"

Tiho je,dođi!Ponoć diše mrazom

Ni duši ne idu zavejanom stazom,

Al' ti ćeš puta po smetovi znati,

Koraku tvom će žudnja znanja dati-

Tiho ko zvezda kad nebom poleti

Vrh bela snega doć' ćeš miloj meti.

Prolazi vreme.Ti se ne boj mraka,

Zvezde se gase sred sneznih oblaka,

Jaka je tama,beli sneg je jači,

Pleći je diže da ti put označi,

Sumrak se blista-moja soba mala

Od tvog bi lica tako zasijala.

Dođi mi,draga,otkad nisi bila,

Nada se moja skoro ugasila,

Ne diše tobom plačna polutama-

Vezana pesma na mojim usnama

Tebi se nada,kroz suze se smeši-

Hodi i pesmu poljupcem odreši.

O,još te nema,a prolaze sati,

Vetar se diže i lupa na vrati,

Na staru kulu vraćaju se eje,

Pseto zavija i mećava veje;

Na okna lupež vetar mi uleće:

Budalo,spavaj!-Ona doći neće!

[JESSY]

Stevan Raičković - "U mojoj glavi stanuješ"

U mojoj glavi stanuješ: tu ti je

Soba i mali balkon s kog puca

Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slušaš kako mi zakuca

Srce ko živi leptir iz kutije.

Ja ti odškrinem vrata: niz basamake

Silaziš u vrt za kog niko ne zna.

Na povjetarcu lebdiš poput slamke.

(Dok za to vrijeme, možda: neoprezna

Stojiš na nekom rubu, ispred zamke…)

Nekad (u mojoj glavi dok baš skačeš

U morsku pjenu, ispod sunca, gola)

spazim te kako po kiši preskačeš

Barice i sva u blatu do pola

Žuriš na posao s licem ko da plačeš.

Prolazi dan za danom i sva svota

Vremena tvog se po dva puta zbira:

Pa pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica punog mira

Da ne znaš kako živiš dva života.

U mojoj glavi stanuješ i dubiš

Crne i bijele hodnike za moje

Misli: kako mi bježiš il me ljubiš?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubiš…

[JESSY]

Juan Ramón Jiménez - "Ja nisam ja"

Ja nisam ja.

Ja sam taj

što hoda pored mene, a ne vidim ga;

kojega, katkad, nazrem,

i kojega, katkada, zaboravljam.

Onaj koji ćuti kad govorim,

koji prašta, blag,

koji ide gdje mene nema,

koji će ostati uspravan,

kad umrem.

Umrijeti

Umrijeti, to je samo

gledati unutra; otvoriti život jedino

prema unutra, biti tvrđava neosvojiva

za žive iz života.

[JESSY]

Vincenzo Cardarelli - "Okrutni oproštaj"

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.

Videh te kako odlaziš

Kao vojnik koji u smrt ide

Bez milosti za onog ko ostaje.

U tom času nisam imao snage da te pogledam.

Od tebe, zatim, ni glasa više, samo tvoja slika,

Neumorni drug, i tvoja šutnja

Zastrašujuća kao bunar bez dna.

Zanosim se da bi me ponovo

Mogla zavoleti

I trazim te i čekam da se vratiš,

Da bih te video izmenjenu

I ljutit ćeš se na me

Što sam se usudio da ti prkosim

U ljubavi i sasvim nepotrebno.

[JESSY]

Spiridon Jović - "Spomen"

Sećaš li se onog sata

Kad si meni oko vrata

Bele ruke savila,

I krijući tvoje lice

Meni pone nehotice

Tvoju ljubav otkrila?

Sećaš li se onog jada

Kad glas dođe iznenada,

Ko iz vedra neba grom,

Da ja moram odlaziti,

Tebe, dragu, ostaviti,

I moj vozljubljeni dom?

Suza zasja u tvom oku

I vozbudi preduboku

Ranu tužnu srca mog;

Reči ništa ti ne mogoh,

Žalost nema reći mlogo,

Pitaj samo srca tvog.

Otkad s tobom se oprostih,

Odrekoh se sve radosti,

Prazan mi je ceo svet,

Jer bez tebe nema mene,

Kano što bez rose vene

U livadi mladi cvet.

Kad će opet danak doći

Da će moji jadi proći,

Skopnit moga srca led!

Kad ću opet sretan biti,

S nežnostju te zagrliti,

Srkat s tvojih usta med!

[Vaske]

Odluka 

Odlučio sam da idem protiv sebe
Druge puteve već odavno znam
Jer na svakom sam bio ja
Na svakom je bilo jedno i isto
Usamljenost i glad

Odlučio sam da volim 
One koje inače ne bih
Koji me mrze i koji mi se protive
Možda će ta ljubav bez mene
Biti pouzdanija
Možda će biti ljubav

Odlučio sam da vjerujem 
U tuđeg Boga
Toliko tuđeg da nikom ne pripada
I zbog toga bude svačiji 
I samo tako moj
Jer je od mene beskrajno drugačiji

Zatim
Odluči sam da ne odlučujem
(toliko mogu)
Odrekao sam se svoje riječi
Jer i tuđi ljudi
I tuđi Bog
Sve je to bila moja glad
I njeni putevi
Moji putevi
Na pustim i mokrim ulicama
Posle vina i rakije
Uz kafu 
u udobnim foteljama sa zimskim pejzažem
Sa onima koji me dotiču preobilno
Jer ja jesam
Moja glad za njima
I o njoj ne odlučujem
Jer njom jesam

[Vaske]

Usamljenost ( s ove strane stvari)

Vežu nas stvari, događaji, treća lica
Vežu nas kao žica
U prostor rezervisan za našu usamljenost

Do žice sam ja
S druge strane si ti
I žica nije u sebi spojila nas
Već našu razdvojenost

Odbačen od sebe
Sad tražim te 
Daleko od pravila
Od stvari 
Od svega što veže 
Ne bih li sreo tebe
A ne svoju usamljenost
S ove strane stvari

[Vaske]

Nedjelja

Nedjelja je
I opet nisam došao

Ostao sam negdje daleko
Nedokučiv sam sebi
Nezahvaćen onim što znam
Neprimjećen u svemu što se nudi gledanju

Možda je krajnje vrijeme
Da se otisnem
I izgubim sebe

Nedjelja je
I ja sam pristao na susret

Ne znam da li sam zakasnio
Ili sam došao prerano
Ili uopšte nisam došao
Jer tamo nisi bio ni Ti
Ni ja

Preteška nedelja bez susreta
Sve stvari bulje u mene
I pitaju za Tebe
I uprkos našem odsustvu
Saberu nas Tu
U Nedjelju
U Susret
U koji mi dosnosiš moje poraze
A ja Tebi iste prazne riječi

Možda je krajnje vrijeme 
Da odustanem od sebe
Da se otisnem
Da izgubim sebe
I pošteno zanijemem
Pred Tobom

[Vaske]

Kosti 

Možda ova zemlja više nije moja
I izgleda kao tuđa
Drugom obećana
Ali kosti mojih besmrtnika
Ne daju me od nje
Vire iz svakog ćoška
Huče ulicama
Isijavaju iz kamenja
Prkose ubicama
Mirisom tamjana
Čuvaju mi mjesto

Možda ovaj narod više nije moj
Postao je dalek 
Kao i bog 
Kojem se moli 
I kojeg priziva
Ali kosti mojih besmrtnika
Ostavljaju me njoj
Toj blagoslovljenoj rulji
Kojoj ne pripadam
a koja mi pripada

Možda više ništa nije moje
Sem gladi koja me vodi 
I koja jesam jer me mučila
Ali kosti mojih besmrtnika
I dalje pjevaju o njoj
O gladi
A na tim se stihovima
I moja glad skućila

[Vaske]

Erotika

Život bez strasti je besmislen koliko i smrt. I živi nije živ sam od sebe, već od života kojeg hoće i kojeg doseže, možda samo na jedan tren, možda u snu, u magnovenju kada ljepota pokaže sebe usred propadljivog, usred muzike koja klizi niz njeno golo tijelo i šapuće samo požudu bez straha i brige, bez juče i sutra.

Život ne može da prevari sve dok miriše na njenu kožu i sve dok struji kroz usne koje ga udišu sa njenog vrata. Sve izgubljene živote vraća kroz dodir. Njene ruke daruju možda više nego što sluti i što bi ikad htjela, jer tada ćuti i prepušta svoje tijelo igri kroz koju život govori za nas, za svoju prisutnost, za krv što vri, za njene grudi koje otkrivam kao dječak, kao prvi put.

U njenoj potpunoj bliskosti ne prestajem da tragam za njom, za tom tačkom bezvremenom, bezprostornom, gdje život na sebi sabire vječnost i neslućena prostranstva, a još uvijek miriše samo na njenu kožu.

[JESSY]

Jose Luise Hidalgo - "Ne"

Noć te uništava da bih te tražio

kao ludak, u tami, u snu, u smrti.

Moje srce izgara kao osamljena ptica.

Tvoja me odsutnost ruši, život se zatvorio.

Kakva samoća i mrak, kakav suh mesec na nebu,

kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima

pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca,

za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste.

Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju.

Moje su reči uspravne trazeći te utaman.

Spokojna noć u meni, horizontalna i duga,

pružena kao reka sa samostalnim obalama.

Ali idem da te tražim, otimam te i čupam

iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje sećanje.

Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu.

Svet se zatvorio. Sa mnom ostaješ.

[JESSY]

Dobriša Cesarić - "Povratak"

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.

Krhko je znanje!)

Možda je pao trak istine u me,

A možda su sanje.

Još bi nam mogla desiti se ljubav

Desiti-velim,

Ali ja ne znam da li da je želim,

Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,

Što vječito hlapi,

Stvaraju se opet, sastaju se opet

Možda iste kapi -

I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem

Jedna vječnost pusta,

Mogla bi se opet u poljupcu naći

Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit

Prekrasna, u plavom,

Ne sluteći da si svoju svjetlost lila

Mojom davnom javom,

I ja, koji pišem srcem punim tebe

Ove čudne rime,

Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,

Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku

Svoje uho napne,

Sigurnim će glasom zaglušiti razum

Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom

Pogledat ko stranci,

Bez imalo svijesti koliko nas vežu

Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće

Ko sunce u krugu,

I nosi nam opet ono što je bilo:

I radost, i tugu.

I sinut će oči, naći će se ruke,

A srca se dići -

I slijepi za stope bivšega života

Njima ćemo ići.

[JESSY]

Sendi Ezrin - "Ne košta ništa."

 

Povremeno biti ljubazan - ha!

Ne košta ništa.

Rekla sam mužu da ga volim.

Ne košta ništa.

Kad sam sinu pakovala užinu,

stavila sam ceduljicu na kojoj

piše koliko je poseban.

Ne košta ništa.

Poštaru sam dala kutiju keksa.

Ne košta ništa.

Pustila sam nekog preko reda

u samoposluzi.

Ne košta ništa.

Pozvala sam brata da mu kažem

da mi nedostaje.

I ja njemu nedostajem.

Poslala sam gradonačelniku

pismo i pohvalila ga da dobro

obavlja svoj posao.

Ne košta ništa.

Odnela sam cveće u starački

dom.

Ne košta ništa.

Skuvala sam pileću čorbu

bolesnoj prijateljici.

Ne košta ništa.

Igrala sam društvenu igru

sa svojom kćerkom.

Ne košta ništa.

Zahvalia sam čoveku koji mi je

u samousluzi spakovao

kupljene stvari.

Lice mu se ozarilo.

Dala sam svom pomoćniku

plaćen slobodan dan.

Koštalo je samo malo.

Igrala sam se loptom

sa svojm psom.

Bilo je prijatno.

Otišla sam na masažu.

Bilo je divno.

Povremeno biti ljubazan - hmm,

možda ću se cele godine

tako ponašati.

Ne košta ništa.