Одакле гордост?

[Sinergija]

шта је то што чини слободу погрешном?

zagledanost u svoje JA

Кад ЈА постане важније од МИ

Кад ЈА постанем важнији од ТИ. 

мало сам размишљао о та два одговора ...

хм, има један пример који потире такво размишљање и с пуним правом поставља Ја изнад Ти - кад светитељ изабере да је ок да га убије други човек, ради мучеништва у Христу, чак му опрашта и моли Бога да таквом опрости.

мислим да би можда приближнији одговор био - Кад ЈА постане најважније.

ту нема односа, то је опадање и од Бога и од човека.

pa to je valjda ovaj prvi,tj moj odgovor

uglavnom nisam danas baš validan da pišem na ovoj temi

razlog??  0102_laugh

Јесте, него ми да потврдимо 0102_laugh

[Sinergija]

Медо,

Добро то смо сконтали, али ајде - то и мене мучи - одакле тај осјећај Луциферу (а посел и Еви и Адаму) да хоће да буду Бог, али ван Бога. То је завист "ти си Боже Бог, оћу ја да будем".

Одакле то Луциферу, а спознавши своје моћи запрепастио се колико је моћан. Ја причам о самом осјећају. Сматрам да је он "уграњен" у слободу.

Јер, пази, зар није то луциферово (условно речено) "дрво познања" прије стварања Адама, да он иако први до Бога, има огроман број анђела испод себе, има огромне моћи, а опет оће да буде Бог.

Одакле сам тај порив у њему? Што није задовољан? СЛОБОДА! Слобода али слобода НЕостварене личности!

Ја сматарам да је задовољан са тим, да му тиме Бог ускраћује слободу, те мора бити оно што је створен, а овако, дајући му слободу - из љубави - може да бира? Исти "шаблон" као код Адама.

Причамо о оном ГЛАВНОМ "узроку" годости, самољубља, о осјећају - одакле он потиче?

Потиче из слободе која није достигла савршену љубав, а НАЗНАЧЕНА је да је постигне! Само савршена љубав НЕ може бити горда, јер љубав није САМОљубива, него је ДРУГОљубива. А савршена љубав се постиже само кроз Бога, и то је обожење.

СВЕ створено што има слободу има и гордост, јер је СТВОРЕНО! Ако је створено значи да иако има слободу НЕМА савршену љубав, и треба да је достигне, да се усаврши. Да би се усавршило мора да уђе у ЗАЈЕДНИЦУ са НЕствореним.

Значи она ТВАР која НЕМА слободу је роб! Нема гордости, нема слободе! Ако није роб, има слободу, има гордост, онда долази до разарања назначења, "подобија"! А у сваком другом случају ако има слободу а нема гордости, ако се уподобила, достигла љубав савршену ка ДРУГОМЕ не ка себи,  она је ОБОЖЕНА!

Дакле у "парадоксу" љубавном крије се обожење и уништава гордост. Гордост је СЕБЕљубље и то је смрт и разарање. Повратак твари ка небићу! ДРУГОљубље је уништена гордост, обрнут процес, и пут ка обожењу! Зато, брате, има да ме волиш или ћеш да пропаднеш 1000000001010 0102_laugh

Али, за све то фали још неко? Фали Бог који ће узети на себе људску природу - оваплотити се. Небитно да ли злоупотребимо слободу или не, Он треба - Месија! Христос! Богочовјек.

(извин за вику) 0102_laugh

0205_whistling

Заједница није обавезна већ и она спада у избор',тако да је ђаво могао у једном тренутку да одступи а затим тако рањив постане заслепљен и саплете се.

Као што Сваки Светац тврди да без Бога не може ништа а сваки незнабожац умишља да може,и да му Бог једино може ограничити слободу.

Погрешно мишљење о себи. Несвест о Богу и потреби за обожењем.

Јако ми је занимљиво то питање', како незнабожци имају неодољив утисак да би их вера спутавала у слободи.Па чак и многи верници заповести доживљавају као нека ограничења.

[Милан Меденица :)]

зато што нису ни пробали да живе, већ глуматају живљење. атеиста сматра да је условљавање недостатак слободе, и потпуно су у праву.

елем, зашто сматрате да је слобода ограничење или искушење, негативна ствар?

откад је бити робот добра ствар ?

уосталом, не мора само савршена љубав бити растерећена гордости - па управо се показује величина хришћанина кад прима свето причешће, а то је дело истребљивања гордости јер се изјављује сопствена слабости и признаје већа глава од сопствене.

а гордост је и даље условљена ограничењем природе, управо испада да је фрустрација тог ограничења заслужна за гордост, ''узвисавање'' у промашају.

[malina :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1306018565' post='424102]

далеко од лошег одговора, али половичан

вечни смо били, па смо пали у смрт.

сад се обожујемо индивидуално кроз заједницу са Спаситељем, сином Божјим, а кроз њу долазимо до Бога Оца, из немогућности да се другачије вратимо у вечност.

шта је то што је ђаво мислио да ће да освоји кад је напао Бога, анђеоску војску, зашто је кренуо да освоји творевину ?

На шта мислиш овде када кажеш вечни смо били, па постали смртни?

..пошто је ово давно писано, мислиш ли још увек да обожење може да буде индивидуалан чин?

[Милан Меденица :)]

[quote name=malina ' timestamp='1345671902' post='697665]

На шта мислиш овде када кажеш вечни смо били, па постали смртни?

..пошто је ово давно писано, мислиш ли још увек да обожење може да буде индивидуалан чин?

вечни по благодати, конкретно сам избегао да кажем смртни или бесмртни, прародитељи су још увек били у заједници с Богом.

онда су изабрали смрт, тако да смо и даље бесмртни по благодати, што причешћивањем што милошћу Божјом

не сматрам да се обожење дешава само по себи, нечијом снагом, вољом или трудом, већ кроз заједницу са Богом - као што и пише. термин индивидуално сам употребио двозначно - појединачна личност несливено обожена, иако део заједнице, али и као провокацију јер људи обично потенцирају достојност као потплаћивање Бога златним новчићима (талентима) дела па рекох да убијем два комарца истим ударцем

[malina :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1345687632' post='697731]

вечни по благодати, конкретно сам избегао да кажем смртни или бесмртни, прародитељи су још увек били у заједници с Богом.

онда су изабрали смрт, тако да смо и даље бесмртни по благодати, што причешћивањем што милошћу Божјом

не сматрам да се обожење дешава само по себи, нечијом снагом, вољом или трудом, већ кроз заједницу са Богом - као што и пише. термин индивидуално сам употребио двозначно - појединачна личност несливено обожена, иако део заједнице, али и као провокацију јер људи обично потенцирају достојност као потплаћивање Бога златним новчићима (талентима) дела па рекох да убијем два комарца истим ударцем

Ако су прародитељи били у заједници са Богом, па отпали од ње, да ли то значи да ће и после Другог Христовог доласка и свеопштег васкрсења (дакле, после остваривања заједнице са Богом) сваки онај који то буде хтео моћи поново да одбије ту заједницу?

Каква је то вечност, каква је то била заједница са Богом из које је било могуће отпасти? И да ли, другим речима, ти мислиш да ће се човек обожењем вратити у заједницу какву су имали прародитељи?

[Милан Меденица :)]

[quote name=malina ' timestamp='1345711423' post='697757]

Ако су прародитељи били у заједници са Богом, па отпали од ње, да ли то значи да ће и после Другог Христовог доласка и свеопштег васкрсења (дакле, после остваривања заједнице са Богом) сваки онај који то буде хтео моћи поново да одбије ту заједницу?

Каква је то вечност, каква је то била заједница са Богом из које је било могуће отпасти? И да ли, другим речима, ти мислиш да ће се човек обожењем вратити у заједницу какву су имали прародитељи?

ако ме питаш за природу те заједнице, појма немам

слобода остаје јер се Бог не каје за дарове ал с обзиром на то да је наш избор у питању, и то на вечност, онда не знам како да помирим "статику" вечности и динамику избора па је опет одговор - немам појма

уско је везано и то питање о анђелима (смирењу) и палим анђелима (гордости) - како су они дошли до Пада, кад (су) већ имају(имали) (какву, које природе?) заједницу с Богом

сем тога, слобода је и слобода ка и слобода од.

колико знам, заједница прародитеља и Бога је била још увек без оствареног избора вечног живота или смрти, сходно избору су потекле и последице. мислим да ми живимо у крајње мртвом свету, где све и свја има крај конца, само се одржавамо у животу Божјом благодаћу - једемо мртво, умиремо од рођења, живимо кроз сећање деце. на сву срећу, Бог није кончина а ни телесна смрт није крај, па се сходно томе и спасавамо правећи животне изборе.

притом, не мислим да има спасења само у оквиру Цркве пошто постоји и крштење жељом, Дух дише где хоће

и не, не мислим да је Едемски врт исто што и Рај.

искрено, ово су све размишљања и мој домен знања, очигледно врло скроман, тако да бих се порадовао и корекцији

[malina :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1345731213' post='697909] колико знам, заједница прародитеља и Бога је била још увек без оствареног избора вечног живота или смрти, сходно избору су потекле и последице

Ово ми је било битно. Некако сам доживела твоје писање у смислу да су прародитељи били вечни, па пали у смрт. Сад си овде објаснио. Они су само имали избор ка једном или другом, дакле били су потенцијално и вечни и смртни.

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1345731213' post='697909] слобода остаје јер се Бог не каје за дарове ал с обзиром на то да је наш избор у питању, и то на вечност, онда не знам како да помирим "статику" вечности и динамику избора па је опет одговор - немам појма

Да, слобода остаје. Међутим, када се свет једном сједини са Богом, немогуће је да од Бога отпадне. Не зато што ће његова слобода избора тада нестати, већ зато што ће тада престати било какав покрет ка ономе што Бог није, човек неће желети ама баш ништа што није Бог. У супротном приписујемо несавршенство обоженом стању, тј. Богу..тако да, ако су прародитељи имали заједницу са Богом, па отпали, онда ће човек моћи то исто да учини онда када Господ поново дође. Они су имали избор ка једном или другом и одабрали су смрт, заједницу нису имали и од ње отпали.. Адам не би умро да није погрешио, већ би обожио и себе и целокупну творевину, тј. остварио би ту заједницу.

[Милан Меденица :)]

да, све ми је то јасно, а поготово да где има разума - нема избора

[malina :)]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1345735760' post='697972]

да, све ми је то јасно, а поготово да где има разума - нема избора

Дакле, јесам те разумела како не треба..рекох ти пре да умем и то. :0104cheesy:

[Милан Меденица :)]

опуштено

[Милан Меденица :)]

с обзиром на то да си се својски потрудила да прочиташ целу тему, имаш нешто да додаш, одузмеш, бациш на видело?

[Oglo]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1345735760' post='697972]

да, све ми је то јасно, а поготово да где има разума - нема избора

mislim da je ovo ključna stvar u svemu Milane,

sviđa mi se

[malina :)]

Овај део где говориш да је ђаво, будући да је био ограничен својом анђеоском природом и био њом незадовољан, хтео да се обожи по природи...мислиш ли да ђаво није имао сазнање, као што човек има да се може обожити само по благодати, никако по природи?

[Милан Меденица :)]

па пошто нам нису исте природе а питање је и какве је власти и колико Богу био близу први ђаво, мислим да не могу ни да замислим како изгледа такав когнитивни процес па је ово више чисто ментална вежба о разлучивању него о некој реалној могућности проницања у нечије мотиве

тако да ништа не одузимам из једначине, све ми подједнако игра док пије воду.

искрено, нје ми ни јасно како је толико анђела повукао са собом, а камоли какве је природе њихова воља и које су њихове могућности за обожење. поготово што је ту питање и Дрвета Живота, сам Христос колико се разумем, оно што уствари даје обожење је уствари Ко. могуће је да је и од њих било скривено, можда чак и откривено, нисам упознат да ли имају или немају сазнања или каква.

дакле, не тврдим да је био неко незадовољан у буквалном смислу, можда је чак био и непотпун па је тражио начин пре начина/сазнања/могућности.

тако да, све је то мало субјективно или апстрактно кад ниси (пали) анђео, немам ни довољно знања а камоли њихово лично искуство или доживљај.