Човек настао од мајмуна.....

grigorije22 · Мај 11, 2011

Chimp Gestures: A Sign of Common Ancestor or Common Designer?

Posted on May 10, 2011 by R.L. David Jolly

Chimpanzees have been the subjects of numerous studies over the years. The vast majority of those studies have been prompted by the supposed evolutionary relationship between chimps and humans.

One of the latest studies to be reported in the scientific literature involved a project to identify gestures used by chimpanzees to communicate to each other. Previous studies on identifying chimp gestures were conducted on captive chimps in which around 30 different gestures were identified.

In this study, Dr. Catherine Hobaiter from the University of St. Andrews in Scotland studied a group of wild chimpanzees in the jungles of Uganda. Over a two year period, Dr. Hobaiter spent 266 days with the wild chimps. Eventually the chips became accustomed to her presence and went about their normal daily routines. During that time, she observed and filmed the daily interactions within the group.

Dr. Hobaiter and her colleague Professor Richard Byrne, carefully examined 120 hours of footage of the chimp’s interactions with each other. They watched to see if the chimps deliberately made some kind of movement toward another chimp that had the purpose of generating some sort of response. They also looked to see if the gestures were persistent and if the chimp making the gesture was looking at the individual or individuals to whom it was gesturing towards.

So far they have identified 66 gestures used by the group of wild chimps and believe there may be more as they continue to study the footage. One such gesture mentioned was when a mother wanted her daughter to climb on her back so she could move away from where she was. The mother held out her left hand and waited for the daughter to respond. The young chimp was close enough for the mother to pick up and place on her back, but she chose to gesture instead. When the daughter started to move closer, the mother chimp repeated the gesture and gave a ‘bare-teeth grin” at which the youngster climbed up and away they went.

According to the report, the researchers believe that the results of this study show that the gestures are not group specific but are shared throughout the species. Then comparing the gestures to studies done on gorillas and orangutans, they found there was some overlap use of the same gestures by the three different species, causing Dr. Hobaiter to conclude:

This supports our belief that the gestures that apes use (and maybe some human gestures too) are derived from ancient shared ancestry of all the great ape species alive today.

Rather than a common ancestor, perhaps a better explanation would be a common Designer? If our Creator used the same basic design and genetic blueprints when He created life on earth, wouldn’t it make sense that He also used some of the basic instincts and behaviors as well?

I would be very curious to see the same type of study carried out on a number of different animal species other than primates. The results may be more eye-opening to the evolutionary researchers may want to see.

For example, have you ever been around any animals on a regular basis and observed their habits and behaviors? You quickly learn that many of them communicate with gestures and body languages. When compared across different animal groups, you will find some overlap of the same gestures being used for similar communication.

As a trained wildlife biologist coupled with being around various animals most of my life, I have observed similar gestures and body language communication used by different animals. For instance, the communication carried out by facing another individual with the body, head and eyes aligned straight on the subject. This posturing is generally read as an act of dominance or aggression. Turn the head slightly to one side and not stare directly into the other’s eyes and it is read as being friendly or submissive. I’ve witnessed this form of communication in dogs, wolves, bears, bighorn sheep, horses, some large cats as well as primates and humans. Likewise, I’ve seen the turning of one’s back to another who is seeking their attention used as a demonstration of purposefully ignoring or snubbing the other individual in dogs, bears and horses.

Are these indicators of a common ancestor between the different animal groups or evidence of a common Designer? We have a lot to learn from the animals and nature around us if only we would watch and listen to what they are trying to tell us about the One who created us all as it says in Job 12:7-10:

But ask now the beasts, and they shall teach thee; and the fowls of the air, and they shall tell thee:

Or speak to the earth, and it shall teach thee: and the fishes of the sea shall declare unto thee.

Who knoweth not in all these that the hand of the LORD hath wrought this?

In whose hand is the soul of every living thing, and the breath of all mankind.

Reference

Gill, Victoria, Chimpanzees’ 66 Gestures Revealed, BBC News, May 5, 2011.

Additional Resources

Worship Not the Creature: Animal Rights and the Bible

by Dr. J. Y. Jones

Worship Not the Creature: Animal Rights and the Bible delivers the most forthright and engaging presentation of the Biblical view of animals in print. J. Y. Jones, long an accomplished physician, scholar, writer, outdoorsman, hunter, and man of God, is uniquely qualified to offer his cutting-edge treatment of this controversial topic. Don’t let the down-to-earth, diverting and friendly style fool you. Just as Americas wise Founding Fathers discovered latent tyranny in a penny tea tax, Dr. Jones powerfully exposes the radical political agenda of the contemporary animal rights movement. With careful argument, he reveals the animal rights movement as a potentially significant menace to liberty and even to Christianity itself. Adding Dr. Joness able apologetic for the Christian faith in reasoned and transparently personal terms, one should prepare for a rich, compelling, and enjoyable read.

About the Author: An eye physician and surgeon for almost forty years, Dr. Jones is a decorated Vietnam veteran. He has received numerous awards for writing and photography. He is a frequent speaker at wild-game suppers and other sportsmens events, and particularly enjoys sharing his Christian testimony. He has volunteered in twenty-three overseas eye-surgery mission trips. He is fluent in Spanish and conversational in Russian. He has been married to his wife, Linda, since 1964.

This entry was posted in Apologetics, Biology, Design, Evolution, Philosophy, Worldviews and tagged act, aggression, air, aligned, ancestor, ancestry, ancient, attention, back, bare, basic, bears, beasts, behavior, belief, bighorn sheep, blueprints, body, body language, breath, captive, Catherine Hobaiter, cats, chimp, chimpanzee, climb, colleague, common, communicate, created, creation, daily, daughter, declare, demonstration, Designer, dogs, dominance, earth, evolutionary, explanation, eye, filmed, fishes, footage, fowl, friendly, generating, genetic, gesture, gorillas, great ape, grin, group, hand, head, horses, humans, identify, ignore, indicators, individuals, instincts, interactions, Job, jungle, left, listen, literature, Lord, mother, movement, Nature, normal, observed, orangutan, overlap, persistent, posturing, presence, primates, professor, project, R.L. David Jolly, relationship, researchers, revolution, Richard Byrne, routine, scientific, Scotland, sea, sign, snub, soul, speak, Species, specific, stare, straight, studies, submissive, teach, teeth, Uganda, University of St. Andrews, watch, wild, witnessed form, wolves, youngster. Bookmark the permalink.

Categories

o Age of the Earth (196)

o Aliens (8)

o American History (11)

o Anthropology (82)

o Apologetics (363)

o Archaeology (32)

o Articles 4 Kids (36)

o Astronomy (106)

o Biography (25)

o Biology (383)

o Book Review (10)

o Botany (44)

o Chemistry (58)

o Christian Values (212)

o Cosmology (74)

o Creation Compromises (80)

o Creation Worldviews (147)

o Daily Devotional (16)

o Daily Readings (170)

o Dating Methods (37)

o Design (215)

o Doctrine of God (11)

o Editorial (1)

o Education (123)

o Environment (60)

o Ethics (176)

o Evolution (470)

o Family (90)

o Feedback (57)

o Genetics (150)

o Geography (64)

o Geology (171)

o Government (63)

o History (205)

o Human Body (4)

o In The News (16)

o Medicine (30)

o Memoriam (1)

o Paleontology (158)

o Philosophy (200)

o Physics (66)

o Psalms (28)

o Quote of the Day (73)

o Scripture (202)

o Simple Cell (26)

o Technology (30)

o Theology (426)

o Transitional Forms (15)

o Uncategorized (18)

o Worldviews (101)

http://creationrevolution.com/2011/05/chimp-gestures-a-sign-of-common-ancestor-or-common-designer/

pokajnik83 · Мај 11, 2011

Јел га познајеш...? 1000000001010

Ja poznajem:

Бартендаз · Мај 11, 2011

Колико је мајмунима добро,боли њега ћоше од лакта за ове бриге..чешка дупенце,скаче на гране,једе банане..

Zayron · Мај 11, 2011

Колико је мајмунима добро,боли њега ћоше од лакта за ове бриге..чешка дупенце,скаче на гране,једе банане..

То је страшно и отресно што ви ту пишете,

да је човјек посто од мајмунчета, тако нешто је немогуће и сасвим искључено!

звечанац · Мај 11, 2011

Ах, овај Осама, пардон Обама, све мора да упропасти....Што га не уби Тута Бугарин, да ми је знати.

1000000001010 Кад мало боље размислим, он је прави неандерталац....

Divad · Мај 11, 2011

Само се ви зезајте кад вам дође аквилио биће 1000000001010 :butt:

звечанац · Мај 11, 2011

Само се ви зезајте кад вам дође аквилио биће :butt: :butt:

А зашто, брате....? 1000000001010

Ништа се не брини, добар је Акви..... :bla:

Divad · Мај 11, 2011

Само се ви зезајте кад вам дође аквилио биће :butt: :butt: :bla: :butt:

А зашто, брате....? 1000000001010

Ништа се не брини, добар је Акви..... :bla:

Знам али дираш му еволуцију.

звечанац · Мај 11, 2011

Само се ви зезајте кад вам дође аквилио биће 0122_tuk :butt: :butt:

А зашто, брате....?

Ништа се не брини, добар је Акви..... :bla:

Знам али дираш му еволуцију. greengrin greengrin

А мене нико да упозори на то..... 0409_feel Ето, да ми ниси рекао не бих знао. 'Фала, брат... 4chsmu1

АКВИЛО ПРАШТАЈ НИСАМ ЗНАО crvenilo

grigorije22 · Мај 11, 2011

ПРОТОЈЕРЕЈ КОНСТАНТИН БУФЕЈЕВ - Еволуционизам као вероучење или вера у еволуцију

Најпре ћемо покушати да одредимо којем типу погледа на свет одговара позната теорија еволуције.

Под "еволуционизмом" схватамо не постојање у свету неког развоја и промене уопште, већ оно учење које се обично тако назива у научним и богословским круговима као супротност "креационизму", тј. учењу о створености васионе у строгом складу с библијским описом дана стварања. Према концепцији еволуционизма свет постоји милионе и милијарде година и постепено следи развој од најпростијих облика организације материје према сложенијим и вишим. Еволутивни процес прожима целокупну стварност од елементарних честица преко свих прелазних облика неживе и живе природе до разумног човека (и можда још више?). "Еволуцију" покушавају да у својим објектима испитивања пронађу астрономи (у звездама и галаксијама), геолози (у динамици образовања слојева стена), палеонтолози и биолози (у појави и развоју нових врста), антрополози и археолози (у тзв. "прогресу" од мајмуна према човеку). У својим модификацијама теорија еволуције дозвољава скоковите прелазе количинских промена према квалитативним. При томе се свим могућим променама и бифуркацијама приписује објективна природа, Развој васионе и њених делова изједначава се са програмираним развојем пупољка биљке од оплођеног цвета до плода. Једни облици живота у таквом виђењу света служе само као степеница за појаву других, савршенијих.

Важно је схватити оно о чему је писао јеромонах Серафим Роуз: "Они научници који говоре да је еволуција 'чињеница', у суштини тумаче научне податке у складу с некаквом философском теоријом. Само чистом науком не могу се коначно ни доказати, ни оповргнути 'чињенице' еволуције" (34, с. 461).

Истраживач који хоће да прихвати "теорију еволуције" као радну хипотезу мора да буде свестан тога да, прихватајући је, врши чин вере, а не спроводи логично научно закључивање. При томе вера је ту, као што намеравамо да докажемо, потпуно паганска, нипошто хришћанска (барем не православна).

Ствар је у томе што еволуцију као такву у свету не видимо и никада је нисмо видели. Сећање човечанства не бележи ниједан случај да је нека врста настала из неке друге врсте. Исто као што нико није видео да је живо настало од неживог, или разумно од неразумног. Све описне науке имају посла само са скупом различитих чињеница. Астрономија - с различитим типовима звезданих система. Геологија - са сложеном структуром слојева стена. Биологија и палеонтологија - с разноликошћу и постојаношћу изумрлих врста флоре и фауне. Антропологија и археологија - с материјалним остацима древних и савремених људских култура. При томе ниједна од научних дисциплина које на свом располагању имају разрађене специјалне класификације, не може без логичког скока да тврди да у њиховој области истраживања постоји појава еволуције. Тај логички скок и јесте чин вере. Вере у еволуцију. Без икаквог насиља над чињеницама (ако су оне прикупљене савесно) увек се може тврдити о одсуству еволуције. То ће такође бити израз истраживачеве вере.

Сасвим је коректно говорити о постојању у човеку вере (или неверовања) у еволуцију. Када би еволуција била искуствена чињеница и запажала се у природи, било би неправилно говорити о еволуционом учењу као о религиозном. Али управо због тога што еволуција представља невидљиву и недоказиву појаву, она се потпуно уклапа у класично апостолско одређење вере - потврда ствари невидљивих (Јевр. 11,1).

Тачну оцену еволуционистичког учења као теорије о пореклу света дао је бл. Серафим Роуз: "Ова врста теорије еволуције заузима исто онакво место за савремене истраживаче књиге Постања, као древне спекулације о пореклу света за ране оце Цркве. Постоје они, наравно, који желе да истрајавају на томе да је чак и та врста еволуционизма потпуно научна; и заиста, неки од њих га у потпуности 'догматизују'. Али било који аргументовани објективни поглед мораће да призна да је еволуционистичка космогонија, уколико она не претендује на Божанско порекло еволуције, само иета таква спекулативна теорија порекла света као и било која друга таква теорија, и о њој се може расправљати на истом нивоу с њима. Упркос томе што може имати своје разлоге у научним чињеницама, она спада у област философије и чак додирује богословље у оној мери у којој не може избећи питање о Богу као Творцу света, без обзира да ли Га она прихвата или одриче" (33,с. 23).

Подвуцимо да вера у еволуцију није ништа научнија и основанија од вере у библијску причу о шест дана стварања. Разлика се састоји само у односу многих људи према тим двама различитим вероучењима. О еволуционизму се уобичајено мисли да је то став савремених научника (иако постоји и увек је било много научника креациониста). О црквеном учењу многи су слушали од детињства да је оно "ненаучно" (побијању оваквог испразног мишљења може послужити и чињеница да еу многи истакнути научници били ревносни хришћани). У сваком случају, током последњих 150 година откако се појавила "теорија еволуције", нису сви учени људи похитали да се придруже еволуционистима. То треба имати у виду.

Пошто еволуционизам заправо није наука, већ вера, он у целости одговара, и не може да не одговара, принципима теорије свих осталих религиозних вероучења. То је чињеница независно од тога признају ли или не признају поједини еволуционисти религиозни карактер свог учења. Као поглед на свет који не скрива своје религиозне корене, хришћанство може понешто разоткрити еволуционистима. У тумачењу првих стихова књиге Постања св. Јован Златоуст је писао: "Молим вас, слушаћемо ове речи онако као када бисмо слушали не Мојсија већ самога Господа васељене Који говори устима Мојсија, и опростићемо се за дуго са сопственим расуђивањима" (17, с. 9). Веровати у ауторитет изабраног учења и опростити се са сопственим расуђивањем - судбина је сваког верника, како хришћанина, тако и еволуционисте. Тако да ако се коме са стране чини да је православни човек ограничен оквирима догмата црквеног предања, нека има у виду да сваки научник који је изабрао еволуционизам за своју веру, у потпуности постаје роб те безбожне философије.

Занимљиво је да се у литератури појавио чак и "символ вере" еволуциониста. По облику он је сачињен грубо, а по својој суштини веома јасно одражава духовни садржај учења:

"Верујем у то да нема Бога Творца и Промислитеља, већ да постоји вечна и слепа еволуција; да се васиона сама од себе појавила из ничега и сама себе почела да развија, упркос хаосу који се стално повећава. Верујем да је као резултат случајно из хаоса настао космос, из смрти живот, из безумља разум. Чврсто сам убеђен да ако неке чињенице или закони природе противрече еволуцији, онда морају бити одбачени... Такође поуздано знам да је највећа сила еволуције Госпођа Смрт која ствара светове и којој ја (еволуциониста) припадам без остатка и ради ње сам спреман да уништим све њене противнике. Не верујем у постојање морала и хоћу да живим онако како ми се прохте, јер ћу умрети и постаћу опет мртва материја из које су ме смрт и еволуција и позвале" (35, с. 43). Еволуционисти на то треба да кажу: "Амин!" Хришћанин не може а да се не ужасне.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Teologija/JeresEvolucionizma/JeresEvolucionizma02.htm

Објавио Јереј Горан Живковић у 11.01 0 коментара

grigorije22 · Мај 11, 2011

Варење - питања на која Велики прасак не може да одговор(1)

Свакога дана ми уносимо храну како би наше ћелије добиле енергију, минерале, витамине, и градивне елементе. Ипак,ретко (макар и на тренутак) застанемо и размишљамо куда све пролази наш укусни оброк након што га сажаваћемо у устима, осим ако не спадамо у оне са лошом пробавом. Када бисмо то чинили, са чуђењем и дивљењем бисмо посматрали сложеност дигестивног апсорпционог процеса. Читав том неби био довољан да се опише њихова сложеност.

Чак је и за процес потискивања хране из уста у езофагус, а одатле у желудац у црева, потребна сложена координација нерава, мишића, слузница и подслужничког ткива. За перисталтичке покрете, покрет контракције мишића који потискује храну кроз читав гастро-интестинални тракт (GIT),потребни су глатки,контрабилни мишићи. За ове контракције које потискују храну кроз целокупни GIT потребан је пролаз калцијума кроз мембране малих мишићних влакана чија дужина износи 200-500 микрона, а пречник између 2 и 10 микрона. Цео GIT има свој сопствени нервни систем. Активност ових нерава повећава број контракција у зиду GIT-a. Нерв vagus, чији се почетак налази у мозгу, стимулише рад GIT-a, док га остали нерви који га исходе из кичме успоравају.

Храна се обично мора жвакати. Овај процес захтева јаке зубе и јаке виличне кости. Зуби су дизајнирани тако да предњи зуби служе за кидање, а задњи за млевење. Одраслима је потребно више и већих зуба који се добијају у периоду између 6 и 12 године живота. Тек рођеним бебама нису потребни зуби јер би они повредили мајчине груди. Стога се прави зуби појављују тек у обичајено време када дете престане да сиса.

Тек што смо започели тему узимања, варења и апсорције хране, а ипак не морамо да идемо даље да би смо схватили да је у питању један сложен и детаљан план.

Просто је немогуће да су се сви ти нерви, мишићи, зуби и слузнице формирали процесом еволуције, јер ниједан од ових елемената не би имао апсолутно никакву сврху да истовремено нису били присутни и сви остали аспекти.

Међутим, ми још увек нисмо дошли до краја чак и овог површног пута који храна пређе након свог уласка у уста. Пљувачку лучи шест главних жлезда не укључујући ту велики број оних малих усних жлезда. Пљувачка садржи слуз која подмазује мембране преко којих пролази храна, а у томе учествује још и птијалин , ензим који започиње процес варења угњених хидрата. Скроб, један облик угљених хидрата, не може се апсорбовати директно у организам зато што су молекули веома велики и састоје се од огромног броја молекула глукозе спојених хемијским везама. Птијалин започиње процес кидања тих хемијских веза да би се мали молекули глукозе могли ослободити и лакше апсорбовати у танком цреву. Свакога дана, ове мале жлезде обично произведу један литар пљувачке.

У устима се налази језик на које је смештено чуло укуса, а опслужује га глософарингеални нерв чији се почетак налази у мозгу. Језик такође има мишиће који се, ако особа која то једе свесно хоће, може сакупљати или подизати према задњем делу уста како би потиснуо храну у ждрело (фаринкс). У фаринксу храна подстиче аутоматску активност којом се меко непце издиже како би спречило улазак хране у задњи део носа и један мали „поклопац“ звани епиглотис који покрива улаз у трахеје (ваздушну цев) и ларинкс, спречавајући тако улазак хране у плућа. Отвор фаринкса се такође шири у току овог процеса и један кружни мишић, који обично затвара езофагус како би спречио да ваздух који удахнемо оде у желудац, се опушта.

Претходни пасус се може прочитати за само пар минута, међутим, овај процес је сувише сложен да би настао путем еволуције. Само је свезнајући Бог могао развити мозак, нерве, мишиће и многе друге мале органе, а да је ред сваког од њих савршено усклађен како би омогућили одвијање „једноставног“ процеса гутања. А треба да схватимо и то да је опис горе прецизно приказаног просеца крајње поједноставњен. Перисталтички покрети спроводе храну од фаринкса до желуца. Пре него што храна уђе у желудац, још један кружни мишић, гастроезофагеални сфинктер, мора да се опусти. Овај сфинктер се у нормалним условима грчи како би спречио враћање желудачних сокова у езофагус који би , пошто су изразито кисели, изазвали чир. Пролажење хране низ езофагус одвија се под утицајем гравитације, међутим перисталтички покрети омогућавају да она доспе до желуца. Перисталтика је, у ствари, та која дозвољава људима да прогутају храну када су окренути и наглавачке

Желудац поседује читав низ жлезда које контролишу и нерви и хормони. Ми ћемо, ради једноставности, у грубим цртама описати само варење протеина. Желудац лучи хлороводоничну киселину. Раствор хлороводоничне киселине има pH 0,8! Хајде да објаснимо шта је та pH. То је мера количине киселине или алкалија у растору. Вредност pH се обично креће од 0 (изразито кисела) до 14 (изразито алкална). Тако је раствор чија pH вредност износи 7 неутралан, ни алкалан ни кисео.

Раствори са pH испод 7 су кисели, при чему степен киселости расте са смањењем вредности pH. Раствор са pH изнад 7 су базни, при чему се степен алкалности повећава са повећањем вредности pH. Свака промена pH за цео број представља десет пута већу киселост/алкалност: pH 0,5 је десет пута киселије од pH 0,6. Крв и већина телесних ћелија има pH 7,4 па су стога благо алкални, пошто је pH 7 neutralno. Желудачна киселина са pH 0,8 садржи око три милиона пута већу концентрацију јона водоника него крв.

Да би жлезде које производе хлороводоничну киселину концентрисале јоне водоника примљене из крви три милиона пута више, потребна је изузетно велика енергија да би се произвела свака литра хлороводоничне киселине. Производња хлороводоничне киселине у паријеталним жлездама желуца представља сложен процес који у ком се користи угљен-диоксид, вода, угљена киселина, јони хлора,натријума и калијума.

Храна коју једемо и вода коју пијемо обично нису стерилни. Чак и да јесу, у устима се налазе бактерије тако да у наш желудац никада не уђу стерилна храна и вода. Већину клица уништи хлороводонична киселина, штитећи нас тако у великој мери од желудачних и цревних инфекција.

Варење протеина такође започиње у желуцу. Протеини, било биљног или животињског порекла, представљују велике молекуле који се састоје од различитих аминикоселина спојених хемијским везама. Постоји 20 различитих аминокиселина и њихов распоред одређије природу протеина. Неки протеини су огромни молекули који поседују више хиљада аминокиселина, док су други мањи. Велики део нашег мишићног ткива се састоји од посебних протеина, баш као и остала телесна ткива. Сви ензими се састоје од протеина, као и неки хормони попут инсулина и хормона желуца и танког црева- гастрин, секретин, холецистокинин. Антитела и многи други витални елементи нашег организма се састоје од протеина. Поврће, житарице, орашасти плодови и воће садрже различит проценат протеина.

Жлезде желуца луче ензим звани пепсин. Његова молекуларна тежина износи 35.000, док молекуларна тежина воде износи 18. Значи, то је веома велики и тежак молекул. Пепсин делује тако што кида хемијске везе између аминикиселина који сачињавају протеине којима се хранимо. Када би наше танко црево апсорбовало те велике молекуле протеина, ово би изазвали тако снажну алергијску реакцију да бисмо истога часа умрли. Стога је пепсин осмишљен тако да разлаже протеине на њихове саставне делове – аминокиселине – које приликом апсорције не изазивају алергијске реакције и могу се употребити као градивни блокови да би се начинио нови протеин потребан нашем организму.

Међутим, постоје 4 главне потешкоће за еволуцију када је у питању пепсин. Прва је чињеница да се зид жлезде која производи пепсин састоји углавном од протеина. Зашто пепсин не уништава жлезду која га производи? Друго, цео желудачни зид је, у великој мери, саставњен од протеина. Зашто пепсин не уништи тај зид претварајући све протеине у аминокиселине које улазе у њихов састав? Уосталом, ако би хирург морао да исече један део нашег желуца и потом ( ужасна помисао ) тражио од нас поједемо тај део нашег желуца , пепсин би га свакако уништио у процесу варења баш као што то чини када једемо желудац животиња (изнутрице ). Тако би зидови нашег желуца били пуни чирева и на крају би се потпуно распали.

Расел и Колин Стендиш - Велики прасак је експлодирао

Објавио Јереј Горан Живковић у 11.55

grigorije22 · Мај 11, 2011

Варење - питања на која Велики прасак не може да одговори(2)

Трећи проблем је што практично сваки ензим може да функционише једино када је pH 7,4 или приближно толико. То је разлог зашто крв и већина ћелија одржава pH од приближно 7,4. Чак је и pH 7,2 или 7,6 довољна да озбиљно угрози деливање ензима и ако би таква вредност pH потрајала ма и врло кратко време, то би изазвало смрт јединке. Када се у телу формира киселина као што се дешава за време физичких вежби – када се производи млечна киселина – тело има један брз и ефикасан пуферски систем који брзо неутралише вишак јона водоника (киселе честице). Ове се спајају са јонима бикарбоната стварајући угљену киселину која се онда разлаже на воду и угљен – диоксид који ми избацујемо убрзаним тешким дисањем. Бубрези такође, али спорије, смањују концентрацију јона водоника повећавајући тако вредност pH.

Међутим, видели смо да се хлороводонична киселина производи са pH вредношћу од 0,8! Чак и када се помеша са храном и слузи у желуцу, pH желудачног садржаја је изузетно кисела; 2,0 do 3,0. Како онда функционише пепсин када скоро сви ензими оптимално функционишу pH од 7,4 а потпуно су неактивни када је pH испод 7,0?

Четврта мистерија је чињеница да је сам ензим пепсин протеин. Стога се поставља питање: Зашто молекули пепсина не сваре једни друге?

Вратимо се нашем првом проблему са пепсином. Зашто он не свари и не уништи зидове жлезда које га производе? Одговор гласи: Зато што је жлезда створена да производи пепсиноген а не пепсин. Шта је пепсиноген? То је пепсин са додатним аминокиселинама припојеним том молекулу. Док је молекуларна тежина молекула пепсина 35.000, молекуларна тежина пепсиногена износи 42.500. Он не може да свари протеин нити то чини, јер се додатно везане хемијске траке аминокиселима омотавају око оног дела молекула у коме се налази пепсин и покривају део који је задужен за процес варења. На тај начин је жлезда која је произвела пепсин потпуно заштићена од његовог деловања. Ова чињеница поставља још једно ново питање. Како пепсин постаје активан? Када се пепсиноген помеша са храном и пробавним соковима у желуцу хлороводонична киселина кида хемијску везу између молекула пепсина и додатног низа аминокиселина које спречавају његово функционисање активног дела. Тако се неактивни пепсиноген претвара у активни пепсин. Такав дизајн савршено задовољава потребу да се ткиво жлезде заштити, а са друге стране дозвољава пепсину да функционише како би стварао протеине које уносимо кроз храну.

Хајде да се сада позабавимо оним другим проблемом. Зашто пепсин, када се активира у желуцу, не уништи зид желуца који се великим делом састоји из протеина? И овога пута одговор је везан за дизајн. Зид желуца поседује жлезде које луче слуз која облаже зид желуца представљајући тако најефикаснију баријеру која спречава да пепсин дође у додир са зидом желуца.

Сада се враћамо проблему везаном за ниску вредност pH желудачног садржаја. Пепсин је на јединствен начин дизајниран тако да оптимално функционише при pH између 1,5 и 3, а то је тачно она вредност pH коју има садржај желуца.

Коначно, дошли смо и до четврте мистерије. Зашто молекули пепсина не сваре један другог? До варења, наравно, не може доћи све док се молекули пепсиногена не претворе у пепсин деловањем хлороводоничне киселине у лумену желуца, јер су активни дигестивни делови пепсина покривени додатним аминокиселинама које улазе у састав молекула пепсиногена. Нисмо пронашли задовољавајуће решење за проблем, зашто молекули пепсина не сваре једни друге? Но, свакако је наш Бог то тако дизајнирао. Једнога дана ћемо решити и ту мистерију.

Треба истражити још једно питање. Како желудачне жлезде знају када да луче ове супстанце да би их било у довољним количинама у време када се храна налази у желуцу? Желудац садржи специјалне ћелије назване Г- ћелије. Ове ћелије осете ширење желуца када храна уђе у њега, и тада се, путем локалног нервног рефлекса, ослобађа један хормон звани гастрин. Овај хормон прелази у крвоток утичући на паријеталне жлезде да луче осам пута већу количину хлороводоничне киселине и четири пута већу количину пепсиногена.

Ова чињеница поставља још једно питање; на који начин паријеталне жлезде престају са лучењем? Желудац поседује механизам повратне спреге pH желудачних сокова достигне 2.0, долаази до престанка лучења. Та киселост блокира производњу хормона гастрина, а такође зауставља и нервни рефлекс.

Један кружни мишић, пилорични сфинктер, спречава повлачење хране из желуца све док се сфинктер не опусти. И нервни сигнали и гастрин доводе до опуштања пилоричног сфинктера баш као и стимулус хране која се налази у желуцу. Дванаестопалачно црево, први део танког црева у које храна која се вари прелази након што изађе из желуца, поседује нерве који појачавају контракцију сфинктера.

Пепсин не свари протеине до краја. То чини сок панкреаса који улази у дванаестопалачно (дуоденум, првих 30 сантиметара танког црева)кроз канал, звани kroz Вирсунгов канал. Главни ензим који вари протеине је трипсин. Постоје још њих четири- карбоксипептидаза, химотрипсин, аминопеп и дипептидаза, при чему сваки од њих има своје посебне функције.

Трипсин се, попут пепсина, производи у облику који га чини неделотворним све док не уђе у лумен танког црева. Овај неделотворни облик назива се трипсиноген који, попут пепсиногена, поседује додатни број аминокиселина које покривају његов активни дигестивни део.

Слично функцији гастрина у желуцу, зид дуоденума( дванаестопалачног црева) производи један хормон, панкреазимин, што подстиче панкреас да ослобађа ензиме. Још један хормон, секретин, такође се ослобађа из зида дуоденума када кисели садржај желуца уђе у дуоденум. То стимулише панкреас да лучи бикарбонат који неутралише киселину. Ово је од пресудног значаја јер, за разлику од пепсина, ензими дуоденума могу правилно могу правилно да функционишу само у благо алкалној средини.

Сви ови процеси сведоче о постојању дизајна. А ипак ми још нисмо размотрили ни варење угљених хидрата укључујући ти шећере, а ни масти, а оба процеса су, такође, прекрасно дизајнирана. Нисмо говорили о ембриолошком развоју гастроинтестиналног тракта од стадијума једне једине оплођене јајне ћелије или о генетици која учествује у стварању свих ових структура. Свака је крајње сложена и поседује своју одговарајућу функцију и тачно онај део који јој је потребан. Тако жлезде, језик, меко непце, зуби, епиглотис, уста, фаринкс, езофагус, желудац, црева, панкреас, хормони, ензими, слуз, киселина, бикарбонат – сви сведоче о постојању изванредног дизајна. Нисмо споменули ни процес апсорције од црева до крвоток, нити смо приказали како крв пролази кроз портални крвни систем до јетре где се одређене за мозак отровне аминокиселине мењају пре него што уђу у општи крвоток. Нисмо се позабавили ни функционисањем ни структуром другог и трећег дела танког црева јејунума и илеума дебелог црева.

Једва да смо започели и да испитујемо сложеност процеса варења, апсорције и елиминације и начин на који тело екстрахује из крви апсорбоване продукте варења и искориштава их за опстанак организма. Бројни стадијуми овог процеса немају апсолутно никакву сврху сем ако нису присутне све остале структуре и функције. Еволуција није у стању да предложи природне процесе путем којих су ове бројне структуре и функције могле настати. На свакој пажљивој и вешто урађеној структури „ записане“ су две речи. Те две речи су- ИНТЕЛИГЕНТНИ ДИЗАЈН.

Чак и генији само делимично схватају како тачно функционише човеков организам.Нема тог генија који би икада могао започети један тако загонетни организам. Па ипак, многи би ту способност подарили једној огромној експлозији енергије која не уме да мисли, види, чује, која не уме да додирује нити да осети укус или мирис. Немогуће!

"Очи су свих к теби управљене, и ти им дајеш храну на време;

Отвараш руку своју и шириш свашта живо по жељи." (Псалам 145:15,16)

Расел и Колин Стендиш - Велики прасак је експлодирао

Објавио Јереј Горан Живковић у 23.28

звечанац · Мај 11, 2011

0409_feel У бре, пријатељу....Ко ће све ово да прочита ?

grigorije22 · Мај 11, 2011

0409_feel У бре, пријатељу....Ко ће све ово да прочита ?

Nije to mnogo polako

Анастасија · Мај 11, 2011

Ma dok Akvi ne dođe,nema ništa od pravog odgovora.Mada mislim da je čovek već 1000 puta do sada objasnio suštinu...ali ajd.Dakle samo "raspravljajte" dok se Akvilio ne pojavi,a onda greengrin 0409_feel

Mada već i ptice na grani znaju da čovek nije nastao,postao od majmuna.

Пријави се

Човек настао од мајмуна.....

Препоручена порука

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Чланови који сада читају 0 чланова