Како трговина доноси добитак свима

[Ћириличар]

1 hour ago, Paradoksologija рече

Znam, no mi se čini kako se gotovo uvek olako zaboravljaju svi oni kojima je problem biti sit, obučen, pod nekom krovom.

Ох ти саосјећајни либерашу који уносиш друштвену правду и бригу за ближњег у хладнокрвну економску науку

[εργασία]

пре 1 минут, Ћириличар рече

Не иде, јер сам ја поставио СВОЈУ цијену, а не тржишну. А ми причам оо тржишној, која се одређује додиром са субјективним вриједностима купца. Тржишна цијена је компромис моје цијене и цијене купца.

А као што и ја рекох, имаш промјене у субјективним вриједновањима које исто утич уна промјену цијене. Покушај продати гране са дрвета које нико не жели купити - ето ти субјективног вриједновања на дјелу. Нико неће, нема тржишне цијене.

Причамо о економији, науци која се бави интеракцијом између људи, а не о природним законима.

Ćirliličar,

Cena žita zbog povećane produktivnosti po hektoru od 4 tone na 8 tona nije se pormenila zbog subjektivnih preferncija potrošača već zbog bolje tehnike. Kraj priče. Na stranu što preferencije zavise od raspoloživog dohotka, a on sa svoje strane zavisi od cene rada, a ona zavisi od graničnog produkta po radniku, koji zavisi od primenjene tehnike. Ups...

[Ћириличар]

1 hour ago, εργασία рече

Ćirliličar,

Cena žita zbog povećane produktivnosti po hektoru od 4 tone na 8 tona nije se pormenila zbog subjektivnih preferncija potrošača već zbog bolje tehnike. Kraj priče. Na stranu što preferencije zavise od raspoloživog dohotka, a on sa svoje strane zavisi od cene rada, a ona zavisi od graničnog produkta po radniku, koji zavisi od primenjene tehnike. Ups...

Наводиш само примејре који говоре о једној страни приче - објективним утицајима на формирање цијене. ЈА ти износим примјере када субјективне преференције утичу на промјену цијене. И твоји примјери не поништавају моје, нити моји поништавају твоје. То само потврђује моју тврдњу да и објективни и субјективни фактори утичу на формирање цијене. Некад само једи, некад само други, најчешће оба, али најчешће да главни утицај имају субјективне преференције.

Да немаш субјективног вриједновања у економији, не би имао појаву наплаћивања веће цијене за Еплове компјутере од цијене Мајкрософтових, иако су Мајркософтови дупло јачи - а све то јер људи преферирају да имају фенси-шменски Епл производ. Брендови који су свеприсутни око тебе те оповргавају да субјективно вриједновање не игра никакву улогу.

[εργασία]

пре 1 минут, Ћириличар рече

То само потврђује моју тврдњу да и објективни и субјективни фактори утичу на формирање цијене. Некад само једи, некад само други, најчешће оба...

Barem sam uspeo da opovrgnem da cena zavisi samo od subjektivne vrednosti...

[Grizzly Adams]

Успео си да оповргнеш нешто што нико није тврдио... Браво!

[εργασία]

Dakle, sada imamo u opticaju neku modifikanu teoriju, koju smo do sada držali u rukavu... ok, ok...

[Grizzly Adams]

Ево ти црно на бело:

Цитат

The modern subjectivist theory incorporates the truth of the cost theory. In other words, the limited situations in which the cost theory worked can also be handled by the subjectivist theory. In order to do this, the economist simply needs to take into account the fact of marginal utility, meaning that people make their trades using concrete units of goods rather than entire classes. (For more on marginal utility, see this article.)

For example, the cost theory of value would say that if the price of a good fell below the cost of producing it, then producers would switch to alternate lines, and the resulting shortfall in supply would raise the price. The subjectivist approach can tell the same story, because individuals will devote the first horse to more important ends than the third horse. Thus, the marginal utility of the first horse is higher than that of the third horse, and as the quantity of horses dwindles, their market price will tend to increase, using Rothbard's approach as outlined above. (This was not obvious in the actual example above, which only used one horse to keep things simple.)

https://mises.org/library/subjective-value-theory

[εργασία]

1 hour ago, Grizzly Adams рече

Ево ти црно на бело:

https://mises.org/library/subjective-value-theory

Grizli, još uvek nisi odgovorio kako se formira cena ispod koje je rentabilnost ugrožena. Ona nije određena subjektivnom korisnošću nego objektivnim ograničenjima proizvodnje date robe. Ako misliš da napraviš manevar sa troškovima inputima kao cenama na koje utiče subjektivna korisnost za tim inputima, onda moraš da objasniš kako se određuje minmum za te inpute koji iza sebe uključuju inpute "niže" vste i tako ulaziš u večiti regres... Moraš da izbaciš iz razmatranja već postavljene cene inputa, jel to nije metodološki validno.

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, εργασία рече

Grizli, još uvek nisi odgovorio kako se formira cena ispod koje je rentabilnost ugrožena. Ona nije određena subjektivnom korisnošću nego objektivnim ograničenjima proizvodnje date robe. Ako misliš da napraviš manevar sa troškovima inputima kao cenama na koje utiče subjektivna korisnost za tim inputima, onda moraš da objasniš kako se određuje minmum za te inpute koji iza sebe uključuju inpute "niže" vste i tako ulaziš u večiti regres... Moraš da izbaciš iz razmatranja već postavljene cene inputa, jel to nije metodološki validno.

Сине, брате, пријатељу...

Ако нема потражње по цени која је виша од трошкова производње онда тај бизнис (производ или услуга, шта год) није рентабилан и нема га смисла покретати. Ко га покрене пропашће. У том случају "цена" се и не формира, јер цена настаје тек када се на тржишту направи трансакција. Ако нема трансакције, нема ни цене.

Кратко & јасно.

[εργασία]

пре 10 минута, Grizzly Adams рече

Ако нема потражње по цени која је виша од трошкова производње онда тај бизнис (производ или услуга, шта год) није рентабилан и нема га смисла покретати. Ко га покрене пропашће. У том случају "цена" се и не формира, јер цена настаје тек када се на тржишту направи трансакција. Ако нема трансакције, нема ни цене.

Kume Ronalde shvati me,

ne može proizvod koji se prvi put plasira na tržište da uzme u obzir tražnju jer prodavac te nove robe NE POZNAJE kolika je ta tražnja. A čak i da je poznaje i fiksira tu cenu za koju je pronađen optimum između navodne ponude i potraženje, usled promene produktivnosti proizvodnje tog artikla onda pada i cena robe nezavisno od subjektivnih vrednosti mnogih individua, bilo individualno, bilo agregirano.

Drugo, čak i da je poznaje unapred, mora da uzme u obzir cenu nabavke, koja je u stvari trošak proizvodnje datog artikla. A ti troškovi su određeni tehničkim uslovima proizvodnje. Ne znam kako nije jasno da trošak od 40 litara nafte nije isto što i trošak od 20 litara po jedinici proizvoda, i nije mi jasno kako nekome nije jasno da 1.000 proizvoda nosi veću cenu pokrića od fiksnih troškova od 150.000 jedinica proizvodnje usled veće prodouktivnosti mašina, alata i ljudstva...

[Grizzly Adams]

пре 2 минута, εργασία рече

Kume Ronalde shvati me,

Куме Мејнарде друже стари...

пре 3 минута, εργασία рече

ne može proizvod koji se prvi put plasira na tržište da uzme u obzir tražnju jer prodavac te nove robe NE POZNAJE kolika je ta tražnja

Наравно, ту је велика неизвесност. Не може да се "зна", може само да се "претпоставља". Зато је инвестирање толико ризичан посао, а зато и добри инвеститори зараде велике паре. Бизнис није ништа друго него тестирање "тржишних хипотеза".

пре 4 минута, εργασία рече

Drugo, čak i da je poznaje unapred, mora da uzme u obzir cenu nabavke, koja je u stvari trošak proizvodnje datog artikla. A ti troškovi su određeni tehničkim uslovima proizvodnje. Ne znam kako nije jasno da trošak od 40 litara nafte nije isto što i trošak od 20 litara po jedinici proizvoda, i nije mi jasno kako nekome nije jasno da 1.000 proizvoda nosi veću cenu pokrića od fiksnih troškova od 150.000 jedinica proizvodnje usled veće prodouktivnosti mašina, alata i ljudstva...

Не знам шта ту није јасно... Елементарна пословна калкулација.

[εργασία]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Наравно, ту је велика неизвесност. Не може да се "зна", може само да се "претпоставља". Зато је инвестирање толико ризичан посао, а зато и добри инвеститори зараде велике паре. Бизнис није ништа друго него тестирање "тржишних хипотеза".

Не знам шта ту није јасно... Елементарна пословна калкулација.

То сам и хтео да чујем. Дакле, продавац арбитрарно поставља цене. Ништа од "субјективне вредности". Ипак, ништа није арбитрарно. Мора да покрије трошкове набаке, који зависе од техничких коефицијената инпута у производњи дате робе. То је минимум испод кога неће ићи. Ако неће људи по тој цени да купују (заправо неће куповати и по већој цени која мора да покрије профит продавца) онда неће ни да пласира такву робу. Али обрати пажњу да ти је реперна тачка минимална цена, а она није одређена "субјективно"...

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, εργασία рече

Дакле, продавац арбитрарно поставља цене. Ништа од "субјективне вредности".

Продавац не поставља цене. Ако си био некада на пијаци, продавац само "нуди" производ по одређеној цени, а онда купац "нуди" колико је спреман да плати па се обично нађу негде "на средини" и сви срећни и задовољни. Тек кад се обави трансакција тај конкретан износ који је прешао из једне руке у другу представља "цену". Пре тога цена не постоји. Постоје само "понуде".

Оно што тебе збуњује јесте што се на развијеном тржишту тај процес "погађања" одвија мало суптилније, не директно при свакој трансакцији. Већ рачуновође у фирми прате потражњу па прилагођавају цене, а купци прате цене па прилагођавају количину, место итд. за своју куповину. Али тај процес је у суштини исти.

пре 4 минута, εργασία рече

Мора да покрије трошкове набаке, који зависе од техничких коефицијената инпута у производњи дате робе. То је минимум испод кога неће ићи.

Је л` ти стварно имаш неки проблем са том елементарном чињеницом па је стално понављаш?

Брате, то разуме и дете из предшколског...

пре 5 минута, εργασία рече

Ако неће људи по тој цени да купују (заправо неће куповати и по већој цени која мора да покрије профит продавца) онда неће ни да пласира такву робу.

Па то сам исто написао мало изнад. Опет елементарно...

пре 6 минута, εργασία рече

Али обрати пажњу да ти је реперна тачка минимална цена, а она није одређена "субјективно"...

Наравно, и то смо већ рекли...

[εργασία]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Продавац не поставља цене. Ако си био некада на пијаци, продавац само "нуди" производ по одређеној цени, а онда купац "нуди" колико је спреман да плати па се обично нађу негде "на средини" и сви срећни и задовољни. Тек кад се обави трансакција тај конкретан износ који је прешао из једне руке у другу представља "цену". Пре тога цена не постоји. Постоје само "понуде".

 

Ne zbunje mene ništa nego ti hoćeš da dogmatski braniš teoriju koja ti je prirasla za srce.

Evo ja na primer, držim cenu meda na 600 din preko cele godine. Dođe žena, kojoj treba brza naplata jer ju je naterala neka muka, pa spusti cenu na 500. Ali to ne znači da je cena od 500 din subjektivno određna željom potrošača, nego frkom prodavačice. No, bez obzira na to, sav svoj proizvod od 500 kg uspeo sam da prodam. I šta sad? A ima ljudi koji prodaju i po 800 din. 

Prodavac izričito postavlja cene. On može da ih smanji ako mu prođa nije dobra, ali samo do nivoa nabavne cene. Dalje od toga se bori da izvuče koliko se može i posle toga zatvara prodaju datog aritkla. I dalje imaš problem da objasniš kako je ta minimalna cena određena subjektivnom vrednošću. Vrlo prosto - nije! Nego je određena razgrantom mrežim troškova inputa koji ulaze u sastav proizvodnje date robe. Ti možeš da nabaviš manevar, pa da kažeš kako su i ti inputi zapravo određeni subjektivnom vrednošću, ali opet i opet, i te cene inputa uključuju več neke troškove svoje izrade i sve tako ad infinitum. 

Međutim, i te kako objektivni i tehnički uslovi proizvodnje određuju kolika će cena troškova biti. Jasno ko dan...