Како трговина доноси добитак свима

[Grizzly Adams]

Зашто онда две потпуно исте мајце (по "техничкој структури") имају сасвим различиту потражњу, па самим тим и цену?

"Техничком структуром" не можеш да објасниш зашто већина људи различито вреднује исту мајцу са различитим сликама. Зато што их они вреднују субјективно.

[εργασία]

Kada uđemo u prodavnicu jel Fidelinkino brašno 1 kg tip 400, košta različitio kako nailazi kupac po kupac?

[Grizzly Adams]

Продавци не формирају цене за сваког купца појединачно, него на основу укупне понуде и потражње.

[εργασία]

Kupci kada naručuju robu moraju barem da pokriju troškove nabavke. Plus ide na to profit. Ali ajde da zanemarimo profit, cenu moraju da postave barem na nivou troškova jer inače njihov posao vodi u bankrot. Evo donje granice dokle može da ide cena. Mogu ljudi da žele šta hoće i koliko hoće, ali minimum je određen strukturom troškova. Dalje, čak i na strani tražnje imamo gornje ograničenje. Ljudi tek na osnovu raspoloživog dohotka mogu da kupe nešto i različito da vrednuju robe. Gornju granicu određuje njihova plata. Tu subjektivno vrednovanje ništa ne pomaže.

Dalje, većina vlasnika naših kioska i prodavnica, pojma nema šta je subjektivna vrednost niti se bave statistikom tražnje za svojim proizvodima. Više napipavaju u mraku gde bi trebali da drže cene. 

Inače, samim ovim što ste napisali upravo ste pucali u noge teoriji subjektivne vrednosti. Dakle, sada više nije u centru pažnje pojedinac nego neki kolektivitet osoba, sa jedne strane na ponudi, sa druge strane na tražnji. 

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, εργασία рече

Kupci kada naručuju robu moraju barem da pokriju troškove nabavke.

Мислиш "продавци".

пре 2 минута, εργασία рече

Dalje, većina vlasnika naših kioska i prodavnica, pojma nema šta je subjektivna vrednost niti se bave statistikom tražnje za svojim proizvodima. Više napipavaju u mraku gde bi trebali da drže cene. 

Наравно, они не знају теорију, али знају да морају да пронађу праву цену која ће задовољити потражњу (ако је има).

пре 3 минута, εργασία рече

Inače, samim ovim što ste napisali upravo ste pucali u noge teoriji subjektivne vrednosti.

Мораћеш још мало да се потрудиш...

пре 3 минута, εργασία рече

Dakle, sada više nije u centru pažnje pojedinac nego neki kolektivitet osoba, sa jedne strane na ponudi, sa druge strane na tražnji.

Наравно. Групе које су састављене од појединаца. А ми жеље и потребе можемо да посматрамо само на нивоу појединца. Групе немају "потребе" имају само агрегатне вредности.

[εργασία]

Kao što rekoh napipavaju, a u tom napipavanju mogu jako dugo da drže cenu koja ne odgovara datoj tražnji. Pogotovu što je nju jako teško "pogoditi" plus je i promenljiva.

I na nivou pojedinca je jako teško odrediti šta je to subjektivna vrednost. Mnogo težak metodološki problem. Ne pije vodu. Pogotovu što mora uvek da se pođe od raspoloživog novca, a novac ne pada sa neba. Mora da se zaradi, a zarada je cena rada. I tako idemo u regres, jednu cenu objašnjavamo dugom cenom, drugu trećom cenom i nigde da dođemo do finalne cene koja bi konačno bila u korespodenciji sa subjektivnom vrednošću.

Na kraju sve to lepo piše u udžbenicima ekonomije...

[Grizzly Adams]

Па нормално, то је и поента тржишта - непрестано тражење оптималних цена које су све међусобно повезане. А "финална цена" не постоји... Понуда и потражња се непрестано мењају. Тржиште је динамично, непрестано се мења. То је и поента целе ове приче.

А о "уџбеницима" економије да не причамо... То је тужна тема.

[εργασία]

Pa ne traže se cene baš tako. Kada pumpa u proizvodnji za svoje funkcionisanje troši na primer 40 litara na sat, to je onda određeno njenom objektivnom konstrukcijom, pa se cena množi brojem litara, i tako se dobija trošak za neki proizvod u kome ta pumpa figurira (plus njena amortizacija), a ne subjektivnom vrednošću tamo nekog pojedinaca niti grupe njih.

[Grizzly Adams]

То су "трошкови", а не цена. Ако производ који прави та пумпа нико неће да купи онда је цена = нула.

Значи, субјективна вредност појединца је пресудна.

[Ћириличар]

пре 14 часа, εργασία рече

U datom primeru minimalna cena se ne menja sa promenama "subjektivne vrednosti", nego od date tehničke strukture  proizvodnje majce, koja se odražava u troškovima inputa za njenu izradu.

А ти трошкови се морају покрити преко продајне цијене коју формира тражња за тим производом на тржишту, која је заузврат агрегат субјективних врједновања свих појединаца у односу на тај производ. Свако купује колико може и колико је спреман дати новца за тај производ, наравно. И унутар тог буџетског ограничења се ради.

[Ћириличар]

пре 11 часа, εργασία рече

Pa ne traže se cene baš tako. Kada pumpa u proizvodnji za svoje funkcionisanje troši na primer 40 litara na sat, to je onda određeno njenom objektivnom konstrukcijom, pa se cena množi brojem litara,

Гријешиш. Не одређуеј се само бројем литара, него и количином новца коју су други спремни дати за то гориво. Ако горива има пуно па нико није спреман дати велике паре за њега, гориво ће бити јефтино па ће онда трошкови бити много мањи по литру у таквој ситуацији. Опет, наравно, све док има горива и док га неко хоће.

[εργασία]

Ali da bi bilo puno goriva, mora prvo da se poboljša tehnika estrahovanja nafte, a to nikako ne zavisi od subjektivnog vrednovanja, ni primarnih kupaca u industriji, niti od kupaca za finalnim proizvodom u kome nafta figurira kao input. Zavisi od mašinskih inženjera da li će smisliti nove tehnike vađenja nafte, a i od samih geomorfoloških osobina nalazišta i od mnogo drugih faktora koji učestvuju u proizvodnji crnog zlata. Ako već potežeš priču o ceni goriva po litru, onda moraš da objasniš koji su troškovi proizvodnje tog litra, a onda upadaš u večiti regres objašnjavanja inputa od intputa od inputa od inputa... Slabo da može biti tako da cena zavisi SAMO od subjektivne vrednosti, na stranu što se ona ne može definisati samo za jednu osobu u kardinalnim dimenzijama. Imaš dva problema, na dve različite ravni...

[εργασία]

пре 4 часа, Grizzly Adams рече

То су "трошкови", а не цена. Ако производ који прави та пумпа нико неће да купи онда је цена = нула.

Значи, субјективна вредност појединца је пресудна.

Kod nas je prosečni prinos pšenice oko 4 tone po hektaru. Sa našim semenom, ponovljam sa našim semenom, u Izraelu je u mnogo gorim uslovima, prinos više od 7 tona. Dakle, zbog bolje tehnike prinos je veći, pa je i cena po pšenici manja. A to nema ama baš nikakve veze sa subjektivnim vrednovanjem...

[εργασία]

пре 2 часа, Ћириличар рече

А ти трошкови се морају покрити преко продајне цијене коју формира тражња за тим производом на тржишту, која је заузврат агрегат субјективних врједновања свих појединаца у односу на тај производ. Свако купује колико може и колико је спреман дати новца за тај производ, наравно. И унутар тог буџетског ограничења се ради.

Pre nego što govoriš o agregatima, moraš biti načisto sa individulanom korisnošću, a tu teorija subjektivne vrednosti upravo škripi. Praviš prevelik logički skok...

[Grizzly Adams]

Ја тебе ништа не разумем... Јасно да је потребан развој технологије, да Израелци имају бољу пољопривреду од нас итд. Само што ту нема ништа супротно тиме да су вредности на тржишту субјективне, тј. зависе од појединаца који учествују на тржишту.

А у развој технологије опет улажу инвеститори на основу својих субјективних одлука шта мисле да се највише исплати...

И даље треба да одговориш на питање - зашто две потпуно исте мајце са различитом сликом имају различиту вредност на тржишту? Њихова производна и употребна вредност је потпуно иста.