Prepodobna Mati Angelina Srpska

[Guest Izida]

   

                         

Angelina je kćerka albanskog velikaša Đorđa Arijanita Komnina. U roditeljskom domu stekla odlično obrazovanje i vaspitanje. Ljubav prema knjizi ispoljila je još u ranoj mladosti, o čemu svedoče i tragovi njene biblioteke u manastiru Krušedolu. Na poslednjim stranicama Lestvice, koju je napisao u Smederevu 1434. godine inok David, po narudžbini njenog svekra srpskog despota Đurđa Brankovića, sačuvan je zapis: „Sija knjiga despotice Angeline monahinje".

Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota, se udala novembra 1460. U Albaniji su ostali kratko vreme, dok im se nije rodio prvi sin Đorđe. Godinu dana docnije (1461) su napustili Albaniju i po preporuci Skenderbega, Angelininog zeta, otišli u Italiju i u Furlaniji kupuju stari zamak Beograd na reci Taljamentu. Tu je u siromaštvu Angelina provela šesnaest godina, sve do smrti despota Stefana 1476. godine. Tu je rodila još jednog sina, Jovana, i kćer Mariju, koju je udala za monferatskog markiza Bonifacija, dalekog potomka Paleologa.

Na poziv mađarskog kralja Matije Korvina, Angelina je krenula sa dvojicom sinova preko Beča i Budima za Srem. Sa moštima svoga muža je u Srem stigla februara 1486. godine. Prvo stanište bilo joj je Kupinovo, gde je ubrzo podigla crkvu Svetog apostola Luke i položila u nju mošti svoga muža. Despot Đorđe, koji je od kralja Matije dobio na upravu deo zemlje kojom je upravljao Vuk Branković („Zmaj Ognjeni Vuk"), ubrzo se povukao sa despotskog položaja i oko 1497. godine primio monaški čin dobivši ime Makaš. Nasledio ga je 1493. godine drugi Angelinin sin Jovan, koji je umro 1502. godine.

Ne zna se pouzdano kada se Angelina zamonašila - možda još ranije, odmah po dolasku u Srem. Podigla je ženski manastir posvećen Sretenju Gospodnjem, nedaleko od budućeg manastira Krušedola, gde provodi ostatak života u molitvi, bdijući nad moštima supruga i sinova. Preminula je 30. jula 1520. godine i sahranjena je najpre u svom manastiru Sretenju, a potom su njene mošti prenete u manastir Krušedol i položene u kovčeg zajedno sa moštima njenog sina Jovana. Turci su 1716. zapalili manastir Krušedol zajedno sa moštima svih Brankovića.

[Guest Izida]

Žitije prepodobne Angeline napisano je vrlo rano; jedno je sačuvano u Mineju za juli - rukopisu iz 16. veka. To Žitije preveo je na savremeni srpski jezik episkop Mitrofan Šević. Isto Žitije prepodobne Angeline nalazi se u Rimničkom i Moskovskom Srbljaku, dok je u Beogradskom njeno prološko Žitije nešto drugačije.

Služba prepodobnoj Angelini takođe je rano sastavljena i nalazi se u sva tri Srbljaka pod 30. julom, datumom njene smrti. Kroz celu Službu Angelina se oslovljava kao mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena i blažena. Himograf joj nije sastavio poseban tropar, već je, s obzirom na njen težak i mučenički život, pozajmio tropar od Teodore, hrišćanske podvižnice iz 5. veka. U Službi se ističe da je muški, u smislu izdržljivosti, provela svoj život iako je bila žena. Naglašeno je da poklonici stoje oko njenih moštiju kao nekada oko kovčega Starog zaveta i da njene mošti isceljuju. Himnograf poziva: „Priđite u novi Izrailj, i sve okolne zemlje i gradovi zajedno zbor sastavivši na spomen prepodobne matere naše Angeline, radosnom dušom i srcem božanstvenu grobnicu njenu obgrlimo, blagodat isceljenja primajući.“ Kroz Službu prepodobne Angeline, iskazane su i njene hrišćanske vrline: čistota podvižničkog života, bezgranično milosrđe, strpljivost i mudrost, odanost supruge i požrtvovanost majke, jer „svu sebe predala jesi Bogu". Prepodobna Angelina pominje se i u Službi njenog sina - svetog Jovana - i u Zajedničkoj službi svim svetim Brankovićima od nepoznatog krušedolskog monaha iz 16. veka.

Kult prepodobne majke Angeline rano je izgrađen. Povod tome je njen težak život; nadživela je muža, oba sina i kćer Maru. Tri puta je prenosila mošti svoga muža - svetog Stefana Slepog - i dva puta sina, i to u velikoj oskudici. Za njihove kivote vezla je zlatnim i srebrnim nitima prekrivače.

U Kupinovu, blizu crkve Svetoga Luke, sve do 1930. godine postojala je crkva posvećena Prepodobnoj Angelini. Toma Vučić Perišić podigao je 1858. godine u selu Zakuti (Gruža) crkvu posvećenu Majci Angelini.

Lik prepodobne Angeline nalazi se na svim ikonama svetih Brankovića. Prikazana je u crnoj shimničkoj rizi kao monahinja, sa krstom u desnoj ruci. Na zidnim slikama mati Angelina prikazana je u Rivcu, na južnom zidu, zatim Neredinu, Bokovcu, Golubincima, Jasenovu, Uljmi, Rumenki, Kaću, Sabornoj crkvi u Beogradu, priprati Pećke patrijaršije, u glavnoj crkvi manastira Hilandara, priprati Saborne crkve u Šapcu. U manastiru Klisuri njen lik naslikan je u južnoj pevnici. Na ikonama prepodobna Angelina prikazana je u Maradiku, rad J. Orfelina 1776. godine; Srpskoj Crnji, rad Đure Jakšića 1853. godine; Sabornoj crkvi u Vršcu, rad P. Jovanovića; Ostojićevu, rad D. Aleksića 1871/72. godine. U Parti i Radojevu predstavljena je na pevnicama zajedno sa ostalim Srbima. Ikona Majke Angeline nalazi se još u Kulpinu, Čurugu, Starom Bečeju, crkvi Svetitelja Nikolaja na Novom Groblju u Beogradu, zatim u Malom Bečkereku (Rumunija) i Aradu. Grafička predstava sa njenim likom nalazi se u Rimničkom Srbljaku ispred njene Službe. Po ovom predlošku urađena je jedna ikona za manastir Pakru, koja se sada nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Srpska pravoslavna crkva je proslavlja 12. avgusta/30. jula, i 23/10. decembra.

[Guest Izida]

                     

[Guest Izida]

Ovo je rad Paje Jovanovica.Nalazi se u Sabornoj crkvi u Vrscu.Zar nije prelepa?

                           

[Guest Izida]

Preuzmite audioteku o njoj.

            http://www.svetigora.com/node/5913

[Guest Izida]

Тропар, гл.  8.

У теби се, мати, сигурно спасе Боголикост, јер си примила Крст, следила Господа Христа. Дели ма си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, света Ангелина, радује се дух твој.

Кондак,  гл.  8.

Желећи да се удостојиш Небеског живљења, земаљске лепоте си оставила ревносно, богатство своје раздајући сиромасима. Због тога си Небеско богатство задобила и по смтри твојој нас освећујеш, изливајући чудеса, свехвална Ангелина. Зато твоје свето успење поштујемо, појући: Радуј се, мати многохваљена!

[Guest Izida]

Спомен Преподобне матере наше

АНГЕЛИНЕ, деспотице Српске

Oва света и преподобна Ангелина беше кћи благочестивог и православног кнеза албанског Аријанита из елбасанског краја, а свастика славног Ђурђа Скендербега. Житељи те области, зване још и Скендерија, беху хришћани, већином православни, јер тада још не беху потчињени агарјанском ропству, и отаџбина се њихова слављаше победом вере и оружја.

    У двору кнеза Аријанита расла је млада кћи његова Ангелина у страху Божјем и побожности, упућујући вољу своју и све своје духовне дарове на творење воље Божје. Име њене мајке није познато, но и она је сигурно била веома побожна и честита, кад је тако хришћански дивно васпитала кћер своју у еванђелском учењу и владању. Још од детињства се на светој Ангелини видео прст Промисла Божјег, који ју је припремио за подвиге који су јој предстојали у њеном будућем животу.

    У то време у албанске крајеве дође као изгнаник деспот Српски Стефан слепи, други син деспота Бурђа Бранковића (1427—1456 г.). Њега и његовог старијег брата Гргура Турци су 1441. године затворили и ослепили, па их после 1444. године слепе вратили у очев дом. По смрти њихова оца, деспота Бурђа, владаше неко време Србијом њихов најмлађи здрави брат Лазар (1456-8 г.), а онда деспотом постаде овај блажени страдалник Стефан (док се његов старији брат, слепи Гргур, замонашио у Хиландару, где је као монах Герман и умро, 16. октобра 1459. године, и погребен). На два месеца пред пад српске престонице Смедерева, због опште разјадињености и разбијености Српског народа, "неки ђаволом управљани људи слагаше како је тобоже деспот Стефан неко зло учинио, те га истераше далеко из отачаства својега, да тако у туђини многе беде и невоље поднесе". Праведни Стефан се тада преко Будима повуче код своје сестре Катарине, цељске грофице, а од ње отиде у Дубровник па одатле у Албавију, да тамо потражи себи безопаосно пристаниште. Дошавши у Албанију на њему се зби реч Господња: Господ штити дошљака (Пс. 145, 9), јер њега кнез Аријанит усрдно прими као брата и пријатеља. Па пошто се боравак деспотов код њега продужи тако да он постаде као домаћи, чесна кћи кнежева Ангелина у срцу своме заволе слепога Стефана, као некада Косара праведног краља Владимира, и замоли од родитеља благослов за брак са Стефаном. Родитељи дадо ше свој пристанак и благослов, те се Ангелина венча са Стефаном (у Скадру 1461 г.), пошто у души својој жељаше да у свему дели судбину са изгнаним праведником слепим деспотом Стефаном.

      Из овога Богом и родитељима благословеног брака њиховог родише им се синови Георгије (Борђе) и Јован, и кћи Мара. Док су деца расла у добрим наравима и васпитању, наиђе на њих нова злоба и нова иесрећа. Безбожни Агарјани нападоше и на ту хришћанску земљу и пред собом све убијаху и уништаваху. Због тога се Стефан и Ангелина склоне са децом својом у Италију, у област Фурланију на северу (подручје Тршћанског залива). Ту се блажени и праведни деспот Стефан упокоји у Господу (9. октобра 1476. г.), и би прослављен од Бога јављањима светлости на гробу и нетрулежношћу тела својега.

    Праведна и верна супруга његова, блажена Ангелина, оставши удова нуждаваше се у основним потребама за живот, јер њу и њену сироту децу притискиваше и сиротиња и туђина. Да би олакшала деци својој она се обрати с молбом угарском краљу Матији, и он се смилова и даде њој и синовима њеним на уживање сремски град Купиново на Сави. Узевши са собом нетрулежне мошти свога супруга Стефана, света Ангелина са децом својом дође преко Беча и Будима у Купиново, и тамо у цркви Светог Апостола и Еванђелиста Луке чесно положи Стефанове мошти (15. фебруара 1486. г.).4 Мађарски краљ Матија подарио је био старијем сину Ангелинином Борђу титулу деспота и неке сремске области, но он се убрзо тога одрече у корист свога млађег брата Јована и сам се замонаши (1495. године) у манастиру Купинову, добивши на монашењу име Максим. Но ускоро затим умре млади деспот Јован (1502. г.), те света Ангелина и Максим, заједно са Стефановим и Јовановим моштима, преселише се код влашког војводе Јована Радула, где свети Максим би хиротонисан за митрополита Влахозапланинског. Ту Максим измири војводу Радула са молдавским војводом Богданом, и заједно са мајком му светом Ангелином учинише они у тим крајевима многа добра дела.

    Неколико година касније, света Ангелина се са сином Максимом врати у Срем. Свети Максим постаде митрополит Београдски и Сремски, и заједно са мајком својом Ангелином подиже на огранцима Фрушке Горе у Срему свети манастир Крушедол, и посвети га Благовештењу Пресвете Богородице. Ту свети Максим пренесе из Београда своју епископску столицу и на тај начин обнови Сремску архиепископију. Ускоро и он почину у Господу (1516. године, 18. јануара, када се и слави његов спомен), и би погребен у својој задужбини Крушедолу.

    Преподобна мати наша Ангелина прими овде у Срему свети и анђелски монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име Ангелина (што значи: Анђелска). Од почетка свога земног живота она се усрдно подвизаваше на спасење своје душе, но сада приложи труд труду и подвиг подвигу. Сва се предаде молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив "Мајка Ангелина", Поживевши тако свето и богоугодно, она најзад почину од трудова својих и мирно усну у Господу 30. јуна 1520. године. Сахрањена би у женском манастиру крај Крушедола, а када после неколико година њено свето тело би "објављено", њене свете мошти бише пренете у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот са моштима светог јој сина Јована деспота.

    Ове свете и чудотворне мошти "Сремских Светитеља" Бранковића Турци су заједно са манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука Свете Мајке Ангелине. Службу овој светој Мајци Српској написао је, уо коро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола. У овом светом манастиру на дан њеног спомена, 30. јула, бива велики празник и народни сабор. Молитвама Свете Мајке Ангелине нека Господ Свемилостиви и нас помилује и удостоји удела Светих Његових. Амин.

[Guest MiraSB]

..."Zlatna pesma majke Angeline..."  0110_hahaha

[kasijana]

Ugodnica Božja, sveta Angelina,

Sveta i u braku, i ko monahinja,

Strpljiva u muci, u dobru milosna,

U tuđoj žalosti svedušno žalosna,

Gledaše u Boga, svog Utešitelja,

Blažaše se krstom Hrista Spasitelja,

Uteha svom mužu, primer svojoj deci,

Deca svete majke postadoše sveci.

Ko prizove ime Majke Angeline,

Brzo će mu muka svaka da umine.

U turobno vreme kad se carstvo sruši,

Kada grehom mnogi naškodiše duši,

Kada tama turska zemlju ohvataše,

Angelina duše srpske spasavaše

Ukazujuć k "nebu i duhom i prstom,

Tešeći ih Hristom, lečeći ih krstom.

I sad ona svakoj bolnoj duši speši,

I sa većom silom i leči i teši.

Ko prizove ime Majke Angeline,

Brzo će mu muka svaka da umine.

gringrin

[kasijana]

АКАТИСТ ПРЕПОДОБНОЈ АНГЕЛИНИ СРПСКОЈ

Кондак 1.

Теби, изабраној војвоткињи Христовој, која си својим благочестивим и страдалним животом и великом љубављу према ближњима стекла слободу код Господа, узносимо топлу синовску молитву: Помози нам, мајко наша, да се спасемо од зла овога света, како би једном наследили Царство Небеско и угледавши тебе у њему ускликнули:

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Икос 1.

Ангелима подобна, ангелско име носивши достојно, ти си, мати Ангелина, будући Христољубива и Христочежњива, богоугодан живот на Земљи поживела, изродивши благочестиву и од Господа прослављену децу, а бринула си се и о народу Србском као да си му одистинска мајка била. Посебну си љубав исказивала према сиромашним и немоћним, тако да те они назваше од милоште — мајка Ангелина. Зато ти узносимо овакве похвале:

Радуј се, Небеска тврђаво наша!

Радуј се, Духом Светим просијана!

Радуј се, милосрђем позлаћена!

Радуј се, добротом ослађена!

Радуј се, земљо многоплодна!

Радуј се, воћко благородна!

Радуј се, поносе рода Србскога!

Радуј се, мајко наша Небеска!

Радуј се, молитвенице наша код Бога!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 2.

Ти се роди од благочестивих родитеља, мајко Ангелина, у роду Албанском, тада правоверном и православном, у дому где су се свакодневно чуле речи молитве и узносила Небеска песма Господу: Алилуја!

Икос 2.

Тебе, мати Ангелина, твоја благочестива мајка од најмлађих дана учаше да волиш Бога, да Му се молиш, и да сву наду увек полажеш на Њега, као да је знала кроз каква ћеш све искушења проћи, кроз свој тешки будући живот. Зато ти појемо овако:

Радуј се, јер си од младости заволела добродетељи!

Радуј се, јер ангелског имена беше удостојена!

Радуј се, доброг семена добри роде!

Радуј се, благочестивих родитеља светли изданче!

Радуј се, благочешћа испуњена од малена!

Радуј се, цвете, заливан Христовом љубављу!

Радуј се, срно, млеком Духа Светог дојена!

Радуј се, птицо, небеским висинама окренута!

Радуј се, велики дару твога племена роду Србском!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак З.

Израставши у предивну девојку, необичне лепоте и мудрости, ти си, мати Ангелина, препуна еванђелских врлина, сијала једним необичним сјајем, светлошћу свише датом, украшавајући свој анђелски лик милозвучном песмом Господу доброте: Алилуја!

Икос 3.

Као прекрасно рајско дрво које је понело добар цвет, ти си се, мати Ангелина, припремала да у своје време и добар род донесеш, децу благочестиву и преузвишену, коју је Господ прославио дивним светитељством за труде које су поднели за род Србски и одбрану Вере Православне. Зато ти благодарно узвикујемо:

Радуј се, Ангелима подобна душом својом!

Радуј се, еванђелским врлинама утврђена!

Радуј се, смерна и тиха слушкињо Христова!

Радуј се, светих Бранковића похвало!

Радуј се, јер си децу своју дојила млеког благочешћа Христовог!

Радуј се, победницо против злих духова!

Радуј се, дародавко добара Небеских!

Радуј се, мајко рода Србскога!

Радуј се, са југа нам долетела ласто Христова!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 4.

И тада у земљу твога отечества, преподобна Ангелина, код твога оца дође Стефан Бранковић, деспот Србски, слеп, прогнан и одбачен од свих. А ти када га угледа, иако без очињег вида беше, у срцу свом радосно запева Господу Љубави: Алилуја!

Икос 4.

Иако пуна Небеског стида, ти се загледа у тог младог деспотовића, видећи у њему лепоту племените и добре душе, па, као што је ред, замоли родитеље своје да благослове твој брак са њим. Стидећи се своје нечистоте и грешности, ми ти, мајко Ангелина, овако говоримо:

Радуј се, благочестива невесто слепог деспота Србског!

Радуј се, јер си презрела пропадљиво богатство!

Радуј се, јер си просијала Небеског славом!

Радуј се, јер си ум управила ка Небеским висинама!

Радуј се, јер си се преселила у Небеска насеља!

Радуј се, јер се наслађујеш славом неизрецивом!

Радуј се, јер нас као брижна мајка са Небеса гледаш!

Радуј се, јер пребиваш у светлости неприступној!

Радуј се, јер се са Ангелима радујеш на Небесима!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 5.

Ти си, мати Ангелина, знала да ти живот са слепим човеком, макар он и деспот био, неће бити лак, и да ђеш многе горке тренутке због тога доживети. Али глас Господњи, који си ти увек слушала, те је замолио, ради вишег добра, да спојиш душу своју са душом многострадалника, и да од сада заједно појете Богу: Алилуја!

Икос 5.

И Господ, који свима даје живот, даде и теби, мајко Ангелина и твом верном супругу Стефану, троје дивне и разборите деце: Ђорђа, Јована и Мару, да их подижете у страху Божијем и еванђељској чистоти. Зато ти овако кличемо:

Радуј се, света мајко још светијих синова!

Радуј се, добра њихова учитељко у побожности!

Радуј се, светлоносна звездо Небеска!

Радуј се, усрдна чуварко наша!

Радуј се, весеље оних који су у невољама!

Радуј се, јер си се сва Богу предала!

Радуј се, јер си озарена светлошћу богоразума!

Радуј се, јер си Веру Православну ревносно сачувала!

Радуј се, топла и усрдна молитвенице за народ Србски!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 6.

Али убрзо безбожни агарјани нападоше на хришћанску Албанију, убијајући све пред собом. Зато се ти, света Ангелина, са породицом својом пресели у западну Италију, где је од раније било Православних Хришћана, са којима ви једнодушно запојасте Богу: Алилуја!

Икос 6.

Ту си, преподобна Ангелина, са својим верним супругом Стефаном, приљежно васпитала своју децу, у страху Господњем. Али се он убрзо престави у Господу, а касније и твоја ћерка Мара се врло млада пресели у свет духова. Као рањена срна ти си се молила Богу да ти сачува синове, како би ти они у старости били утеха и укрепљење. Тугујући заједно с тобом, ми ти узвикујемо:

Радуј се, верна супруго многострадалног мужа!

Радуј се, благородно дрво Христово!

Радуј се, јер си плод утробе своје Богу принела!

Радуј се, јер си душу устремила ка вишњим добродетељима!

Радуј се, јер си Господу до краја верна била!

Радуј се, јер си демонска лукавства као паучину покидала!

Радуј се, јер другујеш са мудрим девојкама у Царству Небеском!

Радуј се, јер у твојој светиљци није недостајало уља!

Радуј се, јер си свечасно дочекана од Небеског Женика!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 7.

Живећи у сиротињи и беди, ти преподобна Ангелина, замоли угарског краља Матију, и он теби и твојим синовима даде град Купиново на Сави, у земљи сремској, да будете вође народу Србском. Иако туђинка беше, они те због доброте и милости твоје примише као своју, и благодарно ускликнуше Богу: Алилуја!

Икос 7.

Као бесцен благо и Божји благослов напаћеном Србском народу, ти си, преподобна Ангелина, донела и свете и нетрулежне мошти свога мужа, светог Стефана, кога је Господ врло брзо по смрти прославио, и над којима се догодише многа чудесна исцељења. Благодарни народ је само сузе радоснице брисао, и Теби овако појао:

Радуј се, благослове Господњи народу Србском!

Радуј се, јер верне озарујеш благодаћу Божијом!

Радуј се, јер грешнике приводиш покајању!

Радуј се, јер у срца верних страх Божији доносиш!

Радуј се, јер си здравље и душевно и телесно многим даровала!

Радуј се, јер си само од Небеског Цара славу тражила!

Радуј се, јер си земну таштину истински презрела!

Радуј се, јер си са радошћу Крст свој ка Христу носила!

Радуј се, јер си узлетела ка Вишњем Царству!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 8.

Прво твој син Ђорђе, преподобна Ангелина, доби деспотску титулу од угарског краља, а кад се он замонаши, онда млађи Јован поста вођа Србскога народа. Имајући тврдо поуздање у Господа, ти си их као добра мајка крепила на тој тешкој и одговорној дужности, молећи од Бога помоћ благодарном песмом: Алилуја!

Икос 8.

Али срце твоје, преподобна Ангелина, доживи још један бол, јер син твој Јован се врло млад престави у Господу. Но и њега Господ брзо прослави, па твоју жалост окрену на велику радост. Али због разних смутњи у Срему ти узе његове свете мошти и мошти светог Стефана, па са другим сином, монахом Максимом, пређе у земљу Влашку. Зато ти појемо овако:

Радуј се, јер плод утробе твоје благољепно украшава Цркву Христову!

Радуј се, трпезо многоразличитих дарова Божијих!

Радуј се, јер си Христовом љубављу била преиспуњена!

Радуј се, јер си ангелски живот на Земљи поживела!

Радуј се, пребогата ризницо благодати Божије!

Радуј се, мајко свих напаћених и болних!

Радуј се, јер си постом, бдењем и молитвама богатство Небеско задобила!

Радуј се, јер те је Христос у боготкане одежде обукао!

Радуј се, јер те је Христос украсио венцем Царства Свога!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 9.

Ту, међу Власима, син твој Максим би рукоположен за митрополита, мати Ангелина, и ти с њим, по неизмерној љубави својој према свима и свему, учини много добра томе народу, који је због тога радосно клицао Богу: Алилуја!

Икос 9.

Ни Анђели не могу исказати доброту и величину твоју, мати Ангелина, јер ти са сином Максимом после неколико година поново пређе у Срем, саградивши манастир Крушедол, где положисте мошти светог Стефана и светог Јована, на радост намученог народа Србског. Радујући се и ми с њима, теби благодаримо:

Радуј се, светла звездо у тами света овога!

Радуј се, просветитељко у тами неверја!

Радуј се, пукова демонских храбра одгонитељко!

Радуј се, кроз векове надо остављених!

Радуј се, једино топло прибежиште напаћених!

Радуј се, родна лозо вина Небеског!

Радуј се, јер се успомена твоја кроз векове слави!

Радуј се, јер многи к теби у боли притекоше!

Радуј се, јер се потоци суза пред моштима твојим пролише!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 10.

Убрзо и син твој Максим оде Господу и ти остаде сама, мајко наша Ангелина. Испративши са сузама своје најмилије са овога света, ти сагради женски манастир у селу Крушедолу, и обуче црну ризу покајања, да у њој Богу појеш: Алилуја!

Икос 10.

Када се и свети Максим прослави, ти си, мати Антлина, благољепно за живота гледала пород свој Богом благословен и у светитеље уписан. Тада се још више предаде подвигу и делима милосрђа, да је цео народ Србски у теби видео своју једину и сигурну заштитницу. Зато ти овакве похвале узносимо:

Радуј се, јер си манастир Свето Сретење Богу саградила!

Радуј се, јер си монашку ризу достојно носила!

Радуј се, јер си многе сузе покајања пролила!

Радуј се, јер си земно богатство Небеским заменила!

Радуј се, јер си сужње у тамници посећивала!

Радуј се, јер си милостињом многе утешила!

Радуј се, изворе исцељења неизбројних!

Радуј се, постељо болних и немоћних!

Радуј се, огњу изобилне љубави Божије!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 11.

По целом Срему, ти си мати Ангелина, подизала и обнављала цркве и манастире, тешила и помагала убоге и сироте, па те они од милоште и љубави с правом прозваше — мајка Ангелина, захваљујући Богу што им те такву даде, кличући: Алилуја!

Икос 11.

Поживевши свето и богоугодно, ти најзад почину од превеликих трудова својих, мирно уснувши у Господу, мајко Ангелина, и би сахрањена у твом женском манастиру. А душу твоју, Ангели, чије си име носила, однесоше код твојих синова и мужа, да се вечно радујеш са њима. Зато ти благодарно кличемо:

Радуј се, надо безнадежних!

Радуј се, исцељење болесних!

Радуј се, пробуђење успаваних!

Радуј се, покајање грешних!

Радуј се, помоћи беспомоћних!

Радуј се, светлости помрачених!

Радуј се, радовање жалосних!

Радуј се, утехо очајних!

Радуј се, славо монахујућих!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 12.

А када после неколико година, мати Ангелина, твоје свете и нетрулежне мошти бише објављене, благочестно и свечано беху пренешене у манастир Крушедол, и стављене у исти кивот код сина твога, светог Јована, а мноштво народа када их угледа ускликну од радости Богу: Алилуја!

Икос 12.

Мада безбожни Турци исекоше и спалише твоје и твоје деце и мужа свете мошти, нама до данас остаде једна твоја рука, преподобна Ангелина, да нас њоме, као истинска мајка милујеш и благослов Господњи на нас призиваш, када ти дођемо у госте у манастир Крушедол и са сузама помоћ од тебе затражимо. Зато ти, мајчице, од свег срца овакве похвале узносимо:

Радуј се, јер си у тихо пристаниште заувек душом упловила!

Радуј се, јер си се и по смрти показала жива!

Радуј се, јер ти је Бог стоструку награду за труде твоје дао!

Радуј се, јер иконе твоје многе храмове Божје украшавају!

Радуј се, јер прослављаш оне који тебе прослављају!

Радуј се, јер верне Господу приводиш!

Радуј се, јер се молиш за спасење света!

Радуј се, јер твоје свете мошти светлошћу чудеса зраче!

Радуј се, манастира Крушедола вечна игуманијо!

Радуј се, преподобна Ангелина, мајко Небеске доброте и милости!

Кондак 13.

О, света мајко Ангелина, надо наша и заштито наша, почуј ове молитвене гласе и помози нам, деци својој, да се очистимо од греха и сваке нечистоте, како би са добром надом отишли са овог света, и макар као последњи ушли у Царство Небеско, где сви радосно певају Господу: Алилуја!

(овај Кондак се чита 3 пута затим Икос 1 па Кондак 1)

Молитва

О, преподобна Ангелина, мајко наша добра и милостива, помози нам, деци твојој непослушној. Ти си, мајко наша добра, тежак живот на Земљи имала, али си Божијом помоћи све битке храбро извојевала, и у светлост Царства Небеског радосно се душом настанила. Из твога дома Црква Христова је позлаћена и украшена твојим светим супругом Стефаном, и синовима светим Јованом и Максимом. Ти си имала и неизмерно велико и састрадално срце према свима који беху у невољи. Зато те је побожни Србски народ и назвао најлепшом речју коју Бог даде — мајка. Јер ти си мајка свих нас, Србчића твојих, који, иако смо грешни и прегрешни, ипак тебе волимо и поштујемо, и теби се за помоћ обраћамо. А која мајка не воли своју децу, чак и највеће грехе када учине. Она их као мудра кара, али не престаје да их воли. Зато нас и ти, добра наша мајко, покарај са Небеса, покарај нас шибом Божијом, али и љубав нам твоју не ускраћуј. Руком правде Божије нас опомињи, а руком љубави нас крепи и враћај са пута неправде, на пут истине и добра.

Молимо те, мајко добра, да нам молитвама твојим Господу подариш сваки благослов с Неба: болеснима здравље, немоћнима снагу, очајнима наду, гладнима хлеба насушног, бездетнима децу, прогнанима дом и утеху, и свима који те за нешто моле, подај по великој милости твојој, онолико колико им треба. Али нам још више подари, мати наша добра, блага Небеских којима се душа чисти, која нас укрепљују у испуњавању заповести Божијих, која нас воде ка добру, и одводе од свакога зла. Јер ако не побегнемо од зла у овоме свету, како ћемо побећи у оном, ако се не очистимо од прљавштине овде, како ћемо тамо, где се само гледа шта смо понели одавде.

Помози нам да умремо за овај свет, као што си и ти за свет била умрла, желевши благо непропадљиво и вечно. Нека и наше благо буде на Небу, како би нам и срце било на Небу, а не овде где све трули и нестаје, где лопов краде и мољац и рђа нагриза. Јер ако све своје снаге утрошимо за блага овога света, за само шаку земаљске прашине, коју са

31собом ионако понети нећемо, онда нам ни ти нећеш моћи помоћи, мајко наша добра. Али, ако се бар мало потрудимо, бар мало завапимо Господу преко тебе, Његове невесте Небеске, онда ће нам и твоја помоћ излити небројено много блага Небеских, која ће нас оснажити да са уског пута спасења не скрећемо, макар нас и стотине смрти на њему чекало.

Јесте да је душа наша сва од греха поцепана и јадна, али је Милостиви Бог и лек припремио — покајање. Нека се и у нама роди бар део оног истинског покајања које си и ти Господу принела, мајка наша света. Нека твоје топле сузе које свакодневно лијеш за род Србски, оживе оно Божанско у нама, како би схватили да смо Богу дужни много, много, али да ће нам Он тај дуг лако опростити, само ако Га искрено и са сузама замолимо за опроштај.

Зато се сажали на нас, мајчице наша Ангелина, крушедолска света игуманијо, и помози нам да се спасемо од свакога зла, како би једног дана, твојим молитвама Господу, дошли у покој Царства Небеског, где сви благодарно прослављају Свету Једносушну и Нераздељиву Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.

[ivana626]

Песма златна Мајке Ангелине

На небу високо Недремано око

све види, гледа у срце дубоко.

На златноме зраку небеских милина

златну песму тка  мајка Ангелина.

Из лепоте њене чедности и сна

сија наша молитва сија наша утеха. 2х

Молитвама свете мајке Ангелине

свака мука, туга жалосна му није.

И песма ова нека се вије

за васкрс Србије за васкрс Србије.

Да се увек памте сви што живот даше

нека сија, сија покајање наше. 2х

На златноме зраку небеских милина

златну песму тка мајка Англеина. 2х

Златна песма њена вечно нек се вије

љубав да дарује душа да верује. 2х

[JESSY]

Тропар, гл.  8.

У теби се, мати, сигурно спасе Боголикост, јер си примила Крст, следила Господа Христа. Дели ма си учила презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, света Ангелина, радује се дух твој.

[JESSY]

Кондак,  гл.  8.

Желећи да се удостојиш Небеског живљења, земаљске лепоте си оставила ревносно, богатство своје раздајући сиромасима. Због тога си Небеско богатство задобила и по смтри твојој нас освећујеш, изливајући чудеса, свехвална Ангелина. Зато твоје свето успење поштујемо, појући: Радуј се, мати многохваљена!

 

[JESSY]

Преподобна Ангелина деспотица српска - Мати Aнгелина - рад Паје Јовановића, Саборна црква у Вршцу

[JESSY]