Због чега Христа након Васкрсења нико не препознаје?

[Justin Waters]

Зато што Христос жели да ученици прво поверују да је он васкрсао.

Вјера је коријен бесконачног добра. Жива, не слијепа вјера. Христос је иначе за све тражио вјеру најприје. Ако постоја вјера, ту онда нема мјеста за сумњу, мало сумње кад има у човјеку, он онда не може достићи савршенство, без савршенства нема правог богопознања. Као мало квасца у тијесту укисели свој тијесто, тако и мало сумње забрави могућност потпуног богопознања.

[Divad]

Зато што Христос жели да ученици прво поверују да је он васкрсао.

Вјера је коријен бесконачног добра. Жива, не слијепа вјера. Христос је иначе за све тражио вјеру најприје. Ако постоја вјера, ту онда нема мјеста за сумњу, мало сумње кад има у човјеку, он онда не може достићи савршенство, без савршенства нема правог богопознања. Као мало квасца у тијесту укисели свој тијесто, тако и мало сумње забрави могућност потпуног богопознања.

Човек и не може да буде савршен он само може да тежи као и увек,по мени мислим да је ово најједноставнији одговор.

[Бартендаз]

Колико му се то глас променио?

[Divad]

Колико му се то глас променио?

За ово нисам чуо.Можеш ли да појасниш брате? 0203_cool

[Justin Waters]

Колико му се то глас променио?

Па очигледно је да му се није пуно шта примјенуло у гласу. Док је позвао Марију, она Га је тад препознала. Говор (реч) је нешто по чему препознајемо људе. Говор је уникатна, личносна карактеристика сваког човјека.

Узми десет људи које добро познајеш. Навуци свима неко исто одјело, и покриј им главе...и онда их мало измиксај, и почни једног по једно да прозиваш...вјерујем да би сваког познао ко је ко по његовом гласу.

[Никола Ђоловић]

Ово ће сад звучати мало спекулативно, али морам макар питање да поставим хипотетички:

Да ли је могуће да се Христос физички пројављује у овоме свету?

Дакле, не мислим Литургијски.

Да ли Он (Васкрсли и Вазнети) може да прође поред нас на улици а да ми то и не знамо?

У историји Цркве позната су виђења о којима се радије ћутало, као што видимо и у старозаветним сликама да је Бог узимао различита обличија.

Из таквог угла, можемо ли то "непрепознавање" апостола да поистоветимо са оваквим видом "непрепознавања" Господа данас, сад и овде?

Јесте спекулативно, и мислим да не можемо ништа постићи са тиме ако размишљамо да ли је Христос можда физички прошао поред нас негдје, а нисмо га примјетили...иначе ако се удубимо превише у то биће као у пјесми Joan Osbourne… what if god was one us, just a slab like one of us...итд. Христос се вазнео, и седи са десне стране Оцу. Да ли Он физички и даље обитава у овом свету осим кроз причешће...ми то не можемо сазнати.

Васкрли Христос није зависан од времена и простора. Кад је рекао да тамо гдје су двоје или троје окупљени у моје име ту је и он са Њима, то је највише што треба да размишљамо. Ако су тројица на Тахитију у исто вријеме као и тројица на Хавајима окупљни у Христово име, ту је и Христос са њима и то треба да нам буде довољно. Нама због ограниченог когнитивног опажања овог света није то могуће објаснити, како,...али Богу је могуће. Појављивање васкрслог Христа апостолима је било још донекле у простору и времену, и зато је пред апостолима био иситнски Христос не у обличију неког другог човека или шта знам. Нису га препознали ради тога јер се изглед Христа измјенуо васкрсењем.

Ево јуче послије подне, пролазим поред оца и поздрављам га и он мене поздравља и гледа у очи. Послије једно пола сата он дође до собе и каже...еее кад си ти стигао...ето и милион још малих ситуација  се може десити када нама пада пажња или формирамо слику усљед неког другог очекивања. Тако да то што апостоли нису препознали Христа по васкрсењу, то не треба да буде нека велика филозофија, зашто Га нису препознали.

Иначе и то појављивање Христа литургијски, гдје се тумачи да се Христос пројављује кроз епископску службу, мислим стварно је мало претјеривање. Оно што ми се код савременог богословља не свиђа је што се будућност тумачи као нешто што није дошло...па се из тога изводе тезе како Христос у овом свету није никако другачије присутан него кроз епископску службу. Будућност, прошлост...то не постоји за Бога. Богу је све садашњост, тако да је и есхатон садашњост, а ми смо ти који нису стигли есхатон, а не есхатон који није дошао нама. Ми смо у прошлости, јер наш однос према животу будућег света није ништа друго него кашњење.

0442_feel

Почећу да се дружим са тобом. girl_jumping

Само још ово: ако је спекулативно и несазнајно, због чега је Христос у историји Цркве чинио уступке некима од светих да Га виде још за живота?

И због чега се ово прво не би могло уклопити у оно друго, да Га не можемо видети поред нас на улици?

[marko_13]

Није у питању категорија нити боја гласа већ сила Речи Божије. Не живи човек само од хране, већ од сваке речи која излази из уста Господњих. Христос се открива, да ли речју, да ли приликом ломљења хлебова, да ли опипљивим доказима (Томи), али поента је да иницијална каписла долази од Христа. Снага његове речи је огромна - Када дође стража јудејска да тражи Христа у Гетсиманском врту и упиташе га да ли је он тај Исус из Назарета он рече: Ја сам! А они попадоше на земљу, па га опет упиташе... Када лечи и васкрсава, верни кажу само реци Господе и оздравиће моја кћер... На другом месту - А Господ рече: Устани, узми своју постељу и иди... И безброј других примера.

[marko_13]

Зашто Га не можемо видети на улици!? Знате ли зашто код Достојевског у Великом инквизитору Христос ћути? Зато што до Другог доласка све је већ речено. Шта ће ти Христос сам на улици ако прођеш поред оног који брља по контејнеру. То је Христос! "А када си то Господе био у тамници или болници, а ми те не посетисмо!? Ако и најмањем од браће учинисте, мени учинисте!"

[Никола Ђоловић]

Зашто Га не можемо видети на улици!? Знате ли зашто код Достојевског у Великом инквизитору Христос ћути? Зато што до Другог доласка све је већ речено. Шта ће ти Христос сам на улици ако прођеш поред оног који брља по контејнеру. То је Христос! "А када си то Господе био у тамници или болници, а ми те не посетисмо!? Ако и најмањем од браће учинисте, мени учинисте!"

Svidja mi se. Ali opet je to ikonicno posmatranje Boga u ljudima a ne Sam Hristos.

[w.a.mozart]

ovo mi i dalje nije jasno... al je bilo zanimljivih konstatacija na temu

[SHADOWS OF THE LIGHT]

Zbog sujete

[w.a.mozart]

Zbog sujete

 

kakvu sujetu je imala žena koja ja Hristu bila verna do smrti, čak i posle smrti dolazi na njegov grob i ne sumnja. Misliš da se slučajno njoj prvi javio?

[SHADOWS OF THE LIGHT]

kakvu sujetu je imala žena koja ja Hristu bila verna do smrti, čak i posle smrti dolazi na njegov grob i ne sumnja. Misliš da se slučajno njoj prvi javio?

Samo majka nema sujetu kad ugleda svoje dete....

[w.a.mozart]

Samo majka nema sujetu kad ugleda svoje dete....

 

e pa onda je ok, u pravu si... kad malo bolje razmislim - to zaista objašnjava zašto ga ne prepoznaju... sad još da objasnimo onaj deo gde ga prepoznaju

 

mada mi nije baš jasno kako uopšte možemo prepoznati Hrista jer mu nisamo majka a znamo da samo majka nema sujetu kad ugleda svoje dete....

[Ненад Р.]

"Чини другима што би волео да други чини теби "

Ако човек добар , помаже другима , није оветољубив , није похлепан , сигурно има нешто Христово у себи.