Најаве ТВ и радио емисија

[И.стојковић]

hehe video sam najavu, samo mi nije jasno sta ce tamo pedja the boy  confused o cemu li ce on da prica sa vladikom  confused

mogu da zamislim, ulazi on i ono njegovo dobro vece kraljevi.....  crvenilo car

Гледам снимање које сад траје.....хм..изненадићеш се брате поводом Пеђе ....

[Милица]

Откријј тајну ...

confused

[Зосима]

ТВ СТУДИО Б субота 08.01.2011.  вечерас

20:09  Moj Beograd Gost: protojerej stavrofor Dejan Dejanović

[Милица]

ТВ СТУДИО Б субота 08.01.2011.  вечерас

20:09  Moj Beograd Gost: protojerej stavrofor Dejan Dejanović

Душа од човека :-)

Кад је у цркви Андрејка саопштио народу да о. Дејан из скромности неће да каже, али да ће емисија бити приказана тад и тад, о. Дејан је то чуо и кратко рокоментарисао:

"Није то толико важно, можда ће се некомс видети емисија и тема, а неком неће... Није то моја скромност што нисам причао за емисију, једноставно важно је шта се дешава овде, у цркви, а остало и није толико битно."

[Observer]

ТВ СТУДИО Б субота 08.01.2011.  вечерас

20:09  Moj Beograd Gost: protojerej stavrofor Dejan Dejanović

Sta je inace bila tema? Da li negde moze da se nadje snimak emisije?

[Angelus]

http://manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6430

ОБАВЕШТЕЊЕ О ПРОГРАМУ ИНТЕРНЕТ РАДИЈА БЛАГОВЕСТИ

[Anika]

Поуке о милосрђу - ипођакон Андреј Тарасјев

 

РТС2, вечерас у 20:42

 

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/18/%D0%A0%D0%A2%D0%A1+2/2157583/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%B7%D0%BE%D0%B2%3A+%D0%9F%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B5+%D0%BE+%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%81%D1%80%D1%92%D1%83+.html

[александар живаљев]

РТВ ЕМИСИЈЕ, 13.09. 2016.

Арт зона: Вукица Ђилас - Домаћи филмови 1970-199?

20:30

Хоме мовиес, односно домаћи или кућни филмови Вукице Ђилас, које је она свакодневно снимала од 1970. године до краја живота, сматрају се најзначајнијим филмским дневничким делом насталим на тлу бивше Југославије, урађеним поступком "сличица по сличица". Овај филмски материјал кондензација је целокупног живота једне вансеријске личности, бременит артефактима свеукупне епохе.

За живота Вукице Ђилас ови филмови никада нису јавно приказани. После њене смрти, 2001. године, синеаста Бранко Вучићевић је све ролнице депоновао у београдски Академски филмски центар где су оне дигитализоване. Прво јавно приказивање имале су у Југословенској кинотеци 2006. године.

Вукица Ђилас

Велику заслугу у сређивању и систематизацији овог филмског материјала има редитељ Слободан Шијан, који га је пописао и саставио педесетоминутну целину, која је уз живо клавирско извођење ЛП Дуа, премијерно приказана у склопу Фестивала Алтернативе филм/видео у Дому културе Студентски град у Београду, крајем 2015. године.

Вукица Ђилас је дипломирала драматургију. Бавила се превођењем. У дипломском филму Лазара Стојановића "Пластични Исус" имала је једну од главних улога. Многе њене креативне делатности тек су постхумно откривене.

У вечерашњој емисији о "Домаћим филмовима", али и свестраној личности и стваралаштву Вукице Ђилас, говоре: филмски редитељ Слободан Шијан, филмски сниматељ и уредник програма АФЦ-а Миодраг Милошевић, филмски редитељ и публициста Лазар Стојановић, сценаристкиња Биљана Максић, филмски критичар и писац Иван Велисављевић, сценариста и редитељ Саша Радојевић, као и чланови ЛП Дуа, Соња Лончар и Андрија Павловић.

Уредник и аутор: Данијела Пурешевић

Монтажер: Милан Радичевић
Режија: Марко Шотра

Српски на српском

10:55, РАДИО БЕОГРАД 1

 

- Шта повезује табле београдских улица Милице Јанковића и Сање Живановић? Неупућени би рекли, вероватно, као и ја – ништа, прва је написана погрешно, а друга исправно. Али, да ли је то тако?

Your browser does not support the audio tag.

- Није тако, имена обе улице написана су погрешно. Прва, Милице Јанковића, због непознавања граматике, а друга - Сање Живановић, због непознавања историје. На таблама које означавају имена улица треба да стоји: Улица Милице Јанковић и Улица Сање Живановића.

- А, не, не ... не можемо да пређемо на другу тему, док ову сасвим не разјаснимо. Знам да се српска презимена женских особа не мењају по падежима...

- Тачније, непроменљива су она женска презимена која се завршавају сугласником, или самогласницима -е, -и, -о и -у.

- Добро, зато уместо Милице Јанковића, на табли треба да пише Милице Јанковић. Али онда је и Сање Живановић исправно.

- Није, зато што је Сања Живановић био мушкарац, а презимена особа мушког пола се мењају по падежима, тачније мења се и њихово име и презиме. Сања је био надимак Александра Живановића, сина политичара Живана Живановића и сестрића пуковника Драгутина Димитријевића Аписа. Био је студент технике и добровољцац у Првом балканском рату, а у историју је ушао као његова прва жртва, погинуо је 18. октобра 1912. године на караули Лисица, близу Медвеђе. Зато су градски оци једну улицу у београдском насељу Сењак назвали су по Сањи Живановићу.

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Аутор и уредник: Мирјана Блажић

Слике преузете са: www.ulicamalutam.com

 

Клуб 2

13:00

Радио Београд 2

Аутор: Гордана Ђурђевић

Гошћа: Добрила Стојнић

Добрила Стојнић већ годинама на сцени оживљава славне личности - Фриду Кало, Милену Павловић Барили, Галу и Салвадора Далија... Последња у низу је Сара Бернар, у представи Сара или Крик јастога, у којој глуми са Слободаном Бештићем о последњим данима велике француске глумице.

Многи је памте по улози у култној серији  "Грлом у јагоду", а касније и филму, "Јагоде у грлу", а многи као "дете Битефа" јер је играла  као тек свршени дипломац у представи  "Хамелет у подруму", Атељеа 212 у на 5. Битефу. Била је сарадник  и  "позоришне дете", једно од многобројних, Елен Стјуарт, чувене Ла Маме.

Наша гошћа преводи и дела са шпанског језика. 

Разговор са Добрилом Стојнић води Гордана Ђурђевић.

О ВОДИ - КОРИШЋЕЊУ, ПРЕЧИШЋАВАЊУ, КВАЛИТЕТУ И ПОСКУПЉЕЊУ - ГОСТИ ОЛИВЕРЕ МИЛОШЕВИЋ У ЕМИСИЈИ У СРЕДИШТУ ПАЖЊЕ, 17.05, РАДИО БЕОГРАД 1

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/27/radio-beograd-1/2450106/.html

Код два бела голуба

20:00

У вечерашњој емисији наша угледна књижевница Љубица Арсић говори о свом књижевном стваралаштву, о теми љубави, о детињству и бајкама које је волела, о путовањима и доживљају других градова.

Чућемо како се Љубицa Арсић одлучила да напише роман Икона, у коме је реч о Лази К. Лазаревићу и његовој љубави према Ани Гутјар. Роман Рајска врата откриће нам на који начин мириси могу постати део књижевног света, а сазнаћемо и колико је музика значајна у животу и стваралаштву наша књижевницe.

Радио Београд 1, 20.00

Аутор: Војислав Карановић

Насловна страна: Љубица Арсић, фото Никола Илић

Вечерас заједно

21:00, РАДИО БЕОГРАД 1, ВОДИ ДУЦА МАРКОВИЋ (КАТАРИНА МОЈ ФАВОРИТ ЗА ВЕЧЕРАС)

Катарина Пејак, кантатуторка која тренутно живи у Нешвилу дошла је у Србију да одржи мању турнеју по Србији. Катарина је завршила престижни Беркли колеџ у Бостону где је награђена на одсеку за "song writers". Имала је прилику да буде и ментор младим полазницима овог колеџа.

Катарина Пејак

О музици, пре свега блузу, о сваја три албума која је досада објавила, концертима, животу и раду у свету вечерас са Катарином.

Уредник и водитељ Дубравка Марковић.

Фотографије преузете са сајта: katarinapejak.wixsite.com

 

У циклусу "На трагу Валтера Бењамина" који емитујемо уторком, РАДИО БЕОГРАД ТРЕЋИ ПРОГРАМ, 22.35, можете пратити кратке есеје овог аутора које је под називом "Из слика које мисле" приредио и превео Јовица Аћин.

Есејистичко-наративни записи Валтера Бењамина изабрани су из књиге Денкбилдер, коју је из ауторове оставштине својевремено приредио Теодор В. Адорно. Под тим насловом налази се и у критичком издању Бењаминових Сабраних списа. Јовица Аћин истиче да наслов за ту збирку текстова није лако превести на српски језик, а да управо израз Денкбилд указује на битно својство Бењаминовог писања, посебно кад је реч о текстовима који не спадају у велике расправе и есеје. Денкбилд није, напослетку, била само Бењаминова омиљена форма писања него је откривамо и код ауторових пријатеља, Ернста Блоха, Теодора Адорноа, Зигфрида Кракауера, обележавајући у списатељској пракси специфичан однос према критичком мишљењу и његовој отворености. На израз је Бењамин наишао кад је изучавао драму из времена немачког барока и он означава амблематске слике, слике-мозгалице, које су саопштавале извесну мисао, али коју није увек било лако одгонетнути.

Ако је дело, како је говорио Бењамин, маска смрти онога што нам је било дато да мислимо и што можемо назвати концепцијом, онда је жанр писања који затичемо у мислописима, а који се одриче целовитости и присваја такозване мале форме, најбоља могућност да све што је мишљено или наговештено у некој концепцији буде очувано као живо и делатно.

Текст чита Марица Милчановић.
Уредница Оливера Нушић.

 

ТВ ХРАМ

21.00. ИНТЕРВЈУ МИРЕ СТУПИЦЕ СА МАРИНОМ РАЈЕВИЋ САВИЋ (IN MEMORIAM)

[александар живаљев]

ДОКУМЕНТАРНО ДРАМСКИ ПРОГРАМ (Радио Београд 2 – 18.00)
Бојана Лазић: У СВЕТУ БЕЗ ФЕЈСБУКА

Ана је тринаестогодишња девојка, ученица средње школе „Вељко Рамадановић“. Ана је слепа од рођења, али пре свега је тинејџерка и проблеми који је заокупљају су исти као и код њених вршњака. Да ли је дошао у школу? Зашто ми се синоћ није јавио? Можда ме не воли?… Већина нас се сећа тренутка када смо први пут видели особу коју волимо. Како ти тренуци изгледају у животима младих који не виде?

Улоге: Јелена Илић (наратор); говоре деца из школе за слепу и слабовиду децу „Вељко Рамадановић“ из Београда
Лектор: Олга Бабић
Избор музике: Бојана Лазић
Тон-мајстор: Дејан Ивановић
Редитељ: Бојана Лазић
Уредник емисије: Владимир Б. Поповић
Продукција: Драмски програм Радио Београда, јануар 2012.

-------------------------------------------------------------------

Град: Светлана Књазев (1931–2016) Радио Београд 2 у 15.00 ч.

У Лексикону филозофа Данка Грлића, књизи из 1983, на 213. страни читамо:
КЊАЗЕВ, Светлана, филозоф. писац (Бела Црква 1931). Проф. свеучилишта у Београду, бави се претежно језичком, аналитичком и логичком проблематиком, а посебно су занимљиве њене анализе у лавовско-варшавском логичком кругу. Била је дугогодишњи секретар Југославенског удружења за филозофију.
Глав. дјела: Филозофија Лавовско-Варшавске школе (1965); Филозофија Бертранда Рaсела (1966).

Њене теме су, између осталих, биле још и: Маркс није потпуно недужан, 1983; Корени популарних представа о крају морала, 1986; Савремени марксизам и гулаг, 1988; Да ли постоји асиметрија између знања о прошлости и знања о будућности?, 1990; Да ли је требало да Томас Ман и Вили Брант изврше самоубиство?, 1992; Сида и патриотизам, 1995...

Објавила је и наслове: С моје тачке гледишта, 1996; Филозофски портрети, 2005; Полемике политичке и филозофске, 2008... а о њој је објављена књига Плава чарапа – Надежда Ћетковић у откривању идентитета Светлане Књазев-Адамовић, философске списатељице и логичарке, 1999... Године 2000. објавила је књигу прича Животиње ту око нас и тим поводом направили смо 2001. дужи разговор с њом.

У Граду, о Светлани Књазев – уз делове разговора из 2001. – говори њена некадашња студенткиња др Даша Духачек, професорка на Факултету политичких наука у Београду.

Аутори емисије су Снежана Ристић и Радоња Лепосавић.
 

[александар живаљев]

Око магазин: Повијест Хрвата и Срба

18:18, РТС 1

 

Иван Мештровић - између краља и Тита

Нема политичке фигуре значајне за овај простор, а да се Мештровић с њом није срео. Почело је после Мајског преврата, када је са јужнословенским студентима у Бечу дочекао краља Петра на његовом путу ка Београду. Наставило се пријатељством са краљем Александром Карађорђвићем, а завршило сусретом са Титом на Брионима 1959. године.

Аутор најчувенијег београдског споменика није желео да живи у Београду, иако су његове везе са српском престоницом видљиве на Калемегдану, Авали, Дедињу... Један од дворских споменика био је предмет српско-хрватског спора, отворивши у Загребу питање: "Зашто се Повијест Хрвата 'чита' на Дедињу?"

Као да Мештровић, ни пола века по смрти, не може да се одвоји од политике. Уметник који је написао "Успомене на политичке људе и догађаје" - према политици није могао да буде равнодушан.

Зашто је заговорник идеје југословенства последњих 20 година живота провео у емиграцији и зашто, упркос Титовим позивима, није желео да живи у Југославији? Ко је био Иван Мештровић и колико је његово дело обележило ХХ век на простору некада заједничке државе?

У емисији Око магазин говоре: Мате Мештровић, историчар и син Ивана Мештровића, кустоси Музеја Ивана Мештровића из Сплита и Загреба Зорана Јурић Шабић и Барбара Вујановић, ауторка монографије о Мештровићу Драгица Хамер Томић, историчари из Београда Мира Радојевић, Радина Вучетић и Чедомир Антић, историчарка уметности Биљана Црвенковић.

Аутор емисије Драгана Игњић

 

 

[александар живаљев]

НДХ: Страх

21:15, РТС 1

 

Први од три дела документарног филма о Независној Држави Хрватској

 

"Колико је само тих дана било страха у сусрету џелата и жртве. Обојица су били припадници људског рода, вероватно се никад раније нису видели, један другоме ништа нису били криви. Ипак, један је био мучитељ, а други унапред осуђен на смрт, један је био све, а други ништа". Тако је један затвореник описао оно што се у лето 1941. догађало у Госпићу, и на Велебиту у комплексу логора Јадовно.

Порушени споменик на месту некадашњег логора "Јадовно" на Велебиту

Тај логор био је један од првих у НДХ. Циљ челних људи те марионетске државе Трећег рајха био је да оснују логор за који се неће знати. Једно од места комплекса логора било је острво Паг, односно увала Слана, предео не којем нема никавог живота и који неки описују као "пакао у каменој пустињи".

Први део документарног филма о НДХ говори о историјском контексту у којем је дошло до стварања те државе, о деловању усташког покрета и Анте Павелића до 1941. године, о улози Римокатоличке цркве и загребачког надбискупа Алојзија Степинца.

Екипа РТС-а на месту некадашњег логора на острву Паг

У филму говоре историчари из Србије и Хрватске Љубодраг Димић, Хрвоје Класић, Ђуро Затезало, Јосип Јурчевић, Вељко Ђурић, Дејан Ристић, публициста Славко Голдштајн, епископ славонски Јован (Ћулибрк), босански фрањевац Марко Оршолић и потомци страдалих у логору "Јадовно" Борис Беговић и Душан Басташић.

Аутор филма је Стеван Костић, монтажер Горан Мијић, сниматељ Александар Агбаба, тонски сниматељ Саша Прибаковић, стручни консултанти Дејан Ристић и Јован Мирковић, новинари сарадници Драгана Игњић, Милица Јевтић, текст је читао Душан Радуловић. Филм је настао на предлог уредника Информативног програма РТС-а Ненада Љ. Стефановића.

Прва епизода на програму је у уторак 20. септембра у 21.15 часова.

 

 

 

[александар живаљев]

Црњански

19:05, РТС 2

Документарни филм Црњански прати животни пут Милоша Црњанског, од младости и војевања у Првом светском рату, бурних дана у Београду између два рата, преко година које је провео у дипломатској служби и емиграцији широм Европе, па све до старости и повратка у отаџбину.

 

Поред тога што је у питању један од највећих српских књижевника, Милош Црњански је живео једну од најтрагичнијих судбина у новијој српској историји.

Милош Црњански

Његова животна прича уско је испреплетана са преломним моментима наше националне судбине у 20. веку. О Милошу Црњанском у филму говоре најбољи познаваоци његовог дела, историчари и књижевници, а међу њима и многи који су га лично познавали. Наратор је глумац Бојан Жировић.

Редитељ: Данило Бећковић