Да ли Бог искушава људе?

[anajrim]

e draga tavita ,pitala bi tebe da da si u blizini samo bila nekoga kome se to tako djetetu desilo dalibi rekla da imas povjerenje u to sto bog daje kako napisa ,netreba ti da objasnis  ,mozda si pogresno me razumjela ,malo cudno zar ne,a da nekazem tvome dase desi  tako,sto nebi  pozeljela tako nesto nikome ni slucajno ,sve je lako reci dok nebudes potrefljen istim  ,jel covjek nije programirani kompjuter ma koliko vjerovao u boga da se isprogramira za svaki slucaj akomu

e draga tavita ,pitala bi tebe da da si u blizini samo bila nekoga kome se to tako djetetu desilo dalibi rekla da imas povjerenje u to sto bog daje kako napisa ,netreba ti da objasnis  ,mozda si pogresno me razumjela ,malo cudno zar ne,a da nekazem tvome dase desi  tako,sto nebi  pozeljela tako nesto nikome ni slucajno ,sve je lako reci dok nebudes potrefljen istim  ,jel covjek nije programirani kompjuter ma koliko vjerovao u boga da se isprogramira za svaki slucaj akomu

.....draga suzi vjeruj mi ne fali ni meni iskusenja,i nemoj da mislis da sam bezosjecajna prema bolu drugih......ali ne mogu da prihvatim da Bog iskusava ljude.,to mi je surovo,nije Bog kusac...a ovim pitanjem se nekako 'baca' krivica na Boga....i necu vise o ovoj temi,isuvise je osjetljiva i kako kazes,lako je pisati...

[antoneta]

  Iskusenje, po meni, predstavlja sve ono sto narusava nasu veru, sto daje u nasim ocima jacinu zlu... zato mi nekad cak i sam pokusaj da se zlo objasni, da se opravda nekim racionalnim objasnjenjem deluje kao iskusenje, kao predaja pred zlom... jer je zlo prilicno neobjasnjivo i neosnovano, i iako mozemo da kazemo da je plod licnosne pobune protiv Boga odn. tragedija licnog izbora gde smo mi subjekat ili objekat nad kojim drugi manifestuje zlo, uzevsi u obzir pomenuti kancer deteta - tu nemamo nikakav licni izbor (makar i tudj) koji bi uslovio tako nesto, a opet ne znam da li je ispravno prihvatiti zlo kao neku bezlicnu sustinu razlivenu po svetu... utesno je to da zlo nece imati poslednju rec, a opet ta cinjenica nista ne znaci roditeljima umiruceg deteta... makar oni bili i verujuci... upravo takve situacije jesu one koje sasvim lako mogu da nas nagnaju da okrenemo glavu od Boga...

  Mozda je to slucaj i sa svakim krstom koji nosimo... osobe sa invaliditetom, mentalno zdrave ali imaju neki fizicki defekt (progresivna misicna distrofija, cerebralna paraliza...) - okolina ih odbacuje, a sa druge strane usled toga se i kod njih javlja dodatna zatvorenost i u tom zacaranom krugu - gde taj covek da vidi Boga...

Tada jedino sto mogu jeste, ne da ih sazaljevam, nego da zahvalim Gospodu na svojih pet cula kojima dodirujem svet, na zdravlju i slobodnom izboru da Ga spoznam, i da se potrudim da koliko mogu saucestvujem u stradanju drugog, iako to nekad i nije puno... a opet ne mogu misliti da je Gospod sve tako uredio da bismo mi, buduci nezahvalni, postali zahvalni... jer sta je sa konkretno tim ljudima?

  Pa i mi ostali, sa blazim oblicima nedostataka ili bolesti, ali ipak sa nekim zalcem u telu, verujem da ne razumemo uvek svrhu istog... i da nalazimo prava da pitamo zasto? Ako je vec to od Boga radi nekog popravljanja, radi neupadanja u greh, radi izbavljenja od gordosti - zasto nam Gospod nije dao priliku da najpre slobodno pokazemo da li bismo upali u greh nego odmah situaciju prevenirao bolescu? Gde je tu nasa sloboda da pokazemo da smo kadri da budemo vrlinski?

  U svakom slucaju pozicije sa kojih polazimo na put izgradjivanja u ljubavi nisu iste, i ne usudjujem se da pitam sta je tu kriterijum dodele ili dopustanja...

  Kcerka nasih prvih komsija je umrla odjednom, bez najave, bez prodromalnih simptoma... samo tako... nije se probudila pred polazak u skolu... i to je bila velika tragedija... U ocima tih unesrecenih ljudi, reci moje nane koja je pokusala da ih priblizi Bogu - nailazile su na rigidnu barijeru razocaranog coveka u Boga... Majka i danas ide na groblje svakodnevno, mislim da mozda i cita nesto od knjizica koje joj nana daje, ali otac je zauzeo kilometarsku distancu ogrnutu ogorcenoscu prema Bogu... Nadam se da ce se nekad to mozda promeniti... a pitanje je i kako bismo mi na njihovom mestu reagovali i da li bi nasli u nama Jovovu istrajnost u veri i Avramovu nepokolebljivost...

  I jos jedna bolna tacka u mojoj neposrednoj blizini - drugarica, nesto starija od mene, obolela od dijabetesa jos u detinjstvu, u cetvrtoj godinici cini mi se... od tad svakodnevno parenteralno prima insulin, a u dvadesetoj je potpuno oslepela... Ona je verujuca, ali njena majka ne, otac ih je ostavio.... Snimamo joj molitve na mp3, dok smo bili u Le vodili smo je na liturgije, druzili se, ali sada sve to ide teze - preselili smo se, a njoj se stanje sve vise pogorsava... dok je imala neko drustvo nije situaciju prihvatala tragicnom, ali sada... ne deluje mi vise radosno ili blagodarno...

  Kad sve to uzmem u obzir...  iako bih i mogla da pomislim da Bog iskusava ipak kad izgovorim - ne uvedi nas u iskusenje - ja zapravo molim da ne popusti moja vera, da ne oslabi nada, da ne iscezne ljubav, da imam poverenja u Boga, da ne oslepim duhovno za prisustvo Bozije...

  Bas nezahvalna tema za komentare... 

[Divad]

  Iskusenje, po meni, predstavlja sve ono sto narusava nasu veru, sto daje u nasim ocima jacinu zlu... zato mi nekad cak i sam pokusaj da se zlo objasni, da se opravda nekim racionalnim objasnjenjem deluje kao iskusenje, kao predaja pred zlom... jer je zlo prilicno neobjasnjivo i neosnovano, i iako mozemo da kazemo da je plod licnosne pobune protiv Boga odn. tragedija licnog izbora gde smo mi subjekat ili objekat nad kojim drugi manifestuje zlo, uzevsi u obzir pomenuti kancer deteta - tu nemamo nikakav licni izbor (makar i tudj) koji bi uslovio tako nesto, a opet ne znam da li je ispravno prihvatiti zlo kao neku bezlicnu sustinu razlivenu po svetu... utesno je to da zlo nece imati poslednju rec, a opet ta cinjenica nista ne znaci roditeljima umiruceg deteta... makar oni bili i verujuci... upravo takve situacije jesu one koje sasvim lako mogu da nas nagnaju da okrenemo glavu od Boga...

  Mozda je to slucaj i sa svakim krstom koji nosimo... osobe sa invaliditetom, mentalno zdrave ali imaju neki fizicki defekt (progresivna misicna distrofija, cerebralna paraliza...) - okolina ih odbacuje, a sa druge strane usled toga se i kod njih javlja dodatna zatvorenost i u tom zacaranom krugu - gde taj covek da vidi Boga...

Tada jedino sto mogu jeste, ne da ih sazaljevam, nego da zahvalim Gospodu na svojih pet cula kojima dodirujem svet, na zdravlju i slobodnom izboru da Ga spoznam, i da se potrudim da koliko mogu saucestvujem u stradanju drugog, iako to nekad i nije puno... a opet ne mogu misliti da je Gospod sve tako uredio da bismo mi, buduci nezahvalni, postali zahvalni... jer sta je sa konkretno tim ljudima?

  Pa i mi ostali, sa blazim oblicima nedostataka ili bolesti, ali ipak sa nekim zalcem u telu, verujem da ne razumemo uvek svrhu istog... i da nalazimo prava da pitamo zasto? Ako je vec to od Boga radi nekog popravljanja, radi neupadanja u greh, radi izbavljenja od gordosti - zasto nam Gospod nije dao priliku da najpre slobodno pokazemo da li bismo upali u greh nego odmah situaciju prevenirao bolescu? Gde je tu nasa sloboda da pokazemo da smo kadri da budemo vrlinski?

  U svakom slucaju pozicije sa kojih polazimo na put izgradjivanja u ljubavi nisu iste, i ne usudjujem se da pitam sta je tu kriterijum dodele ili dopustanja...

  Kcerka nasih prvih komsija je umrla odjednom, bez najave, bez prodromalnih simptoma... samo tako... nije se probudila pred polazak u skolu... i to je bila velika tragedija... U ocima tih unesrecenih ljudi, reci moje nane koja je pokusala da ih priblizi Bogu - nailazile su na rigidnu barijeru razocaranog coveka u Boga... Majka i danas ide na groblje svakodnevno, mislim da mozda i cita nesto od knjizica koje joj nana daje, ali otac je zauzeo kilometarsku distancu ogrnutu ogorcenoscu prema Bogu... Nadam se da ce se nekad to mozda promeniti... a pitanje je i kako bismo mi na njihovom mestu reagovali i da li bi nasli u nama Jovovu istrajnost u veri i Avramovu nepokolebljivost...

  I jos jedna bolna tacka u mojoj neposrednoj blizini - drugarica, nesto starija od mene, obolela od dijabetesa jos u detinjstvu, u cetvrtoj godinici cini mi se... od tad svakodnevno parenteralno prima insulin, a u dvadesetoj je potpuno oslepela... Ona je verujuca, ali njena majka ne, otac ih je ostavio.... Snimamo joj molitve na mp3, dok smo bili u Le vodili smo je na liturgije, druzili se, ali sada sve to ide teze - preselili smo se, a njoj se stanje sve vise pogorsava... dok je imala neko drustvo nije situaciju prihvatala tragicnom, ali sada... ne deluje mi vise radosno ili blagodarno...

  Kad sve to uzmem u obzir...  iako bih i mogla da pomislim da Bog iskusava ipak kad izgovorim - ne uvedi nas u iskusenje - ja zapravo molim da ne popusti moja vera, da ne oslabi nada, da ne iscezne ljubav, da imam poverenja u Boga, da ne oslepim duhovno za prisustvo Bozije...

  Bas nezahvalna tema za komentare...  :cheesy:

Имаш велики дар свака част,али са првим делом се никако не могу сложити јер кроз искушења ми добијамо спасење.Искушење је уствари борба и само победници добијају венце никада губитници не бивају награђени зар не?Тако да је искушење извор спасења.У искушењу се нашој природи која има слободну вољу даје да бира између заједнице са Богом или заједнице са ђаволом.Тако да она литургијска заједница не може делати нити имати користи ако у свом личном духовном животу немамо заједницу са Богом а та заједница се учвршћује молитвом.Велики део текста потпада и под Божији Промисао али мисе свиђа како размишљаш о благодарности.А што се тиче "не уведи у искушење" оци Цркве једногласно то тумаче да тиме тражимо од Бога да нам не одузме благодат приликом искушења.Ево лепих речи отаца:"А када се удостојиш да те благодат посети - не сматрај се безбедним, тј. не препуштај се сигурности и не преузноси се; него се смирено обрати Богу, захвали му, и дозови у сећање сагрешења која си учинио, по допуштењу - сети се како си се ниско ти спустио тада и како је ум твој у то време био прљав и болестан. Размисли о нечистоти своје природе; преброј све рђаве помисли и ружне плодове којима си хранио душу своју, а она се хладила због губљења благодатне топлине; представи у том тренутку смутње и небројене покрете који су те разарали не тако давно, у стању твога помрачења; сети се како си се брзо и неочекивано приклонио на страну страсти и наслађивао се њима, загњуривши ум свој у таму. И, памтећи све то, кај се и укоревај себе.".   

[antoneta]

Имаш велики дар свака част,али са првим делом се никако не могу сложити јер кроз искушења ми добијамо спасење.Искушење је уствари борба и само победници добијају венце никада губитници не бивају награђени зар не?Тако да је искушење извор спасења.У искушењу се нашој природи која има слободну вољу даје да бира између заједнице са Богом или заједнице са ђаволом.Тако да она литургијска заједница не може делати нити имати користи ако у свом личном духовном животу немамо заједницу са Богом а та заједница се учвршћује молитвом.Велики део текста потпада и под Божији Промисао али мисе свиђа како размишљаш о благодарности.А што се тиче "не уведи у искушење" оци Цркве једногласно то тумаче да тиме тражимо од Бога да нам не одузме благодат приликом искушења.Ево лепих речи отаца:"А када се удостојиш да те благодат посети - не сматрај се безбедним, тј. не препуштај се сигурности и не преузноси се; него се смирено обрати Богу, захвали му, и дозови у сећање сагрешења која си учинио, по допуштењу - сети се како си се ниско ти спустио тада и како је ум твој у то време био прљав и болестан. Размисли о нечистоти своје природе; преброј све рђаве помисли и ружне плодове којима си хранио душу своју, а она се хладила због губљења благодатне топлине; представи у том тренутку смутње и небројене покрете који су те разарали не тако давно, у стању твога помрачења; сети се како си се брзо и неочекивано приклонио на страну страсти и наслађивао се њима, загњуривши ум свој у таму. И, памтећи све то, кај се и укоревај себе.".  4chsmu1  facenew22222222

thank_you777  dada Tako je... nema stagniranja... (to moze samo helikopter, heheh)... 

[Никола Ђоловић]

@Antoneta zakon!

@Divad, procitaj sve komentare jer ocito masis poentu koju striktno zasnivas na bogoslovskim okvirima a  previdjas bezazlene i dobrosrdacne ljude koji nemaju hristocentrican koncept zivota. Tako da iskusenje kao spasenje postaje veoma diskutabilno kada mu dajes tako pretenciozan kredibilitet nad onima koji samo po neznanju zive, i sve nevolje pokusavas da infiltriras u dogmatski opus kao da je neko nuzno zasluzio samo zato sto nije volju Boziju ispunio. Plus toj percepciji dodajes famozni demonizam ako ne sluze Bogu a sluze na primer nekom detetu da poboljsaju zdravlje.

[SANJA]

Сиутација је обрнута:

Свемилостиви и преблаги родитељ Господ сваког човјека који долази на свијет непрекидно штити својом неизмјерном љубављу и благодаћу. Међутим, ова родитељска љубав и заштита је таква да не угрожава принцип слободе на којем је овај свијет изграђен и устројен, тако да је човеку могуће да својим понашањем одбије ту свеблагодатну заштиту која је не само духовне него и физичке природе, препусти се деструктивној дјелатности човекомрзаца демона и на тај начин изазове страдање.

Покајање и молитва (на које позивају редом Оци од Едена наовамо) јесу акт призивања Сверодитеља да нас чува, зато и каже св.Јован Лествичник да је најјача молитва "тепање детета упућено родитељу", и њоме човек свједочи властито познање и созерцање да "нема спасења ван благодати и неизмјерног милосрђа Божијег" као и слабост сопствене пале природе. Актом покајања човек поново подиже своју палу умртвљену и раслабљену природу која своје здравље, живот и постојање дугује само и једино Божијим благодатним енергијама и Његовој неизмјерној љубави као најстварнијем акту стварања.

Браћо, не хулите, Господ је Стваралац, а деструкција (па и десктрукција људског битисања и патња коју она изазива) је увијек акт демонског дјелања.

Dubokoumno, kao i uvek!

Medjutim, po mom misljenju, lako je nama koji verujemo i zivimo bogodolican poredak sopstvenog obozenja u Duhu Svetom tako da govorimo i da druge tesimo kao sto nam je dato. Problem koji se ovde pokrece je komplexniji nalik temi o Bogoostavljenosti. Miljan je ovde naveo primer devojcice koja boluje, ja sam na drugoj temi o detetu koje muci pedofil. Kako te dve perspektive uopste uklopiti u koncept iskusenja jer se ne moze zamisliti da Bog kusa na taj nacin.

Nemam nikakav odgovor na ovo o detetu koje muči pedofil niti o ovoj bolesnoj devojčici. Zašto Bog to dopušta, meni zaista nije jasno. Ima li neko odgovor?

[Никола Ђоловић]

Сиутација је обрнута:

Свемилостиви и преблаги родитељ Господ сваког човјека који долази на свијет непрекидно штити својом неизмјерном љубављу и благодаћу. Међутим, ова родитељска љубав и заштита је таква да не угрожава принцип слободе на којем је овај свијет изграђен и устројен, тако да је човеку могуће да својим понашањем одбије ту свеблагодатну заштиту која је не само духовне него и физичке природе, препусти се деструктивној дјелатности човекомрзаца демона и на тај начин изазове страдање.

Покајање и молитва (на које позивају редом Оци од Едена наовамо) јесу акт призивања Сверодитеља да нас чува, зато и каже св.Јован Лествичник да је најјача молитва "тепање детета упућено родитељу", и њоме човек свједочи властито познање и созерцање да "нема спасења ван благодати и неизмјерног милосрђа Божијег" као и слабост сопствене пале природе. Актом покајања човек поново подиже своју палу умртвљену и раслабљену природу која своје здравље, живот и постојање дугује само и једино Божијим благодатним енергијама и Његовој неизмјерној љубави као најстварнијем акту стварања.

Браћо, не хулите, Господ је Стваралац, а деструкција (па и десктрукција људског битисања и патња коју она изазива) је увијек акт демонског дјелања.

Dubokoumno, kao i uvek!

Medjutim, po mom misljenju, lako je nama koji verujemo i zivimo bogodolican poredak sopstvenog obozenja u Duhu Svetom tako da govorimo i da druge tesimo kao sto nam je dato. Problem koji se ovde pokrece je komplexniji nalik temi o Bogoostavljenosti. Miljan je ovde naveo primer devojcice koja boluje, ja sam na drugoj temi o detetu koje muci pedofil. Kako te dve perspektive uopste uklopiti u koncept iskusenja jer se ne moze zamisliti da Bog kusa na taj nacin.

Nemam nikakav odgovor na ovo o detetu koje muči pedofil niti o ovoj bolesnoj devojčici. Zašto Bog to dopušta, meni zaista nije jasno. Ima li neko odgovor?

Nije ni meni.

Bog ne utice na slobodu - to je jasno - otud odgonetka zla u svetu.

Ono sto mene iritira jeste jalov pokusaj da neko silovanje uvrsti u domen promisla ili iskusenja Bozijeg.

[Toma]

"Nijedan, kad trpi iskušenje, da ne govori: Bog me kuša.

Jer Bog se ne da zlim kušati, i sam nikoga ne iskušava."

[SANJA]

Сиутација је обрнута:

Свемилостиви и преблаги родитељ Господ сваког човјека који долази на свијет непрекидно штити својом неизмјерном љубављу и благодаћу. Међутим, ова родитељска љубав и заштита је таква да не угрожава принцип слободе на којем је овај свијет изграђен и устројен, тако да је човеку могуће да својим понашањем одбије ту свеблагодатну заштиту која је не само духовне него и физичке природе, препусти се деструктивној дјелатности човекомрзаца демона и на тај начин изазове страдање.

Покајање и молитва (на које позивају редом Оци од Едена наовамо) јесу акт призивања Сверодитеља да нас чува, зато и каже св.Јован Лествичник да је најјача молитва "тепање детета упућено родитељу", и њоме човек свједочи властито познање и созерцање да "нема спасења ван благодати и неизмјерног милосрђа Божијег" као и слабост сопствене пале природе. Актом покајања човек поново подиже своју палу умртвљену и раслабљену природу која своје здравље, живот и постојање дугује само и једино Божијим благодатним енергијама и Његовој неизмјерној љубави као најстварнијем акту стварања.

Браћо, не хулите, Господ је Стваралац, а деструкција (па и десктрукција људског битисања и патња коју она изазива) је увијек акт демонског дјелања.

Dubokoumno, kao i uvek! greengrin

Medjutim, po mom misljenju, lako je nama koji verujemo i zivimo bogodolican poredak sopstvenog obozenja u Duhu Svetom tako da govorimo i da druge tesimo kao sto nam je dato. Problem koji se ovde pokrece je komplexniji nalik temi o Bogoostavljenosti. Miljan je ovde naveo primer devojcice koja boluje, ja sam na drugoj temi o detetu koje muci pedofil. Kako te dve perspektive uopste uklopiti u koncept iskusenja jer se ne moze zamisliti da Bog kusa na taj nacin.

Nemam nikakav odgovor na ovo o detetu koje muči pedofil niti o ovoj bolesnoj devojčici. Zašto Bog to dopušta, meni zaista nije jasno. Ima li neko odgovor?

Nije ni meni.

Bog ne utice na slobodu - to je jasno - otud odgonetka zla u svetu.

Ono sto mene iritira jeste jalov pokusaj da neko silovanje uvrsti u domen promisla ili iskusenja Bozijeg.

Ma kakvi. To nema veze sa Božijim promislom. Jednostavno, neke stvari se dešavaju. Nekog zadesi takva nesrećna životna situacija, nađe se pogrešna osoba u pogrešnom trenutku da te maltretira i to je to. Svi imamo slobodnu volju koja se, na žalost, zloupotrebljava tako što se zadovoljavaju najmračniji porivi ljudske prirode. Nevini stradaju i eto...slučaj male Kaje je nešto nezamislivo, bolesno, van svake pameti, nešto najmonstruoznije što je moglo da se desi tako maloj devojčici...eto, takve stvari ne umemo da objasnimo zbog čega se dešavaju. Ko tvrdi da je to nekakvo iskušenje ili Božija promisao, treba da se zapita da li je normalan kad tako nešto može da pomisli. Ili greh predaka- zaista grozno poimanje... facenew22222222

Na taj način ružimo Boga, blatimo Ga jer ispada da je On nekakav sadista koji jedva čeka da kazni, da se sveti, drugim rečima, ispada da to zlo dolazi od samog Boga. Po meni je ovo viđenje Boga gore nego biti ateista. Takvi ljudi bolje da ne misionare. greengrin