Да ли Бог искушава људе?

[Evgenik]

Бато мој то се и ја годинама питам. Каже ава Јустин да је од свих мислилаца свијета најдубље о томе писао Достојевски (чии ми се да ава цитира "Зле духе" као централно дјело у којем Ф.М. обрађује тематику страдања невиних). Ајд, баш ћу вечерас да поново излистам онај његов дивни рад "Достојевски о Европи и словнеству" па ћу се јавим поново.

Помјани.

[звечанац]

Eво цитирао бих Преподобног Аву Јустина Ћелијског који каже следеће:

Демони су и после пада остали духовни, бестелесни. Они имају разум, вољу, осећање, које пројављују у својој делатности и животу. По својим злим моћима онеи превазилазе човека, али су њихове моћи ипак ограничене. Сатана може кушати људе само по допуштењу Божијем.

[Evgenik]

Опет, паде ми на ум примјер једне дивне девојке која је прије пар година обољела од леукемије.

Држала се херојски и она и њена породица. Како сам чуо: њена сестра на ВМА доведе тројицу свештеника да обаве чин јелеосвећења, а у понедељак резлтати крви покажу да код ње нема више никакве болести.

Међутим, десетак дана касније код ње се појави сасвим друга врста леукемије. Ја сам то схватио као поруку да је "Богу све могуће", али и да има великих и дубоких ствари које не можемо разумјети на прву.

Пред сам крај та девојчица је боравила више на небу но на земљи, а својој сестри је причала о својим духовним виђењима и усудићу се да кажем - одређеном радовању јер одлази да се дружи са ангелима.

Има много људи који су кроз кратко страдање достигли "меру раста висине Христове" односно постали равни ангелима (ено и свети Георгије, моја породична слава, од незнабошца за три дана кроз грозна страдања постаде један од највољенијих свеитеља).

[Evgenik]

Eво цитирао бих Преподобног Аву Јустина Ћелијског који каже следеће:

Демони су и после пада остали духовни, бестелесни. Они имају разум, вољу, осећање, које пројављују у својој делатности и животу. По својим злим моћима онеи превазилазе човека, али су њихове моћи ипак ограничене. Сатана може кушати људе само по допуштењу Божијем.

Наравно, али читаво искушење почиње са човековим лутањима која одбијају благодатну зашиту Божију.

[Никола Ђоловић]

Eво цитирао бих Преподобног Аву Јустина Ћелијског који каже следеће:

Демони су и после пада остали духовни, бестелесни. Они имају разум, вољу, осећање, које пројављују у својој делатности и животу. По својим злим моћима онеи превазилазе човека, али су њихове моћи ипак ограничене. Сатана може кушати људе само по допуштењу Божијем.

Сложио бих се али не зато што је то авва рекао него јер и искуство то потврђује.

Из таквог угла, морал се јавља као псеудо-дилема јер како каже еп. А. Јевтић Бог жели људе који нису наивни као Адам у сусрету са демоном. Међутим, ово је и даље хришћански концепт. Где је ова дилема у односу педофила према детету? Јер то сигурно не може бити Божије допуштење?

[Милан Меденица :)]

Мој закључак је да Бог искушава људе, али само за наше добро.... А навешћу и један разлог: ''Сваког човека прати по један демон'', каже свети Касијан.

ееееее да је један, где би нам крај био ...  prstgore

[Evgenik]

Ево старог "теолошког" оправдања: "Очеви једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби",

које демантује сам Господ:

"Тако ја био жив, говори Господ Господ, нећете више говорити те приче у Израиљу.

Гле, све су душе моје, како душа очина тако и душа синовља моја је,

која душа згреши она ће погинути."

Језекиљ 18.2-4

[Никола Ђоловић]

Зар нема баш никога ко би покушао дати одговор, макар и непроверен, на моја питања?

[Oglo]

Ja ne znam što si zapeo tim pedofilom,što je sa tolikim ubistvima,to je manje strašno?

[Никола Ђоловић]

Ja ne znam što si zapeo tim pedofilom,što je sa tolikim ubistvima,to je manje strašno?

Pa ok, ne mora pedofilija, jasno je iz aviona da se moze raditi o bilo kojoj manifestaciji zla.

Nisam zapeo, samo pitam. A i ne volim indiferentnost ljudi ako vec imaju da ponude neki sadrzaj.

Jel sad malo jasnije?

[Oglo]

Ako pak nije do Boga koji voli jednako pravedne i gresne, sta je onda iskusenje? Da li ono uopste ima postojanje? Jer dolazimo do problema da sloboda jednoga ispasta slobodu drugoga - ovde po dobrom izboru a tamo po zloupotrebi.

očigledno je da je ovdje u pitanju pojam slobode

da li može moja sloboda postojati nauštrb drugoga,ne!

[Mиљан Танић]

Сиутација је обрнута:

Свемилостиви и преблаги родитељ Господ сваког човјека који долази на свијет непрекидно штити својом неизмјерном љубављу и благодаћу. Међутим, ова родитељска љубав и заштита је таква да не угрожава принцип слободе на којем је овај свијет изграђен и устројен, тако да је човеку могуће да својим понашањем одбије ту свеблагодатну заштиту која је не само духовне него и физичке природе, препусти се деструктивној дјелатности човекомрзаца демона и на тај начин изазове страдање.

Покајање и молитва (на које позивају редом Оци од Едена наовамо) јесу акт призивања Сверодитеља да нас чува, зато и каже св.Јован Лествичник да је најјача молитва "тепање детета упућено родитељу", и њоме човек свједочи властито познање и созерцање да "нема спасења ван благодати и неизмјерног милосрђа Божијег" као и слабост сопствене пале природе. Актом покајања човек поново подиже своју палу умртвљену и раслабљену природу која своје здравље, живот и постојање дугује само и једино Божијим благодатним енергијама и Његовој неизмјерној љубави као најстварнијем акту стварања.

Браћо, не хулите, Господ је Стваралац, а деструкција (па и десктрукција људског битисања и патња коју она изазива) је увијек акт демонског дјелања.

Dubokoumno, kao i uvek! 0110_hahaha

Medjutim, po mom misljenju, lako je nama koji verujemo i zivimo bogodolican poredak sopstvenog obozenja u Duhu Svetom tako da govorimo i da druge tesimo kao sto nam je dato. Problem koji se ovde pokrece je komplexniji nalik temi o Bogoostavljenosti. Miljan je ovde naveo primer devojcice koja boluje, ja sam na drugoj temi o detetu koje muci pedofil. Kako te dve perspektive uopste uklopiti u koncept iskusenja jer se ne moze zamisliti da Bog kusa na taj nacin.

Upravo s tog aspekta sam i ja krenuo - lako je meni koji verujem da shvatim da je sve to deo nekog većeg Promisla i da mi naprosto nije dato da sada odmah to razumem. Zato mislim da je možda najbolji pristup u takvom slučaju dati takvo objašnjenje, a ne neko naglabanje o posledici slobode i ne znam ni ja čega, jer će konkretni čovek u konkretnoj situaciji uvek pitati - čije slobode, zašto baš ja/moje dete itd itd itd, a mi nikad nećemo imati zaista zadovoljavajuć odgovor na ta pitanja.

[Mиљан Танић]

Setih se sada - Đakovac ima tekst "Bolest i zdravlje u Pravoslavnoj tradiciji" ili tako nekako, koji će biti objavljen u jednom od narednih brojeva Teoloških pogleda (ona tri trobroja što se spremaju naknadno da izađu za 2008, 2009 i 2010.), ja sam ga baš čitao u emisiji TP... moraću da prođem još jednom kroz njega, mada mislim da ne daje odgovore na ova pitanja, nego ide apriori s tačke potpuno verujućeg.

[Никола Ђоловић]

Ako pak nije do Boga koji voli jednako pravedne i gresne, sta je onda iskusenje? Da li ono uopste ima postojanje? Jer dolazimo do problema da sloboda jednoga ispasta slobodu drugoga - ovde po dobrom izboru a tamo po zloupotrebi.

očigledno je da je ovdje u pitanju pojam slobode

da li može moja sloboda postojati nauštrb drugoga,ne!

greengrin

Tvoja mozda ne, ali sloboda drugoga koji nije ti jer je razlicita licnost - da!

To je ono sto rekoh, razlika izmedju dobre i zle slobode.

Sto bi rekao Smeman, i satana je genije ali njegova genijalnost je u tome da kaze ne Bogu.

Medjutim, mene i dalje boli moje pitanje.

[anajrim]

Ja smatram da ne.,cemu kusnja kad je On Bog i dobro zna kako cemo se u kojoj situaciji ponasati...