Доброта ради поштовања закона Божијег или можда...

[emilija]

Mileva,

samo pomisli,da bi možda trebalo da ga povedeš kući kod tebe,ili da mu nađeš stalan posao,ili što više i gorde misli će nestati momentalno

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 0110_hahaha

[emilija]

i ja sam dragi moji cesto mislila o tome....jer svako nashe dobro delo je zacinjeno loshim a to loshe se ne vidi, osim kad ga trazimo, jer hocemo savrshenstvo u delima.

Nemoguce....takvi smo:(

U poslednje vreme mislim samo o tome kako da prestanem da - mislim.

Pocnem o necem lepom; krenem da analiziram i numesto osmeha zavrshim u teskim dilemama.

A vera trazi prostotu.

Npr. a koji prosjak je "pravi" a koji ne? Sveti Oci reshishe dilemu tako sto kazu - svakoj ispruzenoj ruci daj, jer da ne treba ne bi pruzili. No, danashnje vreme, progfesionalizacija prosjacenja i slicno eto, opet sam pocela da razmmisljam 0110_hahaha

[emilija]

Stiglo je dotle da za sebe mislim da sam licemerna i na sluzbi, te stoga dajem oglas - poklanjam mozak nekom na mesec dana.

Shalu na stranu, kad dam nekom ili ucinim srecna sam beskrajno jer postanem ta osoba i osecam srecu kao svoju.

Koliko i dokle treba pomagati? Pa dotle dok ne ugrozi davaoca u bilo kom obliku, a to je individualno....i najlepse je dato i ucinjeno zaboraviti odmah. Davanje i cinjenje drugome bi trebalo da je nashe prirodno stanje?

[emilija]

Ако док помажеш осјећаш љубав и топлоту срца према томе коме помажеш неће се онда наћи мјеста за демонске приносе. Земљу "на темељима њезиним" држаће Господ све докле "будемо људи" односно све док будемо у себи имали осјећај за Другога, са Другим састрадавали и његовој срећи се радовали.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------

to je - to 0110_hahaha

[DYNABLASTER]

Stiglo je dotle da za sebe mislim da sam licemerna i na sluzbi, te stoga dajem oglas - poklanjam mozak nekom na mesec dana.

Shalu na stranu, kad dam nekom ili ucinim srecna sam beskrajno jer postanem ta osoba i osecam srecu kao svoju.

Koliko i dokle treba pomagati? Pa dotle dok ne ugrozi davaoca u bilo kom obliku, a to je individualno....i najlepse je dato i ucinjeno zaboraviti odmah. Davanje i cinjenje drugome bi trebalo da je nashe prirodno stanje?

ne mozes da poklanjas mozak, moze evo menjaza- ja ti dam moj mozak za tvoj... al to ne bi zelela veruj mi greengrin

[DYNABLASTER]

i ja sam dragi moji cesto mislila o tome....jer svako nashe dobro delo je zacinjeno loshim a to loshe se ne vidi, osim kad ga trazimo, jer hocemo savrshenstvo u delima.

ovo je teska samoobmana i lazh

[emilija]

i ja sam dragi moji cesto mislila o tome....jer svako nashe dobro delo je zacinjeno loshim a to loshe se ne vidi, osim kad ga trazimo, jer hocemo savrshenstvo u delima.

ovo je teska samoobmana i lazh

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

objasni, molim te na sta tacno mislish da je samoobmana???  greengrin

[emilija]

Mislila sam na ovo:

"Ljudi koji dodju na izvor po vodu, paze da sa vodom ne zahvate i po koju zhabu.

    Chak i kad cinimo dobra dela, mi cesto vrshimo i ono zlo sto se tajno sa njima splelo;sa gostoljubljem se preplice stomakougadjanje,sa ljubavlju blud, sa muroscu prepredenost, sa cutanjem-uobrazeno dostojanstvo uciteljstva, sa nadom nemar, sa cistotom - ogorcenost, sa smirenoumljem drskost..." (sv. Jovan Sinajski)

e, kako je objasnio sv. Jovan Lestvicnik, dobro je imati svest o ovome loshem i to bash i sluzhi da budemo nezadovoljni sobom jer to dovodi do smirenoumlja.....

greengrin

[emilija]

Nekad sam negdje pročitala ovakav citat: "Ako želiš da te ljudi mrze pomozi im!. Niko ne voli da mu neko drugi  -------------------------------------------------------------------------------------------------------

evo sta sam nashla na sabajle greengrin

"Iz jednostavnog razloga sto nismo s Bogom, niti je Bog s nama kad hocemo da pomognemo.Umesto Boga, s nama je (i u nama zaista cesto nesvesno) gordost jacheg i mocnijeg, u svesti cak prisutno preziranje slabog i nemocnog, neodoljiva potreba za vladanjem i posedovanjem a onda i skrivena, ali "prirodna" zelja i ocekivanje da ce se ucinjeno dobro na slican nacin vratiti

    i to ovde, na zemlji, uskoro ili malo kasnije, ali svakako ovde.

Zar nas nije Gospod jednom zauvek opomenuo da ne cinimo kao greshnici koji pozajmljujuci ili poklanjajuci ocekuju da im se ovo i vrati? Ovako cineci oni su platu vec primili!

[emilija]

U slicnom je iskusenju, ako ne i vecem onaj ko prima pomoc.

Omalovazavajuci se, sto je uopste doveo sebe u situaciju da od drugog coveka (ma i bliskog mu) mora da prima pomoc (narocito materijalnu ali i moralnu) i ovakav primalac pomoci je ohol jer

ne podnosi na hriscanski nacin stanje svoje slabosti i zavisnosti.

On odmah unapred misli da li ce i kada ce moci da uzvrati ponudjenu pomoc, sto moze da omete pravovremeno i svrsishodno koriscenje pomoci. Ukoliko je pomoc koju je primio veca, sa malim izgledom da bilo kada vrati istom merom,

(i kada darodavac to nije izricito spomenuo)

onaj covek moze da se oseti tako jadno da pocne, najpre nesvesno, a onda(na svoje cudjenje) sve jasnije - da muchi svog dobrocinitelja.

[emilija]

Ovaj zanimljivi psiholoski obrt koji se deshava cesce nego sto mozemo da zamislimo bio je na umu jos velikom antickom istoricaru Tacitu, koji je ovaj fenomen ovako formulisao:

"Dobrocinstvo koje nismo u stanju da uzvratimo moze dovesti dotle da pocnemo da mrzimo svoje dobrocinitelje."

Ovo su tekstovi Vladete Jerotica kao komentari svetog Marka Podviznika "Kada te neko pomogne materijalno i ti ga pohvalis kao dobrog, ZABORAVLJAJUCI BOGA kasnije ce ti isti taj izgledati kao losh"

[emilija]

Znaci sve sto cinimo, cinimo kao Bogu i u ime Boga i onda dolazi taj mir bez suvisnog preispitivanja o motivima davanja.....ja uvek trazim protivuslugu za dobro delo kad insistiraju da "vrate" kazem - molite se za mene, jer ja to ne cinim dobro ....

i sve ovo moje pisanje je potvrda ovih tekstova..dok pisem , naravno da zelim Milevi da dam odgovor, nisam ga ja smislila, neg' procitala, a ko zna sta je tu jos, gordost sto sam to nasla i uopste citala, sto sam se prva setila, sto sam, jao pametna i moze ovako da mi prisedne dan 0102_laugh

medjutim, preovlada osecanje kako se grozno osecam kad me neko pitanje muci, kako ce je mozda odgovor obradovati i dalje necu da razmisljam....necu 0205_whistling

[Данијел Драгичевић]

Како да човјеку дам само једну марку а да он не помисли о мени да сам ја шкрт?

А можда би требало да му пружим десет марака, али шта ако проговори о мени да сам надмен?

Ма нећу... Само ћу му рећи да га разумијем и да суосјећам с његовом муком а он ће бити радостан због мене, јер ја сит разумијем њега гладног.

А шта ако бих се широко осмјехнуо, потапшао га по рамену и рекао му да то није ништа страшно. Најбитније је да је жива глава. Тако ћу унијети весеља у његов живот и биће му драго што је срео мене.

Када све додам и одузмем најмудрије би било да се не обазирем на другог човјека. Његов живот је његов филм. Али се онда поставља питање: КО ЈЕ ОВДЕ ПРОСЈАК, ОН ИЛИ ЈА?  

[Никола Ђоловић]

Ниче је рекао, а свети оци се слажу с тим. Свако добро дело је учињено мање-више лицемерно осим ако је учињено несвесно, све док човек не достигне тзв. трећи однос према Богу и творевини.

[JESSY]

Нетолерантно добро

 

Како ћете се понашати ако видите да неко на улици напада незаштићеног човека? Да ли ћете пожурити да прођете како не бисте и сами добили батине? Да ли ћете позвати полицију и равнодушно гледати шта ће се даље десити? Или ћете учествовати у невољи ближњег? Будимо искрени: у нашем друштву су раширени кукавичлук, неспособност да заштитимо ближњег и да се одазовемо на туђи бол. Најстрашније је кад своју равнодушност и слабост карактера прогласимо за врлину смирења.

Ево догађаја који се недавно десио. Не би имало смисла да препричавам све детаље. Али суштина је у томе да је у периоду активне пропаганде јувеналне јустиције младој мами одузето двоје малишана. Она је долазила до зграде у којој су се дечица налазила, плакала је испред прозора кроз који су је гледали малишани и такође ридали. А што је главно, ситуација није могла бити решена на локалном нивоу. У органима за старање о деци смишљали су најразличитија образложења: «Предаћемо децу кад извршите ремонт у стану,» «предаћемо их кад буде заседала комисија». Касније се испоставило да нису имали намеру да врате децу. Ипак, међу пријатељима породице која је доспела у невољу нашли су се људи који су у томе активно учествовали. Успели су да дођу до структура које контролишу делатност органа за старање о деци. Административна интервенција одозго је открила низ прекршаја у радњама органа за старање о деци и обавезала их је да децу врате мајци. Присталице јувеналне јустиције су буквално сиктале: «Ко се то тамо умешао?» Али, нека то остане тајна.

Упркос увреженом мишљењу добро уопште није она бојажљива добродушност у односу на зло које се око нас дешава, није толерантно додворавање или трпељив однос према било којим облицима друштвене неправде. Истинска љубав и добро су активна снага која се никад неће мирити са злом, злобом и неправдом, која ће им се супротставити у потребном тренутку, која ће се борити против њих и искорењивати их.