(Не)мешање државе у економију, социјална држава итд.

[Crveni Baron]

@Урош

girl_jumping girl_jumping

Само да додам - апсолутно је сигурно да ће биберовци и карлеушовци увек бити министри културе. Да се Јелена Карлеуша и Јован Колунџија кандидују на демократским изборима резултат би био 99% за Јецу.

Предност коју Колунџијини гласачи имају није бројност, ту су у великој мањини, већ је предност памет. Тај 1% људи који воле Колунџију и слушају Моцарта има већи IQ него сви Јецини гласачи заједно. Ако их пустимо да се равноправно такмиче, нема никакве сумње да ће победити. Опет је слободарство (да преведемо либертаријанизам ако је могуће) боље - тј. једино - решење.

Причај ми о елитизму...

A kako u ovo uklopiti pozitivnu selekciju? Kako da napravimo u "demokratiji" da kvalitet napreduje?

[Crveni Baron]

Ovo i jeste glavni nedostatak demokratije. Mediokriteti vladaju a pohlepa i lihvarstvo su podignuti na pijedestal.

[Grizzly Adams]

Па не треба нам демократија, него република. Ако погледаш уставе - Америка, Србија и Италија нису демократије, него републике. Проблем је у томе што се ми не држимо републиканског принципа доследно. Када би оне биле засноване само на "владавини права" онда би квалитет сам по себи испливао на површину. Способни, паметни и образовани би предводили друштво управо зато што су способни, паметни и образовани.

[3 тарабе]

Имам једно питање. Какав је  генерално однос политичког и друштвеног опредељења и економског? Има ли прогресивних либерала који су либертаријанци или је то резервисано само за конзервативце? Тј. какав је утицај идеологије на економију? Да ли је економија произашла из идеологије, или је обликовала идеологију или је више-мање вредносно неутрална у том смислу, па је могу прихватити различите, чак и супротне друштвено-политичке идеологије?

Što se ekonomije tiče, ona je oduvjek ista. Ljude zanima kako sa što manje rada da što više imaju. Zavisno od modela koji koriste da dođu do tog cilja, i opravdanja koja prate te modele, javljaju se i izvjesne ideologije koje to prate.   

[Grizzly Adams]

Имам једно питање. Какав је  генерално однос политичког и друштвеног опредељења и економског? Има ли прогресивних либерала који су либертаријанци или је то резервисано само за конзервативце? Тј. какав је утицај идеологије на економију? Да ли је економија произашла из идеологије, или је обликовала идеологију или је више-мање вредносно неутрална у том смислу, па је могу прихватити различите, чак и супротне друштвено-политичке идеологије?

Što se ekonomije tiče, ona je oduvjek ista. Ljude zanima kako sa što manje rada da što više imaju. Zavisno od modela koji koriste da dođu do tog cilja, i opravdanja koja prate te modele, javljaju se i izvjesne ideologije koje to prate.    

Није баш тако. Овде идеја "владавине права" није оправдање за било шта, него полазна тачка. Ако ја желим да зарадим на рачун других онда је крајње нелогично да се залажем за то да су њихова права и својина апсолутно неповредиви.

[Juan Valdez]

А што би то било толико страшно кад би себи признао да си ти у суштини један обичан – елитиста? :-) Зато што је то „политички инкоректно“? Па управо је та „политичка коректност“ последица колективизације (илити како се то данас популарно зове „глобализације“) запада односно јуришања у петој брзини ка комунизму. Ако си елитиста буди брате отворено елитиста, неће да се сруши космос због тога. Зашто би сви морали да се слажу око свега.

Ма није проблем да кажем да јесам, него ево како стоје ствари. Ја на пример делим једно 80% политичких ставова тзв. друге Србије. Али зашто не желим да кажем да сам друга Србија? Па зато што они себе сматрају некаквом Богом (или у шта већ верују) даном елитом која ће одозго народу да соли памет шта треба и не треба да ради. Ја нисам и не желим да будем такав. Ја ценим прост народ, само мислим да свако има своје место. Није ништа научник елитнији од земљорадника, него су једноставно сваки на свом пољу експерти. Мени управо прича о тржишту личи на популизам у политици. Даје се народу оно што народ хоће и воли. Па ја то не желим. Ја не желим да Звонко баш увек слуша мене као корисника и унакази своје програме само зато што се мени то свиђа. Напротив, желим да ме он као стручњак научи какве ствари код програма треба да ценим и обајсни ми зашто. ОК, некад је јако корисно слушати кориснике и једни од других можемо да научимо. Али некад је јасно као дан да је он као програмер у праву, али да би ми продао производ, он мора, хтео не хтео, да ми подилази, јер ће увек да се појави неко ко хоће да ми подилази. Дешава се, наравно, да Звонко ипак тера своје, али му је програм толико добар да и поред тога одува остале. То је ОК. Али врло често је случај баш супротан.

Иначе, хајде да узмемо просвету као пример ове приче. Када држава не би организовала просвету, односно када не би „одобравала свима“ зајмове за студирање, цене истог тог студирања би биле много мање зато што би уместо да се камата коју студенти плаћају за те зајмове гомила, тај новац одлазио у руке власника школа па посредно и у џепове професора уместо што одлази у џепове банкара. И не само то него би и порез које држава наплаћује истим тим власницима и професорима да би могла да омогући те зајмове био мањи, па би и та разлика такође завршавала у џепу школа. Цена школовања би вероватно била толико ниска да би сваки студент имао могућност да отплати комплетно школовање уз помоћ неког парт-тајм посла преко лета сваке године студија. Тренутни систем је уствари чист паразитизам државе који има за последицу само једну ствар: скупље и мање квалитетно школовање за свакога.

Али чекај мало. У Америци је школовање добрим делом приватно, а и оно државно уопште није бесплатно, ако је школа добра. Напротив, скупо је до бола. Целог живота га многи отплаћују. И поред тога, све до последипломских студија, америчко образовање је најчешће нижег квалитета него у остатку света (укључујући чак и крајње неразвијене земље). Увек има изузетака. Скоро сам сигуран да се најбоља, рецимо, средња школа на свету налази негде у Америци. Али то је толико на екстремној страни криве. Просек је разочаравајући. Ово што си написао је потпуно супротно ситуацији на терену.

Даље, комунизам да ми не помињеш! Занима ме потпуно исто колико тебе бомбардовање Либије. Према томе, с тим смо завршили једном за свагда. На такве подмуклости не желим да одговарам, баш као што се Звонко с правом љути кад му помињу Либију. Да се сад успостави стаљинизам и ја бих, баш као и вас двојица, завршио у неком Сибиру.

И на крају:

„пустите људе на миру“

је леп теоријски конструкт. У пракси је мир негде далеко за велику већину. Оно што је потпуно тачно, јесте да постоји опција за миран живот, постоји могућност. Али тржиште обично постави такве притиске да је тај ”мир” врло тешко остварив. Пази, ја уопште не спорим да такав систем одговара менталном склопу тебе и Звонка. И то је мени више него ОК. Једино што ја вама двојици замерам је што потпуно игноришете хиљаду других менталних склопова. Или, а мислим да си чак и ти једном дотакао ову тему, како ја да преживим и имам мир поред Кинеза и Индијаца? Која ми је теоријска шанса да будем њима конкурентан, а останем нормалан и здрав?

[Juan Valdez]

Предност коју Колунџијини гласачи имају није бројност, ту су у великој мањини, већ је предност памет. Тај 1% људи који воле Колунџију и слушају Моцарта има већи IQ него сви Јецини гласачи заједно. Ако их пустимо да се равноправно такмиче, нема никакве сумње да ће победити. Опет је слободарство (да преведемо либертаријанизам ако је могуће) боље - тј. једино - решење.

Па како бре, брате? Ако слободарство елиминише Карлеушу, ја ћу ти први постанем апостол те твоје идеологије. Како ствари стоје, ситуација је крајње катастрофална. Чак сам читао у неком тексту неког профана класичне музике из Америке како је класична музика тамо у огромној кризи баш због тога што нико у њу не жели да улаже, а, за разлику од Европе, нема претеране помоћи држава, ако има икакве. Тржиште је потпуно на страни поп музике. Сад ћеш ми ти опет дати Њујоршку филхармонију (екстрем) као пример.

[Иван]

Оно што је најтужније то је што народ у овој земљи уопште није ни осетио погодности стварног либерализма.

Оно што је у Србији на сцени од 2000. до данас се зове ХОХШТАПЛЕРАЈ а не озбиљна економска политика заснована на либералним идејама...

Ја сам економски либерал, али још давно на факултету схватио сам на да у економији нема "светих догми", нема аксиома, нема "Светих Отаца", нема васељенске вере...

Оно што у економији има јесте економска стратегија која у датим условима и ограничењима даје оптимално решење.

[Aquilius Cratus]

Ма није проблем да кажем да јесам, него ево како стоје ствари. Ја на пример делим једно 80% политичких ставова тзв. друге Србије. Али зашто не желим да кажем да сам друга Србија? Па зато што они себе сматрају некаквом Богом (или у шта већ верују) даном елитом која ће одозго народу да соли памет шта треба и не треба да ради. Ја нисам и не желим да будем такав. Ја ценим прост народ, само мислим да свако има своје место. Није ништа научник елитнији од земљорадника, него су једноставно сваки на свом пољу експерти. Мени управо прича о тржишту личи на популизам у политици. Даје се народу оно што народ хоће и воли. Па ја то не желим. Ја не желим да Звонко баш увек слуша мене као корисника и унакази своје програме само зато што се мени то свиђа. Напротив, желим да ме он као стручњак научи какве ствари код програма треба да ценим и обајсни ми зашто. ОК, некад је јако корисно слушати кориснике и једни од других можемо да научимо. Али некад је јасно као дан да је он као програмер у праву, али да би ми продао производ, он мора, хтео не хтео, да ми подилази, јер ће увек да се појави неко ко хоће да ми подилази. Дешава се, наравно, да Звонко ипак тера своје, али му је програм толико добар да и поред тога одува остале. То је ОК. Али врло често је случај баш супротан.

Tehnokratski. prstgore

[Иван]

Само је у капитализму могуће да највећи светски ланац кафеа држи човек који не зна зашто се у италијански еспресо најчешће додаје десетак посто робусте.  prstgore

Зашто би морао да зна?

Зашто би Маркионе морао да која сијалица иде у стоп светла у Fiat Croma?

Зашто би CEO McDonald's морао да зна колико грама кечапа иде у хамбургер?

[Juan Valdez]

Оно што је најтужније то је што народ у овој земљи уопште није ни осетио погодности стварног либерализма.

Оно што је у Србији на сцени од 2000. до данас се зове ХОХШТАПЛЕРАЈ а не озбиљна економска политика заснована на либералним идејама...

Ово је потпуно тачно. Већина лаичких киритка либертаријанизма (не либерализма, либерал може да буде и леви) се заснива на нашем пост-комунистичком систему (или боље рећи недостатку система) који је све, само не то што се критикује.

[Crveni Baron]

Само је у капитализму могуће да највећи светски ланац кафеа држи човек који не зна зашто се у италијански еспресо најчешће додаје десетак посто робусте.  prstgore

Зашто би морао да зна?

Зашто би Маркионе морао да која сијалица иде у стоп светла у Fiat Croma?

Зашто би CEO McDonald's морао да зна колико грама кечапа иде у хамбургер?

Zato sto mora da zna. Nemoj ziveti u zabludi da Markione ne zna te stvari. I CEO McDonalsa zna u mikron koliko kecapa ide u hamburger.

[Juan Valdez]

Само је у капитализму могуће да највећи светски ланац кафеа држи човек који не зна зашто се у италијански еспресо најчешће додаје десетак посто робусте.  

Зашто би морао да зна?

Зато што је лично Шулц увео да ништа сем 100% чисте арабике може да иде у еспресо. И зато старбакс има крему веома лошег квалитета. Па још соли памет Италијанима (ало!). А све последица врхунске ароганције и чувеног америчког откривања рупа на саксији. То вам је потпуно исто као са америчким сектама. Дајте бре људи, ајде мало смислености у расправе. Ако ово није јасно, онда о чему да причамо?

[Иван]

Само је у капитализму могуће да највећи светски ланац кафеа држи човек који не зна зашто се у италијански еспресо најчешће додаје десетак посто робусте.  prstgore

Зашто би морао да зна?

Зашто би Маркионе морао да која сијалица иде у стоп светла у Fiat Croma?

Зашто би CEO McDonald's морао да зна колико грама кечапа иде у хамбургер?

Zato sto mora da zna. Nemoj ziveti u zabludi da Markione ne zna te stvari. I CEO McDonalsa zna u mikron koliko kecapa ide u hamburger.

Ма немој зезати, Жељко.

Док сам био у екстерној ревизији, радили смо смо процене вредности неких наших фирми.

Оно што њих занима и што желе и морају да знају јесте ПРОФИТ* ПО ЈЕДИНИЦИ.

И све је то сасвим нормално.

Највиши нивои управљања у фирми морају имати управљачке информације, док се техничким информација баве само у мери у којој су им потребне да донесу управљачке одлуке.

*профит изражен на различите начине.

Само је у капитализму могуће да највећи светски ланац кафеа држи човек који не зна зашто се у италијански еспресо најчешће додаје десетак посто робусте.  bendoff

Зашто би морао да зна?

Зато што је лично Шулц увео да ништа сем 100% чисте арабике може да иде у еспресо. Дајте бре људи, ајде мало смислености у расправе. Ако ово није јасно, онда о чему да причамо?

Дајте људи мало економског резона, а не бећарски приступ...

[Crveni Baron]

Оно што је најтужније то је што народ у овој земљи уопште није ни осетио погодности стварног либерализма.

Оно што је у Србији на сцени од 2000. до данас се зове ХОХШТАПЛЕРАЈ а не озбиљна економска политика заснована на либералним идејама...

Ово је потпуно тачно. Већина лаичких киритка либертаријанизма (не либерализма, либерал може да буде и леви) се заснива на нашем пост-комунистичком систему (или боље рећи недостатку система) који је све, само не то што се критикује.

Mi i nemamo sistem. I ne znamo sta je to. Kod nas ljudi "misle" da znaju kako je na zapadu i u razvijenim ekonomijama i bez ikakvog iskustva sa tim "zapadom" se ponasaju na nacin na koji kada bi se pojavili ovde samo bi izazvali cudjenje u najboljem slucaju. Kod nas se implementiraju delovi zapadnog sistema, pravi se ekonomski frankestajn u kome je sve moguce i dozvoljeno i sve se pokriva nekakvom "trzisnom ekonomijom" koja postoji samo kod nas.