Јеромонах Иларион Ђурица

[Arsenija]

  On 20. 4. 2016. at 19:50, *Jелена* рече

Snezana i zla vestica?

Expand  

... Iskrena da budem ... Ne svidja mi se taj poster ... 

P.s. ...Nadam se da ce jednoga dana Divna odrzati i koncert zabavne muzike ... Eh ... to bi bio koncert  za pamcenje ... 

 

[Иван ♪♫]

ПЕТИЦИЈА 
Са великим задовољством и благодарењем Богу потписао бих петицију 100 свештеника за свргавање са катедре мог пријатеља из младости самозваног Лепог Јове, јер сам међу пострадалима од њега био предходница. Уз то узео ми је 15 000€ манастирских пара и присвојио. Тај новац је био мој "мираз" који ми је даривала породица проф. др. Константина Николића из Лондона.

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1698495530417244

 

САМОЗВАНИ ЛЕПИ ЈОВА, МОЈ ПРИЈАТЕЉ

Метод тог силника био је обичан. Газио је права и част многих свештеника и свештеномонаха и немилосрдно их је кињио и прогонио. Тај страсан и окрутан епископ је одрубљивао главе и сламао многе, а иначе је волео да проповеда о љубави. То нарочитo

preuzeto sa: https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1698497207083743

 

[Иван ♪♫]

ПАЉЕЊЕ СВЕЋА

Пожари у православним Црквама диљем Православља одавно су постали уобичајени, с обзиром да су православни верници често непросвећени, и своде своју побожност на паљење свећа. Паљење свећа се чак и рекламира у Црквама: “палите само Црквене свеће, јер су оне освештане“. Нико да каже православнима да се ману тог крематоријума, јер је паљење свећа само украс молитви коју смо, или нисмо, принели. У неким црквама чак програмирају вернике на 40 и више свећа дневно, зависно од намене те њихове прошње. Баш непросвећено и примитивно, али је комерцијално! То је уносан посао Цркве. Уз то није опорезован.

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1703664569900340

 

[Лапис Лазули]

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=1705424219724375&id=100007704397657

[Иван ♪♫]

РАСКОЛНИЧКИ ИСТОК 
Православни исток нема благодат да се уједињује и сједињује ни у малом,јер се епископат окренуо економским категоријама,капиталу.То је одавно јасно свима,али не и епископату и богатијем слоју свештенства.

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1710959935837470

 

[Иван ♪♫]

Егоисти смо

Чим калкулишемо и прерачунавамо, не волимо. Чим одвајамо за себе боље, егоистични смо. Српска пословица каже: „Далеко од очију – далеко од срца“. То је многобожачка заблуда. У хришћанству је све блиско очима и најприсније срцу у молитви. Љубав не гони време, нити време гони љубав.

¼ срца

Четврт срца није љубав. Љубав увек иде до краја и даје се без остатка.

Скинимо маске

Лепе речи нису љубав, већ стварају привид љубави која пре или касније разочарава. Где нема жртве – дела љубави, ту је привид љубави.

Све љубави ће се испунити

Све љубави ће се испунити, једино у Богу. Зато волимо у Богу! И не постављамо никакве услове. Љубав даје све без остатка и без ограничења. Љубав даје саму себе са радошћу. Давање је заступник предавања Богу.

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1712774635656000

 

[Иван ♪♫]

Богословље чине речи

Богословље чине речи. Најпре одбаци двосмислене и нејасне у значењу, те и оне што значе све и свашта, али и ништа, по богословствуј са преосталим речником.

 

 

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1713970158869781

 

[Иван ♪♫]

Схоластика не пролази

Ако и успеш да уђеш, схолистички у бит богословских чињеница, изговори те сувише уопштене реченице и буди сигуран да ће сви рећи: лепо, али непобожно.

 

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1713937448873052

 

[Иван ♪♫]

Пустиња у граду

Без пустиње, па и урбане пустиње, нема монаха и мислиоца. У наше време пустиње су се јавиле у великим градовима, па има великих могућности монашког живота у градовима.

 

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1714375835495880

 

[Иван ♪♫]

Добронамерна критика

Пример добре критике у Цркви је несумњиво апостол Павле који се у лице супроставља заблудама апостола. Та критика би морала увек бити савремена у Цркви, а није. После комунистичко-брозовског периода, код нас се критика своди на "чистку".

 

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1714489928817804

 

[Иван ♪♫]

Хришћанин познаје своје мане

Хришћанин ће изаћи на крај са својим манама, пороцима и недостацима, јер их он познаје и каје се. Многобожац или безбожник ће порицати, превиђати и оправдавати своје мане.

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1715026038764193

 

[Иван ♪♫]

Духовно пунолетан

Већина људи је телесно одрасла, а духовно су луда деца, а богами има много духовно закржљалих. Пунолетан хришћанин има постојану веру и у Цркви заузима своје место. Без потпуног оцрковљења немогућа је духовна зрелост. Традиционални верници имају две-три године духовне зрелости и већина такви умиру.

 

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1715024628764334

 

[Иван ♪♫]

Песник и схоластичар

Читање духовних књига, па и студирање од великог су значаја за духовно усавршавање, али је одлучујућег значаја сазрцање и молитва. Уосетити, доживети Бога (песник), а не о Богу знати (схоластичар).

 

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1715749442025186

 

[Иван ♪♫]

ХАЈДЕТЕ ЗА МНОМ 
(НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА РИМ 2,10-16 МТ 4,18-23 ЗАЧ.) НЕДЕЉА, 3. ЈУЛ 2016. ГОДИНЕ

Све чешће живимо са људима веома обесхрабреним, безвољним и чак и очајним. Све више људи пати од душевне потиштености, од депресије. „Зомби“, промењене боје лица, мртве очи и потпуна неспособност осећајности. Умртвљеност и утрњеност чула. Понекад „утроје“: „зомби“, слободан дух и ђаво. Тај ђаволски капитализам је одвојио богате и раслојио људе у класе. И у слоју богатих и у класи сиромашних, „лумпен-пролетаријат“, песници и филозофи без куће и запослења. Већина теладуша су празна. Празнов до испразника. Леш до живог мртваца. Ту рупу, ту урвину пуне наркотицима, алкохолом, храном или потрошњом, куповином. И наравно, неморалом свих врста! Самоубиства и убиства су у моди. Ретко видимо раздрагано, радосно, просијано лице. Морени љутим и горким разочарањима, безвољношћу, очајањем и животном досадом, људи што дубље тону у живо блато „првобитне акумулације капитала“, што би рекао Карл Маркс. Ови описани, не могу се одазвати свом апостолству, чак и када су крштени, јер су веома затрпани потрошњом. Сваки порекнут апостолат је самопроклетство. Када је Господ позвао своје ученике да га следе, није било тако. „Хајдете за мном…“ На Христов позив, одазивају се Петар, Андреј, Јаков и Јован, па редом сви, заједно са Јудом Искариотским. И „они одмах оставише мреже и пођоше за њим“ (4,20).
Господ позива на дело светог Евангелија. Позвани су слаби и неуки рибари у ту Високу Христову богословију и од „семестра“ у „семестар“ они се одуховљују, образују, одгајају и све више постају просветитељи Свемира. Васелене. Господ позива и све нас крштене у апостолство и у апостоловање, у апостолат. Господ позива све људе добре воље да се одазову у потрази за узвишенијим смислом живота. Позивајући нас, Бог показује да у нас, такви какви смо, верује. Бог се чак и узда на нас, поверава нам тако узвишену службу, упркос нашој очигледној слабости и грешности, издајствима и себичности. Открива у нама способности, дарове и скривене моћи.
Шта ћемо ми такви какви смо Господу?
Потребни смо му, чак и неопходни, најпре да као његови сарадници и следбеници продужимо његово дело стварања. Поверио нам је овај свет да га усавршавамо, да сва Божја богатства поделимо свим људима, да га просветимо и просветлимо. У перивоју светог Саве, ту су многа знаменита имена наше културе и стварња: свети Јустин Нови, Никола Тесла, Руђер Бошковић, Исидора Секулић… Милица Стојадиновић Српкиња, Ефимија Мрњачевић… Света Анстасија Јовановић, мајка светог Василија Острошког…
Да ли смо ми такозвани обични хришћани сејачи светлости као они напред споменути или смо помрачитељи, људи мржње и злочина, који поричемо свето Евангелије? Мрак од нас постаје још мрачнији и гушћи, несумњиво! Ако смо се искрено одазвали као апостоли Христу, трудимо се да свет постане бољи, да у њему буде више љубави, светости и мира. Па и правде, побогу! Чини нам се да се свет уморио од тога да се креће напред, да се развија, већ да се руши назад. Ето, сав наш изум су поливинилске кесе за наше потрошаче!? На срећу, Бог нас позива као своје сараднике, саствараоце и пријатеље. Божја љубав према нама нас подстиче да и ми волимо своју сабраћу.
Зашто Господ у апостолство није позвао анђеле? Они су много одговорнији и поузданији од нас!?
Ти рибари са Јордана и Галилејског језера, званог „море“, које позива, они који су прошли средњешколску богословију светог Јована Крститеља. Ти честити здрави људи, тргујући рибом су били мало отворенији за Дух. Можда су знали две-три речи хеленски. Сирови су и незграпни за високу школу светости. А Господ их прима одреда какви јесу, али их чини онаквима какве их он хоће. „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи“ (4,19). У учинио их је рибарима људи. Сви га сместа следе као ученици, а он их васпитава за апостоле. И рибари душа се најпре уче стрпљивости у искушењима. Ваља рибарити, стотину пута бацити мреже и никада не престајати и одустајати. Сваки прави апостол хоће да помаже Господу у овом „рибарењу“. Ако у овом ловљењу риба треба много стрпљења, колико ли треба тек у сваком апостолском „рибарењу“. „А они одмах оставише мреже и пођоше за њим“ (4,20).
Неопозива је моћ благодатног позива! Све остављају и одазивају се. Напустили су сигуран посао и зараду, топлину породичног дома гнезда – куће, да би следили Господа у несигурној будућности. Која чврста вера, каква мужевна одлука, каква заљубљеност у вечну вредноту Царства Божијега!? Какво одушевљење Истином!
Господ и данас позива све људе да све оставе и њега следе! За тај подвиг способан је само онај коме је откривена сва љубав и лепота вере Христове. Тражи се да храбро жртвујемо све за веру. Да се одазовемо Божјем позиву, а не да га кукавички одбијемо. А колико само га често одбијамо само у једном дану, само Бог зна!? За све нас занесене његовом светом науком, снагом његове речи и његове богочовечанске личности, молимо да нас он прожме и да нас продухови његов Дух. „Зато нека је у (нама) иста мисао која је и у Христу Исусу“ (Фил 2,5). Прави апостол мора проучавати, продубљавати и богословски сазирати свето Евангелије и из њега се учити жртвеној љубави према људима и како ће им помагати да се спасемо.

Иларион Ђурица

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1717987955134668

 

 

[Иван ♪♫]

Подивљалост светих

Гледано очима света, свети су излазак на слободу која изгледа као повдивљалост. Свети одлажу, одричу се и полажу све своје привидне моћи које су од овога света: порекло, образовање и све стечено животно важење и отменост (елеганцију) и пригрљују убогост и простоту, аксетизам и духовно стваралаштво (теологију), послушност Христу Господу и вечну целомудреност. Од мојих савременика, у том смислу, најдивљији су били преподобни Јустин Нови Богослов и Тадеј Витовнички, те и светитељи Николај Жички и Јован Шангајски-Санфранциски. Та привидна подивљалост услов је узлетања у Небо, у Христа. Црквене институције, као у глави о инквизитору романа Браћа Карамазови, брижљиво чувају свет у својим недрима и одишу искључиво том елеганцијом као оскрнављењем. Клерикализам је тај савез Цркве, односно, њене институције, са светом исто је и цезаропапизам. Те Цркве неће да буду Тор Христов, теснац између два гоњења и само предах пре изласка и узлетања у задивљујућу „дивљину“ Раја, већ хоће сву мрзост опустошења овога света. Епископат и богато свештенство се одвајају од народа Божијег и понашају се као касте света, у предворје пакла. У њему владају зла црквеног каријеризма, симоније, формализма, капитала и свих других изопачености.

https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1772280483038748