Утисци из Хиландара ЖРУ форумаша

[Драган Јашић]

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Спремање штапова за пењање , које је донешено кућама за и догодине ако Бог да !

 

 

Гроб монаха Павла кога смо нас двоје знали одлично и који се представио Богу у марту месецу у 55 години живота . Брат је био на његовој сахрани , ако се тако каже  , ја нажалост нисам могао !

[Драган Јашић]

Толико за данас сутра наставак драги моји форумаши . Од сутра утисци у пењању на Атос ако ипак стигнем због дединих Анђела а прекосутра пут под ноге за Ниш . Значи могуће тек у понедељак настављам . Стрпљења братио мало још !

[Драган Јашић]

Поздрав свима који су заинтересовани за овај мој " серијал "  , Прво мало да се одвојим од теме пошто бејах јуче " у Ниш " на прослави 17 века Миланског едикта , било је заиста дивно и велике и позитивне вибрације али остаје жал што нисам успео да целивам десницу Јована Крститеља , Часни Крст и чудотворну икону Богородице . Морам још нешто да кажем да је чинисе пала нека врста љаге на наш народ који је чекао на улазу за целивање светиња , наиме када је завршена протоколарна служба и када су сви знаменити гости ушли у цркву да се поклоне пред светињама и целивају истих затворили су улаз за мирјане . Врата су била затворена добрих два сата ако не и више . Е сада у ишчекивању да поново отворе врата нестрпљив народ је показао толику неваспитаност да су почели да лупају на врата , у најмању руку као да су дошли да купе хлеб и брашно  . У том тренутку сам напустио чекање у гужви и отишао на другу страну ка излазу из цркве и тамо опет нека врста некултуре или какогод , како који великодостојник изађе из цркве почињу аплаузи и скандирање као на фудбалској утакмици . Незнам можда ја нисам управу али ......  Било је и заиста дирљивих сцена , пардон дивних примера када је изашао Руски патријарх Кирил , и скандирање Русији и његовој светости , он је благосиљао цео народ са излаза и пролазећи кроз шпалир војске и жандармерије између два војника провукао се један мали " анђео " не старији од 6-7 година , његова светост је застао испред њега благословио га и изљубио . То је ипак за мене оставио највећи утисак са јучерашње прославе .

[Драган Јашић]

Сада да наставим . 

Када смо се распаковали и сместили у конацима Хиландара пошли смо да се поздравимо са свим монасима са којима смо имали мало више разговора и били са њима на разним послушањима . убрзо се приближило и време за вечерњу службу и све по реду целивања икона али у мени је , како да кажем неко посебан осећај када сам прилазио да целивам уз велико метаније Тројеручици , онако бљештавој и благодатној да је то ЗАИСТА неописиво . Када су монаси почели да читају молитву уз Просхомидију позваше нас да читамо имена , какав осећај учествујемо уактивно у служби ПРЕДИВНО ! После службе увек гостољубиви и благодатни монаси су нас повели на вечеру у предивну трпезарију и још предивнијој и укусној вечери . Док вечерамо један од искушеника чита јеванђеље , као што рекох већ храна за тело и душу . После тога на акатист Пресветој Богородици и слободно време , одлазимо према мору и обилазимо пирг краља Милутина и прилику да се јавимо телефоном својим најмилијим .Наравно када смо кренули ка мору један од монаха нам је само скренуо пажњу да се вратимо до 9 сати увече пошто се после тога закључавају врата на Хиландару , мада смо то знали . Вративши се отишли смо на спавање али благодет неда сан на очи , причасмо дуго о утисцима данашњег дана посебно они који су по први пут у Хиландару . Уз причу са њима и разговор шта нам предстоји сутра 17 августа заспали смо и спавасмо неких 4-5 сати и устали само на јутарњу службу . Скупљали смо снагу за поход на Атос . после јутарње службе и ручка , надам се да знате да у Хиландару постоје само ручак ујутру после службе негде око 6 и 30 и вечера после вечерње службе у 18 и 30 . После ручка смо обишли ризницу и књижару поздравили се са оцем Митрофаном из књижаре и у шали га питали када ће да крене да се пење на Атос он је уз шалу рекао " када се буде пело хиликоптером " .  У петнест до десет смо напустили Хиландар и укрцали се на брод до Скита Свете Ане да би почели са пењањем . 

Следи наставак сутра , надам се много интересантнији и са пуно слика прелепог амбијента и надам се вама интересантније за праћење . 

[Guest - . . .-]

Јашо, хвала ти на овој дивној причи!

[Guest]

само настави брате, свака част...

[МилошБГ]

само настави брате, свака част...

[Драган Јашић]

Немогадох ништа пре да типкам до мало пре су били дедини "анђели " ! 

 

На Јовањици приликом укрцавања на брод до Скита Свете Ане 

 

Снимак врха Атоса (зумиран) са брода

 

На пристаништу и уз саме степенице за пењање до Св . Ане која је на 300 метара надморске висине и има чиними се до скита неких 3200 стрпеника

 

Скит Свете Ане  од пристаништа 

 

негде са пола пута до скита зумирано

 

Мали одмор у скиту Св . Ане .

 

Када смо се искрцали са брода , помолисмо се Господу и Пресветој Богомајци за успешно отпочињање пењања на Атос планину . Поглед уперен ка Врху који се невиди и према скиту уз жељу да што пре стигнемо на сам врх . Сунце пече па можда и целих 40 степени , срце лупа хоће да искочи из недара шкљоцају апарати према скиту . Неко из групе повика бројте степенике до скита има их рече 3200 , аух Боже !

[Драган Јашић]

Пре него ли наставим морам да се осврнем на предходно из прошле године путовање на Свету Гору и посети Хиландару па и Кареји , када смо стигли у престоницу монашке државе Кареју уз посету испоснице Светог Саве и посете свим црквама и светињама жижа интересовања се окренула и на саму планину Атос која нестварно делује тако импозантна . Имам па једно 30-ак снимака саме планине . И ту се родила идеја да се за Преображење Господње попнемо ГОРЕ !!!! Чекао сам жељно тај дан али нажалост из породичних проблема нисам ишао са њима , мојим браћама прошле године . Али Богу хвала ове године дочеках и испуних ту моју жељу .

Праштајте ми браћо мало сам се уморио са унучићима и немогу да вам преносим даље утиске до сутра вас поздрављам . 

[presretach]

Sve pohvale, hvala Bogu posetio sam Hilandar i vratili ste me u te dane. Da li loza Stefana Nemanje i dalje rađa?

Sent from my Nexus 7 using Tapatalk 4

[Драган Јашић]

Драги моји форумаши само да вам кажем да нисам прекинуо мој " серијал " бића АКО БОГ ДА сутра наставак . Јуче и данас сам био на послу и стизао тек око 21 сат , да вам недужим , имали смо БАШ посла тако да сам заиста исцрпљен кад већ устанеш у пола пет да идеш на посао и радиш по 13 сати дневно ниси ни за шта . Поздрав свима .

[Драган Јашић]

После одмора у скиту Свете Ане и окрепљења са свежом изворском водом и ратлука грабимо према врху

 

после неких 50-100 метара надморске висине од скита престају степенице 

 

е сада само овакав путељак камењар 

 

Поглед ка мору и скиту са неких приближно 500 метара надморске висине

 

 

 

први краћи застој на 700 или 800 метара

 

 

 

 

поглед са 800 метара Н.В ка мору и скиту Свете Ане , предиван поглед !

 

Панагија на 1500 метара надморске висине !

 

Поглед од Панагије ка врху Атоса још неких 530 метера надморске висине 

 

 

 

Хехе ово ти је " друг на друму " тако сам га крстио хахахахах

[Драган Јашић]

Када смо кренули од Скита свете Ане почели смо да се полагано пењемо са молитвама у себи Пресветој Богородици . Циљ је да дођемо до 800 метара надморске висине где би требало да се улогоримо и дочекамо 18 август . Замишљени и са молитвом на уснама грабиш ка врху када те прену неке тутњаве које те или сустижу или ти долазе у сусрет , шта се то дешава , кад оно караван са мулама и магарцима са поклоницима и натоварени са товаром поклоника или храном и потребштинама које су потребне за Литију на врху од 2033 метара за Преображење . Поклоници који немају снаге да се попјну пешке до врха иду на мулама а цена је , е сада се баш несећам да ли је 50 или 100 еура . Зато сам их ја крстио као " друг на друму " . Напорно јесте али те покреће нека Божанска сила да кренеш даље , као да се Богомајка увукла у нас и храбри нас ! Стигосмо напокон и на тих 800 метара и почесмо да се опуштамо и тражимо место где да се улогоримо наш главни и одговорни фоторепортер ми рече да ми лагано кренемо према Панагији пошто како каже прошле године није ока склопио због завијања шакала по шуми , па рекох уреду идемо још 700 метара горе по камењару . А сунце пржи ли пржи . Умор полако али сигурно сустиже почињу и грчеви да хватају застанеш мало али немој случајно да неко седне , питање да ли би могао и како да стене ноге , мало се одмориш наслоњен на штапове , попијеш воде гутаљ два и настави . Пењање до Панагије је трајало безмало 5 сати . Па драгим форумашима препоручујем уколико се одлуче на овакве подвиге да се баш добро физички и кондиционо припреме иначе је гадно . Једино да крене са " другом на друму " . Шта да вам свима кажем долазило ми је у неком кризном тренутку да одустанем , али како сада у камењару на отвореном нигде да се склониш и да чекаш повратак , али после те РУЖНЕ мисли Божија сила се слије у теби и просто ти даје још више снаге за успех и пењање , Нема одустајања . После дужег времена сзигосмо до Панагије . То је мала црквица која нема простор где да се сместиш у њој . Срећа око је избетонирано доста и може ту да се сместиш али већ је доста поклоника стигло и позаузимало боља места у некој врсти заклона , ми смо једва нашли нека четири места и сместисмо наше ранчеве и вреће за спавање . Пошто је већ увелико зашло сунце почиње и температура да пада облачимо дуксеве а мало кад се смркло и јакне мало дебље које смо понели . Када смо се сместили стигла је Богу хвала и вечера , невероватно морски плодови преукусно , да ли од умора и глади али је било заиста укусно . Шта ћеш куд ћеш уђосмо у цркву да целивамо иконе и да се захвалимо Богу и Богородици што нас је довела довде , полако се увлачимо у вреће и спремамо се за спавање . Али од узбуђења и среће што смо ту неможе сан на очи . Причамо и шалимо се на наш рачун како се ко понашао током пењања , кад у неко време почиње да дува прејак ветар који носи све пред собом . Једва сам задржао своје цокуле да их ветар неодува . Покривамо се преко главе , пардон , увлачимо се потпуно у врећу да се заклонимо од прашине коју ветар носи . Помислио сам само Боже да недуне јачи ветар и да завршимо негде у некој провалији . Ока нисам склопио ту ноћ . Заборавих и на ветар и неудобмост " кревета " чекао сам да сване да се КОНАЧНО попнемо на сам врх ! 

[Драган Јашић]

Сутра сестре и браћо по Христу следи наставак !

[Guest]

Brtako svaka ti čast...

 

nek ti Gospod da zdravlja pa kroz neku godinu zajedno sa unučetom na Atos!!!