Моћ пословица

[ego]

Моћ пословица

Познавање пословица не представља дозволу за безобразлук, али и то треба научити. Као и ону једноставну изреку: „Ако желиш пријатеља, прво постани пријатељ”

Када сам био дечак, нисам веровао у пословице и мудре изреке. Данас, када године све брже пролазе, увиђам да сам погрешио. Знам да су жалопојке типа „да сам то раније знао, све би било другачије” потпуно непотребне, јер је прошлост непроменљива, али ипак се понекад упитам шта сам све могао да избегнем у животу да сам пажљивије слушао савете тих есенција човековог искуства. На пример, на свим мојим свескама и уџбеницима из гимназије уредно сам исписивао латинску изреку: „Опасност је у одлагању”, драгоцени савет који углавном нисам користио док сам ишао у гимназију, али који је лепо звучао. То је, можда, једини савет који сам, касније, као писац и преводилац, увек примењивао.

Други савети нису тако добро прошли код мене. Рецимо, диван савет из талмудских „Изрека отаца”: „Подучавај свој језик да говори: Не знам”. – који би ми, да сам га доиста слушао, помогао да избегнем низ неспоразума, непотребних препирки и озбиљних свађа. Рећи „Не знам” у правом тренутку смањује тензију, враћа самопоуздање и помаже поновном успостављању равнотеже. Нажалост, већина људи сматра из најразноврснијих разлога да је признавање незнања у исто време и прихватање пораза, што је потпуно нетачно. Нико не зна све ствари иако већина нас верује да смо стручњаци за све, а уколико се покаже да нешто није у реду са њиховим саветима и „знањем”, за то ће бити оптужен неко други.

Одмах ми пада на памет изрека коју су моји родитељи често понављали: „У се и у своје кљусе”. Човек је, у суштини, сам на свету, али ако верује у себе, лакше ће поднети ту самоћу. С друге стране, ако га у тој његовој самоћи спопадну и критикују са свих страна, онда треба да има на уму другу „коњску пословицу”: „За добрим коњем прашина се вије”. Ту пословицу је моја мајка нудила као магичну заштиту од лоших критика, злонамерних коментара колега и повремених презривих оцена неких читалаца. Иако ми је требало доста времена да се привикнем на идентификацију са коњем, макар и добрим, оног тренутка када сам је прихватио, све недаће са евентуалним негативним критичким оценама мојих књига су скоро потпуно ишчезле. Уосталом, негативна критика се пише са много више искрености него многе позитивне критике, и ту искреност свакако треба ценити.

Дуги низ година збуњивале су ме пословице: „Младо се дрво савија” и „Није злато све што сија”. Наиме, оне су биле написане једна изнад друге на унутрашњој страни корица неке дечје књиге, и ја сам био уверен да је реч о једној пословици, што ју је чинило потпуно неразумљивом. Тада сам се тужно питао какве везе има младо дрво са лажним златом и, наравно, нисам успевао да дођем до одговора. Тако сам пропустио прилику да се, као млађи, посветим неким телесним активностима, које су тражиле младалачко савијање. Сада бих се радо савио, али „године су многе, а леђа нејака”, те ми се често догађа да не успем да дохватим злато које поред мене пролети. Док се ја сагнем, могу само да ишчепркам грумен лажног злата. Оно право увек заврши у неким другим рукама.

Користан савет нуди изрека: „Не цени вола по роговима, ни човека по брковима”. И довољно је присетити се Хитлера и Стаљина да би се видело колико је то тачно. Додуше било је, и сигурно ће још бити, глатко избријаних диктатора, што само потврђује упозорење да човек никада, ипак, не сме потпуно да се опусти. Као што не би смео да пљеска сам себи на успешно изведеном делу или на неком поступку који га, уверен је, чини доиста добром особом. Наиме, у једној изреци пише: „Постоје само два савршено добра човека: мртав и нерођен”. Сви остали, сви ми остали, у већој или мањој мери смо лоши и можемо само да се трудимо да постанемо бољи и паметнији. Додуше, и ту постоји једно упозорење, изрека која каже: „Боље је бити мало луд, него мало паметан”. У првом тренутку та изрека нас помало укочи, јер смо научени да памет увек боље оценимо од лудила, међутим, истина је да онај који је мало паметан може да нанесе много више штете од онога ко је мало луд.

Па ипак, савршена доброта је, бар теоријски, ипак доступна. Могли бисмо лако да сакупимо прегршт пословица и изрека које би нас, када бисмо их доследно примењивали, преобразиле у власнике скоро савршене доброте. Мислим на пословице као што су: „Ако не почнеш, нећеш ни завршити”, „Ко другоме јаму копа, сам у њу пада”, „Орао не хвата муве”, „Уметност је дуга, живот је кратак” и многе друге.

Неке изреке су толико хируршки прецизне да скоро наносе бол. Једна од таквих је ова: „Није срећан онај који има оно што жели, већ онај који не жели оно што нема”. Да, завист је опасан отров, као и пожуда или халапљивост.

Из неког разлога ту се присетим да су моји родитељи често говорили: „Чувај се лажних пријатеља”, а да сам им ја, онако дрско како то деца умеју, одговарао: „А како да их препознам?” Они су тада покуњено заћутали јер на моје питање није могло да се одговори. А у једној другој ситуацији нисам тако добро прошао – наиме, била је зима, требало је да идем у школу и мајка ме је терала да ставим капу на главу. Пркосно сам рекао: „Чизма главу чува, шубара је квари”. Памтим да ме је мајка само једном ошамарила у животу и то се тада десило. И дан-данас, после много година, сматрам да је била у праву. Познавање пословица не представља дозволу за безобразлук, али и то треба научити. Као и ону једноставну изреку: „Ако желиш пријатеља, прво постани пријатељ”.

И одмах следи упозорење, исто оно које сам чуо од мојих родитеља: „Чувај се лажних пријатеља”. Додуше, не кажу ништа о томе како препознати лажне пријатеље, али већ сам научио шта то значи – неки део посла, ма какав он био, треба ипак сами да обавимо.

Давид Албахари

http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Moc-poslovica.sr.html

[JESSY]

Postoje brojne situacije u životu u kojima smo mogli čuti ili i sami iskoristiti neku prigodnu rečenicu, koja se nametnula sama po sebi, ne razmišljajući pri tom mnogo o njenom dubljem značenju. Vjerovatno su svakog od nas roditelji bar jednom probudili onom čuvenom rečenicom „ko rano rani, dvije sreće grabi“. Isto tako, skoro svako se sjeća bake ili djeda koji su nam, u pokušaju da prenesu bar zrnce životne mudrosti koju sami posjeduju, govorili – „nije zlato sve što sija“, „bolje vrabac u ruci, nego golub na grani“, „ko drugom jamu kopa, sam u nju upada“ i slične mudrosti. Naravno, tada nismo mogli u potpunosti razumjeti šta zapravo žele da kažu, ali su njihove riječi ostale utisnute u našem sjećanju.
Nerijetko se desi da se nađemo u situaciji koja nas isti tren podsjeti na neku ranije naučenu mudrost, koju upravo tada možemo iskoristiti. Recimo, razočarani nedostatkom podrške i pomoći od strane prijatelja, prvo ćemo se prisjetiti da smo još davno čuli od starijih ljudi – „uzdaj se u se i u svoje kljuse“. Isto tako, ukoliko se nađemo u poziciji da nas napadaju, ogovaraju ili lažno optužuju, utješićemo se čuvenom izrekom – „za dobrim konjem se i prašina diže“. Postojale su, vjerovatno, i situacije kada smo, umorni od silnog učenja, hrabrili sebe riječima – „bez muke, nema ni nauke“.
Jasno je da bi bilo nemoguće nabrojati sve primjere koji mogu poslužiti kao ilustracija neke narodne mudrosti. Upotrebljavajući ovakve rečenice, mi gotovo nikad ne razmišljamo o njihovom izvornom značenju ili porijeklu i sigurno da nam kroz glavu ne prođe misao da je riječ o jednoj posebnoj književnoj vrsti, koja je stara gotovo koliko i čovječanstvo. Riječ je, naravno, o poslovicama.
Poslovica se može definisati kao kratka književna forma, iskazana u stihu ili prozi, koja na slikovit način prenosi određenu pouku. Rječnik književnih termina navodi da je poslovica „sažeta, zaveštajna formulacija iskustva, jezgrovito izraženo opažanje prihvaćeno u tradiciji“. Najčešće je riječ o usmenoj tvorevini koja je nastala kao rezultat vjekovnog iskustva, prenosila se s koljena na koljeno i služila kao svojevrstan životni putokaz narednim generacijama.
Poslovice su nastale kao odraz stečenog iskustva naroda, zbog čega se uglavnom označavaju kao narodna tvorevina, odnosno nigdje nemamo tačno navedeno ime autora. Naravno, nije čitav narod smislio određenu poslovicu, nego se, kao i kod ostalih književnih tvorevina koje opisujemo pridjevom narodni, radi o individualnom iskustvu, doživljaju određene osobe, koje se više puta ponavljalo i potvrdilo na brojnim primjerima, pa je zbog toga prihvaćeno kao neporeciva istina. One su, dakle, tvorevina talentovanih pojedinaca, kojima je zaboravljeno ime, ali je ostao trag iza njih u vidu izrečene i zapamćene mudrosti. Tako je individualno iskustvo ponavljanjem postalo pravilo i naš narod ga je prihvatio kao svoju, opštu, mudrost koja se potom prenosila na naredne generacije.
Gotovo da nema nijedne životne okolnosti koja nije svoje mjesto pronašla upravo u poslovicama. One u sebi krije iskustvom provjerene istine, koje su postale pravila i uputstva za život. U poslovicama je skriveno sve ono do čega je narod kroz vjekove došao, sve ono što je naučio, otkrio i iskusio na svojoj koži. One nas uče vrlinama kao što su hrabrost, poštenje, pravednost, praštanje, pomažu nam da bolje razumijemo sebe i druge, upućuju nas kako da se ponašamo u različitim životnim situacijama. One predstavljaju zbirku mudrosti koja se može primijeniti na najrazličitije životne okolnosti. Mudrost koju nose u sebi ne može se naučiti u školama, ne predaju je ni na jednom fakultetu, nije zapisana u učenim knjigama. To je mudrost stečena na vlastitom primjeru i baš zbog toga se najduže pamti. Upravo to iskustvo, koje je često stečeno u izuzetno teškim okolnostima surove životne stvarnosti, narod je sažeo u kratke, jezgrovite izraze, koji se lako pamte i traju dugo.
Osim pouka koje prenose, poslovice su izuzetno vrijedne i zbog svog univerzalnog značaja. Naime, one nisu vezane za određeni prostor, vrijeme ili ljude, nego se mogu primijeniti u bilo kom vremenu, prostoru ili na bilo kog čovjeka kad se nađe u sličnim okolnostima. Svaki čovjek u oviru njih može pronaći bar mrvu istine ili savjet koji može primijeniti na vlastiti život. Upravo je univerzalni karakter jedan od razloga zbog čega su one u svim vremenima prisutne i uvijek rado citirane.
Naravno, to nije vrsta književnosti koja se čita samo radi zabave. Poslovice su, prije svega, tu da nas upozore, da nas spriječe u pravljenju grešaka, da nam posluže kao putokazi i smjernice za život. Vremenom su postale nepisana norma, zakon koji se primjenjivao prećutno, najviše zbog toga što je u pitanju provjereno iskustvo, potvrđeno pravilo, dokazani zakon.
Poslovice, između ostalog, svjedoče i o bogatstvu duha jednog naroda, njegovoj snazi i mudrosti. One predstavljaju vezu između sadašnjeg vremena i iskustva prošlosti, a istovremeno su i most koji gradimo ka budućnosti i generacijama koje dolaze. Čitajući ih, upotrebljavajući i prenoseći drugima, i sami postajemo bogatiji i mudriji, jer je život prekratak da bismo stalno ponavljali iste greške, zbog čega je mnogo bolje učiti na iskustvu predaka. One predstavljaju značajan dio kulturnog nasljeđa jednog naroda, možda i nešto najvrednije što se može prenijeti narednim generacijama.
Tema ovog seminarskog rada je interpretacija poslovica. To znači da ćemo se kroz naš rad pozabaviti nekim opštim pojmovima koji se tiču ove književne vrste, načinu nastanka, razvoju i primjeni. Osim toga, kroz analizu nekoliko odabranih zanimljivih narodnih mudrosti, pokušaćemo utvrditi značaj koji one imaju i poruke koje prenose. - See more at: http://studenti.rs/skripte/jezici-knjizevnost/interpretacija-narodnih-poslovica/#sthash.WN9fV6aX.dpuf

[JESSY]

20 jevrejskih poslovica

 

•  
•  
•  
•  

• Onaj ko ne zna vaspitavati svoje dete da u znoju svog lica zaradi hleb, taj odgaja lopova.
• Ono što je supa za telo, smeh je za dušu.
• Od uspeha do neuspeha deli nas samo jedan korak. Od neuspeha do uspeha deli nas dugačak put.
• Ljubav koja se održava darovima je večno gladna.
• Ako ne budem bolji, biću gori.

Foto: misku/Pixabay.com

• Čovek je uvek odgovoran: bilo da je njegov čin slučajan ili nameran, bilo da je budan ili spava.
• Nauči da ćutiš, kako bi znao da govoriš.
• Što kod pametnog postigne razum, kod budale postignu batine.
• Pozajmljeno u bunar bačeno.
• Gde Đavo ne može sam, on tamo pošalje vino.
• Čast je kao mleko: uprlja se od najmanje trunčice.
• Prvo pijemo vino, zatim vino pije vino, i najzad, vino pije nas.
• Ako imaš gorčinu u srcu, šećer u ustima neće ti pomoći.
• Neka vas Bog čuva zlih žena, a dobrih se čuvajte sami.
• Dabogda bio zdrav, bogat i nepoznat.
• Kada izgleda da nema izlaza iz neke situacije, imaju bar četiri.
• Mudar čovek čuje jednu reč, a razume dve.

• Sa novcem u džepu vi ste mudri, vi ste lepi i lepo pevate.
• Najbezbedniji život je u istini.
• Ako želite da zaboravite sve poslovne brige, obujte za dva broja manje cipele.

http://www.krstarica.com/zabava/20-jevrejskih-poslovica/

[Чунга Лунга]

[JESSY]

Српске народне пословице

 

Ако будеш мост, свако ће да те гази

Ако другог поштујеш за себе не брини.

Ако дуго живе скупа, животиње се заволе, а људи се замрзе.

Ако желиш изгубити пријатеља, посуди му новац .

Ако желиш изгубити пријатеља, причај с њим о политици.

Ако желиш језгро, сломи љуску

Ако жену тучеш, своју срећу тучеш.

Ако загрми на Светог Илију, неће бити лешника

Ако захтева напор, није га вредно радити

Ако знаш шта ти је било, не знаш шта ће ти бити.

Ако имаш машице, не хватај ватру рукама

Ако их не можеш победити придружи им се

Ако је го, али је соко.

Ако је и колиба, наша је.

Ако је и тешко живети, опет је живот сладак

Ако је на гувну, није у амбару

Ако је неко луд, не буди му друг.

Ако једна жеља није задовољена то је довољан разлог.

Ако купујеш често оно што ти не треба, скоро ћеш продавати оно што ти треба

Ако ми не можеш помоћи, немој ми одмагати.

Ако не може по коњу,

Ако не можемо како хоћемо, а ми како можемо

Ако не почнеш, нећеш ни завршити

Ако не умије рећи, умије лећи.

Ако неће зло од тебе, бежи ти од зла.

Ако одговараш на поруку бит ћеш још више наоружан.

Ако си ти вук, нијесам ни ја ћук.

Ако ти могу купити капу, памет не могу.

Ако у старости желиш одмор, мораш у младости унети напор

Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаку.

Ако хоћеш кога да познаш, подај му власт.

Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.

Ако си луд,остани луд

Aко слепац слепца води,обојица ће у јаму упасти.

Бадава је добро семе кад је рђаво орање.

Батина има два краја.

Без алата нема ни заната.

Без друштва нема јунаштва.

Без једнога човека може вашар бити

Без муке нема науке.

Бери жеље покрај себе!

Би се на сребрној пари обрнуо.

Бивши пријатељ је гори него непријатељ.

Бијеле руке туђ посао милују.

Бисер не ваља пред свиње просипати.

Бјежи куд ти је воља, од себе не утјече.

Благо нестаде, враг остаде.

Благо оном ко се туђом штетом опамети, а тешко оном који својом мора

Благо ономе ко зна да не зна, а хоће да зна.

Бог је спор, али достижан.

Бог не плаћа сваке суботе.

Без Бога ни преко прага.

Бог онда помаже кад нико не може.

Богат је ко није дужан, а млад ко је здрав.

Богат је онај који више произведе, него што поједе.

Богата је тешко даровати, сита госта још теже частити.

Богатство мења чуд, ретко набоље.

Богатство никад није сито.

Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.

Бол се савлада стрпљивошћу.

Болан се пита, а здравом се даје.

Болест на колима долази, а на длаку излази.

Боља је поштена смрт него срамотан живот.

Боља је своја проја него туђа погача.

Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.

Боље и дваред питати него једаред заићи.

Боље савити него сломити.

Боље неправду трпити, него чинити.

Боље обићи шуму, него на пречцу срести вука.

Боље из далека се волети, него изблиза мрзети.

Боље последњи међу добрим, но први међу злим.

Боље икад него никад.

Боље је добро слушати, него лоше заповедати.

Боље је доброга служити, него рђаву заповиједати.

Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.

Боље је имати рђаву годину, него рђава сусједа.

Боље је не почети, него не дочети.

Боље је незналица но тврдоглавица.

Боље је немати, него отимати.

Боље је нешто не знати него наопако и зло знати

Боље је поклизнути ногом него језиком.

Боље је с мудрим плакати него с лудим певати.

Боље је свашта јести, него свашта говорити.

Боље је своје јаје него туђа кокош.

Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.

Боље је умети него имати

Боље мршав мир него дебела парница.

Боље празна кеса него празна глава

Боље с мудрим орати него с лудим вино пити

Боље се замјерити Богу, но народу.

Боље се оградити добрим комшијом него добром оградом.

Боље се од по пута вратити него рђавим до краја ићи

Боље се с јунаком бити, него с рђом љубити.

Боље слеп очима, него слеп памећу.

Боље сув хлеб с поштењем него колач с непоштењем

Боље укор мудрога,него хвала лудога

Боље џабе седети, него џабе радити.

Бољи је добар глас него златан пас.

Бољи је и црн колач него празна торба.

Боље врабац у руци, него голуб на грани.

Брат брата над јаму води, али у јаму не меће.

Брат је мио ма које вере био (кад братски чини и поступа).

Брдо се с брдом не може састати, а живи се људи састану.

Будалу не треба тражити, сама се јави.

Ватра и вода су добре слуге, али зли господари

Велике рибе велику воду траже

Весело срце пола здравља

Већа глава више главобоље

Виноград не иште молитве, него мотике

Више ваља грам памети него ока снаге

Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи

Више ум замисли него море понесе

Вјешт гору ломи, а невјешта гора

Во се веже за рогове, а човјек за језик.

Вода свашто опере, до црна образа.

Воду коју ћеш пит немој мутит.

Време гради низ Котаре куле, време гради време разграђује

Време донесе све ко га дочекати уме

Време је највећи господар

Вук длаку мијења, али ћуди никада.

Вук не вије што је меса гладан, него вије да дружину свије

 

 

[JESSY]

Гвожђе реже и дрво и камен, али и њега рђа једе.

Гвожђе се кује док је вруће.

Где жена бучи ту муж мучи.

Где злато говори, уста ћуте.

Где злато господује, разлог се не чује.

Где је много приче мало је рада.

Где је сила господар, правда је слуга

Где је слога ту је и победа

Где је сова излегла сокола?

Где је стида, ту је и поштења.

Где је цвет, ту је и мед

Где је чија кућа ту је и средина света.

Где миш не цијуче, ту ни пиле не пијуче.

Где није мира, нема ни среће

Где се ништа не може помоћи лепо је осмехнути се.

Где се пије примакни се, где се бије одмакни се.

Гдје нема вола орача, ту нема ни колача

Гину ти што се смеју уочи битке.

Глава је старија од књиге.

Глад је најбољи кувар

Глад очију нема.

Гладан пас и на газду лаје.

Гладног не теши, већ нахрани.

Гле Милоша, попе се на плот!

Говори као без вилица.

Говори у беспуће.

Господском смијеху и ведру небу не ваља вјеровати, јер се зачас промијени.

Гради ражањ, а зeц у шуми.

 

Добро чини не бој се,зло чини надај се.

Да га земља не вуче себи, полетео би.

Да га чоек пошаље по смрт, могао би се наживљети.

Да је срце тврђе од камена опет би га растопило злато.

Да је стећи ко што рећи, сви би богати били.

Да је швати ко зјати, и врана би кошуљу носила.

Да не боле, не б’ се ране звале.

Да није ветрова, пауци би небо премрежили.

Да падне на леђа, разбио би нос.

Да се права истина позна, треба чути два звона.

Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође

Данас везир, сјутра резил.

Данас у злату, сутра у блату.

Даровни колач често у грлу запне.

Два лоша убише Милоша

Два љешника, ораху су војска.

Два пута мјери, а трећи крој.

Двапут зине – трипут слаже

Девојка која жури на састанак већ је закаснила.

Добавио се ки ћелав капе.

Добар глас далеко иде, а зао још даље

Добар еспап ласно купца нађе.

Добар посао се сам хвали

Добар човек увек остаје почетник.

Добра жена поштује мужа, па да је као певац.

Добра жена празну кућу чини да је пуна.

Добра крава се и у штали прода!

Добра није где се паметни не слушају.

Добра овца много не блеји, али много вуне даје.

Добра чељад увек посла нађу

Добре комшије подижу цену кући и добром имању.

Добро је кашто и паметну жену послушати

Добро је ласно заборавити, а зло никада.

Добро је тешко видети, а лако се позна.

Добро јело само се нуди

Добро ми је и бољем се надам.

Добро обрађена земља никад није јалова

Добро се не позна док се не изгуби.

Добром коњу не треба мамуза.

Добру човеку све добро стоји.

Договорна је најбоља.

Док дете не падне, не може научити да хода

Док живиш, доликује ти да се надаш.

Док је леђа, биће самара.

Док је раје и мука, биће и хајдука

Док је шиба танка, треба је исправљати.

Док липа цвета, препуна је пчела

Док сви кажу ‘Е вала!’ – оста глава ћелава.

Док се мудри намудроваше, луди се наживоваше.

Док се муке не намучи, памети се не научи

Докле проси, златна уста носи, а кад враћа, плећа обраћа.

Драгом често опраштај, себи никад.

Дрво без гране и човек без мане – не могу бити.

Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

Држ’ се нова пута и стара пријатеља

Држи се новог пута и старог пријатеља.

Друго доба, друге ћуди

Дубока вода је бистра, а плитка мутна.

Дуг је зао друг

Ђе брат брата не воли, ту нема среће.

Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују.

Ђе доста рука прегне, радња је брзо завршена

Ђе је срећа, ту је и несрећа.

Ђе је тор ту је и мор.

Ђе ко никне, ту и обикне.

Ђе нема маленог нема ни големог.

Ђе није жене, ту није ни куће.

Ђе није мачке, ту миши коло воде.

Ђе се год састану људи, оцјењују друге, а себе не.

Ђе ће крушка но под крушку.

Ђеца су као роса.