Претражи Живе Речи Утехе

Poznajete li nekoga, ko je oboleo od ove dijagnoze? Da li se družite sa njim? Biste li svili gnezdo s nekim koga ima? Šta mislite može li se voditi kvalitetan i ispunjen život sa ovom F dijagnozom? Mnoge znamenite ličnosti su ga imale ili ga imaju. Exempli causa Van Gog, Vinston Čerčil, Virdžinija Vulf...Vivijen Li je s njim živela 104 godine. Ketrin Zita DŽons ga ima i pomaže obolelima od istog. Samo sam radoznala da čujem razna mišljenja.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod dece, poznat je još i kao “AD/HD” (skraćeno od “Atention defficit and/or hyperactivity”). To je poremećaj koji se javlja kod dece a teškoće koje izaziva se prolongiraju i na odraslo doba, pogotovo ako nije lečen. Poslednjih godina sve se više govori o ovoj temi. Gde se i kada ispoljava hiperaktivnost? Hiperaktivnost ima svoju istoriju. Majke nekada posvedoče da su to deca koja su bila nemirna još u utrobi, te da kasnije nisu prohodala, već protrčala! Dakle bitna je vremenska komponenta. Tragovi problema postoje još od malena, a simptomi najčešće dolaze do izražaja pri polasku deteta u školu. Granica do koje se simptomi moraju ispoljiti je nekada bila niže, ali je pomerena na 12 godina. Takođe simptomi se moraju ispoljiti i u školi i kod kuće, odnosno, u minimum dve različite sredine u kojima dete boravi i treba da prožimaju različite sfere funkcionisanja. Kako prepoznati dete koje ima poremećaj pažnje i hiperaktivnost? Prepoznavanje problema je posao profesionalaca. Roditelji, nastavnici i vaspitači mogu izraziti sumnju i preporučiti obraćanje lekaru ukoliko prepoznaju da se ponašanje njihovog deteta uklapa u opis ovog poremećaja. O AD/HD možemo govoriti tek kada se isključe svi drugi potencijalni uzroci detetovog ponašanja. Deficit pažnje, hiperaktivnost i impulsivnost su tri skupine simptoma koje karakterišu poremećaj i na osnovu kojih se izdvajaju podvrste poremećaja. Pa dete može biti prvenstveno sa oštećenom pažnjom, hiperaktivno i impulsivno, ili može biti kombinovani tip. Deficit pažnje Dete često ne posvećuje pažnju detaljima, čini neoprezne greške i često ima problema sa zadržavanjem pažnje na zadacima ili igri. Često ne prati uputstva i čini se da ne sluša šta mu se govori.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je “Gaming disorder“ sad i zvanično mentalni poremećaj. Izvor: Promo / MONDO portal “Poremećaj igranja igara“ je zdravstveni i mentalni poremećaj, objavila je Svetska zdravstvena organizacija. Da bi nekome bio dijagnostifikovan ovaj novi tip psihičkog poremećaja potrebno je da osoba, zbog igranja igara, zanemaruje svoje lične, društvene, porodične i druge potrebe i obaveze, i da se bez gejminga oseća izgubljeno, nesigurno, da gubi kontrolu nad svakodnevnim životom i oseća bezizlazno. Prema uputstvu Svetske zdravstvene organizacije, da bi neka osoba bila podložna poremećaju igranja igara potrebno je da se pomenuti simptomi pojavljuju najmanje godinu dana u kontinuitetu, a među mogućim simptomima su još i poremećaj spavanja, zanemarivanje okoline, zanemarivanje jela i pića, kao i mnogih drugih svakodnevnih potreba i/ili aktivnosti. Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je izuzetno važno da se zna da čak i višesatno provođenje vremena uz gejming apsolutno ne mora da znači da je ta osoba zavisna od video igranja i da pati od novoutvrđenog poremećaja i veruje da od ovog poremećaja, zapravo pati vrlo mali broj ljudi na svetu. Širom sveta već postoje razne klinike za odvikavanje od igranja igara, iako je, kao što vidimo, ovaj poremećaj priznat tek sada. Neke od klinika postoje i kod nas. http://mondo.rs/a1112715/Mob-IT/Igre/Igranje-igara-mentalni-poremecaj-Svetska-zdravstvena-organizacija.html