Претражи Живе Речи Утехе

У тренутку када је скуп достигао свој врхунац, када је читав трг био препун људи, а представник градске власти држао комеморативни говор, огромни Стаљинов портрет је букнуо и за тили час нестао у пламену. Монах Гаврило је претходно некако успео да уђе у владину зграду, отворио прозор, полио керозином полеђину тих огромних плаката и запалио их. Одмах затим и Лењинов портрет је, такође, нестао у пламену. Људи на тргу су били ужаснути: завладао је општи мук, сви су претрнули од страха. Док су плакати са ликовима партијских лидера горели, са прозора на другом спрату отац Гаврило је, вичући, одржао ово слово: „Господ је рекао – не чините себи идола, нити каква лика… Немојте имати других богова! Људи, уразумите се! Народ ове земље је увек био хришћански народ. Зашто се онда клањате идолима? Исус Христос је умро и трећи дан васкрсао из мртвих… А ваши мртви идоли никада неће васкрснути. Они су, чак, и за живота већ били мртви…“ Било је јасно да му се није смело дозволити да изрекне више ни једну једину реч! Врата владине зграде су била изнутра закључана. (Монах Гаврило је претходно успео да се сакрије у поткровљу зграде, где је чекао да скуп почне). Брзо су га скинули са прозора: довезли су ватрогасна кола, попели се преко противпожарних мердевина и шчепали га. Када су га спустили на земљу, руља је – порушивши све барикаде – јурнула на њега. Шутирали су га, ударали кундацима, тукли ватрогасним цревима, урлајући: „Докрајчимо вашку!“. Свако из те помахнитале руље је хтео да лично изгази тог „непријатеља народа“ и на тај начин изрази своју лојалност комунистичком режиму. Ватрогасци су Гаврила полумртвог однели са трга. Главни разлог што није био стрељан на лицу места јесте то што су мислили да је мртав. Лице му је било обливено крвљу и исповређивано до непрепознатљивости. Лобања му је напрсла и имао је седамнаест прелома костију. Лежао је без свести скоро месец дана, лебдећи између живота и смрти, али није умро. После неколико година робије пуштен је из затвора и отишао код своје мајке где је, потом, живео неколико наредних година. Јавно су га прогласили за лудака. Нико није хтео да му да посао, нити да га пусти у свој дом да би зарадио бар нешто новца за живот. Сви су га знали и сви су га се плашили. Ни он ни његова мајка нису смели по дану да се појаве на улици, јер су знали да би њихови суграђани пустили псе на њих. Годинама су га виђали како седи на степеницама цркве и проси. Гаврило је многе године проживео на овај начин, одбачен, напуштен и омрзнут од свију, али за све то време никада није посустајао у својој вери. Повлачио се у рупу, коју је сам ископао у једној стени и ту се често молио са сузама. Много година пошто је спалио портрете врховних комунистичких безбожника, старца Гаврила су питали да им објасни смисао тог свог спаљивања „идола“. Он је рекао следеће: „Они су начинили идола и захтевали од народа да се клања том идолу. Тај идол је био својеврсни антихристовски символ – слика човека, тачније звери, а они су хтели да му указују почасти које припадају само Богу. Нисам могао да допустим да се то и даље чини.“ Када се завршило време прогона Хришћана и када је у срцима људи почела да се рађа чежња за духовним одговором на питање овог крвавог света, многи су почели да долазе јеромонаху Гаврилу по духовни савет. Он је постао старац и духовник многим људима, укључујући ту и монахиње једног женског манастира у Грузији. И управо су страдања кроз која је прошао и која је истрпео са љубављу, била оно што му је отворило двери Царства Божијег. Кроз страдања која је претрпео Истине Божије ради, Бог Истинити је дошао Свом слуги Гаврилу и отворио му двери духовнога света. Ево неколико поука старца Гаврила које откривају духовну снагу изниклу из његовог страдалничког живота и његове саможртвене љубави према Истини Божијој: „Све лоше у човеку је случајнога карактера. Никада не презири никога: ни кукавице, ни прљаве, ни пијане, ни оне који најгоре псују. Икона Божија је сачувана у свима њима, у дубини њиховога бића, и поред тога што је они најчешће нису ни свесни. Непријатељ човеков је тај који каља ту боголикост и затрпава је прљавштином. Тешко је видети Икону Божију у онима који вам се ругају, који се јављају у обличју звери. Али, човек тим више мора да их сажаљева зато што су њихове душе унакажене, можда чак и неповратно, до степена вечне муке… О, како је тешко волети своје непријатеље.“ Преузето из књиге „Деца апокалипсе“, Светигора 2000. Извор: Радио Светигора https://www.pouke.org/forum/topic/23151-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B8/

(Слави се 30/17.јануара) Светом Антонију је било око двадесет година када су му умрли родитељи, после чега је морао да се стара о својој малолетној сетри. Посећујући стално црквене службе, младић је био ганут побожним страхом о оним хришћанима који су, како се говори у Делима Апостолским, продавали своју имовину и доносили новац и стављали пред ноге апостолима (Д.ап.4,34-35). Чувши у цркви Јеванђељске речи Христове упућене богатом младићу: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди,продај све што имаш и подај сиромасима,и имаћеш благо на небу, па хајде за мном“ (Мат.19,21). Антоније их је примио као да су оне упућене лично њему. Продао је имовину која му је остала после смрти родитеља, разделио новац сиромашнима, оставио је сестру на старање побожним девственицама у манастиру, оставио је родитељски дом и настанио се недалеко од свога села у бедној колиби и почео је подвижнички живот. Делима руку својих издржавао се и давао је храну и милостињу сиромашнима. Некада је свети младић посећивао друге подвижнике који су живели у околини и старао се да од свакога добије поуку и корист. Једном од њих обратио се за руковођење у духовном животу. У том периоду живота преподобни Антоније је био подвргнут тешким искушењима од ђавола. Непријатељ рода људскога смућивао је младога подвижника помислима, сумњама о изабраном путу, тугом за сестром, трудио се да Антонија склони на телесни грех, али је преподобни чувао чврсто веру, непрестано је творио молитву и присиљавао себе на подвиге. Антоније се молио да му Господ покаже пут спасења и он је имао виђење. Подвижник је видео човека који је наизменично вршио молитвено правило и радио, а то је био Анђео кога је Господ послао да би уразумио свога изабраника. Тада је преподобни установио строги поредак свога живота. Он је узимао храну једном у току дана, некада једном у два три дана, целе ноћи проводио је у молитви, предајући се кратком сну само треће или четврте ноћи после непрестаног бденија. Али ђаво није оставио своја лукавства и старао се да уплаши преподобнога јављајући се под видом чудовишта, али свети је непоколебљивом вером ограђивао себе животворним крстом. На крају непријатељ му се јавио у виду страшнога црнога младића и лицемрно је признао се бе побеђеним рачунајући да ће тиме навести преподобнога на хвалисање и гордост, али преподобни је отерао непријатеља молитвом. Ради веће самоће свети се преселио далеко од села у једној гробници. У одређене дане његов пријатељ му је доносио скромну храну. И овде су демони напали подвижника са намером да га убију и нанели су му тешке ране. Међутим, Господ није допустио да Антоније умре. Пријатељ светога доневши по обичају храну, видео га је да лежи на земљи као мртав и однео га је у село. Светога су сматрали да је умро почели су да припремају све потребно за сахрану. Али преподобни је у касно ноћу дошао к себи и замолио је свога пријатеља да га однесе натраг у гробницу. Чврстина светога Антонија је била јача од лукавства непријатеља. Узевши вид дивљих животиња,зли духови су га опет наговарали да напусти њихово изабрано станиште, али их је он опет отерао силом Животворнога Крста. Господ је укрепио свога угодника: у жару борбе са силама таме, преподобни је видео како се према њему са неба спушта светли зрак и тада је ускликнуо: „Где си био, милосрдни Исусе? Зашто се ниси јавио да од самога почетка исцелиш моје ране? А Господ му је одговорио: „Анотоније, ја сам био овде, али сам чекао да видим твоју храброст, сада после овога када си ти чврсто издржао борбу, ја ћу ти увек помагати и прославићу те у целоме свету“. После тог јављања преподобни Антоније је био исцељен од рана и спреман за нове подвиге. Тада му је било тридесет и пет година. Пронашавши духовно искуство у борби са ђаволом преподобни је хтео да иде у дубину Тиваидске пустиње и да у пуној самоћи послужи Господу молитвом и радом. Замолио је старца – подвижника ,коме се обраћао у почетку свога монашкога пута, да се удаљи заједно са њим у пустињу, и старац је благословио преподобнога на нови, до тада још непознати вид подвига – отшелништво, али по старачкој слабости одлучио је да са њим не отпутује. Преподобни Антоније је отишао у пустињу сам. Ђаво се старао да га заустави: бацао је пред њим скупоцености и злато, али свети не обраћајући пажњу прошао је поред њих. Дошавши до једнога брда, преподобни је видео како на њему има једна запуштена ограђена зграда у коју се уселио затворивши врата камењем. Његов верни пријатељ му је доносио два пута у години храну, а воде је било у дворишту. Донешени хлеб преподобни је узимао не проговоривши ни једну реча са пријатељем. У пуној самоћи и непрестаној борби са злим духовима преподобни Антоније је прожиовео двадесет година. и пронашао је на крају спокојство духа и мир у мислима. Када је настало време, Господ је открио људима свога великога подвижника. Дошло је време да преподобни почне да упућује многе монахе и мирјане и да руководи монасима. Људи који су се скупили пред оградом преподобнога насилно су отворили врата његовога дома и ушли су пред светога Антонија молећи га да их узме под своје руководство.Ускоро брдо на коме се подвизавао свети Антоније је било окружено мноштвом манастира и преподобни је са љубављу упућивао све који су се у њима настанили,учећи духовноме животу све оне који су дошли у пустињу да се спасу. Учио их је пре свега истрајности у прихваћеном на себе подвигу, да несмањеном жељом угоде Господу,милосрдном и несебичним односу према раду, понесеним од раније. Он је убеђивао да се не плаше демонских напада, и да прогоне врага силом Животворнога Крста Господњега. 31. г. Цркву је напало велико искушење – жестоко гоњење против хришћана које је подигао источни римски цар Максимин Дака. Желећи да пострада заједно са светим мученицима, преподобни Антоније је напустио пустињу и отишао у Александрију. Отворено је служио мученицима у њиховим затворима, присуствовао је суду и судским ислеђењима, али мучитељи га нису ни дотакли. Господу је било угодно да га сачува на корист хришћанима. По завршетку гоњења преподобни се вратио у пустињу и продужио подвиге. Господ је подарио своме изабранику дар чудотврства: преподобни је изгонио зле духове и исцељивао болесне силом својих молитава. Мноштво људи му је долазило и ометало је његову самоћу и преподобни је отишао још даље, у такозанву „унутрашњу пустињу“ и настанио се на врх брда. Међутим, братија из пустињских манастира су тражили преподобнога и молили га да их посети. Још једном је преподобном Анотонију дошло да напусти пустињу и да оде хришћанима у Александрију, да би заштитио православну веру од манихејске и аријеве јереси. Знајући да се име преподобнога Анотонија поштује у целој Цркви аријанци су измислили за њега клевету – да се он придржава њиховог јеретичкога учења. Дошавши у Александрију, преподобни Антоније је свенародно, у присуству епископа проклео аријанство. У време свога краткога боравка у Александрији он је обратио Христу велики број незнабожаца. Преподобноме су долазили незнабожачки философи желећи да својим умовањем поколебају његову чврсту веру, али их је он простим и убедљивим речима довео до тога да су заћутали. Равноапостолни цар Константин Велики (+337) и његови синови су веома поштовали преподобногАнтонија и молили га да их посети у престоници, али преподобни није хтео да остави своју братију – пустињаке. У писму које им је послао он је написао цару да се не горди својим високим положајем и да се увек сећају да је и над њима праведни Судија - Господ Бог. Осамдесет и пет година свога живота преподобни Антоније је провео у пустињској самоћи. Мало времена пре своје смрти, преподобни је причао братији да ће он убрзо преминути. Још их је поучио да у чистоти чувају православну веру, да избегавају свако општење са јеретицима, да не ослабљују у монашким подвизима. „Старајте се да изнад свега имате јединство између себе а посебно са Господом, и после са светима, да и вас приме у вечно своје утеочиште, као пријатеље и познанике“-, тако је предана предсмртна поука преподобнога у његовом житију. Преподобни је завештао двојици од својих ученика који су били са њим последњих петнает година његовог живота у пустињи да сахране тело његово у путињи и да не спремају свечану сахрану његових остатака у Александрији. Једну своју мантију је завештао светом Атанасију, архиепископу Александријском,а другу светом Серапиону,епископу Тмуитском. Преподобни Антоније је мирно сконачо 365.г у сто петој години живота и сахрањен је од својих ученика у прослављеној им пустињи на скривеном месту. Живот преподобног подвижника,преподобнога Антонија Великог опширно је написао свети Атанасије, архиепископ Александријски. То дело светог Атанасија, прво дело правослалвне агиографије, сматра се једним од најбољих његових дела. Свети Јован Златоусти каже да то житије треба да читају сви хришћани. „Ово кратко излагање је значајно у поређењу са Антонијевим врлинама, пише свети Атанасије, међутим из њега закључите какав је био Божији човек Антоније.Од младости до таквог узраста је сачувао равно усрђе према подвжништву, ни у старости није се разболео од старачких болести, ни у болести тела свога није изменио начин свога одевања ни у чему. Међутим,он није претрпео штете. Очи су му били здрави и неповређени и добро је видео. Није му испао ниједан зуб, једино они на деснима због дубоке старости. Здрав је био у рукама и у ногама. Ашто су сви говорили о њему, сви су му се дивили, и они који га нису видели волели су га - то служи као доказ његовој врлини и богољубивој души“. Од књижевног дела самога преподобнога Антонија до нас су стигли његових Двадесет говора,одн.трактата о хришћанским врлинама посебно монашких, Седам посланица манастирима о жељи према моралном савршенству и духовној борби: „Правила живота и поуке монасима“. 544.г. мошти преподобног Антонија су пренешене из пустиње у Александрију, а потом после освајања Египта од Сарацена у VII в.у Цариград. Из Цариграда су свете мошти пренете у епархијски округ Венски а у XV в.у граду Ари (Француска), у цркви светога Јулијана. Стопа преподобног Антонија чува се у Неапољу, у манастиру свете Кларе. Акатист преподобном Антонију Великом Кондак 1 Изабрани чудотворче и предивни угодниче Христов, преподобни оче Атноније, љубављу хвалећи богоугодни твој живот, приносимо због тебе благодарне песме Богу. Ти пак пошто имаш велику слободу пред Господом, ослободи нас од свих невоља да ти радосно кличемо: Радуј се ,преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Икос 1 Заволевши од младости анђелски живот жељно си хтео да ходиш у заповестима Божијим, преподобни оче, и горећи срцем ка Господу сила, узвео си ум ка Божанским стварима, у ништа сматрајући привремена и земаљска блага. Због тога дивећи се Божијем промислу о теби, са вером ти кличемо: Радуј се, достојни сине побожних родитеља! Радуј се, од њих васпитани у побожности! Радуј се, јер си од младости пошао за Христом! Радуј се, јер ни ушта си сматрао славу земаљску! Радуј се, усрдни делатељу винограда Христовога! Радуј се, велики наставниче пустиножитеља! Радуј се, јер свима желиш спасење! Радуј се, јер си показао пут истинскога монаштва! Радуј се, светиљко упаљена Божанским огњем! Радуј се, непобедиви камену вере у Христа! Радуј се, обасјани благодаћу Духа Светога! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Kондак 2 Непријатељ рода људскога виде тебе, богоносни оче, који си се вазнео на духовну висину хтеде да те погуби, али постиде се твога усрђа и смирења, јер ти си се непрестано подвизавао у посту и молитви, разбијајући главу невидљиве змије, појући скрушено Богу: Алилуја! Икос 2 Срцем и умом схвативши да су сва блага овога света брзопролазна и краткотрајна, затворио си себе у тамној пећини, умртвљујући страсти и служећи јединоме Господу. Зато похваљујући равноангелни твој живот, личемо ти: Радуј се, јер си сву наду положио на Господа! Радуј се, јер си посрамио безумље непријатеља! Радуј се, неустрашиви разоритељу ђаволских обмана! Радуј се, јер си чистотом и светошћу постао сличан анђелима! Радуј се, јер си подвизима твојим осветио пустињу! Радуј се, јер си многе упутио у Царство Небеско! Радуј се, јер си уништио омрзнуту гордост! Радуј се, јер поучаваш смерности! Радуј се, свети, јер све просвећујеш побожношћу! Радуј се, светла звездо која све осветљаваш светлошћу подвига твојих! Радуј се, јер си поживео у славу Божију! Радуј се, добри и дуготрпељиви пастиру! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 3 Сила Вишњега укрепљаваше те, преблажени Антоније, јер ти си пак, боравио у посту и молитви, непрестаним напорима и бдењима побеђујући сва ђаволска искушења певао си Богу који те је покривао благодаћу: Алилуја! Икос 3 Имајући чисте помисли и непорочну душу, блажени оче, увидео си пролазност и непостојаност овога света, и зажелевши вечна одрекао си се привремених добара. Стога прослављајући те, кличемо: Радуј се, ревнитељу доброга смирења! Радуј се, тражитељу духовне мудрости! Радуј се, јер си узашао на висину безстрашћа! Радуј се, јер си целога себе предао Богу! Радуј се, јер си незлобивошћу постао сличан Господу! Радуј се, јер си твојим сиромаштвом постао богат! Радуј се, благодатни украсе пустиње! Радуј се, пресветли светиониче свету! Радуј се, страшни прогонитељу злих духова! Радуј се, уништитељу њихових обмана! Радуј се, мудрији од мудраца овога света! Радуј се, најусрднији подвижниче! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 4 Утишавши буру великих невоља, уселио си се у пустињу, преблажени Антоније, у којој си провео тешки пут монашког живота, уништавајући сва вражија лукавства и сасецајући његове обмане, кличући Христу који те је крепио: Алилуја! Икос 4 Чувши за твој богоугодни живот, преподобни, долажаху ти људи из свих крајева тражећи правду Божију, ти си их све са љубављу примао и руководио ка спасењу. Ми пак, скрушеном душом хвалећи те певамо овако: Радуј се, правило и основе пустиножитеља! Радуј се, добри наставниче стада Христовога! Радуј се, украсе Цркве Христове! Радуј се, славо монаха! Радуј се, јер си целога себе принео на жртву Господу! Радуј се, јер си умртвио греховне страсти у себи! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, свепагубно уништење демона! Радуј се, становнику пустиње! Радуј се, љубитељу безмолвија ( молитвенога ћутања )! Радуј се, јер упућујеш на прави пут! Радуј се, јер објављујеш Царство Небеско! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 5 Јавио си се боговођена звезда монашком чину, преподобни оче Антоније, и био си пример животом, речју, љубављу, вером и чистотом, певајући Господу: Алилуја! Икос 5 Непријатељ рода људскога виде чисти и свети твој живот, оче Антоније, много пута је подизао оружје против тебе; ти си победивши га ниси скренуо са спаситељнога пута. Ми пак, најући то,кличемо ти: Радуј се, заједничару вечнога живота! Радуј се, велики наставниче спасења! Радуј се, јер си животом твојим послужио јединоме Богу! Радуј се, јер си узео на себе бреме Христово! Радуј се, укоритељу лукавства демона! Радуј се, јер упућујеш на пут спасења! Радуј се, чувару чистоте! Радуј се, гледаоче Тројичне светлости! Радуј се, устајање палих! Радуј се, прогнање демонских сила! Радуј се,утврђени стубе вере! Радуј се, савршени учитељу ! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 6 Чувши јеванђељске речи: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде замном“(Мат.19,21), ослободио си себе, оче Антоније, од земаљских богатстава и уселивши се у пустињу, проживео си испоснички живот, стекао си себи подвизима твојим ризницу на небесима. Уразуми и нас, милосрдни оче, да се срцем не прилепљујемо за брзопролазне ствари, него да изнада свега мислимо о небесима, кличући Господу сила: Алилуја! Икос 6 Засијао си као богосветла светиљка у Египатској пустињи, оче Антоније, озаравајући све зрацима врлина и чудеса твојих. Ми пак, помињући подвиге твоје, прослављамо те говорећи: Радуј се, јер тобом се овенчавају преподобни! Радуј се, јер тобом се спасавају људи! Радуј се, благодатна посето болесних! Радуј се, помоћниче оних који тешко страдају! Радуј се, разрушитељу непријатељстава! Радуј се, истребитељу непријатеља! Радуј се, миру и утврђење вернима! Радуј се, брзо избављење од невоља! Радуј се, уништитељу злобе и лукавстава! Радуј се, посетитељу очајника! Радуј се, поборниче православнима! Радуј се, помоћниче хришћанима! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 7 Желећи да се достојно подвизаваш добрим подвигом сва привремена блага сматрао си за ништа, био си убог и сиромашан, у пустињу си се уселио да у самоћи разговараш са Богом непрестано Му певајући: Алилуја! Икос 7 Господ те заиста јави као новога наставника монасима, оче Антоније, многи пак, препознавши богоугодан и праведан живот твој и схвативши високу духовну мудрост твоју, слушаху речи твоје као речи великога Божијега угодника, коме приличи да се пева овако: Радуј се, јер си подражавао Авраама у вери! Радуј се, јер си у кротости постао сличан Давиду! Радуј се, јер си стекао ревност Илијину! Радуј се, јер си ишао стазама Крститеља! Радуј се, јер си молитвом извео воду у пустињи! Радуј се, јер си подигао одузетог од болести! Радуј се, јер си даровао прогледање слепима! Радуј се, јер си исцелио многе болесне! Радуј се, предивни и богомудри наставниче монаха! Радуј се, усрдни служитељу Христа Бога! Радуј се, премирна утехо ожалошћених! Радуј се, прељубазна похвало монаха! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 8 Блажени Антоније, видевши необичан и натприродан живот преподобнога Павла, дивио си се висини подвига и врлина његових. Душу пак, његову видео си да окружише анђели и узнеше на небеса, клицао си Богу дивноме у светима Својим: Алилуја! Икос 8 Обрадовао си се великом радошћу, оче Антоније, видевши узлазак на небо душе преподобног Амона,коју си видео прозорљивим очима. Због тога са великим дивљењем кличемо ти овако: Радуј се, јер си узводио очи твоје на небо! Радуј се, јер си изнада свега заволео славу небеску! Радуј се, јер си срце своје осветио непрестаним молитвама! Радуј се, јер си мисао твоју утврдио у Богу! Радуј се, јер си будуће догађаје видео као садашње! Радуј се, јер си смирењем твојим стекао високе дарове! Радуј се, ослободитељу мучених од злих духова! Радуј се, даоваоче душевног и телеснога здравља! Радуј се, преславни заступниче оних у невољама и недаћама! Радуј се, брзи заштитниче оних у болестима и напастима! Радуј се, јер не остављаш нас који смо на земљи! Радуј се, јер приносиш Богу молитве за нас грешне! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 9 Сва природа задиви се висини подвига твојих, преподобни, јер у слабом људском телу у свему си постао сличан анђелима и укрепљаван силом Вишњега, изобиловао си у свима врлинама.Због тога присаједињен анђелским чиновима, певаш Свесилном Богу: Алилуја! Икос 9 Красноречиви говорници не могу достојно прославити живот твој, оче Антоније: ко ће исказати сав пост, бдења, болести и напоре твоје? Ко ће исказати сузе и уздахе твоје к Богу? Но љубављу побуђени према теби: осмељујемо се да ти овако певамо: Радуј се, велики пустиножитељу! Радуј се, учитељу савршенства! Радуј се, служитељу истинитога Бога! Радуј се, прогонитељу злих духова из пустиње! Радуј се, громе који поражаваш ђаволе! Радуј се, јер изобличаваш лукавство његово! Радуј се, стану Божије благодати! Радуј се, обитавалиште Духа Светога! Радуј се, украсу постника! Радуј се, похвало преподобних! Радуј се, основе монаха! Радуј се, славо отаца! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 10 Онима који хоће да се спасу био си учитељ, преподобни, и сада нам грешнима који желимо спасење помози светим твојим молитвама, да би помагани тобом задобили Царство Небеско, где анђели неућутно певају: Алилуја! Икос 10 Чврста и необорива тврђава био си својим ученицима, чувајући их од демонских напада, и сада буди тврђава и покров од свих обмана ђаволских нама који овако вапијемо: Радуј се, анђеле земаљски! Радуј се, човече небески! Радуј се, чисти и часни стану светиње! Радуј се, станиште великих врлина! Радуј се, ревнитељу побожности! Радуј се, критиковатељу јереси! Радуј се, испуњење љубави Христове! Радуј се, поуко монаха! Радуј се, чврсто прибежиште верних! Радуј се, силно узвођење палих! Радуј се, укрепљење немоћних и болесних! Радуј се, утехо малаксалих и безнадежних! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 11 Умилне песме које ти из љубави и усрђа на похвалу теби приносимо, прими милосрдни оче Антоније, и милостиво нам се приклони, и удостој да успемо у покајању, да би твојим молитвама непрестано певали Богу: Алилуја! Икос 11 Јавио си се нама на земљи као светлоносна светиљка истинске Светлости, преподобни Антоније, јер подвизима и чудесима просвећујеш срца верних упућујући на пут врлинског и богоугоднога живота. Због тога слушаш од нас овакве похвале: Радуј се, премудри учитељу! Радуј се, благонадежни вођо! Радуј се, јер си целога себе предао вољи Божијој! Радуј се, јер си изнад свега заволео Господа Исуса Христа! Радуј се, јер си просијао трпљењем различитих недаћа! Радуј се, јер си добровољним сиромаштвом стекао вечно богатство! Радуј се, јер си живот твој провео у трпљењу и у невољама! Радуј се, јер си храбро подносио пустињачка страдања! Радуј се, будитељу лењиваца према подвизима! Радуј се, поверљиво исправљење грешника! Радуј се, сабеседниче анђела и свих светих! Радуј се, усрдни молитвениче за цео свет! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 12 Знајући од Бога дану ти благодат, побожно целивамо светлонсно насликану твоју икону, угодниче Божији и молимо се: Немој нас оставити твоје молитвене заштите пред Христом Богом, Коме благодарно певамо: Аллилуја! Икос 12 Прослављајући твој живот, хвалимо мирни твој крај, преподобни оче Антоније, и молимо ти се: буди у свему на добро брзи помоћник нама који ти овако кличемо: Радуј се, небески житељу! Радуј се, јер стојиш пред престолом Једносушне Тројице! Радуј се, весеље анђела! Радуј се, сабеседниче светима Радуј се, истинити угодниче Божији! Радуј се, изабрани слуго Господњи! Радуј се, топли посредниче за све оне који призивају твоје име! Радуј се, учитељу и надо свих оних који те поштују! Радуј се, насићени благодаћу Божијом! Радуј се, напојени из Божанског извора! Радуј се, орошени потоком спаситељних суза! Радуј се, одевени одећом нетрулежности! Радуј се, преподобни оче Антоније, оснивачу пустињског монаштва! Кондак 13 О, преподобни оче наш Антоније Велики, који вечно живиш у незалазном дану Царства Христовог, умоли Владара свих да се избавимо од невоља, болова, и вечних мука, да би у векове певали Њему у Царству Његовоме: Алилуја! Овај кондак чита се три пута, а потом икос 1 и кондак 1 Молитва О, преподобни и богоносни оче наш Антоније, верујемо да ти стојећи пред престолом Пресвете Тројице имаш велику смелост у молитвама пред Свемилостивог Господа, Који свагда чује тебе, вернога слугу и угодника Свога. Због тога са скрушеношћу смирено прилазимо теби, светитељу Божији, немој престати да се за нас молиш Господу Богу, у Светој Тројици слављеном, да милостиво погледавши на нас, не допусти нам да пострадамо у гресима нашим, него да нас пале подигне, да подари исправљење лошем и јадном животу нашем, отимајући нас од надолазећих падова у грех, и да нам опрости све што сагрешисмо помислима,речима и делима од рођења до овога часа. Ти подвижниче врлине знаш немоћ и жалост садашњега времена, моли дакле,непрестано Христа Бога,да нас никада не остави од Његовог неисказаног милосрђа, него да нас сачува од искушења овога света, од ђаволских замки, од телесних пожуда, да добијемо од Њега тобом и све потребно за привремени живот, ослобођење од невоља и недаћа, и непопустљиво трпљење до краја. Измоли нам да у миру и покајању окончамо живот наш, да би несметано прешли са земље на небо, да се избавимо митарстава и злих ваздушних духова и вечних мука и да се удостојимо Царства Небескога са тобом и са свима светима који су угодили Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са Беспочетним Оцем Његовим и са Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим, сада и увек и у векове векова. Амин! По благослову архиепископа Херсонског и таврическог Јована Написали: архепископ Херсонски и Таврически Јован и Валентина Бершадскаја Акафист преподобному Антонию Великому,Херсон,2010. http://pravoslavie.ks.ua./ruric/akafisty/article/akafist/prepodobnomu-antoniyu-velikomu.htm http://boguslava.in.ua Превео са црквено-словенског језика протојереј Животије Милојевић https://www.pouke.org/forum/topic/21119-%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0/page-3#entry765965 https://www.pouke.org/forum/topic/18182-%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B8-%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%B4-%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%98/page-6#entry765966

Написано на црквено-словенском језику, дјело се заснива на писмима преподобног Силуана, који се подвизавао у руском Свето-Пантелејмоновом манастиру на Светој Гори. Арво Перт је православац, крштен као Ареф. На његово стваралаштво и лични поглед на свијет значајно је утицало познанство и комуникација са архимандритом Софронијем (Сахаровим), учеником и биографом преподобног Силуана. Антиципирајући дјело „Плач Адама“, композитор који сада живи у Берлину, казао је посјетиоцима концерта о томе какав је значај личност Адама имала за преподобног старца Силуана. Између осталог, он је истакао: „Адамово име је колективно, оно подразумијева како читаво човјечанство, тако и посебне индивидуе свих епоха и познатих вјероисповјести. Може се рећи да ми сви у себи носимо наслеђе Адама страдалника, који је предвидио људску трагедију и који је лично претрпио бол и дубоко очајање због губитка земаљског раја“. На концерту у Минхену су изведене и друге композиције: „Salve Regina”, „Trisagion”, „Alleluia-Tropus”, „Da Pacem Domino” и „Поклоничка пјесма“. Извор: Радио Светигора

Акатист преподобном Марону Пустињаку Сиријском (Слави се 27/14.фебруара) Кондак 1 Изабрани угодниче Христов и чудотворче, преподобни оче наш Мароне, приносимо ти похвалне песме ми који љубављу поштујемо твоје подвиге и напоре којим си угодио Богу, од Кога си примио дар исцељења болести. Пошто имаш смелост према Даваоцу здравља, ослободи нас од свих невоља и недаћа, да ти кличемо: Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха! Икос 1 Имао си анђелску нарав, преподобни оче, и као бестелесан проживео си непорочни живот на земљи, оставивши нам дивни пример духовнога савршенства, да подражавамо врлинама твојим и да ти овако певамо: Радуј се, јер си од младости свим срцем заволео јединога Господа! Радуј се, јер красоте овога света сматрао си у ништа! Радуј се, јер си постом и молитвеним бденијима укротио тело твоје! Радуј се, непорочни сасуде Божије благодати! Радуј се, стану Духа Светога украшени чистотом! Радуј се, човече духовних жеља! Радуј се, главо,освећена десницом Свевишњега! Радуј се, јер си омрзнуо ташти метеж света! Радуј се, висино богомислија! Радуј се, свето процветање Сиријске земље! Радуј се, красото и похвало Кирске Цркве! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и наставниче монаха! Кондак 2 Виде Господе душу твоју као добро обрађену, за доношење духовних плодова, преподобни, јер си управио мисао твоју на тражење јединога на потребу. Због љубави Христове оставио си свет и ослободивши се сваке привезаности за овај пролазни свет, отишао си у Кирску пустињу у Сирији Еуфратској на монашки подвиг, кличући Богу који те спасава: Алилуја! Кондак 2 Богопросвећеним разумом познао си таштину и непостојаност овога света, у њему се радост мења у жалост, весеље у неочекиване невоље. Стога си зажелео вечна добра, оче преподобни, и њих потраживши похитао си да одбациш земаљска добра и добровољним сиромаштвом подижеш нас да ти кличемо: Радуј се, љубитељу пустињске усамљености! Радуј се, љубитељу смирења и нестицања! Радуј се, савршени примеру истинскога самопожтвовања! Радуј се, свепосебно јављање монашког равноангелног житија! Радуј се, обрасцу вере и побожности! Радуј се, огледало трпељивога послушања! Радуј се, јер си стекао духовне сузе! Радуј се, јер си привременим плачем прибавио вечно блаженство! Радуј се, јер непрестаним молитвама побеђујеш вражије нападе! Радуј се, јер си бденијем и трудовима тело твоје покорио духу! Радуј се, јер си постом и уздржањем укротио страсти! Радуј се ,јер се увек опомињеш суда Божијег и вечних мука! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 3 Осењени и укрепљени силом Вишњега, у монаштву си постригао власи главе твоје, одбацио си мудровање тела, преподони, и као добар и искусан војник стекавши монашку власеницу као оклоп спасења, и наоружавши се непобедивим оружијем Крста Христовога, силно си ратовао против невидљивога непријатеља, ђавола. Дубоким смирењем побеђивао си његову гордост и непрестано си певао Господу: Алилуја! Икос 3 Размишљајући о савршеном одрицању од саблазни овога света, дошао си у сурову сиријску пустињу, пронашао си тамо високу планину, на којој беше идолски храм, кога посветивши Богу у њему си боравио, имајући небо за покривач и земљу као одар одмора, и старе кожне ризе као одело твога многонапаћенога тела твога, паљенога знојем и промрзло мразом, коме ниси допустио ни мало угађања, да не би надвладало тело над духом твојим, а које је љубављу горело према Господу .Због тога ти кличемо: Радуј се, јер си пустињу осветио подвигом твојим! Радуј се, јер си прошао суров пустињачки живот! Радуј се, јер си неућутним песмама славио Бога! Радуј се, јер си непрестно узносио молитве Господу! Радуј се, неизмогли испосниче,који се храниш пустињским биљем! Радуј се, нелицемерни трудољупче,који си омрзнуо ништавност! Радуј се, јер си носио похабане ризе! Рауј се, јер си напредовао у трпљењу и смирењу! Радуј се, јер си на земљи био раван анђелима! Радуј се, јер си презрео људску славу! Рауј се, јер си уништио замке фарисејску празну славу и гордост! Радуј се, јер си уништио високоумну душепропадљиву прелест (обману)! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 4 Бура искушења и демонских напада не могаше поколебати дом душе твоје, преподобни оче, јер је основан на тврдом камену вере у Христа и чуван трезвеноумљем,т рудовима и непрестаним молитвама, којима си непрестано ратовао са непријатељем рода људскога на месту старе владавине његове.Стога пошто си дошао у тихо пристаниште са хором искупљених у свету, који су победили свет, вапијеш Христу: Алилуја! Икос 4 Многи чувши за твој живот, оче Мароне, долажаху теби, неки да чују душекорисне поуке твоје, а неки да живе монашки са тобом у твоме пустињском манастиру.Ти си их све са љубвљу примао и руководио си правом стазом ка спасењу, да сви можемо клицати теби: Радуј се, правило истините вере! Радуј се, духовни обрасцу кротости! Радуј се, човече Божији,украшен проподобношћу (светошћу)! Радуј се, војнику Христов, који побеђујеш пукове невидљивих непријатеља! Радуј се, мудри странцу доњега света! Радуј се, достојни наследниче горњега света! Радуј се, добри и искусни подвижниче у вери! Радуј се, јер си се придружио хору великих пустиножитеља! Радуј се, богомудри началниче мноштва сиријских монаха! Радуј се, јер си многе душе уневестио Христу! Радуј се, јер си основао многе манастире рукама твојих ученика у Сиријским пустињама! Радуј се, велики авво многим оцима! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 5 Био си боговођена светиљка, јер си све водио путу Сунцу Правде – Христу, угодниче Божији, речју и примером светога твога живота,које је било посвећено на служење Богу и твојим ближњима. Због тога си наследио блаженство са светима и са њима вечно певаш похвалну песму Спаситељу Богу: Алилуја! Икос 5 Анђелски чинови видевши твоје равноангелно житије,богоблажени оче, дубину твога смирења, молитву, неодступност, чврстину уздржања и велику ревност духа твога за чистоту задивише се и прославише Човекољупца Бога, који укрепљује немоћну људску природу. Ми пак, прослављамо те и кличемо: Радуј се, пустињски светиониче, који си просветио Сиријску земљу светлошћу врлина твојих! Радуј се, дивни украсе монаха! Рауј се, миомирисни цвете пустињскога процветања! Радуј се, доброплодно дрво небескога засада! Радуј се, одевени светошћу и правдом! Радуј се, похвало свих врлина! Радуј се, јер си помазањем примио Духа Светога! Радуј се, освећени сасуде благодати Божије! Радуј се, добри и верни слуго Христов! Радуј се, истински слуго Господњи! Радуј се, јер си испунио заповести Господње и њима си научио ученике твоје! Радуј се, велики учитељу пустинољубивих монаха! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 6 Био си проповедник јеванђељских врлина братији твојој, преподобни оче Мароне, и духовна твоја чеда руководио си ка горњем Сиону, где је стан свих спасених милосрђем Христа Бога, који је дошао у свет да спасе пало човечанство и који је дао Своје спаситељне заповести за спасење свих, који Га слично теби, заволеше чистим срцем и навикоше да Му певају: Алилуја! Икос 6 Засијавши у пустињи твојој као богосветла свећа, оче наш Мароне, светлошћу добрих дела твојих озарио си душе и срца људи који су тражили од тебе да их упутиш на спасење: многи знађаху тебе равноангелнога животом и долажаху теби да чују од тебе речи вечнога живота. Теби, дакле, светом учитељу небеске истине, вршиоцу и наставнику и ми смирени узносимо ти похвалне песме: Радуј се, неућутни проповедниче Јеванђеља Христовога! Радуј се, равночасни чувару апостолских предања! Радуј се, јер си свете догмате Православља добро утврдио у души твојој! Радуј се, јер си Богу угодио правом вером и добрим делима! Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су пошли за тобом! Радуј се, јер си са њима као отац са децом узашао да примиш небеске почасти од Господа! Радуј се, јер ниси сакрио таланат теби дан од Свевишњега Владара! Радуј се, јер си много трговао са њима,на спасење душа наших! Радуј се, јер твојим учењем грешници покајањем угодише Богу! Радуј се, јер твојим упућивањем заблудели пронађоше прави пут спасења! Радуј се, јер си ближње твоје искрено заволео! Радуј се, јер си усрдно послужио њиховом духовном спасењу! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 7 Имао си једину жељу, преподобни оче, да угодиш Богу и да побожно послужиш духовном спасењу твојих ближњих, и зато свети манастир твој постаде мирно пристаниште свакоме човеку мученог таласима животнога мора. Ти си пак, као добри крманош, све ученике твоје и све оне који су дошли теби упућивао речју и примером твојим, побегао си од света и сујете његове, срцем и устима неућутно си узглашавао Богу: Алилуја! Икос 7 Засијао си као нова звезда на тврђави Цркве Христове, богоблажени оче, у пустињи у почетку монашкога подвига сам си боравио у молитвама, посту и непрестаном раду, који виде Свевидац Господе, сабра код тебе паству инока и пустинољубаца, који желе да живе са тобом и да се назидавају од тебе на спасење и тамо, усред разрушене владавине старога кваритеља (мрзитеља) народа основао си насеље јединоме истинитоме Богу, свој манастир, као духовно процветали крин у пустињи. Због тога те прослављамо овим доличним песмама: Радуј се, преподобни, светло украшени светошћу и чистотом! Радуј се, богоносни, обдарени божанским даровима са висине! Радуј се, добри пастиру тобом сабранога стада разумних оваца! Радуј се, јер си непроходну пустињу радом твојом претворио у духовни виноград! Радуј се, јер си сва страховања и привиђања вражија посрамио молитвама твојим! Радуј се, сиромашни духом, који си многе обогатио! Радуј се, украсе испосника! Радуј се, пресветла звездо у мноштву преподобних! Радуј се, јер си заволео узан и тежак пут више од широког! Радуј се, јер си уздржањем умртвио све страсти! Радуј се, јер си пре смрти твоје био мртав греху! Радуј се, јер си тело твоје мудро покорио духу! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 8 Необично и преславно чудо види се на свима који прилазе теби, оче наш Мароне, јер дивно те прослави Господ од Кога си примио дар да изгониш демоне, лечиш болесне, тешиш жалосне, умекшаваш одрвенела срца људи,да би сви певали са тобом Господу који чини чуда: Алилуја! Икос 8 Све твоје, преблажени и богоносни оче, старање и сва брига твоја беше да се непрестано супростављаш свезлобном непријатељу хришћанскога народа,и његову горду злобу газиш дивним оружијем смирења, поста и безстрашћа, труда (напора), непрестаним молитвама са приклањањем колена (великим метанијама) и покајним сузама, и свим овим стекавши победу на непријатеља, стекао си од Господа дар да свима узнемираванима од злога помажеш. Помози дакле, и нама, оче преподобни, да се твојим молитвама одупремо вражијим искушењима,и да подражавамо теби у побеђивању наших страсти, и да ти кличемо: Радуј се, јер си смирењем уништио душепропадљиву гордост! Радуј се, јер си кротошћу угасио пламен гнева у себи! Радуј се, јер си уздражањем и бдењем целомудрено сачувао душу и тело твоје! Радуј се, уништитељу ђаволске гордости! Радуј се, прогонитељу бесова! Радуј се, јер си уништио силу вражију! Радуј се, јер си узнапредовао у сили Божијој! Радуј се, изобличитељу лажи лукавога! Радуј се, посрамитељу бесовске прелести (обмане)! Радуј се, јер си примио власт над нечистим духовима! Радуј се, јер тобом гоњени, они из држаних њима брзо беже! Радуј се, јер побеснели теби привођени, одлазе од тебе здрави и разумни! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 9 Свима који долазише теби ради молитве и благослова, преподобни оче, дивно је било да те виде како у старој и многодотрајалој кожној мантији ходаш и веома сиромашно под дрветом или у дане болести у пећини боравиш, све богате и сиромашне, велможе и просте, исто си примао са љубављу и свакоме си казао поуку на душевну корист. Смирено те молимо, и нама који ти прилазимо у данима невоља, искушења, незнања и сумњи кажи реч утехе, упућивања и бодрости, да би заштитом твојом певали Господу који нам чини чуда: Алилуја! Икос 9 Многоречите говорнике си превазишао, преподобни оче, благодатним помазањем речи твојих, којим си грешне приводио на покајање, укрепљавао си оне који се подвизавају у врлини и свима си показивао спаситељни пут према Христу.По њему си и сам непоколебљиво ишао до твога блаженога краја, достојан да ти узносимо овакве похвале: Радуј се, неугасиви свећњаку Сиријске ПравославнеЦркве! Радуј се, ер си у целој Православној Цркви поштван одавно ко посебни исцелитељ! Радуј се ,јер си у данима живота твога на земљи био прослављен од незнабожаца! Радуј се, увек утехо хришћанском народу! Радуј се, јер си онима који те воле и поштују заступник здравља душама и телима! Радуј се, грађанине пустиње, који си градове и села испунио славом твојих подвига! Радуј се, маслино Божијега благослова, који њеним плодовим храниш верне! Радуј се, јер си привео Христу ученике твоје који су успели у врлинама! Радуј се, јер животом и учењем твојим припремаш Господу савршене подвижнике! Радуј се, добри и искусни војводо монашкога пука! Радуј се, предивни руководитељу пустиножитеља! Радуј се, дани заштитниче овоме храму посвећеном твоме имену! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 10 Желећи спасити многе који прилазе теби, не само оне који хоће да буду монаси са тобом, милостиво си давао руку помоћи, али и са разним светским делима обремењене и притешњене разним невољама и недаћама тако си тешио као што родитељ теши децу своју која су у невољама,жалостима и болестима, дарујући им олакшање својим старањем и отачком љубављу си олакшавао терет невоља.Због таквога твога доброчинства био си поштован и од нечастивих безбожника, преподобни,а верни пак, помагани тобом благодарно певају Богу: Алилуја! Икос 10 Молитве твоје беху тврђава, бедем и заштита, свети чудотворче, свима који са вером долажаху теби са сваком бригом јер због твоје срдачне чистоте дарова се од Бога теби духовна сила да исцељујеш болесне, помажеш оне који су у невољама, и теби је јављено да славиш величину Божију ближњима и даљњима,и певамо ти овако: Радуј се, сасуде, који точиш уље Божијега милосрсђа! Радуј се, живоносни источниче (изворе) који нам изливаш реке исцељења! Радуј се, брзи установитељу здравља онима који леже у болестима! Радуј се, исцелитељу свих болести, а највише дрхтавице и грознице! Радуј се, јер дајеш задравље згрченима и сакатима! Радуј се, утешитељу ожалошћених! Радуј се, брзи на помоћи невољнима! Радуј се, добросрдачни укрепитељу одузетих! Радуј се, бесплатни лекару душевних и телесних болести! Радуј се, лекару свих који ти прилазе са вером! Радуј се, чинитељу многих дивних чудеса! Радуј се, јер си се удостојио да примиш обиље благодати Божије! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болесних и учитељу монаха! Кондак 11 Приносимо свеумилне песме Светој Тројици при исходу твоме, преподобни оче наш Мароне, и као зрела пшеница у време жетве пројављујући у краткој али тешкој предсмртној болести и немоћи тела, и силу духа твога,благим крајем преселио си се од земље у небеска насеља да примиш награду из руку праведнога Даваоца плате Христа, који постави душу твоју са дусима светих, који неућутно певају пред престолом славе Његову победну песму: Алилуја! Икос 11 Јавио си се светлоносна светиљка благодати Божије, осветљавајући Сиријску земљу, преподобни оче, духовним сијањем подвига и чудеса си просветио пустињу и у њој си основао многе манастире ова твоја духовна светлост побуди аријереја Кирске цркве да те почаствује као знаменитог и поштованог авву благодаћу свештенства због славе Цркве Христове.Ако се и ожалостио дух твој, ужасавајући се због овога високог дара, ипак си постао послушан архијереју и примио си благодат свештенства, подижући да сви једнодушно певају теби: Радуј се, јер си место испрљано многобожачким идолослужењским приносима осветио вршењем бескрвне евхаристијске жртве! Радуј се, достојни вршитељу ове Божанске литургијске жртве! Радуј се, побожни служитељу олтара Господњег! Радуј се, преподобни, јер си руке твоје са великом смелошћу подизао ка Господу! Радуј се, јер си најтоплоје молитве из чистога срца узносио пред престолом Сведржитеља! Радуј се, миомирна главо миром свештенства! Радуј се, добри и искусни вођо духовних војника! Радуј се, запаљена свећо у молитвама Богу! Радуј се, маслинокоја точиш уље милости Божијих свеумилним молитвама твојим! Радуј се, чашо која појиш жедне утехе и исцељења! Радуј се, облагодаћени даром чудотворства! Радуј се, благодатно богодаровано исцељење тела наших и благопријатна заштито душа наших! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 12 Знајући благодат дану ти од Бога, радосно спомињемо твоје име, преподобни оче наш Мароне, и са топлим усрђем прилазимо твојој свечасној икони, прослављеној даром чињења чуда од Господа, приљежно молећи се: подари исцељење свима болеснима, Најпре онима који страдају од дрхтавице и гознице, који са вером теби прилазе, избави све нас од свих невоља и недаћа да би певали Богу: Алилуја! Икос 12 Опевајући славну кончину твоју, дође ка гробу твоме скуп монаха и мноштво верника и са побожношћу подигоше свете мошти твоје, и узнесоше их у оближње село где је најзад био сазидан велики и прекрасни храм у име твоје. У њему беху и положене многоисцелитељне мошти твоје.И ми молећи се у овом храму посвећеном твоме имену стојећи пред исцелитељском иконом твојом и честицом светих моштију твојих,која миомиришу,приљежно те молимо:услиши нас који увек молимо твоју заштиту за ожалошћене,болесне и страдалнике,који теби певају: Радуј се, испуњени даром чудеса исцељења! Радуј се, олакшање ожалошћених! Радуј се, лекару болесних! Радуј се, неисказано реко милосрђа и сажаљења! Радуј се, обилно пројављење љубави и састрадавања! Радуј се, богодаровани лекару тела наших! Радуј се, пријатна заштито душа наших! Радуј се, добри наш наставниче! Радуј се, силни посредниче за спасење нас грешних! Радуј се, добродушни помоћниче свих који побожно врше спомен твој! Радуј се, брзи наш исцелитељу! Радуј се, топли наш заштитниче! Радуј се, Мароне пустињаку, лекару болних и учитељу монаха! Кондак 13 О, преподобни и богоносни оче наш Мароне чудотворче, прими ове похвалне песме од нас недостојних које ти умиљењу приносимо, и немој престати да се молиш за све болесне и ожалошћене који са вером прилазе твојој заштити, и подари свима нама твојим богопријатним молитвама све потребно у овом животу и корисно за вечно спасење и удостој да заједно са тобом у Царству Небеском непрестано певамо Богу:Алилуја! Овај кондак чита се три пута, потом икос 1 и кондак 1 Молитва преподобном Марону Пустињаку О љубљена и свештена главо, преподобни и богоносни оче наш Мароне, милостиво погледај са висине на нас грешне и моли се милостивом и милосрдном Владару свих добара Богу за очување земље наше. Буди молитвеник за нас грешне и пред страшним Господом Саваотом рашири часне руке овога часа, и од Њега измоли милост и милосрђе и прими нас у своје посредништво и заштиту, сачувај нас од свих невоља и опаких болести,и ослободи од свих страсти и од несносних и неутешних грозница и дрхтавица[1], молитвама твојим избави нас од напада злих духова, сачувај од видљивих и невидљивих непријатеља и измоли опроштај сагрешења наших,и милостиво представи нас спашене Христу, и удостој нас да у дан Страшнога Суда радосно станемо пред лицем неисказане славе Његове, и да чујемо милостиви позив од Њега у Царство Небеском, и удостој нас да у неисказаној радости видимо преславну доброту лица Његовог, благодаћу и човекољубљем Господа Бога и Спаса нешега Исуса Христа, јер је моћ Његова благословена и препрослављена са Беспочетним Оцем Његовим и Пресветим и Благим и Животворним Духом Његовим,сада и увек и у векове векова.Амин! Акафист преподобному Марону Пустыннику Сирийскому http://www.st-maron.ru./akafist.html са црквенословенског језика превео протонамесник Животије Милојевић [1] Висока температура,врућица