Jump to content

Претражи Живе Речи Утехе

Showing results for tags '125'.

  • Search By Tags

    Тагове одвојите запетама
  • Search By Author

Content Type


Форуми

  • Форум само за чланове ЖРУ
  • Братски Састанак
    • Братски Састанак
  • Студентски форум ПБФ
    • Студентски форум
  • Питајте
    • Разговори
    • ЖРУ саветовалиште
  • Црква
    • Српска Православна Црква
    • Духовни живот наше Свете Цркве
    • Остале Помесне Цркве
    • Литургија и свет око нас
    • Свето Писмо
    • Најаве, промоције
    • Црква на друштвеним и интернет мрежама (social network)
  • Дијалог Цркве са свима
    • Унутарправославни дијалог
    • Međureligijski i međukonfesionalni dijalog (opšte teme)
    • Dijalog sa braćom rimokatolicima
    • Dijalog sa braćom protestantima
    • Dijalog sa bračom muslimanima
    • Хришћанство ван православља
    • Дијалог са атеистима
  • Друштво
    • Друштво
    • Брак, породица
  • Наука и уметност
    • Уметност
    • Науке
    • Ваздухопловство
  • Discussions, Дискусии
  • Разно
    • Женски кутак
    • Наш форум
    • Компјутери
  • Странице, групе и квизови
    • Странице и групе (затворене)
    • Knjige-Odahviingova Grupa
    • Ходочашћа
    • Носталгија
    • Верско добротворно старатељство
    • Аудио билбиотека - Наша билиотека
  • Форум вероучитеља
    • Настава
  • Православна берза
    • Продаја и куповина половних књига
    • Поклањамо!
    • Продаја православних икона, бројаница и других црквених реликвија
    • Продаја и куповина нових књига
  • Православно црквено појање са правилом
    • Византијско појање
    • Богослужења, општи појмови, теорија
    • Литургија(е), учење појања и правило
    • Вечерње
    • Јутрење
    • Великопосно богослужење
    • Остала богослужње, молитвословља...
  • Поуке.орг пројекти
    • Poetry...spelling God in plain English
    • Вибер страница Православље Online - придружите се
    • Дискусии на русском языке
    • КАНА - Упозванање ради хришћанског брака
    • Свето Писмо са преводима и упоредним местима
    • Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани
  • Informacione Tehnologije's Alati za dizajn
  • Informacione Tehnologije's Vesti i događaji u vezi IT
  • Informacione Tehnologije's Alati za razvijanje software-a
  • Informacione Tehnologije's 8-bit
  • Društvo mrtvih ateista's Ja bih za njih otvorio jedan klub... ;)
  • Društvo mrtvih ateista's A vi kako te?
  • Društvo mrtvih ateista's Ozbiljne teme
  • Klub umetnika's Naši radovi
  • ЕјчЕн's Како, бре...
  • Књижевни клуб "Поуке"'s Добродошли у Књижевни клуб "Поуке"
  • Поклон књига ПОУКА - сваки дан's Како дарујемо књиге?
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Договори
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Опште теме
  • Клуб члановa са Вибер групе Поуке.орг's Нови чланови Вибер групе, представљање
  • Правнички клуб "Живо Право Утехе"'s Теме
  • Astronomija's Crne Rupe
  • Astronomija's Sunčevi sistemi
  • Astronomija's Oprema za astronomiju
  • Astronomija's Galaksije
  • Astronomija's Muzika
  • Astronomija's Nebule
  • Astronomija's Sunčev sistem
  • Пољопривредници's Воћарство
  • Пољопривредници's Баштованство
  • Пољопривредници's Пчеларство
  • Пољопривредници's Живот на селу
  • Пољопривредници's Свашта нешто :) Можда занимљиво
  • Kokice's Horror
  • Kokice's Dokumentarac
  • Kokice's Sci-Fi
  • Kokice's Triler
  • Kokice's Drama
  • Kokice's Legacy
  • Kokice's Akcija
  • Kokice's Komedija
  • Живе Речи (емисије и дружења)'s Теме

Категорије

  • Вести из Србије
    • Актуелне вести из земље
    • Друштво
    • Култура
    • Спорт
    • Наша дијаспора
    • Остале некатегорисане вести
  • Вести из Цркве
    • Вести из Архиепископије
    • Вести из Епархија
    • Вести из Православних помесних Цркава
    • Вести са Косова и Метохије
    • Вести из Архиепископије охридске
    • Остале вести из Цркве
  • Најновији текстови
    • Поучни
    • Теолошки
    • Песме
    • Некатегорисани текстови
  • Вести из региона
  • Вести из света
  • Вести из осталих цркава
  • Вести из верских заједница
  • Остале некатегорисане вести
  • Аналитика

Прикажи резулте из

Прикажи резултате који садрже


По датуму

  • Start

    End


Последње измене

  • Start

    End


Filter by number of...

Joined

  • Start

    End


Group


Website URL


Facebook


Skype


Twitter


Instagram


Yahoo


Crkva.net


Локација :


Интересовање :

  1. Најстарија српска православна црква у Северној Америци, црква Светога Саве у калифорнијском граду Џексону, свечано је прославила своју 125-годишњицу од 18. до 20. октобра 2019. лета Господњег. Обележавање јубилеја почело је у главној јавној библиотеци града Џексона и округа Амадор, где су свештенство и парохијани светосавске цркве подарили књиге које представљају ДНК српске заједнице: Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, Српско православно наслеђе у Америци, Житија Светог Мардарија Либертивилског и Севастијана Џексонског, Сви путеви воде у Џексон (о историји и значају српске заједнице у Џексону) и Иконе цркве Светог Саве (са историјом парохије и објашњењем живописа). Следећа локација била је Музеј округа Амадор, где је приказана изложба са дивно илустрованим панелима о 800 година Српске Православне Цркве, које је припремио протођакон Јован Аничић из Источноамеричке епархије, као и о 125 година џексонске парохије, које је припремио Лазар Лери Ангиер. Два панела која говоре о оснивању цркве Светог Саве, њеном живопису и богослужењу, као и о Светом Сави и Светом Севастијану, остаће трајно власништво Музеја, као део његове сталне поставке. У посебној просторији Музеја, присутни су имали прилике да виде модел рудника злата Кенеди и симулацију његовог рада. Уследила је вечера у парохијском дому, уз обраћање хирурга Стефана Кмезића, једног од тројице представника породице Светога Севастијана Дабовића из Боке Которске, и уз звук гусала и пој Бојане Пековић, a који су сви ради светковине из Европе и старога краја допутовали у Џексон. Такође, приказанa је и кратка верзија новог документарног филма Драгана Маринковића и Бориса Гортинског о џексонској светосавској и светосевастијановској заједници. У суботу је програм настављен испред најстаријег џексонског Националног хотела, где су се џексонски градоначелник г. Боб Стимпсон и џексонски парох Марко Бојовић обратили присутнима изражавајући радост и благодарност за међусобну подршку и доприносе, а градоначелник је у име града поводом значајног јубилеја подарио цркви Светог Саве велику заставу града Џексона, на којој се налазе и поменути хотел и поменута црква. Локални школски парадни оркестар је интонирао америчку химну, а затим и мелодију Ужичког кола, уз коју су чланови Фолклорног друштва Младост из Сан Франциска одиграли коло испред хотела и поред најпосећеније пекаре у граду, која је у власништву српске породице Живановић. Са тог места, као и пре 125 година, како сведочи архив градских дневних новина, пошла је свечана поворка централном Главном улицом Џексона, уз звуке Марша на Дрину. Предводио је Срђан Дабовић, праунук Светог Севастијана, који је носио литијски крст, а за њим нова, велика и прелепа икона Светог Севастијана, коју су у част јубилеја донели Срђан, Стефан и њихов пријатељ Марко Кљајевић. За њима су ишле црквене заставе, иконе, јеванђеље, америчка национална застава, заставе Српске Цркве и народа, историјска застава црногорског краља Николе, коју је он послао на дар џексонској парохији, као и новодобијена застава града Џексона. У литији је учествовало шест свештеника (од којих тројица из Севастијановог родног Сан Франциска: Душан Буњевић, Слободан Јовић и Ђурица Гордић, свештеник руске цркве Џејмс Стил, чији је епископ Николај освештао цркву, свештеник српске мисионарске парохије са севера Калифорније Џорџ Елиот и парох џексонски), тројица ђакона, градоначелник и председница градске владе, председник Парохијског савета са црно-белом фотографијом оснивача цркве, председница Кола српских сестара са иконом заштитнице Кола, Свете Петке, парохијани са иконама својих крсних слава, омладина у српским народним ношњама, малишани са фотографијама својим преминулих предака који су уткали себе у историју џексонске парохије. Код Ватрогасног дома литија је застала ради јектеније и многолетија за парохију, град и крај и све оне који су у јавној служби. Уз звуке гајди и добоша, поворка је пристигла до црквеног имања, где је парадни оркестар одсвирао химну Боже правде, а затим још једно коло, које су опет заиграли омладинци. Затим су два члана породице Дабовић из Боке преузели икону њиховог прадеде стрица Севастијана из кола у којима је вожена, и уз звуке гајди и васкршње песме Светог владике Николаја „Људи ликујте“ кренули кроз гробље ка улазу у цркву, где су икону Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског предали свештиницима Џексона и Сан Франциска. Са степеница цркве, свима присутнима се обратио Срђан Дабовић. Његова породица подарила је предивну икону, рад београдског иконописца Јелене Хинић, али и трон од буковог дрвета, који је израдио локални дуборезац, амерички православац, Пол Скип Шарп. Срђан је уједно позвао све да дођу у Сасовиће, Херцег Нови и Боку у јуну наредне године, када ће бити установљено и летње празновање Светог Севастијана. Затим је икона унешена у цркву, па кроз царске двери у олтар, а литија завршена поменом за све осниваче цркве и сахрањене на црквеног гробљу, као и музиком гајди и песмом деце, омладинаца и свих присутних – Људи, ликујте. Програм је настављен тамо одакле је све и почело, у руднику, а сада Музеју рудника злата Кенеди. Најпре су двојица малишана, Богдан и Милош, потомци рудара Саве Вуковића и Михаила Бакоча, открили и поставили спомен плочу, у част рудара који су основали цркву. Затим је програм настављен уз ручак, фолклорне игре, звуке уживо гусала и гајди, бројне игре за децу и обиласке музеја. У току програма у руднику, придружио се и Епископ западноамерички Максим. После поподневног одмора, људи су почели из разних крајева да пристижу у цркву Светог Саве већ око пет часова, а вечерња је почела у шест. Пред њен почетак, владика Максим и умировљени џексонски прота Стеван Тумбаш увели су нову икону Светог Севастијана из олтара у трон. На крају дивне службе, народ који је у потпуности испунио свеже рестаурирану џексонску цркву, са великим усхићењем прилазио је новој икони и моштима џексонског светитеља. У Мисији Светог Саве, недалеко од цркве, послужена је вечера са целовечерњим дружењем уз музику групе „Србија“ из Аризоне и народна кола. Врхунац прославе била је, наравно, света Литургија којом је началствовао епископ Максим, уз саслуживање четворице свештеника (Стеван Тумбаш, Вилијам Виер, Џорџ Елиот и Марко Бојовић) и џексонског ђакона Драгана Стојановића. Умировљени прота Душан Буњевић и протођакон Трива Павлов били су молитвено присутни. После читања светог Јеванђеља беседио је владика Максим. Света Литургија крунисана је светим причешћем, којем је приступио велики број верног народа. Свечани ручак одржан је у великој и са укусом уређеној сали Мисије Светог Саве. Богат програм садржао је сажете и језгровите говоре шесторице говорника, представника парохијана који нису српског етничког порекла али су свесрдно прихваћени и свесрдно пришли заједници: г. Ричарда Бродерсона, представника Срба чији су преци били рудари и оснивачи цркве, г. Ричарда Воте, представника породице Дабовић из Боке Которске, г. Марка Кљајевића, умировљених парохијских ђакона и свештеника Триве Павлова и Стевана Тумбаша, и коначно владике Максима. Говори су одисали благодарношћу, топлином, радошћу и оптимизмом. У музичком делу програма учешће је најпре узео локални средњошколски, веома талентовани џез бенд, као израз испреплетаности идентитета града и цркве, и жељи да се представи оно најбоље што они имају да понуде. У два наврата, сплетом народних игара, наступило је фолклорно друштво „Младост“. Попадија Биљана Бојовић и Маријел Петричевић појале су богомољачке песме у част рудара који су својом жртвеном љубављу подигли џексонску белу цркву, а трио „Златан вез“ (клавир: Горјана Зекић, кларинет: Милун Досковић, виолончело: Биљана Бојовић) извео је колаж народних песама. Бојана Пековић, веома талентована млада гусларка и студенткиња престижне музичке академије у Финској, дошла је из Европе да узме учешћа у прослави џексонског јубилеја у част оснивача цркве који су дошли из Херцеговине и Црне Горе, где се гусларска музика посебно цени и негује. У Џексону је по први пут извела две песме: једну посвећену џексонској Цркви Светог Саве и другу, део народне песме Зидање Раванице, на енглеском језику. На крају свог наступа, уз пратњу виолончела, извела је и песму посвећену Светоме Сави. Музички програм је окончан звуцима гајди Џона Елиота, коме су се у последњој песми, Људи, ликујте, још једном изведеној, о Празнику над празницима, светлом Васкрсењу Христовом, чијом „силом познајемо смисао и циљ свег стварања“, придружили сви остали музичари, фолклорни играчи, деца и омладина. Примивши на дар циглу, која је пронађена током радова испод цркве, каквом је црква и играђена 1894. године, а за коју су за ову прилику причвршћена два спомен новчића, са лицем и наличјем урађеним у спомен 125 година џексонске парохије и 800 година светосавске Цркве, владика Максим је у завршном говору позвао верне да се угледају на свети пример Светога Севастијана и његову скромност, смирење, дарежљивост, стрпљење, истрајност, благост и љубав. На самоме крају, благословио је све присутне, а благочестиви народ испуњен благодаћу Духа Светога почео се разилазити у миру и радости, узвикујући још једном поздрав којим Џексонци воле да окончају све своје прославе: Живео Џексон! Извор: Инфо-служба СПЦ
  2. На Светог Илију, 2. авуста 2018. године навршиће се 125 година од доношења Уредбе o устројству војске на исти дан 1893. године, којом је, фактички, ваздухопловство уведено у српску војску. Тај велики јубилеј је још једна потврда да је Србија пратила развој ваздухопловства у свету, и у том цивилизацијском процесу, била међу водећима. Пред крај XIX века у Краљевини Србији вршене су реформе војске са циљем да се изгради модерна армија - савремена оружана сила способна да брани стечену слободу и националне интересе. На основу Закона о устројству војске од 1. новембра 1886. године (ФЂ 8445, са изменама и допунама од 15. априла 1890. године (ФЂ 2343), који је допуњен и 20. децембра 1893. године (ФЂ 8852), 2. августа 1893. године донета је Уредба са потписом министра војног ђенерала Саве Грујића, чији почетак гласи (Објављена у Службеном војном листу органу и издању војног министарства Краљевине Србије број 32 и 33. у Београду, 5. августа 1893. године, страна 890): „Александар I по милости Божијој и вољи народној Краљ Србије, на предлог Нашег војног министра, а на основу члана 46. и 196. Устава и члана 7. закона о устројству војске наређујемо да се у УРЕДБИ О ФОРМАЦИЈИ ЦЕЛОКУПНЕ ВОЈСКЕ учине ове измене: ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ...“ (даље се наводе измене и допуне по члановима уредбе). Тако се у члану 6. наводи колико пукова и батаљона дају дивизије редовне војске I и II позива народне војске. „Свих пет дивиз. области укупно дају дакле 20 пукова=80 батаљона активних за редовну војску и толико исто за I позив народне војске, а 15 пукова=60 батаљона за II позив народне војске.“ (укупно 55 пукова, 220 батаљона) У члану 23. „4. Код инџинирије", да се дода: На крају четвртог става: „По могућству образоваће се у свакој дивизији још и в а з д у х о п л о в с к а и велосипедска оделења из кадрова, који ће се још у миру тим службама овучавати.“ Наведена реченица има историјски значај за српско војно ваздухопловоство, јер је визионарска и показује ширину програма модернизације војске, која обухвата све сегменте модерне војне силе и модерних система оружја, а управо у то време ваздухоплови (балони и дирижабли) уводе се у наоружање армија водећих држава Европе и света (Француска, Русија, Аустроугарска, Немачка, Велика Британија, Италија, САД и друге). Тај став је визионарски и програмски. Можда са дистанце садашњице делује да је сама та идеја била неважна и, бар за Србију, неостварива. Но свако ко би тако помислио прави грешку. То је била велика идеја. Тачно је да се она споро остваривала, што је за тадашње услове било, на неки начин, и нормално, али је она за непуну деценију остварена. Наиме, од почетка 1901, до краја 1902. године, капетан Коста Милетић је завршио школу у Русији и постао пилот балона (аеронаут), инжењер за конструкције балона, стручњак за организацију ваздухопловних јединица и станица голубије поште и ваздухопловну метеорологију. Претежно су објективни услови успоравали остварење идеје и програма увођења ваздухопловства у српску војску, недостатак новца, пре свега. Станице голубије поште су формиране 1908. године, балони су набављени 1909. године, а авијација је стасала 1912. године, када је и формирана Ваздухопловна команда, а ваздухопловство добило физионимоју са свим сегментима новог рода војске. Наведени став у Уредби није стављен случајно, резултат је промишљања развоја војне технике и њеног утицаја на организацију војске и ратну вештину. У то време Србија је, након ослободилачких ратова хватала корак са Европом и светом по свим питањима, па и по питању војске. Млади и школовани српски официри жељни нових знања жудно су пратили догађања на европској и светској ваздухопловној сцени. А тамо су догађања била епохална, врло близу је било решење слободног лета справом тежом од ваздуха, а справе лакше од ваздуха – балони и дирижабли, коришћени су у све већој мери за научне, привредне и посебно за војне потребе. Осмишљавајући будући развој српске војске прогресивни, образовани и вредни официри су видели да и Србији следи увођење ваздухопловне компоненте, недостајала су само већа искуства, материјална средства, кадрови и нормативна решења. Наведеном уребом ударен је темељ и даље се процес одвијао логичним током, без обзира што за нас, са ове дистанце то изгледа споро. Сигурно, том процесу немерљив допринос дао је Коста Милетић, као и његове колеге из Инжењеријско-техничког одељења Главног Ђенералштаба и Министарства војног. Приликом утврђивања стратегије неговања спрске ваздухопловне историје и традиција, 1993. године, други август 1893. године предлаган је за дан вида РВ и ПВО, а касније је усвојено да то буде Дан рода авијације. Са поносом обележавамо тај дан као ваздухопловну славу и потврду да је Србија сво време била на путу изградње ваздухопловства крило уз крило са Европом и светом. Слава српским авијатичарима. Златомир Грујић Текст је део рукописа за књигу „Српски аеронаут“ посвећену пуковнику Кости Милетићу, првом ваздухопловцу и првом команданту српског ваздухопловства.
×
×
  • Креирај ново...