Претражи Живе Речи Утехе

Најстарија српска православна црква у Северној Америци, црква Светога Саве у калифорнијском граду Џексону, свечано је прославила своју 125-годишњицу од 18. до 20. октобра 2019. лета Господњег. Обележавање јубилеја почело је у главној јавној библиотеци града Џексона и округа Амадор, где су свештенство и парохијани светосавске цркве подарили књиге које представљају ДНК српске заједнице: Хришћанско наслеђе Косова и Метохије, Српско православно наслеђе у Америци, Житија Светог Мардарија Либертивилског и Севастијана Џексонског, Сви путеви воде у Џексон (о историји и значају српске заједнице у Џексону) и Иконе цркве Светог Саве (са историјом парохије и објашњењем живописа). Следећа локација била је Музеј округа Амадор, где је приказана изложба са дивно илустрованим панелима о 800 година Српске Православне Цркве, које је припремио протођакон Јован Аничић из Источноамеричке епархије, као и о 125 година џексонске парохије, које је припремио Лазар Лери Ангиер. Два панела која говоре о оснивању цркве Светог Саве, њеном живопису и богослужењу, као и о Светом Сави и Светом Севастијану, остаће трајно власништво Музеја, као део његове сталне поставке. У посебној просторији Музеја, присутни су имали прилике да виде модел рудника злата Кенеди и симулацију његовог рада. Уследила је вечера у парохијском дому, уз обраћање хирурга Стефана Кмезића, једног од тројице представника породице Светога Севастијана Дабовића из Боке Которске, и уз звук гусала и пој Бојане Пековић, a који су сви ради светковине из Европе и старога краја допутовали у Џексон. Такође, приказанa је и кратка верзија новог документарног филма Драгана Маринковића и Бориса Гортинског о џексонској светосавској и светосевастијановској заједници. У суботу је програм настављен испред најстаријег џексонског Националног хотела, где су се џексонски градоначелник г. Боб Стимпсон и џексонски парох Марко Бојовић обратили присутнима изражавајући радост и благодарност за међусобну подршку и доприносе, а градоначелник је у име града поводом значајног јубилеја подарио цркви Светог Саве велику заставу града Џексона, на којој се налазе и поменути хотел и поменута црква. Локални школски парадни оркестар је интонирао америчку химну, а затим и мелодију Ужичког кола, уз коју су чланови Фолклорног друштва Младост из Сан Франциска одиграли коло испред хотела и поред најпосећеније пекаре у граду, која је у власништву српске породице Живановић. Са тог места, као и пре 125 година, како сведочи архив градских дневних новина, пошла је свечана поворка централном Главном улицом Џексона, уз звуке Марша на Дрину. Предводио је Срђан Дабовић, праунук Светог Севастијана, који је носио литијски крст, а за њим нова, велика и прелепа икона Светог Севастијана, коју су у част јубилеја донели Срђан, Стефан и њихов пријатељ Марко Кљајевић. За њима су ишле црквене заставе, иконе, јеванђеље, америчка национална застава, заставе Српске Цркве и народа, историјска застава црногорског краља Николе, коју је он послао на дар џексонској парохији, као и новодобијена застава града Џексона. У литији је учествовало шест свештеника (од којих тројица из Севастијановог родног Сан Франциска: Душан Буњевић, Слободан Јовић и Ђурица Гордић, свештеник руске цркве Џејмс Стил, чији је епископ Николај освештао цркву, свештеник српске мисионарске парохије са севера Калифорније Џорџ Елиот и парох џексонски), тројица ђакона, градоначелник и председница градске владе, председник Парохијског савета са црно-белом фотографијом оснивача цркве, председница Кола српских сестара са иконом заштитнице Кола, Свете Петке, парохијани са иконама својих крсних слава, омладина у српским народним ношњама, малишани са фотографијама својим преминулих предака који су уткали себе у историју џексонске парохије. Код Ватрогасног дома литија је застала ради јектеније и многолетија за парохију, град и крај и све оне који су у јавној служби. Уз звуке гајди и добоша, поворка је пристигла до црквеног имања, где је парадни оркестар одсвирао химну Боже правде, а затим још једно коло, које су опет заиграли омладинци. Затим су два члана породице Дабовић из Боке преузели икону њиховог прадеде стрица Севастијана из кола у којима је вожена, и уз звуке гајди и васкршње песме Светог владике Николаја „Људи ликујте“ кренули кроз гробље ка улазу у цркву, где су икону Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског предали свештиницима Џексона и Сан Франциска. Са степеница цркве, свима присутнима се обратио Срђан Дабовић. Његова породица подарила је предивну икону, рад београдског иконописца Јелене Хинић, али и трон од буковог дрвета, који је израдио локални дуборезац, амерички православац, Пол Скип Шарп. Срђан је уједно позвао све да дођу у Сасовиће, Херцег Нови и Боку у јуну наредне године, када ће бити установљено и летње празновање Светог Севастијана. Затим је икона унешена у цркву, па кроз царске двери у олтар, а литија завршена поменом за све осниваче цркве и сахрањене на црквеног гробљу, као и музиком гајди и песмом деце, омладинаца и свих присутних – Људи, ликујте. Програм је настављен тамо одакле је све и почело, у руднику, а сада Музеју рудника злата Кенеди. Најпре су двојица малишана, Богдан и Милош, потомци рудара Саве Вуковића и Михаила Бакоча, открили и поставили спомен плочу, у част рудара који су основали цркву. Затим је програм настављен уз ручак, фолклорне игре, звуке уживо гусала и гајди, бројне игре за децу и обиласке музеја. У току програма у руднику, придружио се и Епископ западноамерички Максим. После поподневног одмора, људи су почели из разних крајева да пристижу у цркву Светог Саве већ око пет часова, а вечерња је почела у шест. Пред њен почетак, владика Максим и умировљени џексонски прота Стеван Тумбаш увели су нову икону Светог Севастијана из олтара у трон. На крају дивне службе, народ који је у потпуности испунио свеже рестаурирану џексонску цркву, са великим усхићењем прилазио је новој икони и моштима џексонског светитеља. У Мисији Светог Саве, недалеко од цркве, послужена је вечера са целовечерњим дружењем уз музику групе „Србија“ из Аризоне и народна кола. Врхунац прославе била је, наравно, света Литургија којом је началствовао епископ Максим, уз саслуживање четворице свештеника (Стеван Тумбаш, Вилијам Виер, Џорџ Елиот и Марко Бојовић) и џексонског ђакона Драгана Стојановића. Умировљени прота Душан Буњевић и протођакон Трива Павлов били су молитвено присутни. После читања светог Јеванђеља беседио је владика Максим. Света Литургија крунисана је светим причешћем, којем је приступио велики број верног народа. Свечани ручак одржан је у великој и са укусом уређеној сали Мисије Светог Саве. Богат програм садржао је сажете и језгровите говоре шесторице говорника, представника парохијана који нису српског етничког порекла али су свесрдно прихваћени и свесрдно пришли заједници: г. Ричарда Бродерсона, представника Срба чији су преци били рудари и оснивачи цркве, г. Ричарда Воте, представника породице Дабовић из Боке Которске, г. Марка Кљајевића, умировљених парохијских ђакона и свештеника Триве Павлова и Стевана Тумбаша, и коначно владике Максима. Говори су одисали благодарношћу, топлином, радошћу и оптимизмом. У музичком делу програма учешће је најпре узео локални средњошколски, веома талентовани џез бенд, као израз испреплетаности идентитета града и цркве, и жељи да се представи оно најбоље што они имају да понуде. У два наврата, сплетом народних игара, наступило је фолклорно друштво „Младост“. Попадија Биљана Бојовић и Маријел Петричевић појале су богомољачке песме у част рудара који су својом жртвеном љубављу подигли џексонску белу цркву, а трио „Златан вез“ (клавир: Горјана Зекић, кларинет: Милун Досковић, виолончело: Биљана Бојовић) извео је колаж народних песама. Бојана Пековић, веома талентована млада гусларка и студенткиња престижне музичке академије у Финској, дошла је из Европе да узме учешћа у прослави џексонског јубилеја у част оснивача цркве који су дошли из Херцеговине и Црне Горе, где се гусларска музика посебно цени и негује. У Џексону је по први пут извела две песме: једну посвећену џексонској Цркви Светог Саве и другу, део народне песме Зидање Раванице, на енглеском језику. На крају свог наступа, уз пратњу виолончела, извела је и песму посвећену Светоме Сави. Музички програм је окончан звуцима гајди Џона Елиота, коме су се у последњој песми, Људи, ликујте, још једном изведеној, о Празнику над празницима, светлом Васкрсењу Христовом, чијом „силом познајемо смисао и циљ свег стварања“, придружили сви остали музичари, фолклорни играчи, деца и омладина. Примивши на дар циглу, која је пронађена током радова испод цркве, каквом је црква и играђена 1894. године, а за коју су за ову прилику причвршћена два спомен новчића, са лицем и наличјем урађеним у спомен 125 година џексонске парохије и 800 година светосавске Цркве, владика Максим је у завршном говору позвао верне да се угледају на свети пример Светога Севастијана и његову скромност, смирење, дарежљивост, стрпљење, истрајност, благост и љубав. На самоме крају, благословио је све присутне, а благочестиви народ испуњен благодаћу Духа Светога почео се разилазити у миру и радости, узвикујући још једном поздрав којим Џексонци воле да окончају све своје прославе: Живео Џексон! Извор: Инфо-служба СПЦ

Епархија западноамеричка у наредним данима обележиће велики јубилеј Српске Православне Цркве - 8 векова њене аутокефалности. Тим поводом гости Западноамеричке Епархије и њеног надлежног Архијереја Епископа Максима су Преосвећена господа Епископи: бихаћко-петровачки Сергије, захумско-херцеговачки Димитрије и стобиски Давид. У недељу, 25. августа, након прославе Храмовне славе у Сакраменту, Владика Максим је своје госте повео пут Џексона где су Епископи наше Свете Цркве посетили православну заједницу која живи у овом живописном калифорнијском градићу. Управо овде, у Џексону, налази се најстарији српски храм у Америци - Црква Светог Саве која је саграђена далеке 1894. године. Половином 19. века Срби су у ове крајеве дошли са "златном грозницом", трагајући за бољим животом. Најпре су стигли из Херцеговине и Боке Которске, потом и из Црне Горе, Далмације, Лике, Војводине... На обронцима брда око данашњег Џексона био је рудник злата, у ком су радили и наши сународници. Пред крај 19. века у Џексону и околини живело је око 650 српских породица. Силно су желели да саграде своју цркву, да се у њој моле, крштавају, венчавају, држе помене... Тако су 1893. позвали јеромонаха Севастијана, до монашења Јована Дабовића, да крсти децу. Он је, пак, одмах схватио да ту живи фина, многобројна заједница Срба, па им је предложио да подигну богомољу. Иако сиромашни, овај "позив" одмах су прихватили. Само годину касније, 1894, Црква Светог Саве била је изграђена, налик српским црквама у Херцеговини и на приморју. Уз њу су, временом, подигнути парохијски дом са музејом и библиотеком, а, мало даље и летњи Светосавски камп за нашу децу са целе Западне обале. Данас у Џексону живи шездесетак српских породица, које захваљујући овој светињи негују националну културу и обичаје. Посвећеношћу цркви и традицији, богољубљем и гостољубљем, задивили су и Американце, који из године у годину долазе да уживају у нашој прослави Божића, а све више их постаје део српске заједнице. У Цркви Светог Саве у Џексону Епископи Максим, Сергије, Димитрије и Давид поклонили су се и моштима новоканонизованог српског светитеља Севастијана Џексонског - првог српског православног монаха рођеног на тлу Северне Америке. Био је дете српских досељеника из Сасовића код Херцег Новог. Верује се да је крстио више људи од било ког свештеника западне хемисфере, а Свети владика Николај, Севастијанов велики пријатељ, називао га је "највећим српским мисионаром модерних времена". Промисао Божја је хтела да се Свети Севастијан упокоји баш у манастиру Жича 1940. године, где га је сахранио владика Николај. Његове свете мошти пренете су 2007. године у Џексон. Његовим моштима с великим поштовањем и љубављу, на целивање и молитву, притичу не само Срби са свих страна Америке, него и православни Руси, Грци, Румуни, Бугари, Арапи, Американци... Извор: Телевизија Храм

И овог 2018. лета Господњег црква Светог Саве у Џексону, у Калифорнији, са посебном радошћу и љубављу прославила је славу свога оснивача, Светога Севастијана Џексонскогa, апостола Америке. -ФОТОГАЛЕРИЈА- Радни дан, петак, а црква пуна верног народа из разних православних цркава и разних крајева Калифорније, жељног сусрета са великим угодником Божјим. Као и минуле године, свештеници неколицине суседних српских и других православних цркава сабрали су се на свету литургију, а посебну радост ове године донела су два госта издалека. Један је био свештеник Мирослав Андрић из Краљева, у чијој се близини налази манастир Жича, у којој је столовао Свети Сава и у којој се упокојио и на чијем гробљу је од 1940. До 2007. Године почивао Свети Севастијан. Други је био ђакон Симон Мења из Уганде, из Африке, који се на Богословској семинарији Светог Владимира у Њујорку припрема, попут Светог Саве и Светог Севастијана, за улогу мисионара у свом родном крају. Као прави Божји човек, Свети Севастијан призива и сабира у Господу све, не гледајући ко је ко, да сви буду једно у Њему. Само три године од уписивања његовог имена у диптихе светих, његову цркву су већ молитвено походили и његовим светим моштима се поклонили ходочасници не само из свих крајева Северне Америке него и са свих континената земљинога шара. Након само три године, породица џексонског заменика шерифа по други пут је прославила Светога Севастијана као своју породичну крсну славу, а ове године им се, по први пут након овогодишњег крштења и миропомазања, придружио и фотограф Лазар Лари Ангиер, уважен и омиљен не само овде, у свом родном крају, него и широм пуноте наше Цркве, због свог несебичног и посвећеничког рада на светлописима из Њеног живота. Међу највеселијим слављеницима био је и мали Севастијан, кога су родитељи, Молдавац и Американка, довели из сат времена вожње удаљеног Сакрамента да свој први имендан прослави уз свога светитеља заштитника. Парохијски ђакон, Драган Стојановић, је овом приликом обележио и четврту годишњицу свога рукоположења, које се одиграло управо у овој цркви. Једна од најстаријих и најугледнијих џексонских породица су Вуковићи, пореклом из Херцеговине, а обавештени смо да је управо један Вуковић, млади београдски адвокат, ове године почео да слави Светог Севастијана Џексонског као своју преславу. Рецимо и да је током минуле године џексонска светиња била благословена добијањем честица светих моштију Светога Мардарија Либертивилског, уз Светога Севастијана утемељивача и стуба наше Цркве у Северној Америци, као и Светога Севастијана Мученика, на чији празник је Свети Севастијан Џексонски замонашен и по коме је добио име. Празнична радост у Џексону се продужи и до прве недеље у децембру, када се свети отац Севастијан, већ годинама, благодарно помиње заједно са свим осталим оснивачима Цркве Светог Саве, у тзв. Недељу оснивача. Ове године посебно, у џексонској парохији је прослављена и слава епархијске издавачке куће Свети Севастијан Прес, коју је представљала протиница Радмила Бојовић из Лос Анђелеса, као и Епархијског Кола српских сестара (Ваведење Пресвете Богородице у Храм, која се обележава у најближу недељу), које је представљала председница Лора Бурџ из Лос Анђелеса и кума славе Даница Павлов из Џексона, уз бројне друге чланице из разних парохија. Светом литургијом је началаствовао епархијски архијереј, преосвештени Епископ Максим, уз саслужење игумана Дамаскина из манастира Светог Германа Аљаског у Платини и парохијског свештенства, умировљеног и активног. Након недељне свете литургије, послужен је ручак, у оквиру кога и већ традиционално спремљени бакалар по старом рецепту из Боке Которске, одакле су и родитељи Светог Севастијана и многи од оснивача парохије дошли у Америку. Игуман Дамаскин читао је одломке из до сада необјављених писама и извештаја Светог Севастијана, који ће бити део нове књиге коју припрема о џексонском светитељу, а попадија Биљана Бојовић извела је кратак колаж црквених песама на виолончелу. Владика Максим је донео на увид претфинално издање капиталног дела „Српско хришћанско наслеђе у Америци“, које почетком следеће године треба да угледа светлост дана у свом коначном облику, а поводом 800 година од добијања аутокефалности наше помесне Цркве. Тим поводом, ако Бог да, очекује се и велика прослава на епархијском нивоу крајем августа и почетком септембра следеће године у парохији Светог Саве у Лос Анђелесу, коју је такође основао Свети Севастијан Дабовић. Светосавска и светосавастијановска заједница у Џексону такође очекује значајан јубилеј следеће године – 125 година постојања. Нека би нас сви ови значајни дани пред нама приближили Дародавцу свих добара, који је диван у светима својим. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас! Извор: Српска Православна Црква

Празник Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског, равноапостолног просветитеља Америке, торжествено је прослављен 30./17. новембра 2017. лета Господњег у цркви Светог Саве у Џексону, Калифорнијa, САД. У овом питомом градићу од око пет хиљада житеља, који је настао у близини два рудника злата (која су затворена за време Другог светског рата) у брдовитом, живописном делу Калифорније и у коме Срби уживају углед и поштовање, Свети Севастијан је подигао прелепу црквицу 1894. године заједно са српским рударима из Херцеговине и Боке Которске. Била је то прва православна црква коју су Срби изградили на северноамеричком континенту и посветили је свом првом архиепископу, а Свети Севастијан је упамћен као први православни монах и свештеник рођен у Сједињеним Државама. Овогодишња прослава почела је вечерњом службом, на коју је из свог епископског седишта у Лос Анђелесу дошао Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим. Он и лосанђелески прота Предраг Бојовић појали су за певницама, прота Стеван Тумбас је служио у олтару, а на литији са петохлебницом, којом је началствовао владика Максим, придружили су им се и игуман манастира Светога Германа Аљаског архимандрит Дамаскин, који је у Џексон дошао са још двојицом платинских монаха, Севастијаном и Андрејем, као и прота Василије Цвијановић из Мораге, у близини Сан Франциска. Скромна, а неодољива лепота џексонске богомоље, која је израсла не из изобиља и раскоши него из жртвене љубави џексонских тежака, као и древност и красота богослужења испуњена благодатним присуством светих моштију џексонског покровитеља, које су верни још дуго по служби целивали, оставила је на неколицину поклоника и мноштво житеља овога краја, који су цркву сасвим испунили, дубок и неизбрисив траг. Стога су многи касније за вечером коментарисали да им је то била једна од најлепших служби којој су присуствовали и да су се осећали као да су у неком древном светогорском манастиру или некој од наших немањићких светиња у Староме Крају, како овде обично називају свој породични завичај, попут Дечана или Студенице. Након вечере, коју су са љубављу приредиле чланице Кола српских сестара, изведен је и краћи сплет верских песама, а затим су присутни уживали и у изложби уметничких дела (слика, фотографија, рукодеља) надахнутих џексонском Светосавском црквом. За ову белу лепотицу, не само Срби и не само православни житељи Џексона кажу да, када њу угледају враћајући се из даљине, срце им заигра и каже: „Weareathome“ (стигли смо кући). Пред одлазак на њихов починак, Владика је честитао свима празник, прозборио о значају и блаженом, молитвеном присуству Светог Севастијана у нашим животима и делатностима, благословио их и упутио се у нашу другу велику светињу, најстарији српски манастир на овом континенту, манастир Светог Саве у Либертивилу крај Чикага, на сабрање српских епископа у Северној и Јужној Америци. У четвртак, на празник, Господ нам је подарио још један диван јесењи дан. По благослову владике Максима, платински игуман Дамаскин, који је написао прво житије Светог Севастијана, служио је јутарњу службу, док су за певницом певали санфранциски прота Ђурица Гордић и лосанђелески прота Предраг Бојовић, а затим је началствовао и светом Литургијом. Литургију је служило девет свештеника и два ђакона, а молитвено је присуствовао протођакон Трива Павлов, један од иницијатора идеје о преносу моштију архимандрита Севастијана из Жиче у Џексон, који је умировљен од активне парохијске службе, али и даље пребива у Џексону. Међу свештеницима био је и прота Стеван Тумбас. Наспрам њега стајао је прота Дане Поповић из цркве Успења Пресвете Богородице у Сакраменту. Служили су и проте Василије Цвијановић из цркве Свете Тројице у Мораги и Ђурица Гордић из Саборног храма северног дела простране Западноамеричке епархије посвећеног Светом Јовану Крститељу у самом Сан Франциску (који је био благословен да присуствује откривењу моштију Светог Севастијана у Жичи пре десет година). Својим доласком и служењем донели су радост и гостујући свештеници Андреј Џејкобс из цркве Воздвижења Часнога Крста (Православне Цркве у Америци), и Павел Волменски из цркве Вазнесења Господњег (Руске Заграничне Цркве), обојица из Сакрамента. Са оцем Павелом дошло је двадесет и пет парохијана. Коначно, били су ту и већ поменути прота Предраг Бојовић и његов презимењак, домаћи парох, као и монах Игњатије из манастира Светог Силуана Атонског (Руске Заграничне Цркве) у Сонори (око сат времена вожње југоисточно од Џексона). Црква је била још више испуњена народом него претходне вечери, овај пут претежно поклоницима, који су дошли из свих крајева Калифорније. Толико људи окупи се и толико причесника у џексонској цркви има само о највећим празницима. Имајући у виду чињеницу да је био радни дан и колико је висок проценат запослености (неколицина је узела неплаћене слободне дане са посла), било је то право мало чудо Божје и Светог Севастијана и доказ да ништа као светиња не окупља и не сабира људе. После заамвоне молитве, прота Дане и прота Предраг преломили су два славска хлеба, један у част црквене ктиторске славе, а други у част крсне славе породице локалног заменика шерифа Рајса, који се са целом својом породицом ове године крстио и миропомазао (добивши име Милош од свога кума Лазара) у џексонској Светосавској цркви, код моштију Светог Севастијана, па је стога одлучио да почне да слави Светога Севастијана као крсну славу. Колико нам је познато, то је први случај слављења Светог Севастијана Џексонског и Санфранциског као крсне славе. Сабрање је настављено у црквеној сали, где су диван, посни славски ручак припремиле и послужиле чланице Кола српских сестара и свечари из породице Рајс. Мир и радост у Духу Светоме били су у срцима свих, као и осећај благодарности Богу, што нам је подарио таквога светитеља, и светитељу, за све његове подвиге и жртве ради нас и нашег спасења, па и за тај незабораван, чудесан дан, тако налик оном Дану што долази и већ је настао, а не пролази.Трпеза љубави окончана је молитвом и дељењем дарова свима присутнима. Посебни дарови, као израз посебне благодарности, уручени су протојереју-ставрофору Стевану Тумбасу и протођакону Триви Павлову за изузетан и низмеран допринос Цркви Светог Саве у Џексону. Коначно, пред повратак у Лос Анђелес, повећа група поклоника из цркве Светог Саве, предвођена својим свештеником, протојерејем Предрагом Бојовићем, преузела је, по благослову Преосвештеног Епископа г. Максима, делић моштију Светог Севастијана са сузама у очима. Мошти су похрањене у леп, ручно рађен дрвени кивот, те је тако Свети Севастијан кренуо ка својој заједници у највећем граду Калифорније, коју је основао 1911. године и служио јој као њен први свештеник. Да обележавање Дана оснивача није само сећање на прошлост, већ и поглед у будућност, да није само час историје, већ и непрекинуто заједништво са оснивачима и претходним поколењима наше Цркве у светој тајни Тела и Крви Христове у којој се непрестано сабирамо и сједињавамо и којом живимо, показала је и овогодишња света Божанска Литургија и сабрање око светога Путира. Оно је почело крштењем и миропомазањем две девојчице, Рускиње, и крунисано светим причешћем, а на радост и Светог Севастијана и руског владике Николаја (Зиорова) који су цркву освештали, као и свих чланова ове заједнице, јер се тако и прошлост и будућност ове парохије сабирају у Ономе који је Почетак и Крај. На литургији после Литургије, у црквеној сали коју краси велика застава са грбом краља Николе I Петровића и ове године послужен је бакалар по древном бокељском рецепту породице Милосовић. Тако се навршила ова благословена и блажена седмица у светосавастијановском Џексону. Диван је Бог у светима својим, Бог који нам се објавио и који нас походи, и који нас кроз свете своје подсећа на наш истински идентитет и призвање, на наше истинско достојанство и лепоту, ма где и ма када живели. Свети оче Севастијане, моли Бога за нас! Извор: Епархија западноамеричка