Претражи Живе Речи Утехе

Живковић: Напад на мајке Црногорке – понижење мужева Од ИН4С -17 марта, 2017 Пише: др Александар Живковић Не збори нам, кнеже, за те јаде! Ни овакве јошт није жалости На много се мјестах догађало. (Сердар Јанко у Горском вијенцу) Ђе да кренем овог јутра по Теразијама? Подгоричке штампе одавно нема на биоградским киосцима, чувају нас цензори од памети аналитичара, а ми смо, „теразијски Црногорци“, читали „Побједу“, „Дан“, „Вијести“, уз лозу у Москви, не што нам је преша да нас аналитичари „едукују“, но што нам срце заигра кад видимо да се још увијек, ка што ће вазда, неки оџак вије на нашим катунима. Али јутрос је голема невоља, не помаже Весовог сина сад шутљива, иначе распричана „Аналитика“, у несвијест ил’ у пјанство неко бача ИН4С пратећи сатрапско отимање понеког евра од наших мајки Црногорки, све сестара Батрићевих. Јер отимају од њихове ђеце, нових Обилића, Мићуновића, Томановића. Таква жалост каква се догађа пред црногорском владом, само се још ваљда на Косову Пољу дешавала осамдесетих, и хитам да узмем држављанство Горе Чарне, ђедови су ми га крвљу стекли, не могу га сатрапи одузимати. Свјестан сам, ови догађаји то показују, да Црна Гора нема ни Господара, чак ни лажи-цара, чак ни римског проконзула (они су имали достојанство), но ситног сатрапа, сецикесу са лижисаханском дружином која је за 26 година владавине за три пута смањила природни прираштај становништва у Црној Гори. И зато пишем предсједнику Вујановић Филипу, и он је наш теразијски Црногорац, и њега је див-мајка родила о којој се и сад с највећим поштовањем прича у биоградским медицинским круговима: Сиђи, Филипе Господине Предсједниче, међу мајке Црногорке, све сестре Батрићеве, врши аманет Владике Рада- Љубите Црну Гору и сиротињи чините правду! Сиђи, Филипе, да ти ми теразијски земљаци не силазимо, знаш ти добро да смо Биоград вазда ослобађали, па кад крену назад пролетерске дивизије, још ћемо се питат за јуначко здравље. Јер мајку Црногорку (баш ме брига пише ли се „монтенегринка“ или „посрбица“) није ударена само да се у кам претвори њена утроба, да не расту момци и ђевојке ка јабуке, него да се понизи МУЖ, који није УСПЈЕШАН, да се потпуно обескуражи у улози коју зна која му је, зна из гена, зна од Његоша, зна да је бранитељ и хранитељ. Сад га треба понизити до крајње мјере да би се сатрапија одржала. То је суштина садашње драме подгоричке, драме без преседана у савременој Европи.