Претражи Живе Речи Утехе

Сврха постојања критике јесте да укаже на то шта је погрешно, а самим тим шта треба мењати. Углавном је прате непријатна осећања, што је добро, јер управо она и стимулишу на неку промену. Уобичајено је мишљење да је ономе који критикује лакше и пријатније него ономе коме је критика упућена. Непријатне емоције може да осећа и страна која критикује и страна која критику прима. Онај који прима може осетити стид, кривицу, тугу, па и љутњу, док онај који критикује углавном ће се осећати љуто, а сва набројена осећања су по квалитету непријатна. Због интензитета осећања критика може лако бити повод за свађу. Свађа може настати из више разлога. Нпр. када особа која критикује претера у критици, када вређа или омаловажава, или просто критику саопштава са интензитетом љутње који није адекватан ситуацији. Свађа ће настати због тога што ће друга особа осећати неправду, да је критикована више него што треба и зато ће желети да се брани, или ће се наљутити па ће упутити контра-критику. Може се осетити угрожено, увређено или понижено, па ће и зато желети да заштити себе и своје достојанство. Свађа ће настати и када особа којој је критика упућена не уме да истрпи критику, да прихвати могућност да је погрешила. Осећања унижености, кривице, мање вредности могу бити велика препрека. Реално је да смо способни за грешку, јер нисмо савршени и да нам евентуална критика неће одузети ни достојанство, ни вредност. Како бисмо могућност свађе избегли корисно би било да критику упућујемо на адекватан начин коришћењем тзв. ,,ЈА порука“. То конкретно значи упућивање поруке конкретној особи, на друштвено прихватљив начин, у вези са конкретном спорном ствари и у моменту који је што ближи тренутку када се спорна ствар догодила. Нпр. критика раднику због необављеног посла може да гласи: ,,Колега, дужност ми је да Вам скренем пажњу на пропусте које сам уочио у Вашем раду. Да би се посао несметано одвијао неопходно је да сваки радник своје обавезе заврши на време. Потрудите се да следећи пут свој задатак обавите у задатом временском оквиру.“ Овако упућена критика много боље звучи од ,,Слушај ме ти неспособњаковићу, следећи пут летиш на улицу.“. Девојка којој смета то што јој дечко не посвећује више пажњу као раније има много веће шансе да добије оно што жели уколико критику упути нпр. речима: ,,Недостајеш ми у последње време. Тужна сам јер не проводимо време заједно у мери у којој би то желела.“ Уколико му буде пребацила речима ,,Ти мене запостављаш! Ако су ти сви други важнији шта ћу ти онда ја.“ шанса да ће добити пажњу која јој припада драстично опада, а могућност свађе је огромна. Упутити критику ,,ЈА поруком“ не значи потиснути љутњу или љубазно критиковати. Љутња је свакако у реду. Али уколико љутњу или било које друго осећање искористимо тако да оном другом критиком ставимо до знања да је лош, та критика неће имати позитиван ефекат. Ако желимо да критиком побољшамо однос са особом којој критику упућујемо, или да свом колеги на послу или подређеном укажемо на недостатке како би радне перформансе биле боље важно је водити рачуна о њиховом достојанству, осећањима и способностима једнако као и о својим. Више пута је, у претходним текстовима било речи о важности одвајања бића човека и његовог понашања, јер биће и понашање нису исто. Ако би били исто онда не би постојала могућност промене понашања, будући да је човек такав какав је самим својим постојањем. Када је критика у питању то је врло корисно имати на уму. Свака критика која је упућена на биће човека има негативан карактер. То су најчешће увреде типа коњу, кретену, лажовчино, мајмуне итд. или етикете као ,,сви сте ви исти“, ,,од тебе се ништа боље и не може очекивати“ и слично. Критика упућена понашању човека увек позива на промену тог понашања, па зато када критикујемо нећемо рећи ,,Стоко једна зашто ниси…“ већ ћемо рећи нешто типа ,,Јако ми је засметало (растужило, наљутило и сл.) то што ниси…“ Разлог упућивања критике је промена понашања која ће онда довести до квалитетнијег односа и већег задовољства за обе стране. Зато треба водити рачуна при критиковању, како то не би додатно угрозило однос који у ствари желимо да улепшамо. Аутор : Филип Стојковић https://putkaautenticnosti.wordpress.com/2017/09/03/kritika-kako-je-uputiti-bez-svade-i-teskih-reci/