Претражи Живе Речи Утехе

Министру просвете, науке и технолошког развоја, Бранку Ружићу Ми смо се у српском образовању о много кога и о много шта огрешили. Греси нам баш иду од руке. Министри се мењају, по правилу: „Ко не буде добар, добиће Министарство просвете!“ Оде онај, дође овај, спрема се будући… и тако унедоглед. Кратко се задржавају и углавном у њиховом раду нема никаквог континуитета (што некада, нпр. сада и није тако лоше). Почињу реформе без краја и конца, а просветни радници се све жешће гурају на маргину друштва. Наде да ће се нешто променити, све је мање. Борба за то коме смо нанели највише штете, ипак има свог „победника“. Тешко да смо се огрешили о некога више, него о вероучитеље. Још од давне школске 2001/2002. године када је (најпре као факултативни), враћен предмет Верска настава (до 1946. године – Катехизис), ми ове људе малтретирамо. Читавих 20 година они раде на одређено време, упркос томе што је школске 2003/2004. године, предмет постао обавезан изборни! Нема тога ни у једном српском закону ни у Уставу, али кога још брига за те дебеле књижурине!? Мало-мало па неки министар одлучи да предмет укине, други се прави да не постоји, а један и то баш овај претходни је (ни мање, ни више, него) на Хиландару, српском патријарху, блаженопочившем Иринеју, обећао да ће решити радно-правни статус вероучитеља чим се укине Забрана запошљавања у јавном сектору! Реч министарска, баш ништа не кошта, а Шарчевић је вероватно претпостављао да пријем неће скоро моћи да се реализује или да тада више неће бити на најнежељенијој позицији у Влади, што се и десило. Кога сада да подсећамо шта је изјавио, заклео се, чврсто обећао? Знамо да је од јануара 2021. укинута поменута Забрана, мада, руку на срце, ни пре ње учитељи вере нису могли да реше свој статус. Пратећи овај проблем, схватили смо да је интересовање за решење изненађујуће мало и да се две деценије траже само добри (или лоши) изговори. Можда је време да бар један грех смањимо… Дакле, ако је предмет уведен и до сада опстао у нашим школама, ако је неко процењивао да треба да остане ту где је, апелујемо на Бранка Ружића да покрене процес примања вероучитеља на неодређено време! Нека бар нешто добро ова година донесе људима који су у великој неизвесности живели, исувише дуго трпели, били очајни јер не могу да збрину своје породице, подигну кредите и живе колико-толико заштићено од свакојаких уцена. Поштовани сви, министре и ини, 20 година рада на одређено време, ако је за вајду, доста је! Председник Уније СПРС Јасна Јанковић

Ево један србоћетњићки удбашкокомуњистички косовско-антихрватски пројект, право из кухиње ОЗНА-е Vučić: Moj san je carinska unija Balkana, ali ne Jugoslavija Beta | 14. 09. 2016 - 16:09h | Komentara: 49 Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se ne plaši za budućnost Srbije na ekonomskom planu i da je njegov "jedini strah" nestabilnost na Balkanu. Foto: Z. Panić / RAS Srbija - Ne plašim se za budućnost na ekonomskom planu. Nestabilnost regiona je moj jedini strah - rekao je Vučić za agenciju Frans pres uoči zvanične posete Francuskoj. On je ponovio da se Srbija protivi ulasku Kosova u UN, ali je naveo da između Beograda i Prištine u poslednje vreme "ima više međusobnog poverenja". Vučić i Joksimović danas počinju dvodnevnu posetu Francuskoj Vučić je rekao da "ne smatra da su odnosi Beograda i Prištine najveći problem na Balkanu" i izrazio je zabrinutost zbog napetosti u odnosima Srba i Bošnjaka i odnosima ta dva naroda i Hrvata. - U Srbiji živi 250.000 Bošnjaka, a u Bosni milion Srba. Moj san je carinska unija svih zemalja na Balkanu - kazao je Vučić, naglasivši da ta unija "ne bi bila Jugoslavija". Vučić je ponovo istakao svoju posvećenost procesu pridruživanja Srbije EU, navodeći da njegova vlada smatra da je to "najbolji put za zemlju". - S druge strane, činjenica je da većina Srba misli da ulazak u EU ugrožava naše nacionalne interese, ali to je naš strateški cilj. Mi želimo dobre odnose s Rusijom i to nije, kako mnogi kažu, sedenje na dve stolice - rekao je Vučić. Izvor: Blic Šta bi Srbiji donela balkanska carinska unija Bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, samo su neke od prednosti ovog udruživanja Prednost balkanske carinske unije, za koju se zalaže premijer Vučić, bilo bi jedinstveno tržište na teritoriji zemalja koje bi bile njene članice, rekao je za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar trgovine. On je ocenio da bi takva unija omogućila bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, što bi uticalo na povećanje međusobne trgovinske razmene. Nametanje raznih internih pravila (recimo, uvođenjem visokih taksi za kontrolu robe na granici kao što se to nedavno dogodilo sa našim brašnom u Makedoniji) i pokušaji da se ograniči uvoz – više ne bi bili mogući. – Stvorili bismo jedinstveno tržište od 20 do 30 miliona potrošača što bi svaku od zemalja učinilo privlačnijom za strane investitore – istakao je Ljajić. Šta bi bila ekonomska prednost carinske unije u odnosu na već postojeći CEFTA sporazum kome je Srbija pristupila pre deset godina? Iako premijer nije do kraja razjasnio kojim je tačno državama poziv upućen, jasno je da bi takvom udruživanju mogle da se priključe samo balkanske zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije… sa kojim Srbija i inače trguje bez ograničenja, carina i drugih dažbina i to upravo na osnovu sporazuma koji već pokriva tržište od oko 20 miliona stanovnika. Ljajić priznaje da Srbija već ima sporazum o slobodnoj, bescarinskoj trgovini sa šest država i Umnik Kosovom koje su članice CEFTA. Ali, kako kaže, među njima ipak postoje vancarinske barijere, a u slučaju kršenja propisa sistem zaštite prava nije efikasan. – Značajna bi bila i politička korist koju bi carinska unija donela državama ovog regiona. Mislim da bi imala pozitivan uticaj na stabilnost. U zavisnosti od dogovorenog modela, članice bi mogle da imaju i jedinstven trgovinski režim prema trećim zemljama – kaže Ljajić. Na primer, mogle bi da pregovaraju o proširenju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno Evroazijskom ekonomskom unijom. Carinska unija, po objašnjenju stručnjaka, značajnije je ujedinjavanje od CEFTA jer bi podrazumevala i zajedničko unutrašnje tržište i bližu ekonomsku povezanost. U svakom slučaju imala bi veći značaj od slobodne trgovine koju predviđa CEFTA. Ceo region bi, u takvim okolnostima, morao da ima i iste carinske stope kada izvozi u države koje nisu članice unije. Sagovornici „Politike” ipak nisu sigurni da li je moguće sprovesti takve zamisli jer se zvaničnici drugih balkanskih država još o tome nisu izjašnjavali. Sudeći po prvim reagovanjima ekonomskih stručnjaka iz regiona, Vučićev san o jedinstvenom tržištu zemalja sa Balkana ipak neće biti lako ostvariv. Najdirektniji u toj oceni bio je slovenački ekonomista Jože Mencinger. On je za Radio Slobodna Evropa rekao da je realizacija ove zamisli praktično nemoguća jer bi Hrvatskoj i Sloveniji, kao članicama EU, svako novo carinsko povezivanje morao da odobri Brisel. Složio se, ipak, da regionalna ekonomija trpi zbog mnogih granica koje su iznikle nakon raspada Jugoslavije, ali da carine nisu najveći problem jer su one niže nego nekada, kada su bile i do 30 odsto za neku robu. – Sva tržišta su danas puna i ideja da se povećanjem tržišta odjednom dobija puno prostora uopšte ne važi. Sve se svodi na količinu tražnje koja postoji, a ne na ponudu – rekao je ovaj slovenački ekonomista. Loša strana CEFTA Prvi CEFTA sporazum potpisan je 1992. između zemalja centralne Evrope. To je bio prvi korak za evropske integracije. Sve potpisnice kasnije su postale punopravne članice Evropske unije. Petnaest godina kasnije EU je pokrenula novi CEFTA sporazuma (koji je Srbija potpisala 2006. godine) sa još osam država (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK Kosovo). Ubrzo, postavši članice EU, Bugarska i Rumunija napustile su CEFTA, a nekoliko godina kasnije to je učinila i Hrvatska. Ovo je bio prvi multilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Pravila su počela da se primenjuje godinu dana kasnije, kroz uvođenje 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini. Osnovna ideja bila je – trgovina u regionu bez ograničenja ali, u praksi, ovaj sporazum ne poštuje se potpuno. Koče ga necarinske barijere jer države članice pokušavaju da zaštite sopstvenu privredu. Čadež: Bili bismo konkurentniji Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da bi carinska unija predstavljala viši nivo ekonomske integracije od zone slobodne trgovine, što bi privredi donelo višestruke ekonomske koristi – šire tržište, veći obim trgovine i proizvodnje, jeftiniji uvoz sirovina, niže cene finalnih proizvoda, što unapređuje konkurentnost, omogućava razvoj i čini region privlačnijim za investitore Izvor: Politika